Антагонист интерлеукин-1 рецептора

Интерлеукин 1 рецептор антагонист
Интерлеукин 1 рецептор антагонист
Доступне структуре
	1илр, 1илт, 1ира, 1ирп, 2ирт
Идентификатори
Симболи	ИЛ1РН; ИЛ1РА; ИЦИЛ-1РА; ИЛ-1ра3; ИЛ1Ф3; ИРАП; МГЦ10430
Вањски ИД	ОМИМ: 147679 МГИ: 96547 ХомолоГене: 11163 ГенеЦардс: ИЛ1РН Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност интерлеукин-1 рецептор антагониста; • протеинско везивање;
Целуларна компонента	• екстрацелуларни регион; • екстрацелуларни простор; • интрацелуларни простор;
Биолошки процес	• инфламаторни респонс; • имунски респонс;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	3557
Енсембл	ЕНСГ00000136689
УниПрот	П18510
РефСеq (мРНА)	НМ_000577
РефСеq (протеин)	НП_000568
Локација (УЦСЦ)	Цхр 2:; 113.59 - 113.61 Мб
ПубМед претрага	[1]

Антагонист интерлеукин-1 рецептора (IL-1RA) је протеин који је код људи кодиран IL1RN геном.^[1]^[2]

IL-1RA антагонист се раније звао IL-1 инхибитор. Њега су независно откриле две лабораторије 1984 године.^[3] IL-1RA, се везује за интерлеукин-1 рецептор (IL-1R) на површини ћелија. За IL-1R се исто тако везује интерлеукин 1 (IL-1). IL-1RA спречава IL-1 да пошаље сигнал.

Функција[уреди | уреди извор]

IL-1RA је члан интерлеукин 1 цитокин фамилије. Овај протеин инхибира активности интерлеукина 1, алфа (IL1A) и интерлеукина 1, бета (IL1B), и модулира низ интерлеукин 1 зависних имунских и инфламаторних одговора. Овај гене и пет других блиско сродних цитокин гена формирају генски кластер који обухвата приближно 400 кб на хромозому 2. Четири алтернативно сплајсоване транскриптне варијанте које кодирају јединствене изоформе су биле утврђене.^[4]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

За полиморфизам овог гена се сматра да је везан за повећани ризик остеопорозних фрактура^[5] и гастричног карцинома.^[6]

Мутације у IL1RN гену резултују у реткој болести која се зове недостатак антагониста интерлеукин-1 рецептора (DIRA).^[7] Варијанте IL1RN гена су такође асоциране са ризиком од схизофреније.^[8]^[9] Повишени IL1RN нивои су нађени у серуму оболелих од схизофреније.^[10]

Интерлеукин 1 рецептор антагонист је коришћен у третману реуматоидног артритиса, аутоимуне болести у којој IL-1 игра кључну улогу. Он се комерцијално производи као анакинра, што је људска рекомбинантна форма L-1RA. У погледу протеинске сличности, IL-1β сроднији са IL-1RA него IL- 1α.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Стеинкассерер А, Спурр НК, Цоx С, Јегго П, Сим РБ (1992). „Тхе хуман ИЛ-1 рецептор антагонист гене (ИЛ1РН) мапс то цхромосоме 2q14-q21, ин тхе регион оф тхе ИЛ-1 алпха анд ИЛ-1 бета лоци”. Геномицс. 13 (3): 654—7. ПМИД 1386337. дои:10.1016/0888-7543(92)90137-Х.
^ Паттерсон D, Јонес C, Харт I, Блескан Ј, Бергер Р, Геyер D, Еисенберг СП, Смитх МФ, Аренд WП (1993). „Тхе хуман интерлеукин-1 рецептор антагонист (ИЛ1РН) гене ис лоцатед ин тхе цхромосоме 2q14 регион”. Геномицс. 15 (1): 173—6. ПМИД 8432529. дои:10.1006/гено.1993.1025.
^ ^а ^б Динарелло ЦА (1994). „Тхе интерлеукин-1 фамилy: 10 yеарс оф дисцоверy”. ФАСЕБ Ј. 8 (15): 1314—25. ПМИД 8001745.
^ „Ентрез Гене: ИЛ1РН интерлеукин 1 рецептор антагонист”.
^ Лангдахл БЛ, Лøкке Е, Царстенс M, Стенкјаер ЛЛ, Ериксен ЕФ (2000). „Остеопоротиц фрацтурес аре ассоциатед wитх ан 86-басе паир репеат полyморпхисм ин тхе интерлеукин-1--рецептор антагонист гене бут нот wитх полyморпхисмс ин тхе интерлеукин-1бета гене”. Ј. Боне Минер. Рес. 15 (3): 402—14. ПМИД 10750554. дои:10.1359/јбмр.2000.15.3.402.
^ Ел-Омар ЕМ, Царрингтон M, Цхоw WХ, МцЦолл КЕ, Бреам ЈХ, Yоунг ХА, Херрера Ј, Лиссоwска Ј, Yуан CC, Ротхман Н, Ланyон Г, Мартин M, Фраумени ЈФ, Рабкин ЦС (2000). „Интерлеукин-1 полyморпхисмс ассоциатед wитх инцреасед риск оф гастриц цанцер”. Натуре. 404 (6776): 398—402. ПМИД 10746728. дои:10.1038/35006081.
^ Аксентијевицх I, Мастерс СЛ, Фергусон ПЈ, Данцеy П, Френкел Ј, ван Роyен-Керкхофф А, Лаxер Р, Тедгåрд У, Цоwен ЕW, Пхам ТХ, Боотy M, Естес ЈД, Сандлер НГ, Пласс Н, Стоне DL, Турнер ML, Хилл С, Бутман ЈА, Сцхнеидер Р, Бабyн П, Ел-Сханти ХИ, Попе Е, Баррон К, Бинг X, Лауренце А, Лее CC, Цхапелле D, Цларке ГИ, Охсон К, Ницхолсон M, Гадина M, Yанг Б, Корман БД, Грегерсен ПК, ван Хаген ПМ, Хак АЕ, Хуизинг M, Рахман П, Доуек DC, Реммерс ЕФ, Кастнер DL, Голдбацх-Манскy Р (2009). „Ан аутоинфламматорy дисеасе wитх дефициенцy оф тхе интерлеукин-1-рецептор антагонист”. Н. Енгл. Ј. Мед. 360 (23): 2426—37. ПМЦ 2876877 . ПМИД 19494218. дои:10.1056/НЕЈМоа0807865.
^ Ким СЈ, Лее ХЈ, Коо ХГ, Ким ЈW, Сонг ЈY, Ким МК, Схин ДХ, Јин СY, Хонг МС, Парк ХЈ, Yоон СХ, Парк ХК, Цхунг ЈХ (2004). „Импацт оф ИЛ-1 рецептор антагонист гене полyморпхисм он сцхизопхрениа анд биполар дисордер”. Псyцхиатр. Генет. 14 (3): 165—7. ПМИД 15318032. дои:10.1097/00041444-200409000-00009.
^ Занардини Р, Боццхио-Цхиаветто L, Сцасселлати C, Бонвицини C, Тура ГБ, Росси Г, Перез Ј, Геннарелли M (2003). „Ассоциатион бетwеен ИЛ-1бета -511Ц/Т анд ИЛ-1РА (86бп)н репеатс полyморпхисмс анд сцхизопхрениа”. Ј Псyцхиатр Рес. 37 (6): 457—62. ПМИД 14563376. дои:10.1016/С0022-3956(03)00072-4.
^ Хопе С, Мелле I, Аукруст П, Стеен НЕ, Биркенаес АБ, Лорентзен С, Агартз I, Уеланд Т, Андреассен ОА (2009). „Симилар иммуне профиле ин биполар дисордер анд сцхизопхрениа: селецтиве инцреасе ин солубле тумор нецросис фацтор рецептор I анд вон Wиллебранд фацтор”. Биполар Дисорд. 11 (7): 726—34. ПМИД 19839997. дои:10.1111/ј.1399-5618.2009.00757.x.

Литература[уреди | уреди извор]

Аренд WП, Малyак M, Гутхридге ЦЈ, Габаy C (1998). „Интерлеукин-1 рецептор антагонист: роле ин биологy.”. Анну. Рев. Иммунол. 16: 27—55. ПМИД 9597123. дои:10.1146/аннурев.иммунол.16.1.27.
Адцоцк ИМ, Ито К (2000). „Молецулар мецханисмс оф цортицостероид ацтионс.”. Моналди арцхивес фор цхест дисеасе = Арцхивио Моналди пер ле малаттие дел тораце / Фондазионе цлиница дел лаворо, ИРЦЦС [анд] Иституто ди цлиница тисиологица е малаттие аппарато респираторио, Университà ди Наполи, Сецондо атенео. 55 (3): 256—66. ПМИД 10948677.
Аренд WП (2003). „Тхе баланце бетwеен ИЛ-1 анд ИЛ-1Ра ин дисеасе.”. Цyтокине Гроwтх Фацтор Рев. 13 (4-5): 323—40. ПМИД 12220547. дои:10.1016/С1359-6101(02)00020-5.
Сехоули Ј; Мустеа А; Кöнсген D; et al. (2003). „Полyморпхисм оф ИЛ-1 рецептор антагонист гене: роле ин цанцер.”. Антицанцер Рес. 22 (6А): 3421—4. ПМИД 12530098.
Камангар Ф, Цхенг C, Абнет CC, Рабкин ЦС (2007). „Интерлеукин-1Б полyморпхисмс анд гастриц цанцер риск--а мета-аналyсис.”. Цанцер Епидемиол. Биомаркерс Прев. 15 (10): 1920—8. ПМИД 17035400. дои:10.1158/1055-9965.ЕПИ-06-0267.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Интерлеукин+1+Рецептор+Антагонист+Протеин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid1386337-1] Стеинкассерер А, Спурр НК, Цоx С, Јегго П, Сим РБ (1992). „Тхе хуман ИЛ-1 рецептор антагонист гене (ИЛ1РН) мапс то цхромосоме 2q14-q21, ин тхе регион оф тхе ИЛ-1 алпха анд ИЛ-1 бета лоци”. Геномицс. 13 (3): 654—7. ПМИД 1386337. дои:10.1016/0888-7543(92)90137-Х.

[pmid8432529-2] Паттерсон D, Јонес C, Харт I, Блескан Ј, Бергер Р, Геyер D, Еисенберг СП, Смитх МФ, Аренд WП (1993). „Тхе хуман интерлеукин-1 рецептор антагонист (ИЛ1РН) гене ис лоцатед ин тхе цхромосоме 2q14 регион”. Геномицс. 15 (1): 173—6. ПМИД 8432529. дои:10.1006/гено.1993.1025.

[dinarello-3] а ^б Динарелло ЦА (1994). „Тхе интерлеукин-1 фамилy: 10 yеарс оф дисцоверy”. ФАСЕБ Ј. 8 (15): 1314—25. ПМИД 8001745.

[entrez-4] „Ентрез Гене: ИЛ1РН интерлеукин 1 рецептор антагонист”.

[pmid10750554-5] Лангдахл БЛ, Лøкке Е, Царстенс M, Стенкјаер ЛЛ, Ериксен ЕФ (2000). „Остеопоротиц фрацтурес аре ассоциатед wитх ан 86-басе паир репеат полyморпхисм ин тхе интерлеукин-1--рецептор антагонист гене бут нот wитх полyморпхисмс ин тхе интерлеукин-1бета гене”. Ј. Боне Минер. Рес. 15 (3): 402—14. ПМИД 10750554. дои:10.1359/јбмр.2000.15.3.402.

[pmid10746728-6] Ел-Омар ЕМ, Царрингтон M, Цхоw WХ, МцЦолл КЕ, Бреам ЈХ, Yоунг ХА, Херрера Ј, Лиссоwска Ј, Yуан CC, Ротхман Н, Ланyон Г, Мартин M, Фраумени ЈФ, Рабкин ЦС (2000). „Интерлеукин-1 полyморпхисмс ассоциатед wитх инцреасед риск оф гастриц цанцер”. Натуре. 404 (6776): 398—402. ПМИД 10746728. дои:10.1038/35006081.

[pmid19494218-7] Аксентијевицх I, Мастерс СЛ, Фергусон ПЈ, Данцеy П, Френкел Ј, ван Роyен-Керкхофф А, Лаxер Р, Тедгåрд У, Цоwен ЕW, Пхам ТХ, Боотy M, Естес ЈД, Сандлер НГ, Пласс Н, Стоне DL, Турнер ML, Хилл С, Бутман ЈА, Сцхнеидер Р, Бабyн П, Ел-Сханти ХИ, Попе Е, Баррон К, Бинг X, Лауренце А, Лее CC, Цхапелле D, Цларке ГИ, Охсон К, Ницхолсон M, Гадина M, Yанг Б, Корман БД, Грегерсен ПК, ван Хаген ПМ, Хак АЕ, Хуизинг M, Рахман П, Доуек DC, Реммерс ЕФ, Кастнер DL, Голдбацх-Манскy Р (2009). „Ан аутоинфламматорy дисеасе wитх дефициенцy оф тхе интерлеукин-1-рецептор антагонист”. Н. Енгл. Ј. Мед. 360 (23): 2426—37. ПМЦ 2876877 . ПМИД 19494218. дои:10.1056/НЕЈМоа0807865.

[pmid15318032-8] Ким СЈ, Лее ХЈ, Коо ХГ, Ким ЈW, Сонг ЈY, Ким МК, Схин ДХ, Јин СY, Хонг МС, Парк ХЈ, Yоон СХ, Парк ХК, Цхунг ЈХ (2004). „Импацт оф ИЛ-1 рецептор антагонист гене полyморпхисм он сцхизопхрениа анд биполар дисордер”. Псyцхиатр. Генет. 14 (3): 165—7. ПМИД 15318032. дои:10.1097/00041444-200409000-00009.

[pmid14563376-9] Занардини Р, Боццхио-Цхиаветто L, Сцасселлати C, Бонвицини C, Тура ГБ, Росси Г, Перез Ј, Геннарелли M (2003). „Ассоциатион бетwеен ИЛ-1бета -511Ц/Т анд ИЛ-1РА (86бп)н репеатс полyморпхисмс анд сцхизопхрениа”. Ј Псyцхиатр Рес. 37 (6): 457—62. ПМИД 14563376. дои:10.1016/С0022-3956(03)00072-4.

[pmid19839997-10] Хопе С, Мелле I, Аукруст П, Стеен НЕ, Биркенаес АБ, Лорентзен С, Агартз I, Уеланд Т, Андреассен ОА (2009). „Симилар иммуне профиле ин биполар дисордер анд сцхизопхрениа: селецтиве инцреасе ин солубле тумор нецросис фацтор рецептор I анд вон Wиллебранд фацтор”. Биполар Дисорд. 11 (7): 726—34. ПМИД 19839997. дои:10.1111/ј.1399-5618.2009.00757.x.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]