Интерлеукин 7

Из Википедије, слободне енциклопедије
Интерлеукин 7
Идентификатори
Симболи ИЛ7; ИЛ-7
Вањски ИД OMIM146660 MGI96561 HomoloGene680 GeneCards: ИЛ7 Gene
Преглед РНК изражавања
PBB GE IL7 206693 at tn.png
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3574 16196
Eнсембл ENSG00000104432 ENSMUSG00000040329
UниПрот P13232 Q3UT18
Реф. Секв. (иРНК) NM_000880 NM_008371
Реф. Секв. (протеин) NP_000871 NP_032397
Локација (УЦСЦ) Chr 8:
79.81 - 79.88 Mb
Chr 3:
7.56 - 7.59 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 7 (ИЛ-7) је протеин[1] који је код људи кодиран ИЛ7 геном.[2][3][4]

Функција[уреди]

ИЛ-7 је хематопоетски фактор раста излучен из стромалних ћелија у коштаној сржи и тимусу. Њега исто тако производе кератиноцити, дендритске ћелије, неурони и ендотелне ћелије, али га не производе лимфоцити. ИЛ-7 стимулише диференцијацију мултипотентних (плурипотентних) хематопоетских стем ћелија у лимфоидне прогенитор ћелије (у контрасту са мијелоидним прогенитор ћелијама где диференцијацију стимулише ИЛ-3). Он такође стимулише пролиферацију свих ћелија лимфоидне лозе (Б ћелије, Т ћелије и НК ћелије). Он је важан за пролиферацију у току одређених фаза сазревања Б-ћелија, опстанка, развоја и хомеостазе T и НК ћелија.[5]

ИЛ-7 цитокин је важан за развој Б и T ћелија. Овај цитокин и фактор раста хепатоцита (ХГФ) формирају хетеродимер који функционише као стимулишући фактор раста Б ћелија. За овај цитокин је нађено да је кофактор за В(Д)Ј преуређивања рецептора бета T ћелија (ТЦРБ) у току раног T ћелијског развоја. Овај цитокин може бити произведен локално од стране цревних епителијалних и гоблет ћелија, и он може да служи као регулаторни фактор за цревне лимфоците слузнице. Нокаут студије на мишевима сугеришу да овај цитокин игра есенцијалну улогу у ћелијском опстанку лимфоида.[6]

ИЛ-7 рецептор нокаут мишеви показују атрофију грудне жлезде, арест развоја T-ћелија у двоструко позитивној фази, и озбиљну лимфопенију. ИЛ-7 администрација код мишева резултује у повећању броја Б и T ћелија, и побољшаном опоравку T ћелија након циклофосфамид администрације или након трасплантације кичмене мождине.

ИЛ-7 увећава хематолошки малигнитет (акутна лимфобластна леукемија, лимфом T ћелија).[7]

Клиничка примена[уреди]

Рекомбинантни ИЛ-7 је био безбедно администриран пацијентима у неколико клиничких испитивања фазе I и II. ИЛ-7 студија на људима оболелим од рака је демонстрирала да администрација овог цитокина може да транзијентно поремети хомеостазу ЦД8+ и ЦД4+ T ћелија са пропорционалним падом у заступљености ЦД4+ЦД25+Фохп3+ T регулаторних ћелија.[8] Објективна регресија рака није примећена, међутим дозно ограничавајућа токсичност (ДЛТ) није остварен у овој студији услед развоја неутрализујућих антитела против рекомбинатног цитокина.

Референце[уреди]

  1. ^ Namen AE, Lupton S, Hjerrild K, Wignall J, Mochizuki DY, Schmierer A, Mosley B, March CJ, Urdal D, Gillis S (June 1988). „Stimulation of B-cell progenitors by cloned murine interleukin-7“. Nature 333 (6173): 571–3. DOI:10.1038/333571a0. PMID 3259677. 
  2. ^ Goodwin RG, Lupton S, Schmierer A, Hjerrild KJ, Jerzy R, Clevenger W, Gillis S, Cosman D, Namen AE (January 1989). „Human interleukin 7: molecular cloning and growth factor activity on human and murine B-lineage cells“. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 86 (1): 302–6. PMC 286452. PMID 2643102. 
  3. ^ Sutherland GR, Baker E, Fernandez KE, Callen DF, Goodwin RG, Lupton S, Namen AE, Shannon MF, Vadas MA (July 1989). „The gene for human interleukin 7 (IL7) is at 8q12-13“. Hum. Genet. 82 (4): 371–2. PMID 2786840. 
  4. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ed. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  5. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  6. ^ „Entrez Gene: IL7 interleukin 7“. 
  7. ^ Or R, Abdul-Hai A, Ben-Yehuda A (December 1998). „Reviewing the potential utility of interleukin-7 as a promoter of thymopoiesis and immune recovery“. Cytokines Cell. Mol. Ther. 4 (4): 287–94. PMID 10068062. 
  8. ^ Rosenberg SA, Sportès C, Ahmadzadeh M, Fry TJ, Ngo LT, Schwarz SL, Stetler-Stevenson M, Morton KE, Mavroukakis SA, Morre M, Buffet R, Mackall CL, Gress RE (2006). „IL-7 administration to humans leads to expansion of CD8+ and CD4+ cells but a relative decrease of CD4+ T-regulatory cells“. J. Immunother. 29 (3): 313–9. DOI:10.1097/01.cji.0000210386.55951.c2. PMC 1473976. PMID 16699374. 

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • Fry TJ, Mackall CL (June 2002). „Interleukin-7: from bench to clinic“. Blood 99 (11): 3892–904. DOI:10.1182/blood.V99.11.3892. PMID 12010786. 
  • Möller P, Böhm M, Czarnetszki BM, Schadendorf D (1997). „Interleukin-7. Biology and implications for dermatology“. Exp. Dermatol. 5 (3): 129–37. DOI:10.1111/j.1600-0625.1996.tb00107.x. PMID 8840152. 
  • Appasamy PM (1999). „Biological and clinical implications of interleukin-7 and lymphopoiesis“. Cytokines Cell. Mol. Ther. 5 (1): 25–39. PMID 10390077. 
  • Fry TJ, Mackall CL (2003). „Interleukin-7 and immunorestoration in HIV: beyond the thymus“. J. Hematother. Stem Cell Res. 11 (5): 803–7. DOI:10.1089/152581602760404603. PMID 12427286. 
  • Al-Rawi MA, Mansel RE, Jiang WG (2004). „Interleukin-7 (IL-7) and IL-7 receptor (IL-7R) signalling complex in human solid tumours“. Histol. Histopathol. 18 (3): 911–23. PMID 12792903. 
  • Aspinall R, Henson S, Pido-Lopez J, Ngom PT (2004). „Interleukin-7: an interleukin for rejuvenating the immune system“. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1019: 116–22. DOI:10.1196/annals.1297.021. PMID 15247003. 
  • Snyder KM, Mackall CL, Fry TJ (2007). „IL-7 in allogeneic transplant: clinical promise and potential pitfalls“. Leuk. Lymphoma 47 (7): 1222–8. DOI:10.1080/10428190600555876. PMID 16923550. 
  • Brunton LL, Lupton SD (1990). „An STS in the human IL7 gene located at 8q12-13“. Nucleic Acids Res. 18 (5): 1315. DOI:10.1093/nar/18.5.1315. PMID 2320434. 
  • Lupton SD, Gimpel S, Jerzy R, et al. (1990). „Characterization of the human and murine IL-7 genes“. J. Immunol. 144 (9): 3592–601. PMID 2329282. 
  • Muegge K, Vila MP, Durum SK (1993). „Interleukin-7: a cofactor for V(D)J rearrangement of the T cell receptor beta gene“. Science 261 (5117): 93–5. DOI:10.1126/science.7686307. PMID 7686307. 
  • Watanabe M, Ueno Y, Yajima T, et al. (1995). „Interleukin 7 is produced by human intestinal epithelial cells and regulates the proliferation of intestinal mucosal lymphocytes“. J. Clin. Invest. 95 (6): 2945–53. DOI:10.1172/JCI118002. PMID 7769137. 
  • Maruyama K, Sugano S (1994). „Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides“. Gene 138 (1-2): 171–4. DOI:10.1016/0378-1119(94)90802-8. PMID 8125298. 
  • Noguchi M, Nakamura Y, Russell SM, et al. (1994). „Interleukin-2 receptor gamma chain: a functional component of the interleukin-7 receptor“. Science 262 (5141): 1877–80. DOI:10.1126/science.8266077. PMID 8266077. 
  • Sica D, Rayman P, Stanley J, et al. (1993). „Interleukin 7 enhances the proliferation and effector function of tumor-infiltrating lymphocytes from renal-cell carcinoma“. Int. J. Cancer 53 (6): 941–7. PMID 8473051. 
  • Kroemer RT, Doughty SW, Robinson AJ, Richards WG (1996). „Prediction of the three-dimensional structure of human interleukin-7 by homology modeling“. Protein Eng. 9 (6): 493–8. DOI:10.1093/protein/9.6.493. PMID 8862549. 
  • Kroemer RT, Richards WG (1997). „Homology modeling study of the human interleukin-7 receptor complex“. Protein Eng. 9 (12): 1135–42. DOI:10.1093/protein/9.12.1135. PMID 9010926. 
  • Kim JH, Loveland JE, Sitz KV, et al. (1997). „Expansion of restricted cellular immune responses to HIV-1 envelope by vaccination: IL-7 and IL-12 differentially augment cellular proliferative responses to HIV-1“. Clin. Exp. Immunol. 108 (2): 243–50. DOI:10.1046/j.1365-2249.1997.d01-1006.x. PMID 9158092. 

Спољашње везе[уреди]

Медији повезени са Cytokines на Викимедијиној Остави