Интерлеукин 10
Интерлеукин 10 (ИЛ-10 или ИЛ10), исто познат као људски инхибиторни фактор синтезе (ЦСИФ), је антиинфламаторни цитокин. Код људи ИЛ-10 кодиран ИЛ10 геном.[1][2]
Овај цитокин производе првенствено моноцити и у мањој мери лимфоцити. Овај цитокин има плеиотропске ефекте у имунорегулацији и инфламацији. Он умањује изражавање Tх1 цитокина, МХЦ клас II антигена, и костимулаторних молекула на макрофагама. Он увећава преживљавање Б ћелија, њихову пролиферацију, и продукцију антитела. Овај цитокин може да блокира НФ-κБ активност, и он је укључен у регулацију JAK-CTAT сигналног пута. Нокаут студије на мишевима сугерирају функцију овог цитокина као есенцијалног имунорегулатора интерстиналног тракта.[3] Пацијенти са Кроновом болешћу повољно реагују на третман са бактеријама које производе рекомбинантни интерлеукин 10. То показује важност интерлеукина 10 у контроли прекомерног имунитета људског тела.[4]
Једна студија на мишевима је показала да интерлеукин 10 исто тако производе маст ћелије, чиме се поништава инфламаторни ефекат који те ћелије имају на месту алергијске реакције.[5]
Садржај |
Функција[уреди]
Он има способност инхибирања синтезе проинфламаторних цитокина као што је ИНФ-γ, ИЛ-2, ИЛ-3, ТНФα и ГМ-ЦСФ које стварају ћелије попут макрофага и тип 1 T помоћне ћелије.
ИЛ-10 исто тако манифестује потентну способност да супресује антиген презентациону способност антиген презентирајућих ћелија. Међутим, он је исто тако стимулише одређене T ћелије, маст ћелије, и стимулише Б ћелијску матурацију и продукцију антитела.[6]
Експресија[уреди]
Он је углавном изражен у моноцитима и тип 2 T помоћним ћелијама (TH2), маст ћелијама, CD4+CD25+Foxp3+ регулаторним T ћелијама, као и у одређеним групама активираних T и B ћелија. Њега ослобађају цитотоксичне T-ћелије да би инхибирале акције НК ћелија у току имуног одговора на виралну инфекцију.
Ген и протеинска структура[уреди]
Код људи the ИЛ-10 ген се налази на хромозому 1 и састоји се од 5 ексона.[1] ИЛ-10 протеин је хомодимер. Свака подјединица садржи 178 аминокиселина.[7]
Интерлеукин 10 је класификован као класа 2 цитокин. У ову цитокинску класу спадају интерлеукин-10 (ИЛ-10), ИЛ-19, ИЛ-20, ИЛ-22, ИЛ-24 (Мда-7), и ИЛ-26, интерферони (IFN-®, -¯, -", -•, -!, -±, -¿, и -° ) и интерферон-слични молекули (лимитин, ИЛ-28A, ИЛ-28B, и ИЛ-29) [8]
Интеракције[уреди]
За интерлеукин 10 је показано да остварује интеракције са Интерлеукин 10 рецептором, алфа подјединицом.[9][10][11][12][13]
Референце[уреди]
- ^ а б Eskdale J, Kube D, Tesch H, Gallagher G (1997). „Mapping of the human IL10 gene and further characterization of the 5' flanking sequence“. Immunogenetics 46 (2): 120–8. PMID 9162098.
- ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ed. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
- ^ „Entrez Gene: IL10 interleukin 10“
- ^ Braat H, Rottiers P, Hommes DW, Huyghebaert N, Remaut E, Remon JP, van Deventer SJ, Neirynck S, Peppelenbosch MP, Steidler L (June 2006). „A phase I trial with transgenic bacteria expressing interleukin-10 in Crohn's disease“. Clin. Gastroenterol. Hepatol. 4 (6): 754–9. DOI:10.1016/j.cgh.2006.03.028. PMID 16716759.
- ^ Grimbaldeston MA, Nakae S, Kalesnikoff J, Tsai M, Galli SJ (October 2007). „Mast cell-derived interleukin 10 limits skin pathology in contact dermatitis and chronic irradiation with ultraviolet B“. Nat. Immunol. 8 (10): 1095–104. DOI:10.1038/ni1503. PMID 17767162.
- ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Zdanov A, Schalk-Hihi C, Gustchina A, Tsang M, Weatherbee J, Wlodawer A (June 1995). „Crystal structure of interleukin-10 reveals the functional dimer with an unexpected topological similarity to interferon gamma“. Structure 3 (6): 591–601. PMID 8590020.
- ^ Pestka S, Krause CD, Sarkar D, Walter MR, Shi Y, Fisher PB (2004). „Interleukin-10 and related cytokines and receptors“. Annu. Rev. Immunol. 22: 929–79. DOI:10.1146/annurev.immunol.22.012703.104622. PMID 15032600.
- ^ Ho, A S; Liu Y, Khan T A, Hsu D H, Bazan J F, Moore K W (Dec. 1993). „A receptor for interleukin 10 is related to interferon receptors“. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. (UNITED STATES) 90 (23): 11267–71. ISSN 0027-8424. PMID 8248239.
- ^ Josephson, K; Logsdon N J, Walter M R (Jul. 2001). „Crystal structure of the IL-10/IL-10R1 complex reveals a shared receptor binding site“. Immunity (United States) 15 (1): 35–46. ISSN 1074-7613. PMID 11485736.
- ^ Tan, J C; Braun S, Rong H, DiGiacomo R, Dolphin E, Baldwin S, Narula S K, Zavodny P J, Chou C C (May. 1995). „Characterization of recombinant extracellular domain of human interleukin-10 receptor“. J. Biol. Chem. (UNITED STATES) 270 (21): 12906–11. ISSN 0021-9258. PMID 7759550.
- ^ Josephson, K; McPherson D T, Walter M R (Dec. 2001). „Purification, crystallization and preliminary X-ray diffraction of a complex between IL-10 and soluble IL-10R1“. Acta Crystallogr. D Biol. Crystallogr. (Denmark) 57 (Pt 12): 1908–11. ISSN 0907-4449. PMID 11717514.
- ^ Hoover, D M; Schalk-Hihi C, Chou C C, Menon S, Wlodawer A, Zdanov A (May. 1999). „Purification of receptor complexes of interleukin-10 stoichiometry and the importance of deglycosylation in their crystallization“. Eur. J. Biochem. (GERMANY) 262 (1): 134–41. ISSN 0014-2956. PMID 10231374.
Литература[уреди]
- Bortesi L, Rossato M, Schuster F, Raven N, Stadlmann J, Avesani L, Falorni A, Bazzoni F, Bock R, Schillberg S, Pezzotti M (2009). „Viral and murine interleukin-10 are correctly processed and retain their biological activity when produced in tobacco“. BMC Biotechnol. 9: 22. DOI:10.1186/1472-6750-9-22. PMC 2667500. PMID 19298643.
- Moore KW, de Waal Malefyt R, Coffman RL, O'Garra A (2001). „Interleukin-10 and the interleukin-10 receptor“. Annu. Rev. Immunol. 19: 683–765. DOI:10.1146/annurev.immunol.19.1.683. PMID 11244051.
- Girndt M (2003). „Humoral immune responses in uremia and the role of IL-10“. Blood Purif. 20 (5): 485–8. DOI:10.1159/000063553. PMID 12207099.
- Beebe AM, Cua DJ, de Waal Malefyt R (2003). „The role of interleukin-10 in autoimmune disease: systemic lupus erythematosus (SLE) and multiple sclerosis (MS)“. Cytokine Growth Factor Rev. 13 (4-5): 403–12. DOI:10.1016/S1359-6101(02)00025-4. PMID 12220553.
- Mocellin S, Panelli MC, Wang E, et al. (2004). „The dual role of IL-10“. Trends Immunol. 24 (1): 36–43. DOI:10.1016/S1471-4906(02)00009-1. PMID 12495723.
- Roncarolo MG, Battaglia M, Gregori S (2004). „The role of interleukin 10 in the control of autoimmunity“. J. Autoimmun. 20 (4): 269–72. DOI:10.1016/S0896-8411(03)00047-7. PMID 12791310.
- Groux H, Cottrez F (2004). „The complex role of interleukin-10 in autoimmunity“. J. Autoimmun. 20 (4): 281–5. DOI:10.1016/S0896-8411(03)00044-1. PMID 12791313.
- Llorente L, Richaud-Patin Y (2004). „The role of interleukin-10 in systemic lupus erythematosus“. J. Autoimmun. 20 (4): 287–9. DOI:10.1016/S0896-8411(03)00043-X. PMID 12791314.
- Asadullah K, Sabat R, Friedrich M, et al. (2004). „Interleukin-10: an important immunoregulatory cytokine with major impact on psoriasis“. Current drug targets. Inflammation and allergy 3 (2): 185–92. DOI:10.2174/1568010043343886. PMID 15180472.
- Stenvinkel P, Ketteler M, Johnson RJ, et al. (2005). „IL-10, IL-6, and TNF-alpha: central factors in the altered cytokine network of uremia--the good, the bad, and the ugly“. Kidney Int. 67 (4): 1216–33. DOI:10.1111/j.1523-1755.2005.00200.x. PMID 15780075.
- Copeland KF (2006). „Modulation of HIV-1 transcription by cytokines and chemokines“. Mini reviews in medicinal chemistry 5 (12): 1093–101. DOI:10.2174/138955705774933383. PMID 16375755.
Спољашње везе[уреди]
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: Интерлеукин 10
|
||||||||||||||||||||||||||
|
|||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
