Ласло Мохољи Нађ
Из Википедије, слободне енциклопедије
Ласло Мохољи-Нађ (мађ. László Moholy-Nagy; * 20. јул 1895. Боршод – † 24. новембар 1964. Чикаго) био је мађарски сликар и фотограф а такође професор на ликовној школи Баухаус. Велики утицај на њега је имао конструктивизам. Био је такође велики поборник идеје о интеграцији технологије и индустрије у уметност.
[уреди] Биографија и дело
Мохољи- Нађ се родио као László Weisz у породици мешаног јеврејско-мађарског пара. Презиме Мохољи је сам додао, као успмену на место Мол у коме је одрастао. После студија права и после службе у Првом светском рату где је рањен и после је као реконвалесцент почео са сликањем. 1919. године први пут се сусрео са конструктивизмом на изложби радова Казимир Маљевича, Наум Габа и Ел Лисицког.
Године 1923. наступио је као инструктор припремног курса на школи Баухаус. Овај догађај је означио крај експресионистчке оријентације школе и ближи је циљу као школе дизајна и индустријске интеграције.
Валтер Гропијуса није пак интерстовала Нађијева фотографије већ Нађи као конструктор мало бизерне машинерије на лепоту који је производио недоцењен производ од стакла и изгланцаног челика. Њему су у Баухаусу припадале две функције; водећег човека у металној радионици и „старог мајстора“ припремног курса и од самога почетка је било сигурно да ће он радионици дати нови тон и стабилни курс. Баухаус је постао познат по својој универзалности и Мохољи-Нађ није био изузетак. За време своје каријере бавио се новаторски на пољима фотографије, типографије, скулптуре, сликарства и индустријском дизајну. Његова главна оријентација је била фотографија. Створио је термин „The new Vision“ због његовог убеђења да фотографиа може да створи сасвим нови начин погледа на свет који није могућ за људско око. Његова теорија уметности и учења била је садржана у књизи „The New Vision, from Material tu Architekture“. Експериментирао је са процесом у фотографији који се зове фотограм при којем се експонира папир осетљив на светлост који је покриван разним предметима.
Од 1927. године до 1929. био је едиторем одељења уметности и фотографије европског авангардног часописа „International Rewue i 10“. Отишао је 1928. године из Баухауса и радио је на филму и позоришту у Берлину и пре одлазка у Лондон радио је још у Паризу и Холандији. У Енглеској је радио са секцијом уметника и интелектуалаца емиграната. Ту је живео осам месеци са Валтером Гропијусом а затим је отишао у Голдерс Грен. Они су планизали да оснују енглеску верзију Баухауса али нису могли да нађу упориште а затим је Мохољи- Нађ био одбијен као учитељ на краљевском факултету за уметност. За време свог боравка у Лондону Ласло Мохољи- Нађ је радио на дизајнерским радовима и фотографисао је савремену архитектуру за „Architekture Review“ и урадио је документарне фотографије за књигу Џон Бетјемена „An Oxford University Chest“. Радио је и за филм где је предложио светлосне ефекте и кинетичке скулптуре који нису били прихваћени од стране режије.
Године 1937. позван је да се пресели у Чикаго и да постане директор школе „New Bauhaus“ која је била непромењена у односу на оригиналну школу али ова школа није била дугог века и после једне године је била затворена. Мохољи- Нађ је отворио школу дизајна и основе за стварање ове школе је одредио у књизи „Визија у покрету“.
Умро је од леукемије, 1946. године.
Мохољи-Нађев универзитет уметности и дизајна у Будимпешти носи његово име.
Његова дела су изложена у Коркоран галерији уметности у Вашингтону.
[уреди] Биографски подаци
- 1895. рођен је у Боршоду у Мађарској
- 1914. одлази као војник аустро-угарске армије у рат
- 1917. тешко је рањен и за време реконваленсенције у Сегеду почиње да слика портрете и пејсаже
- 1918. повретек у Будимпешту и докторат на праву
- 1921. среће се са Ел Лисицким у Диселдорфу и слика прве апстрактне слике које излазе у галерији „Дер Стурм“ у Берлину
- 1923. сусрет са Валтером Гропијусом и именовање за професора на Баухаусу
- 1928 – 1935. пут по Европи
- 1935. издаје у Лондону неколико свезака документарне фотографије и почиње да ради своје „модулаторе простора“
- 1937. одлази у Сједињене Америчке Државе и отвара успешну школу за дизајн
- 1946. издаје у Њујорку „The New Vision“ и умире на леукемију
