Мупсов

С Википедије, слободне енциклопедије
Мупсов (Мулти Пурпосе Станд Офф Wеапон)[1]
Врста Касетна бомба
Држава порекла Јужноафричка Република
Историја употребе
У употреби у Јужноафричка Република
Историја производње
Пројектант Денел Дyнамицс
Пројектовано 1991. године
Раздобље производње 1997. године
Својства
Дужина 4,92 м
Маса 400 кг.
Домет 150-300 км
Главни чланак: Касетна бомба

Мупсов (Мулти Пурпосе Станд Офф Wеапон)[1][2] је вођена крстарећа касетна бомба развијена од фирме Денел Дyнамицс (првобитни назив фирме је Кентрон) из Јужноафричке Републике. Развој овог оружја је почео још 1991. године, а тестирање летних карактеристика 1997. године. Оружје је дизајнирано да неутралише непријатељске циљеве попут аеродрома, бункера и командно-контролних центара. Прецизност се постиже коришћењем напредне технологије навигације, а навођења се врши преносом података било преко ТВ, ИИР или MMV сензора то јест глава за навођење. Домет Мупсова био је од 150 до 300 км, а лансира се из авиона Мираж III или Мираж V. Тело је направљено од композитних материјала.

Денел Динамицс је успешно тестирао крстарећу касетну где лет ракете досегао удаљеност до 200 км. Првобитно је наведено да је МУПСОВ има домет од 300 км + (веровало се да има већи домет од 300 км), пре него што се магично смањио домет ракете на око 150 км, из јасних разлога због уске државне границе и могућност да се суседне земље побуне, они су то предухитрили и смањили су домет овог оружја.

Опис система МУПСОВ[уреди | уреди извор]

МУПСОВ[1][2] је пројектован као диспензер субмуниције, намењен за дејства против живе силе и неоклопљених циљева, аеродинамичка конфигурација система је класична. Овај диспензер карактерише стреласто извлачиво крило у положају нискокрилца (слична конфигурација крила је примењена на америчком контејнеру АГМ-154А), репне површине са граничним плочама за повећање ефективне виткости и стабилности по правцу. На самом крају вретенастог трупа је приметна ветрушка, која служи за погон генератора.

На врху диспензера је јасно уочљива секција система термалног скенера. Управљање диспензером МУПСОВ се остварује помоћу инерцијалног навигацијског система, док се корекција на путањи остварује путем ГПС. Оба система (ГПС и ИНС) се користе у комбинацији нарочито на средњем делу путање, док се у завршној (термалној) фази лета МУПСОВ наводи на циљ на основу термалне слике циља што му обезбеђује пуну аутономију и отпорност на ометање. Такође је омогућено даљинско управљање системом, као и линк података.

Такође се ради и на новој варијанти система повећаног домета са реактивним погоном под називом ТОРГОС.

Опис система ТОРГОС[уреди | уреди извор]

ТОРГОС[2] је унапређени систем МУПСОВ-а који има вођени пројектил високе прецизности погоњен малим турбофенским мотором, намењен за неутралисање отпорних циљева какви су бетонски капонири, бункери, командно-контролни центри и друго.

Систем ТОРГОС[2] представља пројектил са кутијастим телом дужине око 6 м са паром управљачких површина-канара, са великим стабилизаторима на задњем делу трупа распоређеним у крстастој форми. Такође је приметан подтрупни уводник, као и прозор на носном делу за термални скенер. Висока тачност погађања је остварена на основу савременог система за навођење и аутономног система за вођење у завршној (терминалној) фази лета.

Претпоставка је да постоји и варијанта система са различитим типовима бојевих глава (за дејства и против оклопних циљева). Укупна маса система ТОРГОС[2] износи 980 кг, док је маса бојеве главе 450 кг. Домет диспензера ТОРГОС износи 300 км.

Пакистанска верзија овог система је Хатф-VIII (Ра'ад)[уреди | уреди извор]

Пакистан је успешно тестирао крстарећу ракету који су у стању да носе конвенционалне и нуклеарне бојеве главе. Назив овог Пакистанског система је Хатф-VIII (Ра'ад)[3] и то је ваздухопловна крстарећа ракета оперативног домета од 350 км и први пут је тестирана од стране ваздухопловства Пакистана у августу 2007. године. Према медијским извештајима, успешно лансирање похвалили су председник Мамунда Хусеин и премијер Наваз Схариф, који су честитали научницима и инжењерима на постигнућима[3].

Војска Пакистана је проценила да пројектил има велике маневарске способности и да може да се гађа нуклеарним и конвенционалним бојевим главама са великом прецизношћу, такође важно је да лети на малим висинама, пратећи трајекторију тла, тако да оружје остаје невидљиво за противнички ПВО све до свог циља. Војска такође каже да ракете имају „стратешку способност супротстављања“ на копну и мору, што имплицира да војска планира да користи ово ново оружје за прецизне ваздушне ударе и на копнене и на морске циљеве.

Чланак о ИХС Јане'с 360 цитира ИХС Јане'с Аир Лаунцхцхед Веапонс[3], који тврди да је ракета „део Пакистанског широког стратешког програма за развој ракета који укључује балистичке ракете кратког, средњег и дугог домета као и крстареће ракете средњег домета. У чланку се даље каже да, "Ра'ад има велике сличности са пројектом јужноафричког система као што су МУПСОВ и Торгос, и да су Пакистан и Јужноафричка Република заједно радили на унапређењу овог оружја.

Прво тестирање Пакистанског система Ра'ад теста објављено је 25. августа 2007. године[3]. Снимци пакистанске телевизије приказали су пројектил испод трупа авиона Мираж ИИИЕА током полетања и у лету. Приказано је избацивање ракете са авиона и покретање мотора, након чега је уследило снимање ракете током лета, помоћу својих сензора за снимање и навођење на циљ. Друго тестирање је пријављено у мају 2008, треће у априлу 2011, а четврто у мају 2012.

Часопис Дефенце Невс цитира Мансоора Ахмеда[3], предавача на одељењу за одбрану и стратешке студије на исламабадском универзитету Куаид-е-Азам[3], који је прокоментарисао пакистанску тријаду у смислу како ће тренутни тест побољшати способност Пакистана у одвраћању непријатеља.

"Ра'ад и копнене и морске верзије крстарећих ракета нуде диверзификацију у могућностима циљања, већу оперативну и расположиву флексибилност и повећавају опстанак своје војске и одвраћају будућег непријатеља од напада." Он такође истиче да је ово потез супротстављања индијској „новонасталој проактивној оперативној стратегији“, и да ће пројектил испунити своју улогу одвраћања.

Авиони који су опремљени да могу да носе ове системе су Миражи исто као и у Јужноафричкој Републици, онда Ф-16, као и кинеско-пакистански авион ЈФ-17.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в (језик: енглески) Кратак опис система МУПСОВ
  2. ^ а б в г д (језик: енглески) Опширан опис обадва ова система на познатом војном сајту - Глобал Сецуритy
  3. ^ а б в г д ђ (језик: енглески) Новине које су описале Пакистанску крстарећу ракету и сарадњу са Јужноафричком Републиком

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mupsov&oldid=26763632”