Andrej Cetinski
| andrej cetinski | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Andrej Cetinski | |||||||||
| Lični podaci | |||||||||
| Datum rođenja | 30. novembar 1921. | ||||||||
| Mesto rođenja | Banja Loka, kod Kočevja, Kraljevina SHS | ||||||||
| Datum smrti | 25. oktobar 1997. (75 god.) | ||||||||
| Mesto smrti | Ljubljana, Slovenija | ||||||||
| Profesija | vojno lice | ||||||||
| Delovanje | |||||||||
| Član KPJ od | 15. oktobra 1942. | ||||||||
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba | ||||||||
| Služba | NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941 – 1977. | ||||||||
| Čin | general-major | ||||||||
| Heroj | |||||||||
| Narodni heroj od | 27. novembra 1953. | ||||||||
| Odlikovanja |
| ||||||||
Andrej Cetinski Lev (Banja Loka, 30. novembar 1921 — Ljubljana, 25. oktobar 1997) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SR Slovenije, general-major JNA i narodni heroj Jugoslavije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1921. godine u Banja Loki kod Kočevja. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, nakon čega je sa svojim roditeljima, poljoprivrednim radnicima, išao u nadnicu. S osamnaest godina otišao je da radi u Zagreb i odande se vratio kući maja 1941. godine.
Kod kuće se ubrzo uključio u narodnooslobodilački pokret. Da bi izbegao hapšenje, 15. marta 1942. otišao je u Kočevsku partizansku četu. Zbog iskazanog junaštva tokom borbi, dali su mu partizansko ime Lev (Lav).[1] Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 15. oktobra 1942. godine.
U Petoj brigadi „Ivan Cankar“, decembra 1942, Cetinski je postao komandir čete, zatim komandant bataljona i zamenik komandanta brigade. Istakao se u borbama za vreme tzv. roške ofanzive, na Trnovcu, pri zauzimanju utvrđenih položaja u Suhorju, Sv. Križu kod Kostanjevice, Pleterju, Stojdragi, u napadu na Metliku, Šentrupert, Žužemberk i Kočevje, u borbama oko Jelenovog Žleba, kod Čateža, Prežganja, Dola, Kala i na drugim mestima.[1]
Posle višeg oficirskog kursa, koji je završio s odličnim uspehom, marta 1944. Glavni štab NOV i PO Slovenije poslao ga je na Pohorje za komandanta Jedanaeste slovenačke brigade „Miloš Zidanšek“, koju je potom vodio sedam meseci. Štab Četvrte operativne zone pohvalio je brigadu, pošto je u vreme prolećnih nemačkih ofanzivnih akcija bila najaktivnija, a povodom oslobođenja Gornjeg Grada, pored brigade, pohvalio je i njenog komandanta Cetinskog. Taj uspeh je bio toliko značajan da su brigadu pohvalili i Vrhovni štab NOVJ i Glavni štab Slovenije.
Oktobra 1944. Cetinski je postao komandant operativnog štaba Šeste i Jedanaeste brigade, koje je u teškim uslovima u Dolenjskoj uspešno vodio. Prilikom povratka, decembra 1944, na Moravšku, obe brigade je zahvatila velika nemačko-domobranska ofanziva. Cetinski je komandovao brigadama tokom juriša na Murovici i Ciclju, i januara 1945. na Menini planini, jer je to bio jedini način da se brigade spase. Zbog planiranog prebacivanja brigada preko Save, marta 1945. povereno mu je organizovanje Grupe štajerskih odreda za borbe proitiv nemačkih snaga na teritoriji Četvrte operativne zone. Pošto su brigade ostale u Štajerskoj, Cetinski je postavljen za komandanta Trinaeste slovenačke brigade „Mirko Bračič“.
Cetinski je posle rata bio na raznim dužnostima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Godine 1953. diplomirao je na Višoj vojnoj akademiji JNA, na kojoj je kasnije bio i predavač.
Njegova poslednja funkcija u JNA bila je zapovednik Devete armije JNA. Penzionisan je u činu general-majora JNA 1977. godine. Bio je i aktivan društveno-politički radnik.
Umro je 25. oktobra 1997. godine u Ljubljani.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordena bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Ordena narodne armije sa srebrnom zvezdom i Ordena za hrabrost. Takođe je bio odlikovan i poljskim Partizanskim krstom. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Cetinski Martina Andrej – Lev”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 26. 08. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jugoslovenski savremenci: ko je ko u Jugoslaviji'. „Sedma sila“, Beograd 1957. godina.
- Narodni heroji Jugoslavije , „Partizanska knjiga“ Ljubljana, „Narodna knjiga“ Beograd, „Pobjeda“ Titograd, 1982. godina.
- Nenad Bjeloš. Odlikovani Slovenci 1944-1950. Vojnozgodovinski zbornik št. 8, str. 97-102. Logatec, 2002. godina.
