Ljubomora

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ljubomora se generalno odnosi na misli ili osećanja nesigurnosti, straha i zabrinutosti zbog relativnog nedostatka imovine ili sigurnosti. Ljubomora se može sastojati od jedne ili više emocija kao što su bes, ljutnja, neadekvatnost, bespomoćnost ili gađenje. U svom prvobitnom značenju, ljubomora se razlikuje od zavisti, iako su ova dva termina popularno postala sinonimi u engleskom jeziku, a ljubomora sada takođe preuzima definiciju koja se prvobitno koristila samo za zavist. Ove dve emocije se često mešaju jedna sa drugom, jer se obično pojavljuju u istoj situaciji.[1]

Ljubomora je tipično iskustvo u ljudskim odnosima i primećena je kod beba od pet meseci.[2][3][4][5] Neki istraživači tvrde da je ljubomora prisutna u svim kulturama i da je univerzalna osobina.[6][7][8] Međutim, drugi tvrde da je ljubomora kulturološki specifična emocija.[9]

Ljubomora može biti sumnjiva ili reaktivna,[10] i često je pojačana kao niz posebno jakih emocija i konstruisana kao univerzalno ljudsko iskustvo. Psiholozi su predložili nekoliko modela za proučavanje procesa koji leže u osnovi ljubomore i identifikovali faktore koji dovode do ljubomore.[11] Sociolozi su pokazali da kulturna uverenja i vrednosti igraju važnu ulogu u određivanju šta izaziva ljubomoru i šta čini društveno prihvatljive izraze ljubomore.[12] Biolozi su identifikovali faktore koji mogu nesvesno uticati na ispoljavanje ljubomore.[13]

Ljubomora je izrazito neprijatan afekt koji se zasniva na posesivnoj ljubavi, odnosno na zamišljenoj ili realnoj pretnji da će voljena osoba ili objekt biti napušteni ili izgubljeni. Javlja se na svim uzrastima, a ontogenetski najraniji začeci ljubomore nalaze se u najranijem detinjstvu. Najpoznatiji vid ljubomore na tom uzrastu je neprijateljski odnos prema mlađem bratu ili sestri u „borbi” za ljubav i naklonost majke ili roditelja kao para. U periodu kada se javlja Edipov kompleks, razvija se ljubomora u odnosu na jednog roditelja. Takav oblik ljubomore je nesvestan i može biti izvor snažnog osećaja krivice. Tipovi ljubomore kod odraslih su veoma različiti i uvek se individualno tumače faktorima koji su partnerima, ali i osobi koja je ljubomorna, često nerazumljivi. Ljubomora može imati značajnu ulogu u objašnjenju različitih, a pre svega neurotskih poremećaja.

Teorije[uredi | uredi izvor]

Naučne definicije[uredi | uredi izvor]

Ljubomora (1927), Laslo Moholji Nađ

Ljudi ne izražavaju ljubomoru kroz jednu emociju ili jedno ponašanje.[14][15][16] Oni umesto toga izražavaju ljubomoru kroz različite emocije i ponašanja, što otežava formiranje naučne definicije ljubomore. Umesto toga, naučnici to definišu svojim rečima, kao što ilustruju sledeći primeri:

  • „Romantična ljubomora se ovde definiše kao kompleks misli, osećanja i radnji koje prate pretnje samopoštovanju i/ili pretnje postojanju ili kvalitetu veze, kada su te pretnje generisane percepcijom potencijalne privlačnosti između partnera. i (možda imaginarnog) rivala.“[17]
  • „Ljuomora je, dakle, svaka averzivna reakcija koja se javlja kao rezultat ekstradijadne veze partnera za koju se smatra da će se verovatno pojaviti.“[18]
  • „Ljubomora je konceptualizovana kao kognitivni, emocionalni i bihevioralni odgovor na pretnju u vezi. U slučaju seksualne ljubomore, ova pretnja proizilazi iz saznanja ili sumnje da je nečiji partner imao (ili želi da ima) seksualnu aktivnost sa trećom stranom. U slučaju emocionalne ljubomore, pojedinac se oseća ugroženo zbog emocionalne uključenosti i/ili ljubavi prema trećoj strani njene ili njegovog partnera.“[19]
  • „Ljubomora se definiše kao odbrambena reakcija na uočenu pretnju cenjenom odnosu, koja proizilazi iz situacije u kojoj je uključenost partnera u neku aktivnost i/ili druge osobe u suprotnosti sa definicijom ljubomorne osobe o njihovom odnosu.“[20]
  • „Ljubomora je izazvana pretnjom odvajanja ili gubitka romantičnog partnera, kada se ta pretnja pripisuje mogućnosti romantičnog interesovanja partnera za drugu osobu.“[21]

Ove definicije ljubomore dele dve osnovne teme. Prvo, sve definicije podrazumevaju trijadu sastavljenu od ljubomornog pojedinca, partnera i percepcije treće strane ili rivala. Drugo, sve definicije opisuju ljubomoru kao reakciju na uočenu pretnju odnosu između dvoje ljudi ili dijade. Ljubomorne reakcije obično uključuju averzivne emocije i/ili ponašanja za koja se pretpostavlja da štite njihove odnose vezanosti. Ove teme čine suštinsko značenje ljubomore u većini naučnih studija.

Poređenje sa zavišću[uredi | uredi izvor]

Popularna kultura koristi reč ljubomora kao sinonim za zavist. Mnoge definicije rečnika uključuju upućivanje na zavist ili zavidna osećanja. Zapravo, preklapanje upotrebe ljubomore i zavisti ima dugu istoriju.

Termini se koriste neselektivno u popularnim knjigama za dobro raspoloženje kao što je Ljubomora Nensi Frajdej, gde se izraz 'ljubomora' primenjuje na širok spektar strasti, od zavisti do požude i pohlepe. Dok ovakva upotreba zamagljuje granice između kategorija koje su intelektualno vredne i psihološki opravdane, takva konfuzija je razumljiva, jer istorijska istraživanja termina ukazuju na to da te granice dugo predstavljaju probleme. Fascinantni etimološki pregled reči u romanskim i germanskim jezicima[22] Margot Grzivac potvrđuje, zaista, da je taj koncept bio jedan od onih koji se pokazao najteže za izražavanje u jeziku i zbog toga je među poslednjima našao nedvosmislen termin. Klasični latinski je koristio reč invidia, bez striktne razlike između zavisti i ljubomore. Tek u postklasičnoj eri latinski je pozajmio kasnu i poetsku grčku reč zelotypia i pripadajući pridev zelosus. Od ovog prideva su izvedeni francuski jaloux, provansalski gelos, italijanski geloso i španski celoso.[23]

Možda se preklapajuća upotreba ljubomore i zavisti javlja zato što ljudi mogu iskusiti i jedno i drugo u isto vreme. Osoba može zavideti osobinama ili imovini nekoga ko je takođe romantični rival..[24] Zapravo, romantična ljubomora se čak može tumačiti kao oblik zavisti.[25] Ljubomorna osoba može zavideti na naklonosti koju njen partner pruža rivalu – naklonosti koju ljubomorna osoba oseća da ima pravo na sebe. Ljudi često koriste reč ljubomora kao široku oznaku koja se odnosi i na iskustva ljubomore i na iskustva zavisti.[26]

Iako popularna kultura često koristi ljubomoru i zavist kao sinonime, savremeni filozofi i psiholozi su se zalagali za konceptualne razlike između ljubomore i zavisti. Na primer, filozof Džon Rols[27] pravi razliku između ljubomore i zavisti na osnovu toga što ljubomora uključuje želju da se zadrži ono što se ima, a zavist želju da se dobije ono što se nema. Tako je dete ljubomorno na pažnju svojih roditelja prema bratu ili sestri, ali zavidno na novom biciklu svoje drugarice. Psiholozi Laura Gerero i Peter Andersen su predložili istu razliku.[28] Oni tvrde da ljubomorna osoba „shvata da poseduje cenjenu vezu, ali je u opasnosti da je izgubi ili barem da se promeni na nepoželjan način“, dok zavidljiva osoba „ne poseduje cenjenu robu, ali želi da je poseduje“. Gerod Parot skreće pažnju na različite misli i osećanja koja se javljaju u ljubomori i zavisti.[29][30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „What Is the Difference Between Envy and Jealousy? | Psychology Today”. www.psychologytoday.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-03. 
  2. ^ Draghi-Lorenz, R. (2000). Five-month-old infants can be jealous: Against cognitivist solipsism. Paper presented in a symposium convened for the XIIth Biennial International Conference on Infant Studies (ICIS), 16–19 July, Brighton, UK.
  3. ^ Hart, S (2002). „Jealousy in 6-month-old infants”. Infancy. 3 (3): 395—402. PMID 33451216. doi:10.1207/s15327078in0303_6. 
  4. ^ Hart, S (2004). „When infants lose exclusive maternal attention: Is it jealousy?”. Infancy. 6: 57—78. doi:10.1207/s15327078in0601_3. 
  5. ^ Shackelford, T.K.; Voracek, M.; Schmitt, D.P.; Buss, D.M.; Weekes-Shackelford, V.A.; Michalski, R.L. (2004). „Romantic jealousy in early adulthood and in later life”. Human Nature. 15 (3): 283—300. CiteSeerX 10.1.1.387.4722 Slobodan pristup. PMID 26190551. S2CID 10348416. doi:10.1007/s12110-004-1010-z. 
  6. ^ Buss, D.M. (2000). The Dangerous Passion: Why Jealousy is as Necessary as Love and Sex. New York: Free Press.
  7. ^ Buss DM (decembar 2001), „Human nature and culture: an evolutionary psychological perspective”, J Pers, 69 (6): 955—78, CiteSeerX 10.1.1.152.1985 Slobodan pristup, PMID 11767825, doi:10.1111/1467-6494.696171. 
  8. ^ White, G.L., & Mullen, P.E. (1989). Jealousy: Theory, Research, and Clinical Practice. New York, NY: Guilford Press.
  9. ^ Peter Salovey (1991). The Psychology of Jealousy and Envy. Guilford Press. str. 61. ISBN 978-0-89862-555-4. 
  10. ^ Rydell RJ, Bringle RG Differentiating reactive and suspicious jealousy Social Behavior and Personality An International Journal 35(8):1099-1114 Jan 2007
  11. ^ Chung, Mingi; Harris, Christine R. (2018). „Jealousy as a Specific Emotion: The Dynamic Functional Model”. Emotion Review. 10 (4): 272—287. S2CID 149821370. doi:10.1177/1754073918795257. 
  12. ^ Clanton, Gordon (1996). „A Sociology of Jealousy”. International Journal of Sociology and Social Policy. 16 (9/10): 171—189. doi:10.1108/eb013274. 
  13. ^ „Scientists pinpoint jealousy in the monogamous brain”. Science & research news | Frontiers (na jeziku: engleski). 2017-10-20. Pristupljeno 2021-07-03. 
  14. ^ Darwin, C. (1872). The Expression of Emotions in Man and Animals.
  15. ^ Clanton, G. & Smith, L. (1977) Jealousy. New Jersey: Prentice- Hall, Inc.
  16. ^ Bram Buunk, B. (1984). Jealousy as related to attributions for the partner's behavior. Social Psychology Quarterly, 47, 107–112.
  17. ^ White, G.L. (1981). „Jealousy and partner's perceived motives for attraction to a rival”. Social Psychology Quarterly. 44 (1): 24—30. JSTOR 3033859. doi:10.2307/3033859. 
  18. ^ Bringle, R.G. & Buunk, B.P. (1991). Extradyadic relationships and sexual jealousy. In K. McKinney and S. Sprecher (Eds.), Sexuality in Close Relationships (pp. 135–153) Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
  19. ^ Guerrero, L.K., Spitzberg, B.H., & Yoshimura, S.M. (2004). Sexual and Emotional Jealousy. In J.H. Harvey, S. Sprecher, and A. Wenzel (Eds.), The Handbook of Sexuality in Close Relationships (pp. 311–345). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
  20. ^ Bevan, J.L. (2004). „General partner and relational uncertainty as consequences of another person's jealousy expression”. Western Journal of Communication. 68 (2): 195—218. S2CID 152205568. doi:10.1080/10570310409374796. 
  21. ^ Sharpsteen, D.J.; Kirkpatrick, L.A. (1997). „Romantic jealousy and adult romantic attachment”. Journal of Personality and Social Psychology. 72 (3): 627—640. PMID 9120787. doi:10.1037/0022-3514.72.3.627. 
  22. ^ Margot Grzywacz, "Eifersucht" in den romanischen Sprachen (Bochum-Langendreer, Germany: H. Pöppinghaus, 1937), p. 4
  23. ^ Lloyd, R. (1995). Closer & Closer Apart: Jealousy in Literature. Ithaca, NY: Cornell University Press.
  24. ^ Parrot, W.G.; Smith, R.H. (1993). „Distinguishing the experiences of envy and jealousy”. Journal of Personality and Social Psychology. 64 (6): 906—920. PMID 8326472. S2CID 24219423. doi:10.1037/0022-3514.64.6.906. 
  25. ^ Kristjansson, K. (2002). Justifying Emotions: Pride and Jealousy.
  26. ^ Smith, R.H.; Kim, S.H.; Parrott, W.G. (1988). „Envy and jealousy: Semantic problems and experiential distinctions”. Personality and Social Psychology Bulletin. 14 (2): 401—409. PMID 30045477. S2CID 51720365. doi:10.1177/0146167288142017. 
  27. ^ Rawls, J. (1971). A Theory of Justice. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press of Harvard University Press.
  28. ^ Guerrero, L.K., & Andersen, P.A. (1998). The dark side of jealousy and envy: desire, delusion, desperation, and destructive communication. In W.R. Cupach and B.H. Spitzberg (Eds.), The Dark Side of Close Relationships, (pp. ). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
  29. ^ Parrott, W.G. (1992). The emotional experiences of envy and jealousy. In P. Salovey (Ed.), The Psychology of Jealousy and Envy (pp. 3–29). New York, NY: The Guilford Press.
  30. ^ Staff, P.T. (1994), „A devastating difference”, Psychology Today, Document ID 1544, Arhivirano iz originala 27. 4. 2006. g., Pristupljeno 8. 7. 2006 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Ljubomora na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубомора&oldid=27552013”