Корисник:Кубни/Дизајнерска беба

С Википедије, слободне енциклопедије

Дизајнерска беба је беба чији је генетички састав одабран или измењен, често како би се издвојио одређени ген или уклонили гени повезани са болестима[1]. Овај процес обично укључује анализу широког спектра људских ембриона ради идентификације гена повезаних са одређеним болестима и карактеристикама, те одабир ембриона који имају жељени генетички састав; процес познат као преимплантациона генетска дијагностика. Испитивање присуства појединачних гена је честа пракса, док неке компаније нуде опцију испитивања присуства више гена одједном[2].

Пример алтернативног начина уз помоћ кога је могуће изменити генетичку информацију детета је директна измена генетичког кода пре рођења, мада се то иначе не примењује и до сад је забележен само један случај коришћења ове технике, 2019. године у Кини, када су близнакиње Лулу и Нана биле генетски измењене. Овај догађај је изазвао велике критике од стране научне заједнице[3].

Генетски измењени ембриони могу бити креирани уношењем жељеног генетског материјала директно у сам ембрион, или у сперматозоиде и/или јајне ћелије родитеља. Ово се реализује уношењем жељених гена директно у ћелију или коришћењем технологије за измену гена. Овај процес је познат као генетички инжењеринг и његова примена на бебама је најчешће забрањена законом[4]. Измена гена на овај начин може да доведе до преношења генетичких промена на будуће генерације, а пошто укључује измену гена нерођеног детета, такође се сматра контроверзном и темом за етичку дебату[5]. Неки научници заступају употребу ове технологије ради лечења болести, али постоје сумње да би могла бити искоришћена у козметичке сврхе, као и у сврху унапређивања људских особина.

Преимплантациона генетичка дијагностика[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Преимплантациона генетска дијагностика

Преимплементациона генетичка дијагностика (ПГД) је поступак у којем се гени ембриона испитују пре имплантације. Ова техника се користи у комбинацији са вантелесном оплодњом како би се добили ембриони за процену генома. Алтернативно, могу се испитивати овоцити пре оплодње. Први пут је ова техника искоришћена 1989. године[6].

ПГД се примарно користи за селекцију ембриона за имплантацију када су могуће конгениталне аномалије и омогућава идентификацију мутираних алела или алела повезаних са неком болешћу. Ово је посебно корисно када један или оба родитеља имају неку наследну болест. Може се такође користити за селекцију ембриона одређеног пола, најчешће када је болест јаче повезана са једним полом (нпр. поремећаји везани за X хромозом који су чешћи код мушкараца, попут хемофилије). Новорођенчад рођена са особинама које су последица ПГД се понекад сматрају дизајнерским бебама.

Још једна примена ПГД је селекција „брата или сестре спасиоца”, деце која су рођена како би била донор (органа или групе ћелија) брату или сестри који/а болује од животно угрожавајуће болести. Спасилац бива зачет уз помоћ вантелесне оплодње, а затим се врши генетичко испитивање уз помоћ ПГД како би се одредила сличност са дететом коме треба трансплантација, а све то у циљу смањења ризика од одбацивања органа од стране тела.

Процес[уреди | уреди извор]

Ембриони за ПГД се добијају из процедура вантелесне оплодње у којима се овоцити вештачки оплоде. Овоцити се скупљају након контролисане хиперстимулације јајника, што подразумева третмане ради повећавања плодности ради производње више овоцита. Након сакупљања, овоцити се оплоде вантелесно, током инкубације или уз помоћ интрацитоплазматске ињекције сперматозоида (ИЦСИ) где се сперматозоид директно убризга у овоцит. Ембриони који су настали се чувају 3-6 дана како би достигли фазу бластомера или бластоциста[7].

Након што ембриони достигну жељену фазу развоја, врши се биопсија ћелија и њихова генетичко испитивање. Врста испитивања зависи од врсте поремећаја који се испитује.

Реакција ланчане полимеризације је процес у ком се молекули ДНК умножавају чиме се омогућава стварање великог броја копија циљне ДНК секвенце користећи малу почетну количину ДНК узорка. Ово омогућава преглед великих узорака и идентификацију специфицних гена[8] и често се користи за генетичко испитивање моногенских поремећаја, попут цистичне фиброзе.

Друга техника генетичког испитивања, флуоросцентна „ин ситу” хибридизација (ФИСХ) користи флуоросцентне сонде које се везују специфично за високо комплементарне секвенце на хромозомима, који се затим могу идентификовати уз помоћ флуоросцентне микроскопије[9]. ФИСХ се најчешће користи код генетичког испитивања хромозомских абнормалности попут нумеричких аберација (анеуплоидија), што ову технику чини веома корисном за откривање поремећаја попут Дауновог синдрома.

Након прегледа, ембриони са жељеним својством (или без непожељног својства као што је нека мутација) се преносе у материцу мајке, где се затим даље развијају природно.

Регулација[уреди | уреди извор]

Регулација ПГД је одређена од стране влада појединачних земаља, при чему неке потпуно забрањују његову употребу, укључујући Аустрију, Кину и Ирску[10].

У многим земљама, ПГД је дозвољен под веома строгим условима, само за медицинску употребу, што је случај у Француској, Швајцарској, Италији и Уједињеном Краљевству[11][12].

У Италији и Швајцарској је ПГД дозвољен само под одређеним околностима и не постоји јасан скуп услова под којима се може спроводити, а селекција ембриона на основу пола није дозвољена.

У Француској и Уједињеном Краљевству прописи су много детаљнији, са посвећеним агенцијама које одређују регулаторне оквире за ПГД[13][14]. Селекција на основу пола је дозвољена под одређеним околностима, а генетички поремећаји за које је дозвољен ПГД детаљно су описани од стране одговарајућих агенција земаља.

Насупрот томе, федерални закон Сједињених Америчких Држава не регулише ПГД, при чему не постоје посвећене агенције које одређују регулаторни оквир ког морају да се придржавају здравствени радници[11]. Селекција пола је дозвољена и чини око 9% свих примена ПГД у САД, као и селекција за жељене услове попут глувоће или патуљастости[15].

Људски генетички инжењеринг[уреди | уреди извор]

Људски генетички инжењеринг[уреди | уреди извор]

Људски генетички инжењеринг је процес у којем се људски геном уређује унутар генетицке целије, попут сперматозоида или ооцита (узрокујући наследне промене), или у зиготу или ембриону након оплодње[16]. Генетички инжењеринг резултује променама у гену које су инкорпориране у сваку станицу у телу потомства (или појединца након ембријског генетичког инжењеринга). Овај процес се разликује од инђињерства соматских ћелија, које не резултира наследним променама. Већина генетичког уређивања обавља се на појединачним ћелијама и невиталним ембрионима, који се уништавају у врло раним стадијумима развоја. Међутим, у новембру 2018. године, кинески научник Хе Јианкуи објавио је да је створио прве бебе генетски едитоване у људском генетичком инжењерингу[17].

Генетска модификација гена[уреди | уреди извор]

Генска терапија је испорука нуклеинске киселине (обично ДНК или РНА) у ћелију као фармацеутског средства за лечење болести[18]. Најчешће се спроводи помоћу вектора, који транспортује нуклеинску киселину (обично ДНК која кодира терапеутски ген) у циљну ћелију. Вектор може да трансдукује жељену копију гена на одређену локацију која ће се изражавати по потреби. Алтернативно, трансген се може уметнути да намерно поремети нежељени или мутирани ген, спречавајући транскрипцију и транслацију неисправних генских производа како би се избегао фенотип болести.

Генска терапија код пацијенате оа сбично спроводи на соматским ћелијама у циљу лечења стања као што је леукемија и васкуларне болести. [19][20][21]За разлику од тога, генска терапија људске замећне линије је ограничена на ин витро експерименте у неким земљама, док друге у потпуности забрањују, укључујући Аустралију, Канаду, Немачку и Швајцарску.

Иако Национални институти за здравље у САД тренутно не дозвољавају клиничка испитивања преноса гена замећне линије ин утеро, ин витро испитивања су дозвољена[22]. Смернице НИХ-а наводе да су потребне даље студије у вези са безбедношћу протокола преноса гена пре него што се размотри истраживање ин утеро, што захтева тренутне студије како би се обезбедила доказана ефикасност техника у лабораторији.[23] Истраживања ове врсте тренутно користе неодрживе ембрионе за испитивање ефикасности генске терапије замећне линије у лечењу поремећаја као што су наследне митохондријалне болести.[24]

Пренос гена у ћелије се обично врши испоруком вектора. Вектори се обично деле у две класе – вирусне и невирусне.

Векторска испорука[уреди | уреди извор]

Вирални вектори[уреди | уреди извор]

Вируси инфицирају ћелије трансдуцирајући свој генетички материјал у ћелију домаћина, користећи ћелијски механизам домаћина да генерише вирусе потребне за репликацију и пролиферацију. Модификацијом вируса и учитавањем терапијске ДНК или РНК, могуће је користити их као вектор за испоруку жељеног гена у ћелију.[25]

Ретровируси су неки од најчешће коришћених виралних вектора, јер не само што уносе свој генетички материјал у ћелију домаћина, већ га и копирају у геном домаћина. У контексту терапије генима, то омогућава трајну интеграцију гена од интереса у ДНК пацијента, пружајући дуготрајније ефекте.[26]

Вирални вектори ефикасно функционишу и углавном су сигурни, али имају неке компликације, што доприноси строгој регулацији терапије генима. Поред делимичне инактивације виралних вектора у истраживањима терапије генима, они и даље могу бити имуногени и изазвати имунски одговор. Још једна тешкоћа је могућност да се неки вируси насумично интегришу својом нуклеинском киселином у геном,[27] што може пореметити функцију гена и генерисати нове мутације.[28] Ово је значајан проблем када се разматра герминална терапија гена, због могућности стварања нових мутација у ембриону или потомству.

Невирални вектори[уреди | уреди извор]

Нековиралне методе трансфекције нуклеинске киселине укључују убризгавање голог ДНК плазмида у ћелију ради инкорпорације у геном.[29] Ова метода некада је била релативно неефикасна са ниском фреквенцијом интеграције, међутим, ефикасност се од тада знатно побољшала, користећи методе за побољшање испоруке жељеног гена у ћелије.[30] Штавише, нековирални вектори једноставни су за производњу у великим количинама и нису високо имуногени.

Неке нековиралне методе су детаљније описане у наставку:

  • Електропорација је техника у којој се користе импулси високог напона за пренос ДНК у циљну ћелију преко мембране. Верује се да ова метода функционише због формирања привремених пора преко мембране, али, иако су оне привремене, електропорација доводи до високе стопе ћелијске смрти, што је ограничило њену употребу.[31] Побољшана верзија ове технологије, трансфекција електрон-лавина, развијена је од тада и укључује краће (микросекундне) импулсе високог напона који резултирају ефикаснијом интеграцијом ДНК и мањим оштећењем ћелија.[32]
  • Генски пиштољ је физички метод транскрипције ДНК, где се ДНК плазмид ставља на честицу тешког метала (обично злата) и ставља на 'пиштољ'.[33] Уређај генерише силу да продре кроз ћелијску мембрану, омогућавајући ДНК да уђе док задржава металну честицу.
  • Олигонуклеотиди се користе као хемијски вектори за генску терапију, често коришћени за ометање мутираних ДНК секвенци. Поремећај на овај начин може се постићи уношењем малих РНК молекула, названих сиРНА, који сигнализирају ћелијску машинерију да цепа нежељене секвенце мРНА како би спречили њихову транскрипцију. Друга метода користи дволанчане олигонуклеотиде, који везују факторе транскрипције потребне за транскрипцију циљног гена. Компетитивним везивањем ових фактора транскрипције, олигонуклеотиди могу спречити експресију гена.

Цинков прст нуклеаза (ЗФН)[уреди | уреди извор]

Цинков прст нуклеазе (ЗФН) су ензими добијени спајањем ДНК-везујућег домена цинк прста са доменом за цепање ДНК. Цинк прст препознаје између 9 и 18 база низа. Комбиновањем ових модула, олакшава се циљање било ког низа који истраживачи желе да промене унутар комплексних генома. ЗФН је макромолекуларни комплекс формиран од мономера, при чему свака подјединица садржи цинк домен и ФокИ ендонуклеазни домен. ФокИ домени морају да димеризују како би били активни, сужавајући тако циљно подручје осигуравајући да се догоде два блиска догађаја везивања за ДНК.

Резултирајући догађај цепања омогућава већини технологија за уређивање генома да функционишу. Након што се створи прекид, ћелија покушава да га поправи.

Један од начина је НХЕЈ, при којем се ћелија бави полирањем два краја поломљене ДНК и поновним њиховим заптивањем, често стварајући помак у рамену. Алтернативна метода је хомологно усмерено поправљање. Ћелија покушава да поправи оштећење користећи копију низа као резерву. Достављајући сопствени шаблон, истраживачи могу систем да користе за уметање жељеног низа уместо тога. Успех у коришћењу ЗФН у генској терапији зависи од уметања гена у хромозомско циљно подручје без оштећења ћелије. Прилагођени ЗФН нуде опцију у људским ћелијама за исправљање гена.

ТАЛЕНс[уреди | уреди извор]

ТАЛЕНс (Трансцриптион Ацтиватор-Лике Еффецтор Нуцлеасес) су метода која циља појединачне нуклеотиде. ТАЛЕНс се састоје од ТАЛ ефекторског ДНК-везујућег домена и домена за цепање ДНК. Ови методи функционишу онако како су ТАЛЕНс организовани. Они се састоје од "низа од 33-35 модула аминокиселина...монтирањем тих низова...истраживачи могу циљати било који низ који желе". Овај догађај се назива понављајућим варијабилним остатком (РВД). Веза између аминокиселина омогућава истраживачима да инжењирају специфичан ДНК домен.

ТАЛЕН ензими су дизајнирани да уклоне специфичне делове ДНК ланаца и замене их, омогућавајући тако измене. ТАЛЕНс могу бити коришћени за уређивање генома коришћењем непрохомологног спајања крајева (НХЕЈ) и хомологно усмереног поправљања.

ЦРИСПР/Цас9[уреди | уреди извор]

ЦРИСПР/Цас9 (ЦРИСПР – Цлустеред Регуларлy Интерспацед Схорт Палиндромиц Репеатс) систем је технологија измене генома заснована на бактеријском антивирусном заснована на ЦРИСПР/Цас систему. Бактеријски систем је развио способност да препозна секвенце вирусне нуклеинске киселине и исече их након препознавања, чиме оштећује инфективне вирусе. Технологија уређивања гена користи поједностављену верзију овог процеса, манипулишући компонентама бактеријског система како би омогућила уређивање гена на одређеним локацијама. [34]

ЦРИСПР/Цас9 систем у основи се састоји од два главна дела - нуклеазе Цас9 и водичне РНК (гРНА). гРНА садржи секвенцу која се везује за Цас и ~20 нуклеотида међугенетског простора, који је специфичан и комплементаран циљној секвенци на интересној ДНК. Специфичност уређивања може се променити модификацијом ове просторне секвенце.

Када се систем достави у ћелију, Цас9 и гРНА се вежу, формирајући рибонуклеопротеински комплекс. То изазива конформациону промену у Цас9, омогућавајући му да разреже ДНК ако се просторна секвенција гРНА веже са довољном хомологијом за одређену секвенцу у геному домаћина.[35] Када се гРНА веже за циљну секвенцу, Цас ће разрезати локус, изазивајући двопродужни прекид (ДСБ).

ДСБ који настане може се поправити једним од два механизма –

  • Нехомологно крајно спајање (Нон-Хомологоус Енд Јоининг - НХЕЈ) - ефикасан, али подложан грешкама механизам, који често уводи уметања и брисања (индели) на месту двопродужног прекида. То значи да се често користи у експериментима са кноцкоутом како би се пореметили гени и увели мутације губитка функције.
  • Репарација усмерена хомологијом (Хомологy Дирецтед Репаир - ХДР) - мање ефикасан, али високо поуздан процес који се користи за уношење прецизних модификација у циљну секвенцу. Процес захтева додавање ДНА репарационог предлошка који укључује жељену секвенцу, коју ћелијски механизми користе за поправку двопродужног прекида, укључујући секвенцу од интереса у геном.

Будући да је НХЕЈ ефикаснији од ХДР-а, већина ДСБ-ова ће бити поправљени путем НХЕЈ-а, што доводи до увођења кноцкоут гена. Да би се повећала учесталост ХДР-а, инхибирање гена повезаних с НХЕЈ-ом и извођење процеса у одређеним фазама ћелијског циклуса (претежно С и Г2) показују се ефикасним.

ЦРИСПР/Цас9 је ефикасан начин манипулисања геномом ин виво код животиња, као и ин витро у људским ћелијама, али нека питања везана за ефикасност достављања и уређивања значе да се не сматра сигурним за употребу на одрживим људским ембрионима или ћелијама заметака. Поред веће ефикасности НХЕЈ-а која чини нехотичне кноцкоуте вероватнијим, ЦРИСПР може да уведе ДСБ-ове у нежељене делове генома, што се назива нециљаним (офф-таргет) ефектима.[36] Ови проблеми произилазе из тога што просторна секвенција гРНА пружа довољну секвенцијалну хомологију ка случајним локусима у геному, што може да уведе случајне мутације широм генома. Ако се изведе у герминалним ћелијама, мутације би могле бити уведене у све ћелије развијајућег ембриона.

Постоје развоји како би се спречиле нежељене последице, познате као „офф-таргет" ефекти, због уређивања гена. Постоји трка за развој нових технологија уређивања гена које спречавају појаву „офф-таргет" ефеката, а неке од технологија су познате као пристране детекције „офф-таргета" и Анти-ЦРИСПР протеини. За пристране детекције „офф-таргет" ефеката постоје разни алати који предвиђају локације на којима би се „офф-таргет" ефекти могли десити. Унутар технологије пристране детекције „офф-таргет" ефеката постоје два главна модела: модели засновани на поравнању укључују усклађивање секвенци гРНА са секвенцама генома, након чега се предвиђају локације „офф-таргета". Други модел је познат као модел заснован на оцењивању где се сваком делу гРНА додељује оцена за њихове „офф-таргет" ефекте у складу с њиховим позиционирањем.[37]

Лулу и Нана[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Хе Јианкуи аффаир

Контроверза око Лулу и Нане односи се на две кинеске девојчице близнакиње рођене у новембру 2018. године, које су као ембриони биле генетски модификоване од стране кинеског научника Хе Јианкуи-а.[38] Сматра се да су то прве бебе које су прошле кроз генетске модификације. Родитељи тих девојчица су били део клиничког пројекта који је водио Хе, а који је укључивао поступке вантелесне оплодње, предимплантационе генетске дијагностике и генетског уређивања, у покушају да се измени ген ЦЦР5. Ген ЦЦР5 кодира протеин који ХИВ користи да би ушао у ћелије домаћина, па је Хе, увођењем специфичне мутације ЦЦР5 Δ32, тврдио да би тај процес могао да обезбеди природни имунитет на ХИВ.[39][40]

Пројекат који је спроводио Хе укључивао је парове који су желели децу, где је мушкарац био ХИВ-позитиван, а жена није била заражена. Током пројекта, Хе је обављао вантелесну оплодњу са спермом и јајним ћелијама тих парова, а потом је мутацију ЦЦР5 Δ32 унео у геноме ембриона користећи ЦРИСПР/Цас9 технологију. Затим је користио предимплантациону генетску дијагностику (ПГД) на тим модификованим ембрионима, анализирајући ћелије како би утврдио да ли је мутација успела да се интегрише. Хе је пријавио да је у неким ембрионима дошло до мозаицизма, што значи да је мутација ушла у неке ћелије, али не у све, што би могло значити да деца нису потпуно заштићена од ХИВ-а.[41]

Хе је рекао да је током ПГД-а и током трудноће фетална ДНА била секвенционирана како би се провериле евентуалне грешке изазване ЦРИСПР/Цас9 технологијом, али Национални институти за здравље (НИХ) објавили су изјаву у којој су истакли да "могућност штетних ефеката због грешака није адекватно испитана".[42][43] Девојчице су рођене почетком новембра 2018. године и Хе је навео да су здраве.[41]

Његово истраживање је спроведено тајно до новембра 2018. године, када су документи објављени у кинеском регистру клиничких испитивања, а МИТ Тецхнологy Ревиеw је објавио чланак о пројекту.[44] После тога, Хе је дао интервју за Ассоциатед Пресс и изложио свој рад 27. новембра на Другом међународном самиту о уређивању људског генома, који се одржао у Хонг Конгу.[39]

Иако су доступне информације о овом експерименту релативно ограничене, сматра се да је научник прекршио многе етичке, друштвене и моралне норме, као и кинеске смернице и прописе који забрањују генетске модификације герминалних линија у људским ембрионима, током спровођења овог експеримента. Са технолошке тачке гледишта, техника ЦРИСПР/Цас9 једна је од најпрецизнијих и најмање скупих метода за генетске модификације до данас, али још увек постоји низ ограничења која спречавају да се техника означи као сигурна и ефикасна. Током Првог међународног самита о уређивању људског генома 2015. године, учесници су се сложили да треба поставити мораторијум на генетске промене герминалне линије у клиничком окружењу, осим ако и док: "(1) одговарајућа питања сигурности и ефикасности нису решена, на основу одговарајућег разумевања и балансирања ризика, потенцијалних користи и алтернатива, и (2) не постоји широки друштвени консензус о прикладности предложене примене". Међутим, током Другог међународног самита 2018. године, ова тема је поново била разматрана уз напомену: "Напредак у последње три године и дискусије на тренутном самиту, међутим, сугеришу да је време да се дефинише ригорозан, одговоран преводилачки пут ка таквим испитивањима". Сугеришући да етичке и правне аспекте треба поново размотрити, Г. Далеy, представник организационог одбора самита и декан Медицинског факултета на Харварду, описао је експеримент др. Хеа као "погрешан корак на правом путу".

Експеримент је наишао на велику критику и изазвао значајну контроверзу, како на глобалном нивоу, тако и у Кини.[45][46] Неколико биоетичара, истраживача и медицинских стручњака објавило је изјаве у којима су осудили истраживање, укључујући Нобеловца Давида Балтимореа, који је ово дело окарактерисао као "неодговорно", и једну од пионира ЦРИСПР/Цас9 технологије, биохемичарку Јеннифер Доудна са Универзитета Калифорнија, Беркелеy.[42][47] Директор Националних института за здравље (НИХ), Францис С. Цоллинс, рекао је да је "медицинска потреба за инактивацијом ЦЦР5 код ових беба потпуно неубедљива" и осудио Хе Јианкуи-а и његов истраживачки тим због "неодговорног понашања".[43] Други научници, укључујући генетичара Георгеа Цхурцха са Харвардског универзитета, сматрају да генетско уређивање ради отпорности на болести може бити "оправдано", али су изразили сумње у вези са начином на који је Хе спровео свој рад.[48]

Програм "Сафе Генес" (Безбедни гени) који води ДАРПА има за циљ да заштити војнике од ратних тактика које укључују уређивање гена.[49] Они добијају информације од стручњака за етику како би боље предвидели и разумели садашње и будуће потенцијалне проблеме у вези са уређивањем гена.[49]

Светска здравствена организација (СЗО) покренула је глобални регистар за праћење истраживања на тему уређивања људског генома, након позива да се зауставе сви радови на уређивању генома.[50][51]

Кинеска академија медицинских наука реаговала је на контроверзу у часопису Ланцет, осуђујући Хе-а због кршења етичких смерница прописаних од стране владе и наглашавајући да се инжењеринг герминалне линије не сме изводити у репродуктивне сврхе.[52] Академија је најавила да ће "издати додатне оперативне, техничке и етичке смернице што је пре могуће" како би увела строже прописе у вези са уређивањем људских ембриона.

Етичке дилеме[уреди | уреди извор]

Уређивање ембриона, заметних ћелија и генерација дизајнерских беба је предмет етичке дебате, због могућности трајне измене генетског материјала. Ово укључује аргументе око неуравнотеженог одабира пола и селекције гамета.

Упркос прописима која су донета у појединим земљама, одсуство јасних правила доводи до честих дебата о генетичком инжењерингу међу научницима, етичарима и јавношћу. Артхур Цаплан, шеф Одсека за биоетику на Универзитету у Њујорку, сугерише успостављање међународне групе која би  поставила смернице за ову тему што би користило глобалној дискусији. Такође предлаже укључивање „верских, етичких и правних лидера“ у доношењу добро формулисаних прописа.[53]

У многим земљама, уређивање ембриона и генетичка модификација за репродуктивну употребу је незаконита.[54] Од 2017. године, САД ограничавају употребу генетске модификације и поступак је под строгим прописима ФДА и НИХ.[54] Америчка Национална академија наука и Национална академија медицине наговестиле су да ће пружити одговарајућу подршку за генетско уређивање „за озбиљна стања под строгим надзором“, ако се позабаве питањима безбедности и ефикасности[55]. Светска здравствена организација је 2019. године назвала људско генетичко уређивање генома „неодговорним“.[56]

Пошто генетска модификација представља ризик за било који организам, истраживачи и медицински стручњаци морају пажљиво размотрити могућност генетичког инжењеринга. Главна етичка забринутост је да ови типови третмана могу изазвати промену која се може пренети на будуће генерације и стога ће се свака грешка, позната или непозната, такође пренети и утицати на потомство.[57] Поједини биоетичари, укључујући Роналда Греена са факултета Дартмут, изражавају забринутост да би то могло довести до случајног увођења нових болести у будућности.[58][59]

Када се разматра подршка истраживању генетичког инжењеринга, етичари често сугеришу да може бити неетично не размотрити технологију која би могла побољшати живот деце која би се родила са конгениталним поремећајима. Генетичар Георге Цхурцх тврди да не очекује да ће генетички инжењеринг повећати друштвену неравноправност. Он препоручује побољшање образовања у вези са овом темом како би се променила ова гледишта. Он наглашава да би дозвољавање генетичког инжењеринга код деце која би се иначе родила са урођеним манама могло спасити око 5% деце од живота са потенцијално избежним болестима. Јацкие Леацх Сцуллy, професорка биоетике на Универзитету Неwцастле, признаје да могућност дизајнираних беба може оставити оне који живе са болестима и који не могу да приуште технологију, да се осећају маргинализовано и без медицинске подршке. Међутим, професорка Леацх Сцуллy такође сугерише да генетско уређивање пружа могућност родитељима „да покушају да обезбеде оно што мисле да је најбољи почетак у животу" и верује да то не треба искључити. Слично томе, Ницк Бостром, филозоф са Оксфорда познат по свом раду о ризицима вештачке интелигенције, предложио је да би „супер-побољшани“ појединци могли „променити свет својом креативношћу и открићима, и кроз иновације које би сви други користили“.[60]

Многи биоетичари истичу да се генетички инжењеринг обично сматра да је у најбољем интересу детета, стога би требало подржати ту праксу. Јулиан Савулесцу, биоетичар и филозоф са Оксфордског универзитета верује да би родитељи „требало да дозволе селекцију гена који не изазивају болест чак и ако то одржава или повећава друштвену неједнакост“.[61] Савет за биоетику Нуффиелд рекао је 2017. да „нема разлога да се искључи“ промена ДНК људског ембриона ако се изврши у интересу детета, али је нагласио да је то само под условом да не доприноси друштвеној неједнакости. Даље, Савет Нуффиелд-а је 2018. године детаљно разрадио имплементације, које би сачувале равноправност и користиле човечанству, као што су елиминисање наследних поремећаја и прилагођавање топлијој клими.[62] Филозоф и директор биоетике у непрофитној организацији Инвинцибле Wеллбеинг Давид Пеарце[63] тврди да се „питање дизајнерских беба своди на анализу односа ризика и награде  и наших основних етичких вредности, које су саме обликоване нашом еволуционом прошлошћу. " Према Пеарце-у, „вредно је подсетити да је сваки чин старомодне сексуалне репродукције сам по себи непроверени генетски експеримент“, који често угрожава добробит детета и чак и ако дете расте у здравом окружењу.[64] Пеарце сматра да како се технологија развија, све више људи може сматрати неприхватљивим да се ослања на „генетски рулет природне селекције“.[65]

Насупрот томе, изнето је неколико забринутости о могућности стварања дизајнерских беба, посебно у вези са тренутним неефикасностима технологија. Биоетичар Роналд Греен је изјавио да, „иако је технологија неизбежно у нашој будућности“, он је предвидео „озбиљне грешке и здравствене проблеме као непознате генетске нуспојаве код „уређене” деце“.[66] Штавише, Греен је упозорио на могућност да „добростојећи лакше приступе технологијама". Ова забринутост у вези са генетичким уређивањем која погоршава друштвену и финансијску поделу дели се међу осталим истраживачима, при чему је председница Нуффиелд-а етичког савета, професорка Карен Yеунг, нагласила да ако би финансирање поступка „погоршавало друштвену неправду, по нашем мишљењу то не би био етички приступ“.

Друштвене и верске бриге такође се јављају око могућности уређивања људских ембриона. У истраживању које је спровео Пеw Ресеарцх Центре, утврђено је да само трећина испитаних Американаца који се идентификују као хришћани одобрава генетичко уређивање.[67] Католички лидери имају и позитиван и негативан став. Овакав став проистиче из католичког веровања да је беба дар од Бога, а католици верују да су људи створени да буду савршени у Божјим очима. Стога је промена генетског састава бебе неприродна. Папа Јован Павле II је 1984. говорио да је генетска манипулација у циљу лечења болести прихватљива у Цркви. Он је навео да ће се „у принципу сматрати пожељним под условом да тежи стварном унапређењу личног благостања човека, без нарушавања његовог интегритета или услова живота“.[68] Међутим, неприхватљиво је ако се дизајнерске бебе користе за стварање супериорне расе укључујући клонирање људи. Католичка црква одбацује клонирање људи чак и ако је његова сврха производња органа за терапијску употребу. Ватикан тврди да то крши достојанство појединца и морално је недозвољено.[69]

Истраживање које је спровела клиника Маyо 2017. године у САД-у показало је да се већина учесника сложила против стварања дизајнерских беба.[70] Учесници су такође сматрали да уређивање гена може имати нежељене последице које се могу манифестовати касније у животу за оне који се подвргну уређивању гена.[70] Поједини учесници били су забринути су да би уређивање гена могло довести до смањења генетске разноврсности популације у друштвима.[70] Истраживање је такође показало како су учесници били забринути због потенцијалних социоекономских ефеката које дизајнерске бебе могу погоршати.[70] Аутори истраживања су напоменули да су резултати показали да постоји већа потреба за интеракцијом јавности и научне заједнице. Поставља се питање колико су учесници истраживања били упознати са самом темом уређивања гена и његовим ефектима пре почетка истраживања.[70]

У исламу, позитиван став према генетичком инжењерингу заснива се на општем принципу да ислам тежи олакшавању људског живота. Међутим, негативан поглед долази из процеса који се користи за стварање дизајнерске бебе. Често то укључује уништавање неких ембриона. Муслимани верују да „ембриони већ имају душу“ при зачећу.[71] Дакле, уништавање ембриона је против учења Кур'ана, хадиса и шеријатског закона. Поступак би се посматрао као „понашање као Бог/Аллах“. Ислам верује да није на људима да изаберу пол и да је „одабир пола само на Богу“.[72]

2020. године, било је дискусија о америчким студијама које су користиле ембрионе без ембрионалне имплантације са ЦРИСПР/Цас9 техником која је била модификована помоћу ХДР-а и закључци из резултата су били да технологије за уређивање гена тренутно нису довољно зреле за стварну употребу  и да постоји потреба за више студија које дају сигурне резултате током дужег временског периода.[73]

Чланак у часопису Биосциенце Репортс говори о томе како здравље у смислу генетике није једноставно и стога би требало детаљно размотрити о операцијама које укључују уређивање гена када технологија постане довољно зрела за стварну употребу, где су све потенцијалне последице познате на основу сваког појединачног случаја, како би се спречили нежељени ефекти на особи који се оперише.[74]

Друштвени аспекти такође изазивају забринутост, као што је истакла Јосепхине Qуинтавелле, директорка Цоммент он Репродуцтиве Етхицс на Универзитету Qуеен Марy у Лондону, која наводи да одабир особина деце претвара родитељство у нездрав модел самозадовољства, уместо у однос“.[75]

Једна велика забринутост међу научницима, укључујући Марцy-а Дарновскy из Центра за генетику и друштво у Калифорнији, јесте да ће дозвољавање генетичког инжињеринга за исправљање фенотипова болести вероватно довести до његове употребе у козметичке сврхе и побољшавања. У међувремену, Хенрy Греелy, биоетичар на Универзитету Станфорд у Калифорнији, наводи да „скоро све што можете постићи уређивањем гена, можете постићи и селекцијом ембриона“, сугеришући да ризици које преузима генетички инжењеринг можда нису неопходни.[66] Поред тога, Греелy наглашава да су уверења да ће генетичко инжењерство довести до побољшања неоснована, и да тврдње да ћемо побољшати интелигенцију и личност су далеко „једноставно не знамо довољно и вероватно нећемо знати још дуго времена - или можда никада“.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Веит, Wалтер (2018). „Процреативе Бенефиценце анд Генетиц Енханцемент” (на језику: енглески). дои:10.13140/РГ.2.2.11026.89289. 
  2. ^ Гилберт, Сусан (2021-10-20). „Полyгениц Ембрyо Сцреенинг: Етхицал анд Легал Цонсидератионс”. Тхе Хастингс Центер (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  3. ^ Дyер, Оwен (2018-11-30). „Ресеарцхер wхо едитед бабиес’ геноме ретреатс фром виеw ас цритицисм моунтс”. БМЈ (на језику: енглески). 363: к5113. ИССН 0959-8138. ПМИД 30504437. дои:10.1136/бмј.к5113. 
  4. ^ Каннан, Картхик. „Медицине анд тхе Лаw”. ацадемиц.оуп.цом. Приступљено 2024-04-28. 
  5. ^ Деецх, Рутх; Смајдор, Анна (2007). Фром ИВФ то имморталитy: цонтроверсy ин тхе ера оф репродуцтиве тецхнологy (1. публ изд.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-921978-0. 
  6. ^ Хандyсиде, А. Х.; Контогианни, Е. Х.; Хардy, К.; Wинстон, Р. M. L. (19. 4. 1990). „Прегнанциес фром биопсиед хуман преимплантатион ембрyос сеxед бy Y-специфиц ДНА амплифицатион”. Натуре (на језику: енглески). 344 (6268): 768—770. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/344768а0. 
  7. ^ Сермон, Карен; Ван Стеиртегхем, Андрé; Лиебаерс, Инге (15. 5. 2004). „Преимплантатион генетиц диагносис”. Тхе Ланцет (на језику: енглески). 363 (9421): 1633—1641. дои:10.1016/С0140-6736(04)16209-0. 
  8. ^ Гарибyан, Лилит; Авасхиа, Нидхи (март 2013). „Полyмерасе Цхаин Реацтион”. Јоурнал оф Инвестигативе Дерматологy (на језику: енглески). 133 (3): 1—4. ПМЦ 4102308 Слободан приступ. ПМИД 23399825. дои:10.1038/јид.2013.1. 
  9. ^ „Апплицатионс оф флуоресценце ин ситу хyбридизатион (ФИСХ) ин детецтинг генетиц аберратионс оф медицал сигнифицанце”. ацадемиц.оуп.цом. Приступљено 2024-04-28. 
  10. ^ „Преимплантатион Генетиц Диагносис (ПГД) | Фертилитy Треатмент Аброад”. фертилитy.треатментаброад.цом. Приступљено 2024-04-28. 
  11. ^ а б Баyефскy, Мицхелле Ј (децембар 2016). „Цомпаративе преимплантатион генетиц диагносис полицy ин Еуропе анд тхе УСА анд итс имплицатионс фор репродуцтиве тоурисм”. Репродуцтиве Биомедицине & Социетy Онлине (на језику: енглески). 3: 41—47. ПМЦ 5612618 Слободан приступ. ПМИД 28959787. дои:10.1016/ј.рбмс.2017.01.001. 
  12. ^ Гианароли, Луца; Цривелло, Анна Мариа; Стангхеллини, Илариа; Ферраретти, Анна Пиа; Табанелли, Царла; Магли, Мариа Цристина (јануар 2014). „Реитеративе цхангес ин тхе Италиан регулатион он ИВФ: тхе еффецт он ПГД патиентс’ репродуцтиве децисионс”. Репродуцтиве БиоМедицине Онлине (на језику: енглески). 28 (1): 125—132. дои:10.1016/ј.рбмо.2013.08.014. 
  13. ^ „ПГД цондитионс | Хуман Фертилисатион анд Ембрyологy Аутхоритy”. wеб.арцхиве.орг. 2018-02-18. Приступљено 2024-04-28. 
  14. ^ „Агенце де ла биомéдецине”. www.агенце-биомедецине.фр (на језику: француски). Приступљено 2024-04-28. 
  15. ^ Баруцх, Сусаннах; Кауфман, Давид; Худсон, Катхy L. (мај 2008). „Генетиц тестинг оф ембрyос: працтицес анд перспецтивес оф УС ин витро фертилизатион цлиницс”. Фертилитy анд Стерилитy (на језику: енглески). 89 (5): 1053—1058. дои:10.1016/ј.фертнстерт.2007.05.048. 
  16. ^ Гордон, Ј. W. (2001-01-01). „Енгинееринг тхе Хуман Гермлине. Едитед бy Г. Стоцк анд Ј. Цампбелл. Оxфорд Университy Пресс, Неw Yорк. 2000. 192 пп.”. Јоурнал оф Хередитy. 92 (1): 95—97. дои:10.1093/јхеред/92.1.95. 
  17. ^ Клеин, Алице; Ле Паге, Мицхаел (децембар 2018). „Wорлд'с фирст гене-едитед бабиес анноунцед”. Неw Сциентист. 240 (3206): 7. ИССН 0262-4079. дои:10.1016/с0262-4079(18)32191-2. 
  18. ^ Исламај, Резарта; Леаман, Роберт; Ким, Сун; Кwон, Донгсеоп; Wеи, Цхих-Хсуан; Цомеау, Доналд C.; Пенг, Yифан; Циссел, Давид; Цосс, Цатхлеен (2021-03-25). „НЛМ-Цхем, а неw ресоурце фор цхемицал ентитy рецогнитион ин ПубМед фулл теxт литературе”. Сциентифиц Дата. 8 (1). ИССН 2052-4463. дои:10.1038/с41597-021-00875-1. 
  19. ^ Ледфорд, Хеиди (2011-08-10). „Целл тхерапy фигхтс леукаемиа”. Натуре (на језику: енглески). ИССН 0028-0836. дои:10.1038/неwс.2011.472. 
  20. ^ Цогхлан, Андy (март 2013). „Новел гене тхерапy цурес леукаемиа ин еигхт даyс”. Неw Сциентист. 217 (2910): 10. ИССН 0262-4079. дои:10.1016/с0262-4079(13)60781-2. 
  21. ^ Схимамура, Мунехиса; Накагами, Хиронори; Таниyама, Yосхиаки; Морисхита, Рyуицхи (август 2014). „Гене тхерапy фор перипхерал артериал дисеасе”. Еxперт Опинион он Биологицал Тхерапy (на језику: енглески). 14 (8): 1175—1184. ИССН 1471-2598. дои:10.1517/14712598.2014.912272. 
  22. ^ "Тхерапеутиц Цлонинг анд Геноме Модифицатион". У.С. Фоод анд Друг Администратион. 20 Марцх 2019.
  23. ^ Салзберг, Стевен L. (2017-05-08). „Хоризонтал гене трансфер ис нот а халлмарк оф тхе хуман геноме”. Геноме Биологy. 18 (1). ИССН 1474-760X. дои:10.1186/с13059-017-1214-2. 
  24. ^ Тацхибана, Масахито; Амато, Паула; Спарман, Мицхелле; Wоодwард, Јоy; Санцхис, Дарио Мелгуизо; Ма, Хонг; Гутиеррез, Нуриа Марти; Типпнер-Хедгес, Ребецца; Канг, Еуњу (јануар 2013). „Тоwардс гермлине гене тхерапy оф инхеритед митоцхондриал дисеасес”. Натуре (на језику: енглески). 493 (7434): 627—631. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/натуре11647. 
  25. ^ Роббинс, Паул D.; Гхивиззани, Стевен C. (октобар 1998). „Вирал Вецторс фор Гене Тхерапy”. Пхармацологy & Тхерапеутицс (на језику: енглески). 80 (1): 35—47. дои:10.1016/С0163-7258(98)00020-5. 
  26. ^ Барqуинеро, Ј; Еиxарцх, Х; Пéрез-Мелгоса, M (2004-10-01). „Ретровирал вецторс: неw апплицатионс фор ан олд тоол”. Гене Тхерапy (на језику: енглески). 11 (С1): С3—С9. ИССН 0969-7128. дои:10.1038/сј.гт.3302363. 
  27. ^ Аткинсон, (Јустин) Броокс, (28 Нов. 1894–13 Јан. 1984), УС јоурналист анд wритер; ретиред ас Стафф Wритер, Неw Yорк Тимес, Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2024-05-08 
  28. ^ Бусхман, Фредериц D. (2007-08-01). „Ретровирал интегратион анд хуман гене тхерапy”. Јоурнал оф Цлиницал Инвестигатион (на језику: енглески). 117 (8): 2083—2086. ИССН 0021-9738. дои:10.1172/ЈЦИ32949. 
  29. ^ Рамамоортх, Мурали (2015). „Нон Вирал Вецторс ин Гене Тхерапy- Ан Овервиеw”. ЈОУРНАЛ ОФ ЦЛИНИЦАЛ АНД ДИАГНОСТИЦ РЕСЕАРЦХ. дои:10.7860/ЈЦДР/2015/10443.5394. 
  30. ^ Ламбрицхт, Лауре; Лопес, Алессандра; Кос, Спела; Серса, Грегор; Прéат, Вéрониqуе; Вандермеулен, Гаëлле (фебруар 2016). „Цлиницал потентиал оф елецтропоратион фор гене тхерапy анд ДНА ваццине деливерy”. Еxперт Опинион он Друг Деливерy (на језику: енглески). 13 (2): 295—310. ИССН 1742-5247. дои:10.1517/17425247.2016.1121990. 
  31. ^ Цхалберг, Тхомас W.; Ванков, Алеxандер; Молнар, Фанни Е.; Буттерwицк, Алеxандер Ф.; Хуие, Пхилип; Цалос, Мицхеле П.; Паланкер, Даниел V. (2006-09-01). „Гене Трансфер то Раббит Ретина wитх Елецтрон Аваланцхе Трансфецтион”. Инвестигативе Оптхалмологy & Висуал Сциенце (на језику: енглески). 47 (9): 4083. ИССН 1552-5783. дои:10.1167/иовс.06-0092. 
  32. ^ Yосхида, Атсусхи; Нагата, Тосхи; Уцхијима, Масато; Хигасхи, Такахиде; Коиде, Yукио (март 2000). „Адвантаге оф гене гун-медиатед овер интрамусцулар иноцулатион оф пласмид ДНА ваццине ин репродуцибле индуцтион оф специфиц иммуне респонсес”. Ваццине (на језику: енглески). 18 (17): 1725—1729. дои:10.1016/С0264-410X(99)00432-6. 
  33. ^ Стеин, Цy А.; Цастанотто, Даниела (мај 2017). „ФДА-Аппровед Олигонуцлеотиде Тхерапиес ин 2017”. Молецулар Тхерапy (на језику: енглески). 25 (5): 1069—1075. дои:10.1016/ј.yмтхе.2017.03.023. 
  34. ^ Десигнер бабy (на језику: енглески), 2024-03-25, Приступљено 2024-05-10 
  35. ^ „Аддгене: ЦРИСПР Гуиде”. www.аддгене.орг. Приступљено 2024-05-10. 
  36. ^ „Кееп офф-таргет еффецтс ин фоцус”. Натуре Медицине (на језику: енглески). 24 (8): 1081—1081. август 2018. ИССН 1546-170X. дои:10.1038/с41591-018-0150-3. 
  37. ^ „Латест Девелопед Стратегиес то Минимизе тхе Офф-Таргет Еффецтс ин ЦРИСПР-Цас-Медиатед Геноме Едитинг”. јул 2020. 
  38. ^ Стафф (2018-11-26). „Wорлд’с фирст гене-едитед бабиес цреатед ин Цхина, цлаимс сциентист”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 2024-04-28. 
  39. ^ а б „Цхинесе ресеарцхер цлаимс фирст гене-едитед бабиес”. АП Неwс (на језику: енглески). 2018-11-26. Приступљено 2024-04-28. 
  40. ^ Силва, Ериц; Стумпф, Мицхаел П.Х. (децембар 2004). „ХИВ анд тхе ЦЦР5-Δ32 ресистанце аллеле”. ФЕМС Мицробиологy Леттерс (на језику: енглески). 241 (1): 1—12. дои:10.1016/ј.фемсле.2004.09.040. 
  41. ^ а б Беглеy, Схарон (2018-11-28). „Амид упроар, Цхинесе сциентист дефендс цреатинг гене-едитед бабиес”. СТАТ (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  42. ^ а б Беллуцк, Пам (2018-11-28). „Цхинесе Сциентист Wхо Саyс Хе Едитед Бабиес’ Генес Дефендс Хис Wорк”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2024-04-28. 
  43. ^ а б „Статемент он Цлаим оф Фирст Гене-Едитед Бабиес бy Цхинесе Ресеарцхер”. Натионал Институтес оф Хеалтх (НИХ) (на језику: енглески). 2018-11-28. Приступљено 2024-04-28. 
  44. ^ „ЕXЦЛУСИВЕ: Цхинесе сциентистс аре цреатинг ЦРИСПР бабиес”. МИТ Тецхнологy Ревиеw (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  45. ^ Цyраноски, Давид; Ледфорд, Хеиди (2018-11-27). „Хоw тхе геноме-едитед бабиес ревелатион wилл аффецт ресеарцх”. Натуре (на језику: енглески). дои:10.1038/д41586-018-07559-8. 
  46. ^ Беглеy, Схарон (2018-11-26). „Цлаим оф ЦРИСПР'д бабy гирлс стунс геноме едитинг суммит”. СТАТ (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  47. ^ „Wхy 2 кеy гене-едитинг воицес ин Беркелеy цондемн Цхинесе сциентист'с десигнер бабиес 'стунт'”. www.бизјоурналс.цом. Приступљено 2024-04-28. 
  48. ^ Фарр, Цхристина (2018-11-26). „Еxпериментс то гене-едит бабиес аре 'цриминаллy рецклесс,' саyс Станфорд био-етхицист”. ЦНБЦ (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  49. ^ а б „Сафе Генес”. www.дарпа.мил. Приступљено 2024-04-28. 
  50. ^ Молтени, Меган. „Тхе Wорлд Хеалтх Организатион Саyс Но Море Гене-Едитед Бабиес”. Wиред (на језику: енглески). ИССН 1059-1028. Приступљено 2024-04-28. 
  51. ^ „WХО То Цреате Регистрy фор Генетиц Ресеарцх”. Воице оф Америца (на језику: енглески). 2019-08-29. Приступљено 2024-04-28. 
  52. ^ Wанг, Цхен; Зхаи, Xиаомеи; Зханг, Xинqинг; Ли, Лимин; Wанг, Јианwеи; Лиу, Де-пеи (јануар 2019). „Гене-едитед бабиес: Цхинесе Ацадемy оф Медицал Сциенцес’ респонсе анд ацтион”. Тхе Ланцет. 393 (10166): 25—26. ИССН 0140-6736. дои:10.1016/с0140-6736(18)33080-0. 
  53. ^ Брадлеy, Сорцха; публисхед, Тхе Wеек УК (2023-02-08). „Прос анд цонс оф гене-едитинг бабиес”. тхеwеек (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-11. 
  54. ^ а б Исхии, Тетсуyа (август 2015). „Гермлине геноме-едитинг ресеарцх анд итс социоетхицал имплицатионс”. Трендс ин Молецулар Медицине (на језику: енглески). 21 (8): 473—481. дои:10.1016/ј.молмед.2015.05.006. 
  55. ^ Хармон, Амy (2017-02-14). „Хуман Гене Едитинг Рецеивес Сциенце Панел’с Суппорт”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2024-05-11. 
  56. ^ Реардон, Сара (март 2019). „Wорлд Хеалтх Организатион панел wеигхс ин он ЦРИСПР-бабиес дебате”. Натуре (на језику: енглески). 567 (7749): 444—445. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/д41586-019-00942-з. 
  57. ^ Андерсон, W. Ф. (1985-08-01). „Хуман Гене Тхерапy: Сциентифиц анд Етхицал Цонсидератионс”. Јоурнал оф Медицине анд Пхилосопхy (на језику: енглески). 10 (3): 275—292. ИССН 0360-5310. дои:10.1093/јмп/10.3.275. 
  58. ^ Греен, Роналд Мицхаел (2007). Бабиес бy десигн: тхе етхицс оф генетиц цхоице. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-12546-7. ОЦЛЦ 129954761. 
  59. ^ Силверстеин, Цхарлес (2010). „Неw Етхицал Цхалленгес ин Псyцхологy: Тхе Интернет анд Десигнер Бабиес”. ПсyцЕXТРА Датасет. Приступљено 2024-05-11. 
  60. ^ Схулман, Царл; Бостром, Ницк (фебруар 2014). „Ембрyо Селецтион фор Цогнитиве Енханцемент: Цуриоситy ор Гаме‐цхангер?”. Глобал Полицy (на језику: енглески). 5 (1): 85—92. ИССН 1758-5880. дои:10.1111/1758-5899.12123. 
  61. ^ Савулесцу, Јулиан (октобар 2001). „Процреативе Бенефиценце: Wхy Wе Схоулд Селецт тхе Бест Цхилдрен”. Биоетхицс (на језику: енглески). 15 (5-6): 413—426. ИССН 0269-9702. дои:10.1111/1467-8519.00251. 
  62. ^ Маттиелло, Елиса (2019-11-12). „“Десигнер Бабиес” анд “Плаyинг Год”: Метапхор, Геноме Едитинг, анд Биоетхицс ин Популар Сциенце Теxтс”. Лингуе Цултуре Медиазиони - Лангуагес Цултурес Медиатион (ЛЦМ Јоурнал). 6 (1). ИССН 2284-1881. дои:10.7358/лцм-2019-001-матт. 
  63. ^ Порт Моресбy Пројецт - Оцтобер 1966-Оцтобер 1970 - Нортх wалл (фром yард ареа), 13 Фебруарy 1968 (Извештај). Ресерве Банк оф Аустралиа. 2021-03-08. 
  64. ^ Пеарце, Давид (фебруар 2017). „Тиме-лапсе мицросцопy патент упхелд ин Еуропе”. Репродуцтиве БиоМедицине Онлине. 34 (2): 169—171. ИССН 1472-6483. дои:10.1016/ј.рбмо.2016.10.012. 
  65. ^ „Трансхуманисм; Ницк Бостром анд Давид Пеарце Талк то Андрéс Ломеñа - Литерал Магазине”. wеб.арцхиве.орг. 2021-12-08. Приступљено 2024-05-11. 
  66. ^ а б Балл, Пхилип (2017-01-08). „Десигнер бабиес: ан етхицал хоррор wаитинг то хаппен?”. Тхе Обсервер (на језику: енглески). ИССН 0029-7712. Приступљено 2024-05-11. 
  67. ^ „Тхе Моралитy оф "Десигнер" Бабиес”. Универсал Лифе Цхурцх Монастерy (на језику: енглески). 2016-07-28. Приступљено 2024-05-11. 
  68. ^ П., Сцхаеффер. „Десигнер бабиес, анyоне?”. натцатх.орг. Приступљено 2024-05-11. 
  69. ^ Инструцтион он респецт фор хуман лифе ин итс оригин анд он тхе дигнитy оф процреатион : реплиес то цертаин qуестионс оф тхе даy /. Бостон:: Ст. Паул Едитионс,. 1900. 
  70. ^ а б в г д Ригган, Кирстен А.; Схарп, Рицхард Р.; Аллyсе, Меган (октобар 2019). „Wхере Wилл Wе Драw тхе Лине? Публиц Опинионс оф Хуман Гене Едитинг”. Qуалитативе Хеалтх Ресеарцх (на језику: енглески). 29 (12): 1823—1835. ИССН 1049-7323. дои:10.1177/1049732319846867. 
  71. ^ Блацк, Маргарет Е., Ензyме анд Патхwаy Енгинееринг фор Суициде Гене Тхерапy, Клуwер Ацадемиц Публисхерс, стр. 113—127, ИСБН 0-306-46645-7, Приступљено 2024-05-11 
  72. ^ Бāрр, Муḥаммад ʻАлī; Шамсī Бāшā, Ḥассāн (2015). Цонтемпорарy биоетхицс: Исламиц перспецтиве. Цхам: СпрингерОпен. ИСБН 978-3-319-18428-9. 
  73. ^ Уддин, Фатхема; Рудин, Цхарлес M.; Сен, Трипарна (2020-08-07). „ЦРИСПР Гене Тхерапy: Апплицатионс, Лимитатионс, анд Имплицатионс фор тхе Футуре”. Фронтиерс ин Онцологy. 10. ИССН 2234-943X. дои:10.3389/фонц.2020.01387. 
  74. ^ Хиракаwа, Маттхеw П.; Крисхнакумар, Рага; Тимлин, Јерилyн А.; Царнеy, Јамес П.; Бутлер, Кимберлy С. (2020-04-30). „Гене едитинг анд ЦРИСПР ин тхе цлиниц: цуррент анд футуре перспецтивес”. Биосциенце Репортс (на језику: енглески). 40 (4). ИССН 0144-8463. дои:10.1042/БСР20200127. 
  75. ^ Биггс, Х (2004-12-01). „Десигнер бабиес: wхере схоулд wе драw тхе лине?”. Јоурнал оф Медицал Етхицс (на језику: енглески). 30 (6): е5—е5. ИССН 0306-6800. дои:10.1136/јме.2003.004465. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Kubni/Dizajnerska_beba&oldid=27777776”