Социјалистичка Република Словенија

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Социјалистичка Република Словенија
Socialistična Republika Slovenija

Застава Грб
Главни град	Љубљана
Службени језик	Словеначки и Српско-хрватски језик
Облик државе	Савез комуниста Словеније
- Председник Председништва	Милан Кучан ¹
- Председник Извршног већа	Алојз Петерле ²
Стварање и Независност
- Оснивање ФНРЈ	29. новембар 1945.
- Распад Југославије	26. јун 1991.
Површина
- Укупно	20.273 km² (-)
- Вода (%)	0.6 %
Становништво
- 1991..	1.913.355 (-)
- Густина	95/km²
Валута	Динар (YUD)
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.yu
Позивни број	+38
1Задњи председник Председништва СР Словеније био је Милан Кучан 2Задњи председник Извршног већа СР био је Алојз Петерле.

Социјалистичка Република Словенија (свк. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (свк. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, када је назив промењен у Република Словенија.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Словеније

Општине у СР Словенији

На пописима становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Словенија се састојала из 62 општине и то:

• Град Љубљана састојала се из пет општина: Бежиград, Вич-Рудник, Мосте-Поље, Центер и Шишка.
• Град Марибор састојао се из шест општина: Песница, Побрежје, Ротовж, Руше, Табор и Тезно.
• остале општине у СР Словенији, биле су: Ајдовшчина, Брежице, Титово Велење, Врхника, Горња Радгона, Гросупље, Домжале, Дравоград, Жалец, Загорје об Сави, Идрија, Изола, Илирска Бистрица, Јесенице, Камник, Копер, Кочевје, Крањ, Кршко, Лашко, Ленарт, Лендава, Литија, Логатец, Љутомер, Метлика, Мозирје, Мурска Собота, Нова Горица, Ново Место, Ормож, Пиран, Постојна, Птуј, Равне на Корошкем, Радље об Драви, Радовљица, Рибница, Севница, Сежана, Словенска Бистрица, Словенске Коњице, Словењ Градец, Толмин, Трбовље, Требње, Тржич, Храстник, Цеље, Церкница, Чрномељ, Шентјур при Цељу, Шкофја Лока и Шмарје при Јелшах.

Функционери СР Словеније

Председници

• Председник Словеначког народноослободилачког савета (1944-1945)
  • Јосип Видмар (19. фебруар 1944 – април 1945)
• Председници Президијума Народне скупштине (1945-1953)
  • Јосип Видмар (април 1944 - март 1953)
• Председници Народне скупштине (1953-1974)
  • Миха Маринко (март 1953 - 1963)
  • Иван Мачек (1963 - 1967)
  • Сергеј Крајгер (1967 - 1973)
  • Тоне Кропушек (1973 - 1974)
  • Маријан Брецељ (1974 - мај 1974)
• Председници Председништва СР Словеније (1974-1990)
  

  

  Бледско језеро
  • Сергеј Крајгер (мај 1974 - мај 1979)
  • Виктор Авбељ (мај 1979 - 7. мај 1982)
  • Франце Попит (7. мај 1982 – мај 1988)
  • Јанез Становник (мај 1988 - 10. мај 1990)
  • Милан Кучан (10. мај 1990 – 1992)

Премијери

• Предсдници владе (1945-1953)
  • Борис Кидрич (5. мај 1945 – јун 1946)
  • Миха Маринко (јун 1946 - 15. децембар 1953)
• Председници Извршног већа (1953-1990)
  • Борис Крајгер (15. децембар 1953 — 25. јун 1962)
  • Виктор Авбељ (25. јун 1962 – 1965)
  • Јанко Смоле (1965 - 1967)
  • Стане Кавчич (1967 - 27. новембар 1972)
  • Андреј Маринц (27. новембар 1972 – април 1978)
  • Антон Вратуша (април 1978 - јул 1980)
  • Јанез Земљарич (јул 1980 - 23. мај 1984)
  • Душан Шинигој (23. мај 1984 — 16. мај 1990)
  • Алојз Петерле (16. мај 1990 – април 1992)

Види још

• Словенија
• Социјалистичка Федеративна Република Југославија