Мисао

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кип жене мислиоца

Мисли и мишљење су психолошке функције која нам омогућују да путем мисаоних операција одређујемо својства појава и откривамо односе међу њима.[1]

Мишљење (или ток мишљења) је ментални процес који се одликује расуђивањем и закључивањем, односно схватањем узрочно-последичних веза између различитих појмова.[2] Мисао (односно садржај мишљења) се редовно очитава у неком суду или тврдњи.[1]

У филозофији се обично претпоставља да су људи окарактерисани рационалношћу, а најочигледније испољавање рационалности је способност мишљења.[3] Због сложености и условљености емоционалним и другим факторима разликујемо: конкретно и апстрактно, логично и нелогично, магијско и архаично мишљење.[2] Није свако мишљење језичко, нпр. мишљење шахисте, композитора и сликара.[3]

Мисаоне операције[уреди]

Мисаоне операције су:

Мишљење у филозофији[уреди]

Огист Роден, Мислилац

Мисао, која укључује и опажајне податке, не произлази само из стварности, него и на њу делује. Мишљење је след мисли управљених на проницање стварности, а самими тим и на њено мењање.[4]

Шелинг је тврдио да је мисао »независна моћ која за себе даље делује«, и да је »створена од душе«.[4] Фендер, логичар феноменолошке оријеритације, своју основну концепцију заснива на разликовању мисли (предмет логике) и мишљења (предмет психологије).[4]

Јован Кронштатски сматра да људска мисао неограничено тече захваљујући томе што постоји неограничени мислећи дух.

Cquote2.png
Ми можемо да мислимо зато што постоји безгранична мисао као што и дишемо зато што постоји безгранично пространство ваздушно.
Cquote2.png
 
— Јован Кронштатски[5]

Мишљење у психологији[уреди]

Психологија проучава ментални процес мишљења, као и поремећаје до којих долази у том процесу. Постоје поремећаји мишљења који су карактеристични за поједине особе али и за врсту психолошких поремећаја коју имају.[2]

Присилна мисао[уреди]

У психологији, присилна мисао односи се на велику групу присилних феномена као што су присилне радње, импулси, нагони или представе. Садржај присилних мисли је у тесној вези са врстом фобија при чему се као пропратна појава јавља страх, узнемиреност, сумњичавост исл.[2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Misao, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Иван Видановић, „Речник социјалног рада“
  3. 3,0 3,1 мишљење, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад. 1999. ISBN 978-86-7047-303-4.
  4. 4,0 4,1 4,2 Мисао, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  5. Јован Кронштатски, Господе име ти је љубав, стр. 126, Београд, 1998.

Спољашње везе[уреди]