Бранко Пешић (архитекта)

Бранко Пешић
Бранко Пешић
Лични подаци
Датум рођења	1. септембар 1921.
Место рођења	Земун, Краљевина СХС
Датум смрти	4. октобар 2006. (85 год.)
Место смрти	Лињано, Италија
Уметнички рад
Поље	Архитектура
Најважнија дела	Београђанка

Бранко Пешић (Земун, 1. септембар 1921 — Лињано, 4. октобар 2006) био је српски архитекта и универзитетски професор. Пешић је био пројектант бројних објеката у Београду и свету. Легат Бранка Пешића је у процесу формирања у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Биографија[уреди | уреди извор]

Технички факултет у Београду — архитектонски одсек уписао је 1939, но услед ратног прекида студија дипломирао је 1947. године. У периоду 1947 — 1951. радио је као пројектант, шеф градилишта и бироа у Дирекцији за изградњу Новог Београда.

Године 1951. изабран за асистента на Грађевинском факултету у Београду где, до пензионисања 1986, ради у својству предавача, затим професора на предмету Зградарство. Био и хонорарни асистент на Архитектонском факултету у Београду. Исти предмет, предавао је више година и на факултетима у Нишу, Новом Саду, Зрењанину и Подгорици. Аутор је уџбеника за предмет зградарство, као и већег броја објављених књига и стручних радова.

Од његових 117 реализованих пројеката најзначајнији су: југословенски павиљони на бројним међународним сајмовима (међу којима су највећи у Њујорку, Лозани, Москви, Паризу, Диселдорфу и Пекингу); пројекти више зграда у Београду, међу којима је најзначајнија палата „Београд“ („Београђанка“).^[1] Вршио је и надзор над реализацијом својих пројеката. Учествовао на 28 архитектонских конкурса на којима је добио 20 награда.

Био је председник и члан бројних стручних жирија, учесник изложби („Мајске изложбе“ УЛУПУДС-а, самостална „Изложбе о изложбама“ 1980. године у Београду на којој је излагао свој пројектантски опус. Био је и председник секције архитектуре Удружења примењених уметника и дизајнера Србије (УЛУПУДС) 14 година, УЛУПУДС-а (1976—1980), затим председник Удружења примењених уметника и дизајнера Југославије (1981—1982), председник Савета редакција часописа „Савремени материјали“ и „Архитектура и урбанизам“.

Аутор је пројекта за наставак градње Храма Светог Саве у Београду по којем је и изведен 2004. године. Главни организатор и надзорни инжењер свих радова на градњи Храма од 1984. до 1996. године. За рад на Храму Пешић није примао плату нити било какву врсту надокнаде, пошто је тај пројекат сматрао својом дужношћу и мисијом. Поред послова струке, Пешић је за Храм активно прикупљао средства, у коју сврху је одржао низ предавања и изложби, од Аустралије до Уједињеног Краљевства.^[2]

Пројектовао 27 црквених објеката, међу којима се истичу: цркве у Прибоју на Лиму, Батајници, и Земун-пољу, капела-задужбина породице Николаја Велимировића у Лелићима, Храм Свете Тројице у Ловцима, Црква Свете Петке на Чукарици у Београду. За свој рад добио је више медаља и диплома за ангажовање на културном и стручном пољу. Одликован је са две Медаље рада, Орденом рада Првог реда, Орденом заслуга за народ, Орденом Св. Саве Првог реда и то „за десетгодишње сагоревање на пројектовању и вршењу надзора изградње Спомен-храма Светог Саве“ и орденом Белог Орла Првог Реда (постхумно 2006).^[3] Био је члан Крунског савета.^[4]

Легат у Адлигату[уреди | уреди извор]

Легат Бранка Пешића је у формирању у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Милена Пешић, супруга покојног архитекте, је заједно са Адлигатом отпочела формирање легата архитекте.

У легату ће се налазити фотографије, лична документа, документи везани за изградњу Храма Светог Саве и Београђанке, награде, Пешићева лична библиотека и архивски материјал.^[2]

Награде[уреди | уреди извор]

Споменица за изградњу Београда, 1952.
Омладинска споменица градитеља Новог Београда, 1950, 1951, 1962
Медаља са дипломом УЛУПУС-а за успех на подручју унутрашње архитектуре, 1965
Златна медаља цара Етиопије, за реализацију југословенског павиљона у Адис Абеби, 1955.
Диплома "Цлуб де публиците Лаусанне", за пројекат југословенског павиљона на Међународном сајму у Лозани, 1962.
Диплома "Сан Францисцо ареа Wорлд Трафе Ассоциатион", за пројекат југословенског павиљона на Међународном сајму у Сан Франциску, 1964.
Диплома Президијум свесавезне трговинске палате, за архитектонско-ликовно остварење југословенског павиљона на Међународном сајму хемије у Москви, 1965.
Диплома и плакета, у знак признања за рад и залагање на изградњи Новог Београда у периоду 1948-1978
Диплома и плакета у знак признања за 35 година рада и залагање на изградњи Београда, 1979.
Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, 1979.
Диплома са плакетом за допринос уметничкој и организационој афирмацији УЛУПУДС-а, 1979.
Диплома Студија Б за успешну сарадњу, 1980.
Златна значка и диплома туристичког савеза Београда као признање за доприносе у пропагирању и унапређењу туризма, 1980.
Медаља рада, 1948.
Медаља рада, 1949.
Орден заслуга за народ са сребрном звездом, 1949.
Орден рада са црвеном звездом, 1979.
Орден Светог Саве I реда

Пројекти[уреди | уреди извор]

Зграде

Руковођење на реконструкцији и пројектовање аеродромских објеката на аеродромима у Хрватској и Словенији, 1945-46
Пројекти са реализацијом четири стамбена објекта на Новом Београду, 1949-50
Идејни пројекат за архитектонско обликовање хидроцентрале Зворник са урбанистичким решењем, 1952.
Пројекат у свим фазама Управне зграде Спољнотрговинске Коморе п+2 у улици Драже Павловића бр. 15, објекат реализован 1955.
Пројекат у сви фазама југословенског павиљона на међународном сајму у Адис Абеби, пројекат реализован 1955.
Пројекат у свим фазама стамбене зграде – п+5, у улици Крунској бр.26 у Београду, 1956.
Пројекат у свим фазама телевизијског торња висине 80 м. На Београдском сајму у сарадњи са арх. M. Палишашким, 1957.
Пројекат типских и атрактивних објеката и конструкција у парковском простору Београдског сајма са арх. M. Палишашким – делом реализован, 1957.
Пројекат реконструкције робне куче НАМА у Пожаревцу, реализован 1958.
Пројекат адаптације зграде ГРАМАГ у Пожаревцу, реализован 1959.
Пројекат адаптације зграде „Поморавља” у Пожаревцу, реализован 1959.
Пројекат изложбеног павиљона СССР на Загребачком велесајму у сарадњи са арх. Б.С-Виленским – 6000 м² повшине, реализација 1967.
Пројекат Павиљона за Југословенску изложбу у Паризу – Порт Маиллот укупне површине 3500 м² са уређењем терена 8000 м², релизован 1969.
Пројекат „Палата Београд” или „Београђанка” у свим фазама карактеристика : 3с, п+5, п+25 – укупне површине 40.000 м² висине 100 м. Највиши (у то време) у Југославији и на Балкану, објекат реализован од 1969–1974
Пројекат подземног пешачког пролаза испод Палате Београд и пијацете веза са свим суседним улицама, 1974.
Идејно решење за коначно обликовање Цветног трга са објектима на око 60.000 м² површине, са гаражом за 1200 возила, 1974.
Урбанистичка разрада Луке Београд као предлог за дефинитивно решење, 1974.
Идејни пројекат подземне гараже испод парка „Мањеж” на 6 нивоа испод земље за 1350 возила, 1974.
Пројекат са реализацијом виле породице Гавре Церовића на Жабљаку, 1974.
Пројекат са реализацијом виле породице Милоша Петровића, 1975.
Пројекат адаптације дома „Браћа Стаменковић” у Београду са формирањем универзалне дворане (позориште, биоскоп, концерти) за 300 места са галеријом за изложбе, 1978.
Пројекат зграде општине Оџаци са реализацијом, 1978.
Пројекат и реализација Грађевинског факултета у Суботици са архитектом Николом Илинчићем, 1981.
Урбанистичко решење и идејни пројекат 6 производних зграда Уметничко занатског Центра Гроцка, 1982.
Пројекат ентеријера ресторана, кабареа, казина у хотелу „Мажестик” у Београду, 1984.
Пројекат и реализација улазног хола са рецепцијом и ресторанима у приземљу хотела „Србија” у Београду, 1985.
Пројекат и реализација рецепције, два ресторана у приземљу хотела „Касина” у Београду, 1985.
Пројекат у свим фазама Робно пословне зграде предузећа „Агроопрема” на Новом Београду. Реализована централна зграда, 1985.
Пројекат и реализација тровачког центра «Врачарац» у ул.Боре Станковића у Београду, 1986.
Пројекат улаза, рецепције и ресторана у приземљу хотела „Сплендид” у Београду, 1986.
Пројекат ресторана у приземљу зграде речног бродарства у улици Сарајевској у Београду, 1986.
Пројекат са реализацијом кафе-ресторана у приземљу Палате „Риунионе” у Београду

Сакрални објекти

Пројекат и реализација Конака У Порти Цркве У Новом Пазару, 1984.
Пројекат и реализација Црквеног Конака У Рашкој, 1984.
Пројекат и реализација Конака Манастира Св. Тројица у Кикинди, 1984.
Пројекат цркве и конака У Славонском Броду, 1984. Пројекте прерадио Пеђа Ристић, делимично подигнути и срушени за време Одбрамбено-отаџбинског рата, 1991.
Идејни пројекат проширења Владичанског Двора У Загребу, 1984.
Пројекат и реализација Конака У Субјелу, 1984.
Нови пројекат наставка градње храма Светог Саве на Врачару У Београду, 1985. Храм Грађевински Завршен 2000. године
Пројекат и реализација Капеле владике Јована и владике Николаја Велимировића у Лелићима, 1986.
Пројекат реконструкције Цркве Св.цара Уроша У Неродимљу,1987.
Пројекат типске Цркве за Епархију Зворничко-тузланску, 1987.
Пројекат парохијског Конака Манастира Кнежина У Босни, 1987.
Пројекат парохијског Конака У Дервенти У Босни, 1987.
Пројекат саборне Цркве у Бјелини, 1987.
Идејни пројекат за Цркву на Бежанијском Гробљу, 1987.
Идејни пројекат за Цркву на Златибору, 1987.
Пројекат реконструкције Цркве и Парохијског Дома У Сиск, 1988.
Пројекат за Довршење Цркве Св.саве У Сплиту /по Пројекту Дерока/, 1988.
Идејни пројекат Саборне Цркве У Книну, 1989.
Идејни пројекат Двора За Митрополију Дабробосанске Епархије У Соколцу (Босна), 1989.
Идејни пројекат цркве На Илиџи (Код Сарајева) Са Урбанистичким решењем духовног центра, 1989.
Идејни пројекат цркве у Степановићима (Војводина), реализовано, 1989.
Идејни пројекат цркве у Минхену (Немачка), реализовано, 1990.
Пројекат цркве и конака у Батајници, реализовано, 1993.
Пројекат цркве и конака у Земун Пољу, реализовано, 1993.
Пројекат и реализација Цркве на Гробљу Лешће У Београду, 1994.
Пројекат и реализација Цркве у Прибоју На Лиму, 1994.
Пројекат спољне обраде и унутрашњег Уређења Цркве У Курахову Доњецка Област, Украјина, 1997.
Идејни пројекат за цркву У Полтави, Украјина, 1998.
Пројекат и реализација цркве у Брчком, 1999.
Пројекат и Реализација цркве Свете Петке На Чукаричкој Падини У Београду, 1999.
Пројекат конакацркве Свете Петке На Чукаричкој Падини, 2005.
Идејни пројекат Цркве Св. Макавеја, Село Мирово – Мотел Ртањ, 2006.

Публикације[уреди | уреди извор]

Чланци који се односе на сопствене изведене радове из архитектуре у часописима „Преглед архитектуре“, „Наше грађевинарство“, „Савремени материјали“, „Архитектура и урбанизам“.
Објављени пројекти и написи о радовима у каталогу „Савремени намештај“, „Политици“, НИН-у, „Борби“, „Цоммерциал Неwс“, „Yугославиаеxпорт“, „Ко је ко“- УЛУПУДС, „Ко је ко у Југославији“, „Српска архитектура 1900-1970“ и др.
Хабилитациони рад обликовање павиљонских и изложбених конструкција са освртом на карактеристичне примере из сопствених остварења, одбрањен 1967. год. на Грађевинском факултету у Београду.
„Завршни елементи на бази пластичних маса“ – штампан материјал предавања на Симпозијуму Друштва за изучавање нових производа и технолошко прогнозирање, Београд, 1972.
Просторно решење Луке Београд. Студија дугорочног решавања Луке Београд у систему пловног пута Рајна-Мајна-Дунав. Елаборат рађен у Институту „Кирило Савић“ у сарадњи са Институтом за грађевинарство, 1972—73.
„Алуминијум у конструкцијама зграда“, предавање одржано на симпозијуму часописа „Савремени материјали“ и „Друштва за изучавање нових производа“, Београд, 1973.
„Примена пластомера и еластомера у Палати Београд, предавање на семинару „Пласрика у грађевинарству“, Београд, 1974.
Монографија Палата Београд, 1974.
Реферат „Палата Београд у Београду“ на Конгресу конструктера Југославије у Будви, 1974.
Скрипта „Зградарство“ , издање Грађевинског факултета, Београд, 1975.
„Примена пластифицираних лимова“ реферат на симпозијуму у организацији фабрике „Леминд“ у Лесковцу, 1975.
Реферат „Нека искуства у пројектовању, грађењу и експлоатацији Палате Београд, на симпозијуму Југословенског друштва грађевинских конструктера у Цавтату, 1976.
„Ентеријер и ликовни изрази пластичним масама“ на симпозијуму Друштва за изучавање нових производа , Грађевински центар, Београд, 1977.
„Грађевински материјали на бази синтетичких материјала“ на симпозијуму часописа „Савремени материјали“ и Друштва за изучавање нових производа, Грађевински центар у Београду, 1977.
„Нека искуства у понашање термо-хидро-звучних изолација на Палати Београд“ реферат на Симпозијуму Друштва за изучавање нових производа и технолошко прогнозирање у Грађевинском центру у Београду, 1978.
Прилози за каталоге „Дизајн у Србији“, 1978, 1980.
Чланци у часопису „Архитектура и урбанизам“, 1978, 1980.
Уводни чланци у каталозима УЛУПУДС-а 1970—1980.
Као члан југословенске делегације учествовао у раду светске организације дизајнера ИЦXИД. у Даблину, Ирска, 1977.
Писани реферати са предавањима о архитектури и градњи Храма Светог Саве на Врачару, у организацији СПЦ и друштава архитеката у градовима: Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Трстенику, Великој Плани, Подгорици, Сплиту, Дубровнику, Загребу, Сиску, Лепавини, Лондону, Бирмингему, Дарбиу, Малмеу, Стокхолму, Химелстиру, Хановеру, Минхену, Цириху, Варшави, Сиднеју, Бризбејну, Камбери, Аделаиди, Мелбурну, Хиландару, од 1984-1990.год.
„Зградарство“, уџбеник за студенте Грађевинског факултета, Грађевински факултет, Београд, 1981.
„Изложба о изложбама“, Музеј примењене уметности, Београд, 1980.
Реферат са предавањем „Архитектура српских православних цркава са освртом на Храм Светог Саве у Београду, 1984.
„Спомен Храм Светог Саве на Врачару у Београду 1895-1988“, Свети архијерејски Синод СПЦ, 1988.
„Ун` импресса уница делла цонструзионе“ – Јацца Боок, „Л`умана Аввентура“ – Инцерно 1988—1989
„Зградарство” (историја наставе) у Зборнику Грађевинског факултета 1948-1978.
„Предлог система пројектовања и организације градње храма и начин прикупљања средстава“ студија рађена за потребе Руске православне цркве у вези са градњом Спомен-Храма Свете Тројице у Москви, у организацији фирме „Прогрес“ из Београда, 1991.
„Архитектура Храма Св.Саве у Београду и историја градње, писани реферат са приказом, на сусрету српских и грчких грађевинара у Солуну, Културни центар „Вапопулко“, 1996.
„Године Храма Светог Саве“, M комуникације, 1995.
„Храм Светог Саве“ у Зборнику Спаљивање моштију Светог Саве, СПЦ, 1997.
„Историја пројектовања и грађења Спомен-Храма Светог Саве на Врачару у Београду, 1895-2004“ (стр.159—398) у књизи Храм Светог Саве у Београду (уредник Б.Пешић), Православна реч, Нови Сад, 2005.