22. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. децембар (22.12.) је 356. дан године по грегоријанском календару (357. у преступној години). До краја године има још 9 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 22. децембар
- 640. — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат.
- 1790. — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.
- 1894. — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906.
- 1917. — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. Силе Антанте нису прихватиле позив Русије да учествују у тим преговорима, који су завршени у марту 1918. потписивањем веома неповољног мировног уговора за Русију.
- 1942. — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци.
- 1956. — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата.
- 1968. — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода "Пуебло".
- 1975. — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока.
- 1988. — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке.
- 1989. — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.
- 1990. —
- Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске.
- Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа.
- 1993. —
- Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци.
- Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.
- 1994. — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.
- 1996. — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 таоца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140.
- 2000. — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.
- 2002. — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.
- 2009. — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.
Рођења [уреди]
- 1639. — Жан Расин, француски песник и драмски писац.
- 1885. — Боривоје Ж. Милојевић, српски географ.
- 1858. — Ђакомо Пучини, италијански оперски композитор. (†1924.)
- 1908. — Коста Рацин, македонски песник и револуционар (†1943).
- 1935. — Семка Соколовић-Берток, босанска глумица.
- 1945. — Дајен Сојер, америчка новинарка.
- 1949. — Морис Гиб, енглески музичар (група Би Џиз). (†2003.)
- 1949. — Робин Гиб, енглески музичар (група Би Џиз).
- 1950. — Зијах Соколовић, босански глумац.
- 1960. — Зоран Живковић, српски политичар.
- 1962. — Рејф Фајнз, енглески глумац.
- 1962. — Милорад Ивић, српски песник
- 1978. — Едо Маајка, босански репер.
Смрти [уреди]
- 1666. — Гверчино, италијански сликар.
- 1880. — Мери Ен Еванс, енглеска књижевница.
- 1952. — Милица Јаковљевић Мир-Јам, српска књижевница.
- 1969. — Џозеф фон Штернберг, амерички филмски режисер.
- 1979. — Дерил Френсис Занук, амерички филмски продуцент.
- 1989. — Семјуел Бекет, ирски писац.
- 1993. — Ото Бихаљи Мерин, југословенски писац и ликовни критичар.
- 1996. — Мића Поповић, сликар
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
- Дан Југословенске народне армије (ЈНА)
