Тигл

С Википедије, слободне енциклопедије
Модерна купела
Купеле различитих величина
Лабораторијски тигл
Топљење злата у купели
Три купеле у лабораторији Томаса Едисона

Тигл или Купела је посуда које може да издржи врло високе температуре и користи се за производњу метала, стакла, и пигмента, као и у бројним лабораторијским процесима. Док су се купеле историјски углавном правиле од глине,[1] оне се могу правити од било ког материјала који издржава високе температуре да би се растопио или на други начин променио њен садржај.

Историја[уреди | уреди извор]

Типологија и хронологија[уреди | уреди извор]

Изглед купеле се мењао кроз историју. Најранији облици су пронађени у шестом миленијуму пре христа у источној Европи и Ирану.[2]

Бронзано доба[уреди | уреди извор]

Купеле су се користе за топљења бакра. Углавном су биле плитке посуде  направљене од глине.[3] У бронзаном добу, купеле су се загревале цевима.[4] Керамичке купеле овог времена су имале мале модификације, као што су ручке које су омочућавале лакше руковање и сипање. Основна сврха купеле у том периоду била је да се задржи руде у области у којој је топлота концентрисана и да одвоји нечистоће пре обликовања.[5]

Гвоздено доба[уреди | уреди извор]

Употреба купела у гвозденом добу је и даље веома слична оној из бронзаног доба. Користи се за производњу бронзе. Изглед остаје исти.

Римски период уноси техничке иновације и нове методаме које се користе за производњу нових легура. Процес топљења се такође променио, јер се и изглед мања. Купела постаје заобљна или купастог облика; њих су загревали одоздо, за разлику од праисторијских врста које су неправилног облика и били загревани од горе. Посуде у неким случајевима имају тање зидове и више ватросталних својства.

Током римског периода откривени су нови процеси обраде метала. Процес обраде месинга укључује комбинације метала и гаса да би се добила легура. Месинг је направљен мешањем бакра са цинк оксидом. Смеша се загрева до око 900 °Ц и цинк оксид се распршује у гас. Ова реакција мора да се одвија у делимично затвореном или затворен контејнер у супротном пара би побегла пре него што реагује са бакром. Купеле стога имају поклопац или поклопце који ограничава губитак гаса.[6] Постоје примери већих посуда као што су посуде за кување и амфоре које су се користе за за обраду веће количине бакра; пошто се реакција одвијала на ниским температурама.[5] 

Средњовековни период[уреди | уреди извор]

Топљење  бакра и његових легура као што су бронза су се наставиле у купелама сличним онима из римског периода, које имају тање зидове и равне основе како би стајале у пећи. Технологија за ову врсту топљења је почела да се мења крајем средњег века са увођењем технике каљења материјала. Неке од ових легура бакра су коришћене за прављење звона. 

Производња месинга је порасла током средњевековног периода, због бољег разумевања технологије.[7] Међутим, у том периоду се догодила веома важна технолошка иновација, производња челика. Ране липеле би могле само произвести малу количину челика, а и морале би се бацити након што је процес завршен.

До краја средњовековног периода производња челика се преселила из Индије у модерни Узбекистана, где су коришћени нови материјали у производњи челика.[8] 

После средњег века[уреди | уреди извор]

Крајем средњег века су дизајниране нове врсте купела. Главне врсте које се користе током пост средњовековног периода су Хесиан посуде које су направљене у Хессе региону у Немачкој. Ово су троугласте судови направљени од глине и кварца.[9] Овим посудама се трговало широм Европе и Новог света.

Модерно доба[уреди | уреди извор]

Лабораторијска купела[уреди | уреди извор]

Купела је лабораторијска опрема, у облику чаше, која се користи да држи хемијска једињења када се загревају на екстремно високим температурама. Купеле су доступни у неколико величина и обично долазе са поклопацем.

Материјал и опис[уреди | уреди извор]

Купеле и њихови поклопци  су направљени од високе материјала отпорних на високе температуре, обично порцелана или глине. Поклопци су обично широки, како гасови не би могли да изађу. Купеле и њихови поклопци могу доћи у  различитим величинама и облицима, мали су од 10-15 мл, па надање. Купеле се обично користе за хемијске анализе. Обично постоји велики знак када це продљају појединачно у хоби продавницама.

Хемијска анализа[уреди | уреди извор]

У области хемијске анализе, купеле се користе у квантитативној гравиметријској хемијској анализи (анализа мерењем масе аналита или његовог деривата).[10]

Референце[уреди | уреди извор]

Тигл на Викимедијиној остави.
  1. ^ Перцy, Јохн.
  2. ^ Пиготт, Винцент C. "Тхе Неолитхиц (C.А 7500–5500 Б.C) анд Цалтхолитхиц (C.А 5500–3200 Б.C) Периодс."
  3. ^ Рехрен Т. & Тхорнтон C. П, 2009, А трулy рефрацторy цруцибле фром фоуртх милленниум Тепе Хиссар, Нортхеаст Иран, Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце, Вол. 36. пп. 2700–2712
  4. ^ Хауптманн А., 2003, Девелопментс ин цоппер Металлургy Дуринг тхе Фоуртх анд Тхирд Милленниа Б.C. ат Феинан, Јордан, П. Цраддоцк & Ј. Ланг, Едс, Мининг анд Метал Продуцтион Тхроугх тхе Агес, Бритисх Мусеум Пресс, Лондон. пп. 93–100
  5. ^ а б Рехрен Тх., 2003, Цруциблес ас Реацтион Весселс ин Анциент Металлургy, Ед ин П. Цраддоцк & Ј. Ланг, Мининг анд Метал Продуцтион Тхроугх тхе Агес, Бритисх Мусеум Пресс, Лондон пп. 207–215
  6. ^ Рехрен Тх., 1999, Смалл Сизе, Ларге Сцале Роман брасс Продуцтион ин Германиа Инфериор, Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце, Вол. 26. пп. 1083–1087
  7. ^ Цраддоцк П., 1995, Еарлy Метал Мининг анд Продуцтион, Единбургх Университy Пресс Лтд, Единбургх
  8. ^ Рехрен, Тх. анд Папакхристу, О., 2000, Цуттинг Едге Тецхнологy – Тхе Фергхана Процесс оф Медиевал цруцибле стеел Смелтинг, Металла, Боцхум, 7(2) пп. 55–69
  9. ^ Мартинон-Торрес M. & Рехрен Тх., 2009, Пост Медиевал цруцибле Продуцтион анд Дистрибутион: А Студy оф Материалс анд Материалитиес, Арцхаеометрy Вол.51 Но.1 пп. 49–74
  10. ^ Р. Михајловић, Квантитативна хемијска анализа (практикум), Крагујевац, 1998.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Craddock P., 1995, Early Metal Mining and Production, Edinburgh University Press Ltd, Edinburgh
  • Hauptmann A., T. Rehren & Schmitt-Strecker S., 2003, Early Bronze Age copper metallurgy at Shahr-i Sokhta (Iran), reconsidered, T. Stollner, G. Korlin, G. Steffens & J. Cierny, Eds., Man and mining, studies in honour of Gerd Weisgerber on occasion of his 65th birthday, Deutsches Bergbau Museum, Bochum
  • Martinon-Torres M. & Rehren Th., 2009, Post Medieval crucible Production and Distribution: A Study of Materials and Materialities, Archaeometry Vol.51 No.1 pp49–74
  • O. Faolain S., 2004, Bronze Artefact Production in Late Bronze Age Ireland: A Survey, British Archaeological Report, British Series 382, Archaeopress, Oxford
  • Rehren, Th. and Papakhristu, O., 2000, Cutting Edge Technology – The Ferghana Process of Medieval crucible steel Smelting, Metalla, Bochum, 7(2) pp55–69
  • Rehren T. & Thornton C. P, 2009, A truly refractory crucible from fourth millennium Tepe Hissar, Northeast Iran, Journal of Archaeological Science, Vol. 36, pp2700–2712
  • Rehren Th., 1999, Small Size, Large Scale Roman brass Production in Germania Inferior, Journal of Archaeological Science, Vol. 26, pp. 1083–1087
  • Rehren Th., 2003, Crucibles as Reaction Vessels in Ancient Metallurgy, Ed in P. Craddock & J. Lang, Mining and Metal Production Through the Ages, British Museum Press, London pp207–215
  • Roberts B. W., Thornton C. P. & Pigott V. C., 2009, Development of Metallurgy in Eurasia, Antiquity Vol. 83 pp. 1012–1022
  • Scheel B., 1989, Egyptian Metalworking and Tools, Shire Egyptology, Bucks
  • Vavelidis M. & Andreou S., 2003, Gold and Gold working in Later Bronze Age Northern Greece, Naturwissenschaften, Vol. 95, pp. 361–366
  • Zwicker U., Greiner H., Hofmann K. & Reithinger M., 1985, Smelting, Refining and Alloying of copper and copper Alloys in Crucible Furnaces During Prehistoric up to Roman Times, P. Craddock & M. Hughes, Furnaces and smelting Technology in Antiquity, British Museum, London
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tigl&oldid=27672909”