Alis Ketrin Evans

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alis Ketrin Evans
Alis Ketrin Evans oko 1915. godine
Datum rođenja(1881-01-29)29. januar 1881.
Mesto rođenjaNit, Pensilvanija, SAD
Datum smrti5. septembar 1975.(1975-09-05) (94 god.)
Mesto smrtiAleksandrija, Virdžinija, SAD
Zanimanjemikrobiolog

Alis Ketrin Evans (engl. Alice Catherine Evans; Nit, 29. januar 1881 — Aleksandrija, 5. septembar 1975) bila je američki mikrobiolog.[1] Postala je istraživač u ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, gde je istraživala bakteriologiju mleka i sira. Ona je dokazala da bakterija Bacillus abortus (sada zvana Brucella abortus) izaziva bolest brucelozu (talasnu ili maltešku groznicu) i kod stoke i kod ljudi, što je dovelo do pasterizacije mleka u SAD-u 1930. godine.[2] Evansova je bila prva žena predsednica koju je izabralo Društvo američkih bakteriologa.

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Evans je rođena kao mlađa od dvoje dece, na farmi u Nitu, okrug Bradford, Pensilvanija. Roditelji su joj bili Vilijam Hauel, farmer i geodet, i En B. Evans, učiteljica.[3][4] Između pete i šeste godine, Alis Ketrin Evans su kod kuće podučavali njeni roditelji, a zatim je pohađala jednosobnu školu u Nitu, gde je dobijala odlične ocene.[5] Godine 1886, Alis Ketrin Evans i njen brat Morgan preživeli su šarlah.[6]

Pohađala je institut u Tovandi, gde je bila član ženskog košarkaškog tima. Košarka je tada bila novi sport za žene.[7]

Alis Ketrin Evans u junu 1901. godine

Nakon što je diplomirala, Alis Ketrin Evans je postala učiteljica. U svojim memoarima je napisala da je postala učiteljica jer je to bila jedina profesija otvorena za žene, ali je smatrala da je dosadno.[8] Posle četiri godine podučavanja, pohađala je besplatan kurs za seoske nastavnike na Univerzitetu Kornel, sa ciljem da im pomogne da inspirišu svoje učenike da vole nauku i prirodu.[7] Nakon što je dobila stipendiju, želela je da nastavi studije. Dok je bila u Kornelu, Evansova je radila kao kućna pomoćnica i bibliotekar.[7] Evansova je diplomirala bakteriologiju na Univerzitetu Kornel 1909. godine, i bila je prva žena koja je dobila bakteriološku stipendiju na Univerzitetu Viskonsin-Medison, gde je stekla diplomu sledeće godine.[1] Na kraju studija, njen profesor Elmer Mekolum ju je pitao da li bi želela da nastavi studije, nudeći joj stipendiju za hemiju. Zbog finansijskih poteškoća tokom studija, odlučila je da umesto toga uđe u radnu snagu.[8]

Rad i otkrića[uredi | uredi izvor]

Alis Ketrin Evans je ponuđena federalna pozicija u Odeljenju za mlečne proizvode Biroa za stočarsku industriju, pri Ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Država. Prihvatila je ponudu u Medisonu, Viskonsin, i tamo radila tri godine. Radila je na usavršavanju procesa proizvodnje sira i putera, radi poboljšanja ukusa i istraživanju izvora bakterijske kontaminacije u mlečnim proizvodima. Bila je prva žena naučnik koja je imala stalnu poziciju bakteriologa u Ministarstvu agrokulture i kao državni službenik bila je zaštićena zakonom.[5][9] Svake godine, Evansova je pohađala jedan dodiplomski univerzitetski kurs, učeći nemački kako bi čitala istraživačke izveštaje (pre Prvog svetskog rata, Nemačka je bila vodeća zemlja u bakteriologiji).[8]

Godine 1913, Evansova se preselila u Vašington, gde je Ministarstvo agrokulture završilo izgradnju novog krila.[7] Biro za stočarsku industriju pokušao je da spreči žene da im se pridruže, ali je Evans nesvesno primljena. Smatrala je da je Odeljenje mlečnih proizvoda prijatnije od većeg Biroa.[8] Dok je bila tamo, radila je sa B.H. Rolom, L. A. Rodžersom, Vilijamom Mensfildom Klarkom i Čarlsom Tomom. Kada je Tom napustio Odeljenje mlekarstva, Evans je poslata na Univerzitet u Čikagu da studira mikologiju, kako bi mogla da zameni Toma.[8]

Evansova se zainteresovala za bolest brucelozu i njen odnos sa svežim, nepasterizovanim mlekom. Njeno istraživanje se fokusiralo na organizam Bacillus abortus, za koji se zna da izaziva pobačaje kod životinja. Otkrila je da mikrob napreduje kod zaraženih krava, kao i kod životinja koje su izgledale zdrave. Izveštaji su pretpostavili da je, pošto je bakterija pronađena u kravljem mleku, verovatno pretnja po ljudsko zdravlje.[5]

Evansova je odlučila da to istraži. Pitala se da li bolest kod krava može biti uzrok valovite groznice kod ljudi. Ona je upozorila da sirovo mleko treba pasterizovati, kako bi se ljudi zaštitili od raznih bolesti. Svoje nalaze je prijavila Društvu američkih bakteriologa 1917. godine i objavila svoj rad u Journal of Infectious Diseases 1918. godine.[4] Naišla je na skepticizam, posebno zato što je bila žena i nije imala doktorat.[1] Nakon objavljivanja, Evansova je odlučila da ne insistira na rešavanju problema, znajući da će njeni nalazi biti testirani i verifikovani vremenom.[8]

Alis Ketrin Evans se pridružila Higijenskoj laboratoriji Službe javnog zdravlja Sjedinjenih Američkih Država u aprilu 1918. godine, radi proučavanja epidemijskog meningitisa, koji je bio „jedna od strašnih bolesti Prvog svetskog rata“.[8] U oktobru 1918. godine, kada je španska groznica došla u Vašington, zatraženo je da promeni fokus svog istraživanja na grip. Na početku svog rada na proučavanju gripa, bila je zaražena i bila je prikovana za krevet mesec dana.[8][10] Kada su se vojnici vratili iz Prvog svetskog rata i streptokoke su se proširile po barakama i šatorima u kojima su živeli, Evansova je ponovo promenila fokus.[6] Njena proučavanja streptokoka nastavljena su mnogo godina nakon njenog rada.[8] Ona je posmatrala i objavila rad o početnom stadijumu bakteriofaga dvadeset tri godine pre nego što su Vinston R. Maksted i Ričard M. Krause objavili slične nalaze.[8]

Godine 1920. dr Karl F. Mejer i njegov tim potvrdili su njeno zapažanje o kravljem mleku kao izvoru ljudske bruceloze. Epidemije koje su izbile 1922. godine inspirisale su njeno kontinuirano istraživanje, koje je uključivalo proučavanje uzoraka krvi i inficiranje junice sa Brucella melitensis bakterijom, da bi se videlo da li će biti zaražena. Uprkos skepticizmu njenih kolega, rad Alis Ketrin Evans je više puta potvrđen.[8]

Međutim, dr Teobald Smit je ostao otvoreni kritičar ovih otkrića. Godine 1925, nakon što je saznala da je Smit izazivao sumnju u njene nalaze u Nacionalnom istraživačkom savetu, Evansova je počela da brine da bi primedbe jednog naučnika koji je bio toliko cenjen odložile priznanje njenih otkrića. Ona se obratila Vilijamu H. Velču, koji je bio dekan Škole za higijenu i javno zdravlje Univerziteta Džons Hopkins, da joj pomogne u komunikaciji sa Smitom. Šest meseci nakon što je Smit odgovorio na pismo od Velča, tražeći od Alis Ketrin Evans da suspenduje „presudu dok nepoznati faktori koji su odgovorni ili doprinose učestalosti ljudskih slučajeva ne budu otkriveni“, Evansova je pozvana da sedi u Komitetu Nacionalnog istraživačkog saveta o infektivnom abortusu, kojim je predsedavao Smit.[8] U Higijenskoj laboratoriji, Evansova je u oktobru 1922. godine zaražena talasastom groznicom, tada neizlečivom bolešću koja je narušavala njeno zdravlje dvadeset godina.[11] U početku, dijagnostikovana joj je neurastenija, zbog nedostatka poznavanja bruceloze.[4][8] Međutim, 1928. godine, doktori su pronašli lezije od kojih je Brucella kultivisana, dok jsu obavljali nepovezanu operaciju, potvrđujući njenu dijagnozu.[4]

Na kraju, brucela je potvrđena kao bolest koja je izazvala ono što je tada bilo poznato kao valovita groznica i malteška groznica. Godine 1928, kao priznanje za njeno dostignuće, Društvo američkih bakteriologa izabralo je Alis Ketrin Evans za svog predsednika, čime je postala prva žena na toj funkciji.[12] Njeni nalazi doveli su do pasterizacije mleka 1930. godine. Kao rezultat, učestalost bruceloze u Sjedinjenim Američkim Državama je značajno smanjena.[1]

Zbog preosetljivosti na brucelarni antigen, Evansova je pauzirala svoj rad sa brucelama. Godine 1936. nastavila je sa radom, ali se nije bavila živim kulturama. U ovoj studiji, tim je ispitao tri grada tražeći dokaze o brucelarnoj infekciji i uzroku.[8]

Alis Ketrin Evans 1945. godine

Godine 1939. Evansova je skrenula pažnju na piogeni streptokok, na koji se fokusirala sve do svog penzionisanja 1945. godine.

Alis Ketrin Evans je poklonila zbirku svojih radova američkoj nacionalnoj medicinskoj biblioteci 1969. godine.[13]

Penzionisanje i smrt[uredi | uredi izvor]

Alis Ketrin Evans se zvanično penzionisala 1945. godine, ali je nastavila da radi na terenu.[14] Nakon penzionisanja, postala je popularan govornik, posebno u ženskim grupama. Ženama je držala predavanja o razvoju karijere u nauci.

Nakon šesnaest godina u penziji, Evansova se vratila pisanju o brucelozi. Sa pojavom invalidskog osiguranja, literatura je počela da sugeriše malverzacije, kao uzrok neuspeha oporavka od bruceloze, pa je Alis Ketrin Evans podstakla dalje proučavanje bolesti.

Godine 1966, Evansova je protestovala protiv odricanja od komunističke pripadnosti u aplikaciji Mediker, tvrdeći da to krši njeno pravo na slobodu govora. U januaru 1967. godine, Ministarstvo pravde se složilo da je to neustavno i nije sprovelo tu odredbu.[15]

Alis Ketrin Evans je doživela moždani udar u 94. godini i preminula je 5. septembra 1975. godine, u Aleksandriji, u Virdžiniji. Na njenom nadgrobnom spomeniku piše: „Nežni lovac, progonivši i ukrotivši njen kamenolom, pređe u novi dom“.[5]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

  • Prva predsednica Društva američkih bakteriologa, izabrana 1928. godine[16]
  • Dobitnik počasnog doktorata iz medicine na Ženskom medicinskom koledžu u Pensilvaniji, 1934. godine[3][17]
  • Dobitnik zvanja počasnog doktora nauke Univerziteta Viskonsin i Vilson koledža, 1936. godine[16]
  • Član američkog udruženja za unapređenje nauke[10]
  • Počasni predsednik američkog komiteta za brucelozu, od 1945. do 1957. godine[2]
  • Počasni član Američkog društva za mikrobiologiju, 1975. godine[17]
  • Osnivanje nagrade Alis K. Evans, Američko društvo za mikrobiologiju, 1983. godine[18]
  • Uvedena u Nacionalnu žensku kuću slavnih, 1993. godine[19]
  • Bakterija Enemella evansiae dobila je ime po njoj 2020. godine[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Colwell, R. R. (1999). „Alice C. Evans: breaking barriers.”. The Yale Journal of Biology and Medicine. 72 (5): 349—356. ISSN 0044-0086. PMC 2579030 Slobodan pristup. PMID 11049166. 
  2. ^ a b Evans, Alice C. (1918). „Further Studies on Bacterium Abortus and Related Bacteria: II. A Comparison of Bacterium Abortus with Bacterium Bronchisepticus and with the Organism Which Causes Malta Fever”. The Journal of Infectious Diseases. 22 (6): 580—593. ISSN 0022-1899. 
  3. ^ a b „Evans, Alice Catherine (1881-1975), microbiologist”. American National Biography (na jeziku: engleski). doi:10.1093/anb/9780198606697.001.0001/anb-9780198606697-e-1300503. Pristupljeno 2023-12-07. 
  4. ^ a b v g Parascandola, John L. (2001). „Alice Catherine Evans (1881-1975)”. Journal of Public Health Policy. 22 (1): 105—111. ISSN 0197-5897. doi:10.2307/3343557. 
  5. ^ a b v g Zach, Kim (2002). Hidden from History: The Lives of Eight American Women Scientists. Greensboro: Avisson Press. ISBN 1888105542. 
  6. ^ a b Findlay, Lorraine A. (2018-05-01), Whitaker; Barton, ur., Alice Catherine Evans: The Shoulders Upon Which So Many Stand (na jeziku: engleski), American Society of Microbiology, str. 75—85, ISBN 978-1-55581-953-8, doi:10.1128/9781555819545.ch9, Pristupljeno 2023-12-07 
  7. ^ a b v g Whitaker, Rachel J.; Barton, Hazel A. (2018). Women in microbiology. Washington, DC: ASM press. ISBN 978-1-55581-953-8. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Evans, Alice C. „Memoirs” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 12. 2017. g. Pristupljeno 2023-12-07. 
  9. ^ Windsor, Laura (2002-11-14). Women in Medicine: An Encyclopedia (na jeziku: engleski). Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-57607-392-6. 
  10. ^ a b „Women in the biological sciences : a biobibliographic sourcebook | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-07. 
  11. ^ Saari, Peggy (1996). Prominent Women of the 20th Century Volume 2. New York: Gale Research. str. 332. ISBN 978-0-78760-646-6. 
  12. ^ „Alice Evans | Virologist, Microbiologist, Immunologist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  13. ^ „NLM History of Medicine Division Finding Aids”. findingaids.nlm.nih.gov. Pristupljeno 2023-12-08. 
  14. ^ „Meet Alice Catherine Evans... She’s Why Our Milk Is Safe To Drink”. web.archive.org. 2019-12-17. Arhivirano iz originala 17. 12. 2019. g. Pristupljeno 2023-12-07. 
  15. ^ „Evans, Alice Catherine - Office of NIH History and Stetten Museum”. history.nih.gov. Pristupljeno 2023-12-07. 
  16. ^ a b „Medicine: Bacteriologists”. Time (na jeziku: engleski). 1928-01-09. ISSN 0040-781X. Pristupljeno 2023-12-07. 
  17. ^ a b Wayne, Tiffany K. (2011). American Women of Science Since 1900 [2 Volumes] (na jeziku: engleski). Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-59884-158-9. 
  18. ^ „ASM Alice C. Evans Award for Advancement of Women”. ASM.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-07. 
  19. ^ „Evans, Alice | Women of the Hall” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-07. 
  20. ^ Bernard, Kathryn A.; Burdz, Tamara; Pacheco, Ana Luisa; Wiebe, Deborah; Patel, Nisha B.; Lawson, Paul A.; Domingo, Marc-Christian; Longtin, Jean; Bernier, Anne-Marie (2020). „Enemella gen. nov., Enemella evansiae sp. nov., Enemella dayhoffiae sp. nov. and Parenemella sanctibonifatiensis gen. nov., sp. nov., novel taxa assignable to the family Propionibacteriaceae and derived from human clinical samples”. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology. 70 (11): 5676—5685. ISSN 1466-5034. doi:10.1099/ijsem.0.004461. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алис_Кетрин_Еванс&oldid=27645150”