Benjamin Kalaj

Benjamin Kalaj
Fotografija Kalaja (1899)
Lični podaci
Datum rođenja	(1839-12-22)22. decembar 1839.
Mesto rođenja	Pešta, Austrijsko carstvo
Datum smrti	13. jul 1903.(1903-07-13) (63 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrougarska
Profesija	istoričar
Mandati ministar finansija Austrougarske i zemaljski poglavar BiH Naslednik Stefan Burijan

Benjamin Kalaj (mađ. Kállay Béni; Pešta, 22. decembar 1839 — Beč, 13. jul 1903) bio je mađarski i austrougarski političar. Rođen je 22. decembra 1839, u Pešti. Njegov otac je bio viši državni službenik u ugarskoj vladi, a majka je poticala iz mađarizovane srpske porodice Blašković. Govorio je srpski jezik. Bio je austrougarski generalni je konzul u Beogradu od 1868. do 1875. godine. Tokom 1872. godine prvi put je otputovao u Bosnu, koja je u to vreme još uvek bila pod turskom vlašću. Nakon Rusko-turskog rata (1877–1878), odlazi na službu u Plovdiv. Dana 4. juna 1882. godine, imenovan je za austrougarskog ministra finansija, u čiji je resor spadao i nadzor nad zemljaskom upravom u Bosne i Hercegovine, koja se još od 1878. godine nalazila pod austrougarskom okupacijom. Tu službu je obavaljao do svoje smrti 1903. godine. Nastojeći da ojača austrougarsku vlast u Bosni i Hercegovini, radio je na suzbijanju narodnih pokreta, kako srpskog tako i hrvatskog. U tom cilju, pokušao je da reši nacionalo pitanje putem stvaranja integralne bosanske nacije, ali taj projekat je naišao na odlučan otpor među Srbima i Hrvatima. Stoga je pristupio redefinisanju svojih prvobitnih zamisli, te je svoj bosanski projekat zamenio bošnjačkim, koji se zasnivao na pretvaranju bosanskih muslimana u poseban bošnjački narod. Pri tome se oslanjao na podršku jednog dela bosanskog begovata. Politika koju je osmislio sprovođena je i nakon njegove smrti, sve do propasti austrougarske vlasti (1918).

Vidi još

• Bosna i Hercegovina (Austrougarska)
• Bosanski nacionalizam
• Bosanski integralizam
• Bosanski unitarizam
• Srbi u Bosni i Hercegovini
• Hrvati u Bosni i Hercegovini
• Bošnjaci u Bosni i Hercegovini
• Bošnjački nacionalizam
• Bošnjački integralizam
• Bošnjački unitarizam
• Odnos Kalajevog režima prema Pravoslavnoj crkvi u BiH

Literatura

• Anušić, Anđelko (2008). „Bosanski marksisti sa Kalajeve katedre”. Nova Zora. Bileća. 15-16 (2007-2008): 135—138. 
• Bataković, Dušan T. (1996). The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics. Paris: Dialogue. 
• Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press. 
• Despotović, Ljubiša M. (2019). „Srbi Muhamedove vere: Od Kalajevih Bošnjaka do Alijinih Novobošnjaka” (PDF). Kultura polisa: Časopis za negovanje demokratske političke kulture. 16 (38): 327—340. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 05. 2019. g. Pristupljeno 02. 06. 2019. 
• Imamović, Mustafa (1976). Pravni položaj i unutrašnji politički razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1914. Sarajevo: Svjetlost. 
• Kovačević, Miloš (2008). „Povampirena Kalajeva jezička i nacionalna politika u BiH”. Nova Zora. Bileća. 15-16 (2007-2008): 77—83. 
• Kraljačić, Tomislav (1978). „Struktura administracije u Bosni i Hercegovini u razdoblju Kalajeve uprave”. Jugoslovenski istorijski časopis. 17 (1-4): 215—222. 
• Kraljačić, Tomislav (1984). „Funkcija državnih škola u nacionalnoj politici Kalajevog režima”. Istorijski časopis. 31: 139—165. 
• Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša. 
• Mikavica, Dejan; Vasin, Goran (2010). „Kalajev osvrt na društveno-političku situaciju u Bosni i Hercegovini 1890.” (PDF). Istraživanja. Filozofski fakultet u Novom Sadu. 21: 337—343. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 06. 2020. g. Pristupljeno 15. 06. 2019. 
• Radenić, Andrija, ur. (1992). Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875. 1. Beograd: Istorijski institut. 
• Terzić, Slavenko (1992). „Benjamin Kalaj i srpsko pitanje”. Catena mundi. 1. Beograd: Matica Srba i iseljenika Srbije. str. 351—357. 
• Džaja, Srećko M. (1994). Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epoche (1878-1918): Die Intelligentsia zwischen Tradition und Ideologie. München: R. Oldenbourg Verlag. 
• Džaja, Srećko M. (2002). Bosna i Hercegovina u austrougarskom razdoblju (1878-1918): Inteligencija između tradicije i ideologije. Mostar: ZIRAL. 
• Šaljić, Jovana (2017). „Književnost, vera i rađanje nacije: Stvaranje književnog bosanstva”. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 164: 665—680.