Džoser

Džoser
Džoserova statua u Egipatskom muzeju u Kairu
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
Sahranjen	Sakara
Grobnica	Džoserova piramida
Porodica
Supružnik	Hetefernebti
Vladavina
Period vladavine	2668. p. n. e. - 2649. p. n. e. ca. 2686–2648 BC, 2687–2668 BC, 2668–2649 BC, 2667–2648 BC, or 2630–2611 BC (Treća dinastija)
Prethodnik	Sa-na-khte
Naslednik	Sekemket
Vladarske titule

Džoser (Nečerihet) napisano hijeroglifima sereh ili Horus ime

Džoser napisano hijeroglifima

Nečerihet Džoser (u Torinskom kanonu poznat kao „Dsr-it“; Maneton ga naziva „Tosartos“) je, po mnogima, najpoznatiji faraon treće dinastije. Danas je Džoser poznat, pre svega, po tome što je za njega Imhotep izgradio šestostepenu piramidu u Sakari.

Džoserova piramida u Sakari, Egipat

Maneton tvrdi da je Džoser vladao 29 godina, dok je po Torinskom kanonu vladao 19. Moguće je da je autor Torinskog kanona računao dvogodišnje popise stoke kao godine, tj. da je Džoser u stvari vladao 37 ili 38 godina. Veliki broj građevina koje su podignute za vreme njegove vladavine ide u prilog pretpostavci da je Džoser vladao bar 29 godina.

Postaknuti podatkom da je kraljica Nimaetap, žena poslednjeg kralja druge dinastije, Hasehemvija, zvana „majka kraljeve dece“, a kasnije, za vreme Džosera, „majka kralja Gornjeg i Donjeg Egipta“, neki naučnici tvrde da je ona u stvari Džoserova majka, a da je Hasehemvi njegov otac. U kom su odnosu bili Džoser i njegov naslednik, Sekemket, nije poznato.

Džoserova je žena bila Hetefernebti, a njihove su ćerke bile Inetkaes i Nđankh-Hator. Džoser je organizovao nekoliko vojnih ekspedicija na Sinajsko poluostrvo, kada je pokoreno lokalno stanovništvo. Takođe je slao ekspedicije koje su za cilj imale prikupljanje minerala kao što su tirkiz ili bakar. Moguće je da je Džoser ustanovio južnu granicu kod 1. katarakte.

Oko 2500 godina posle Džoserove smrti, za vreme vladavine Ptolemeja V Epifana, u oblasti prve katarakte, sveštenici lokalnog boga Hnuma su istakli „Stelu gladi“ i tvrdili da ona potiče iz vremena Džosera. Stela je bila napravljena za vreme Ptolemejske dinastije i u stvari je bila falsifikat, ali može poslužiti kao svedočanstvo o tome koliko je Džoser i dalje bio značajan u svesti egipćana.

Druge varijante izgovora imena Džoser su: Zoser, Djoser, Zozer, Dsr, Đeser, Zosar, Đeser, Horus-Nečerihet.

Identitet

Kartuš imena ...džeser-sah na kraljevoj listi Abidosa. Obratite pažnju na gornji deo kartuša, koji pokazuje znakove izbrisanih hijeroglifa.

Odslikana Džoserova statua od krečnjaka, koja se sada nalazi u Egipatskom muzeju u Kairu, najstarija je poznata egipatska statua u prirodnoj veličini. Danas na mestu u Sakari gde je pronađena, gipsana kopija statue stoji umesto originala. Statua je pronađena tokom iskopavanja Službe za antikvitete 1924–1925.

Dok Maneton imenuje Neherofa, a lista imena torinskih kraljeva Nebku kao prvog vladara Treće dinastije, mnogi egiptolozi sada veruju da je Džoser bio prvi kralj ove dinastije, ističući da redosled kojim se neki prethodnici Keopsa pominju u Vestkar papirusu sugeriše da Nebka treba da bude postavljen između Džosera i Hunija, a ne ispred Džosera. Što je još važnije, engleski egiptolog Tobi Vilkinson je pokazao da pogrebni pečati pronađeni na ulazu u grobnicu Hasekemvija u Abidosu imenuju samo Džosera, a ne Nebku. Ovo podržava gledište da je Džoser taj koji je sahranio i, stoga, direktno nasledio Hasekemvija, a ne Nebku.

Familija

Džoser je povezan sa Kasekemvijem, poslednjim kraljem Druge egipatske dinastije, preko njegove supruge kraljice Nimaetap (Nimat-hap) preko pečata pronađenih u Kasekemvijevoj grobnici i u Bejt Kalafu. Pečat u Abidosu imenuje Nimat-hap kao „majka kraljeve dece, Nimat-hap“. Na mastabi K1 u Bejt Kalafu, ista osoba se pominje kao „majka dvojnog kralja”. Datiranje drugih pečata na lokalitetu Bejt Kalafa stavlja ih u vreme vladavine Džosera. Ovi dokazi sugerišu da je Kasekemvi ili direktni otac Džosera ili da ga je Nimat-hap imala preko prethodnog muža. Nemački egiptolog Gunter Drajer pronašao je Džoserove pečate na Hasekemvijevoj grobnici, što dalje sugeriše da je Džoser bio direktan naslednik Hasekemvija i da je on završio izgradnju grobnice.

Hetefernebti je identifikovana kao jedna od Džoserovih kraljica „na nizu graničnih stela iz ograde Stepaste piramide (sada u raznim muzejima) i fragmentu reljefa sa zgrade u Hermopolisu“ koji se trenutno nalazi u Egipatskom muzeju u Torinu.

Vladavina

Treća dinastija

Zemlje Gornjeg i Donjeg Egipta ujedinjene su u jedinstveno kraljevstvo negde oko 2686. p. n. e. Period nakon ujedinjenja kruna bio je period prosperiteta, obeležen početkom Treće dinastije i Starog kraljevstva Egipta. Tačan identitet osnivača dinastije je predmet rasprave, zbog fragmentarnosti zapisa iz tog perioda. Džoser je jedan od glavnih kandidata za osnivača Treće dinastije. Ostali kandidati su Nebka i Sanakt. Stvari dodatno komplikuje mogućnost da Nebka i Sanaht predstavljaju istu osobu.

Egiptolog Tobi Vilkinson veruje da težina arheoloških dokaza favorizuje Džosera (Netjeriket) kao Hasekemijevog naslednika i stoga osnivača Treće dinastije. Pečat iz Kasekemvijeve grobnice u Abidosu, u kombinaciji sa pečatom iz mastabe K1 u Bejt Kalafu, koji datira iz Đoserove vladavine, povezuje dva faraona zajedno kao oca i sina. Pečat u Abidosu imenuje 'Nimat-hap' kao majku Hasekemvijeve dece, dok drugi pečat u Bejt Kalafu imenuje istu osobu kao 'majku dvojnog kralja'. Dalji arheološki dokazi koji povezuju vladavine dva faraona zajedno nalaze se u Šunet et-Zebibu, što sugeriše da je Džoser nadgledao sahranu svog prethodnika. Ritualne kamene posude pronađene na mestima grobnica – Kasekemvijevom grobu u Abidosu i Džoserovom grobu u Sakari – dva faraona takođe potiču iz iste kolekcije, jer uzorci sa oba lokaliteta sadrže identične slike boga Min. Ovaj arheološki dokaz je dopunjen najmanje jednim istorijskim izvorom, spiskom kraljeva Sakare, koji imenuje Džosera kao neposrednog naslednika Bebija – pogrešno tumačenje Hasekemvija.

Dužina vladavine

Maneto navodi da je Džoser vladao Egiptom dvadeset devet godina, dok lista kraljeva u Torinu navodi da je to bilo samo devetnaest godina. Zbog mnogih značajnih građevinskih projekata, posebno u Sakari, neki naučnici tvrde da je Džoser sigurno uživao u vladavini od skoro tri decenije. Čini se da je Manetonova cifra tačnija, prema Vilkinsonovoj analizi i rekonstrukciji Kraljevskih anala. Vilkinson rekonstruiše Anale tako što daje Džoseru „28 potpunih ili delimičnih godina“, napominjući da bi broj stoke zabeležen u Palermskom kamenom registru V, i Kairski fragment 1, registar V, za početak i kraj Džoserove vladavine, najverovatnije ukazivali na njegovu vladavinu godine 1–5 i 19–28. Nažalost, osim svih unosa danas je većina drugih nečitka. Sačuvana je godina krunisanja, praćena godišnjim događajima primanja stubova blizanaca i povlačenja kanopa za tvrđavu Kau-Netjerv („brda bogova“).

Period vladavine

Razni izvori navode različite datume Džoserove vladavine. Profesor istorije starog Bliskog istoka Mark van de Mirup datira Džoserovu vladavinu negde između 2686. p. n. e. i 2648. p. n. e. Autori Džoan Flečer i Majkl Rajs datiraju njegovu vladavinu od 2667. p. n. e. do 2648. p. n. e, dajući period vladavine od 18 delimičnih ili celih godina. Rajs dalje navodi da je Nebka bio Džoserov brat i prethodnik. Pisac Farid Atija opisuje sličan period vladavine kao Flečer i Rajs, nadoknađen za jednu godinu – od 2668. p. n. e. do 2649. p. n. e. Ovo datiranje podržavaju autori Rozalija i Čarls Bejker u delu Drevni Egipt: Ljudi Piramida. Egiptolog Abir el Šahavi u saradnji sa Egipatskim muzejom u Kairu postavlja Džoserovu vladavinu u period od 2687. p. n. e. do 2668. p. n. e. na sličnih 18 delimičnih ili celih godina. Autorka Margaret Banson postavlja Džosera za drugog vladara Treće dinastije i postavlja njegovu vladavinu u period od 2630. p. n. e. do 2611. p. n. e. za 19 delimičnih ili potpunih godina vladavine. U njenoj hronologiji, Džoseru prethodi Nebka kao „Osnivač Treće dinastije“, koji je vladao u periodu od 2649. p. n. e. do 2630. p. n. e. Ona, kao i Rajs, čini Nebku bratom Džosera.

Vidi još

• Džoserova piramida
• Spisak faraona

Literatura

• Hawkes, Jacquetta (1974). Atlas of Ancient Archaeology. McGraw-Hill Book Company. str. 149. ISBN 0-07-027293-X. 
• Šo, Ijan (2004). Oksfordska istorija starog Egipta1. Clio. ISBN 978-86-7102-137-1. 
• Adès, Harry (2007). A Traveller's History of Egypt. Interlink Books. ISBN 978-1-566-56654-4. 
• Atiya, Farid (2006). Ancient Egypt. American University in Cairo Press. str. 104—11. ISBN 977-17-3634-5. 
• Baker, Rosalie; Baker, Charles (2001). Ancient Egyptians: People of the Pyramids. USA: Oxford University Press. str. 15–19. ISBN 0-195-12221-6. 
• Bard, Kathryn (2015). An Introduction to the Archaeology of Ancient Egypt (2 izd.). John Wiley & Sons. str. 140–145. ISBN 978-1-118-89611-2. 
• Berrett, LaMar C. (1. 4. 1996). Discovering the World of the Bible. Cedar Fort. ISBN 978-0-910523-52-3. 
• Bestock, Laurel (2017). Violence and power in ancient Egypt: Image and Ideology Before the New Kingdom. Abingdon, United Kingdom: Routledge. ISBN 9780367878542. 
• Brock, Lyla Pinch (2003). Egyptology at the Dawn of the Twenty-first Century: Proceedings of the Eight International Congress of Egyptologists, Volume 2. American University in Cairo Press. str. 215—220. ISBN 9-774-24714-0. 
• Bunson, Margaret (2014). Encyclopaedia of Ancient Egypt. Infobase Publishing. str. 103. ISBN 978-1-438-10997-8. 
• Dieter, Arnold (2005). Temples of Ancient Egypt. I.B.Tauris. str. 40–47. ISBN 1-850-43945-1. 
• Dodson, Aiden; Hilton, Dyan (2004). The Complete Royal Families of Ancient Egypt. Thames & Hudson. ISBN 0-500-05128-3. 
• Edwards, Iorwerth Eiddon Stephen; Gadd, Cyril John; Hammond, Nicholas Geoffrey Lampiere (1971). The Cambridge Ancient History (Third izd.). Cambridge University Press. str. 145–169. ISBN 0-521-07791-5. 
• El-Shahawy, Abeer; Al-Masri, Mathaf (2005). The Egyptian Museum in Cairo. American University in Cairo Press. str. 39. ISBN 9-771-72183-6. 
• Fletcher, Joann (2015). The Story of Egypt. Hachette UK. ISBN 978-1-444-78515-9. 
• Kleiner, Fred; Mamiya, Christin (2009). Gardner's Art Through The Ages: A Global History. Cengage Learning. str. 57—59. ISBN 978-0-495-41058-4. 
• Kleiner, Fred (2015). Gardner's Art Through The Ages: A Global History. Cengage Learning. str. 59—61. ISBN 978-1-305-54484-0. 
• Mieroop, Marc van der (2010). A History of Ancient Egypt. John Wiley & Sons. str. 56—57. ISBN 978-1-405-16070-4. 
• Poo, Mu-chou (1. 2. 2012). Enemies of Civilization: Attitudes toward Foreigners in Ancient Mesopotamia, Egypt, and China (na jeziku: engleski). SUNY Press. ISBN 978-0-7914-8370-1. 
• Rice, Michael (1999). Who's who in Ancient Egypt. Psychology Press. str. 50—51. ISBN 0-415-15448-0. 
• Robins, Gay (2014). The Art of Ancient Egypt. British Museum Press. str. 44. 
• Romer, John (2007). The Great Pyramid: Ancient Egypt Revisited. Cambridge University Press. str. 251. ISBN 978-0-521-87166-2. 
• Wilkinson, Toby (2001). Early Dynastic Egypt. London: Routledge. ISBN 0415260116. 
• Wilkinson, Toby (2000). Royal Annals of Ancient Egypt: the Palermo Stone and Its Associated Fragments. London: Kegan Paul International. ISBN 0710306679. 
• Rosanna Pirelli, "Statue of Djoser" in Francesco Tiradritti (editor): The Treasures of the Egyptian Museum. American University in Cairo Press, Cairo 1999, p. 47.
• Iorwerth Eiddon Stephen Edwards: The Pyramids of Egypt. West Drayton 1947; Rev. ed. Harmondsworth 1961; Rev. ed. Harmondsworth 1985 (deutsche Ausgabe: Die ägyptischen Pyramiden, 1967)

Spoljašnje veze

• Džoserova biografija
• Još jedna Džoserova biografija
• A Detailed profile of Djoser