Julijus Rab

Julius Rab
Lični podaci
Datum rođenja	(1891-11-29)29. novembar 1891.
Mesto rođenja	Sankt Pelten, Austrougarska, danas Austrija
Datum smrti	8. januar 1964.(1964-01-08) (72 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrija
Nacionalnost	Austrijanac
Religija	Katolička
Politička karijera
Politička stranka	Austrijska narodna stranka
Mandati 19. kancelar Austrije 2. april 1953 — 11. april 1961. Predsednik Teodor Kerner Adolf Šerf Prethodnik Leopold Figl Naslednik Alfons Gorbah

Julius Rab (nem. Julius Raab; Sankt Pelten, 29. novembar 1891 — Beč, 8. januar 1964) je bio austrijski političar i kancelar od 1953–1961. Bio je član austrijske narodne partije.

Biografija

Studije i Prvi svetski rat

Nakon što je maturirao iz gimnazije, studirao je na tehničkom fakultetu u Beču. Učio je za inženjera, ali se uglavnom pamti po tome što je bio dobar ekonomista.U Prvom svetskom ratu je bio vojni inženjer. 1918. je kao poručnik vodio svoju četu posle Bitke na Pijavi nazad u domovinu. Kasnije je rekao da za to nije dobio naređenje, već su ljudi dobrovoljno išli s njim.

Međuratni period i Drugi svetski rat

Rab je od 1927. do 1933. bio predstravnik Nacionalnog veća Austrije. U Šušnigovoj vladi bio je zadnji sekretar za trgovinu pre Drugog svetskog rata. Bio je jean od vodećih čalnova Heimvera. Takođe je otkrio i svoj antisemitizam kada je vođu austrijskih socijalista Oto Bauera u skupštini nazvao „drskom jevrejskom svinjom“. Pod nacističkom vladavinom ubrajao se u „vojno-nedostojne“, a izbegao je smrt i zarobnjeništvo zahvaljujući ličnom poznanstvu sa donjoaustrijskim gaulajterom. U Beču je osnovao građevinsku firmu u kojoj je zapošljavao, smeštao i sklanjao brojne prijatelje. Kod njega je i Leopold Figl takođe nalazio sklonište povremeno.

Politički razvoj posle rata

Rab je bio osnivač savezne komore komercijalne privrede, kojoj je predsedavao od 1947. 1945. je učestvovao u stvaranju austrijske narodne stranke. Njegova apelacija da bude savezni kancelar u prvoj posleratnoj vladi Austrije je odbijena od strane saveznika zbog njegove „fašističke prošlosti“ zbog članstva u Heimveru. Od 1946. do 1953. i od 1961. do 1964. bio je predsednik savezne privredne komore.

Na mesto kancelara je došao 2. aprila 1953. i ostao je na tom mesto tokom četiri vlade, sve do 11. aprila 1961. U isto vreme je bio i narodni poslanik svoje partije.

Tokom perioda koje je proveo na mestu kancelara, Austrija je imala velike ekonomske napredke vrednih pažnje. Kurs je stabilizovan, postignuta je i velika zaposlenost, a Austrija se bila učlanila i u EFTA-u. Bio je na čelu koalicione vlade sa socijaldemokratskom partijom Austrije. 1957. je doživeo moždani udar od kojeg se nikada nije u potpunosti oporavio, iako on to nije hteo da prizna.

Rab je bio kancelar i kada je potpisan austrijski državni ugovor 15. maja 1955. kojim se završava saveznička okupacija Austrije i vraća se apsolutni suverenitet Austriji. Na predsedničkim izborima 1963., Rab je izgubio od Adolfa Šerfa. Ubrzo posle toga Rab je umro. Sahranjen je na centralnom groblju u Beču.

Vidi još

• Kancelar Austrije

Spoljašnje veze

• Julius Rab na sajtu nemačke nacionalne biblioteke (jezik: nemački)
• Biografija Julijusa Raba (jezik: nemački)
• Julius Rab (1891-1964) (jezik: nemački)