Слобода вјероисповјести

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ограничења слободе религије у модерним државама, према истраживању Пеw Ресеарцх Центера 2009.

Слобода вјероисповјести или религијска слобода је принцип који подржава слободу сваког појединца или заједнице да — приватно или јавно — манифестују своју религију или вјеровања кроз подучавање, поштовање и разне обреде; концепт најчешће подразумијева и слободу промјене властите религије, односно право да се не практикује никаква религија. [1] Право на „напуштање“ или престанак чланства у властитој религијској заједници — апостаза — се такође сматра једним од темеља религијске слободе.

Слобода религије се у великом дијелу данашњег свијета сматра једним од темељних људских права, а као такво је и дефинисано у чл. 18 Универзалне декларације о људским правима.

Примјена начела слободе религије у пракси, међутим, варира у различитим земљама. Концепт слободе религије, на примјер, није међусобно искључив са концептом државне религије; у свом ужем значењу се првенствено односи изостанак било каквог религијског прогона од стране државне власти.

Види још [уреди]

Извори [уреди]

Спољашње везе [уреди]