Википедија:Trg/Arhiva/Razno/65

Jednostrani pogled na historijske činjenice

Pozdrav Administratoru...

ovaj članak "[1]" ima jedan veliki nedostatak, koji se sastoji u tome da je iz izvučen iz nacionalistički recenzirane literature. Sadržaj je jednostranog pogleda i ne osvrće se na uveliko već svima dostupne dokaze, slike, fotografije, spise.. itd...

Termin "Bošnjački jezik" nije nikad postojao, niti će kad postojati. To su zadnji repovi nekakve nacionalističke politike [2] od 19tog vijeka do 90tih godina prošlog. Na taj način neki elementi pokušavaju stvoriti milje ugrozenih pravoslavnih bošnjaka ! .. a koji u suštini nit je kad postojao niti će ikada,.. barem ne u BiH. To je neofašistički potez radikalnih elemenata s siljem stvaranja mračne slike i atmosfere straha i ograničavanja u BiH posije Dejtonskog mirovnog sporazuma. Jeftin pokušaj uvaljuvanja epiteta etničkički ograničenog jezika ! ...

Bosanski jezik se u historijskom smislu spominje prvi put sa poveljom Kulina Bana, kao banom >>bosanskim<<< ne bošnjačkim. (Naziv "Bošniacy" ce tek kasnije doći sa poljskog dvora udavanjem princeze Jeslisavete za poljskog kralja, Elżbieta-e Bośniaczka-e.... A tek 100godina kasnije će ga preuzeti i turci ...)

[3] A lingvistički dokaz je "Rječnik Bosansko-Turski" Muhameda Uskufija iz 1631. godine. [4] [5]

Međutim ovo je je neinteresantan podatak, jer postavlja pitanje svim neofašističkim strujama: Zasto "turci" prevode turski na "svoj", ako su turci? Odogovor: >> jer nisu nit turci, nit srbi !-> Jezik se 1631. ne zove nit turski, nit bošnjački, nit jezik bošnjaka, nit jezik turaka>>> već BOSANSKI !

Stoga bih zamolio sve "administratore" da se malo pozabave naučnim radom, prije nego objave tekstove, koji pokazuju koliko uski horizonti mogu biti u jednog čovjeka. Čitajte, istražujte.. nemojte lupati, samo zato jer je neko sa poklonjenom diplomom, potkupljenim ili potpplaćenim razumom izno neku bljuvotinu u javnost !

Pozdrav umom obdarenim — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 2a02:8071:4186:3200:2c85:73be:29d0:fd69 (razgovor • doprinosi) | 15. jul 2018. u 08:45

Poenta zaključka je? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:32, 15. jul 2018. (CEST)

Poenta je da anonuimac malo omašio jezički projekat. --V. Burgić (razgovor) 18:18, 16. jul 2018. (CEST)

To nije poenta. Poenta je da se neko nepismen i pristrasan meša u stvari koje ne razume.  — Obsuser✉ 18:54, 16. jul 2018. (CEST)

Upozorenje pri pisanju novog članka

Slučajno obratih pažnju da se pri pisanju novog članka pojavljuje upozorenje "Ako želite da napišete članak, napravite nacrta unutar korisničkog imenskog prostora umjesto da ga napišete ovdje." Otkad ovo stoji, ne sećam se da sam ranije viđao? Drugo, otkad je nacrt živ, pa mu je akuzativ jednak genitivu? Treće, šta ovo uopšte znači - nemojte da pišete ovde, nego napravite nacrt(a) na svojoj korisničkoj stranici? --V. Burgić (razgovor) 11:56, 3. avgust 2018. (CEST)

To je verovatno za pocetnike napravljeno. --Kolega2357 (razgovor) 17:56, 5. avgust 2018. (CEST)

@Burga: meni se sad ovo pojavilo. Zašto dve sijalice i šta uopšte znači druga stavka, pitanja su koja ne znamo kome da postavimo. @Obsuser: da nisi ti ovo pravio? --Miljan Simonović (razgovor) 21:44, 5. avgust 2018. (CEST)

[6] Obuser ne moze to da napravi Miljane jer nije administrator. Ja to nemam to sto imate ti i Burga. --Kolega2357 (razgovor) 22:27, 5. avgust 2018. (CEST)

Pa kad je menjao Uredi izvor u Uredi izvornik ili šta je već radio, možda može, otkud znam. @Ranko Nikolić: ? --Miljan Simonović (razgovor) 00:08, 6. avgust 2018. (CEST)

Ne.  — Obsuser✉ 12:34, 7. avgust 2018. (CEST)

Čuj, „Uredi izvornik”??? Ali bolje da ćutim.--Vanilica (razgovor) 12:39, 7. avgust 2018. (CEST)

Ja sam hteo da vratim na prethodno stanje i to sam učinio u prethodnom pokretanju bota. Ali su mi izmene poništene. --Zoranzoki21 (razgovor) 10:06, 12. septembar 2018. (CEST)

@Burga: tu napomenu pri uređivanju proizvodi ovaj šablon. — Aleksandar (✉) 18:28, 16. avgust 2018. (CEST)

Gdje se tačno ovo upozorenje pojavljuje? Meni za nove članke toga nema. A ako je to nešto samo za anonimne korisnike onda to treba maknuti. Upozorenja tjeraju svakoga. --Željko Todorović (razgovor) 19:37, 16. avgust 2018. (CEST) s. r.

Treba maknuti sva ta upozorenja, odvraća novajlije od bilo kakvog rada na Vikipediji. Sve pojednostaviti, da ne bude komplikovano, a dostupno svima.--Soundwaweserb (razgovor) 17:53, 17. avgust 2018. (CEST)

Pitanje

Šta je ispravnije, prešli na islam ili prešli u islam? --Kovačević (razgovor) 17:56, 12. avgust 2018. (CEST)

Može se preći samo U neku veru. Mickey Mystique (razgovor) 09:42, 13. avgust 2018. (CEST)

Pitanje - Otvaranje stranice za osobu

Poštovani, pokušavao sam nekoliko puta da saznam šta mi je još potrebno kako bi me Vikipedija ubacila u svoju bazu podataka međutim bezuspešno !!! Možda bi bilo dobro kada bih mogao da stupim u kontakt sa nekim od administratora preko mejla da bih detaljno objasnio o čemu se radi !!! Napomenuo bih da dosta mojih kolega već ima svoje stranice na Vikipediji ! Pozdrav i svako dobro, Milan Aksentijević milan.axentijević@gmail.com — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.220.76.125 (razgovor • doprinosi)

@178.220.76.125: Da bi bilo koja osoba „dospela“ na Vikipediju, mora da ispuni određene uslove, tj. da bude dovoljno relevantna u nekoj oblasti. Više o tome može se pročitati u smernicama. Znači, Vikipedija se ne piše niti održava sama od sebe, već postoje urednici koji unose sadržaj. Urednik može biti bilo ko, ali sadržaj koji se dodaje mora biti proverljiv. To se postiže unosom nezavisnih izvora koji potkrepljuju tvrdnje. Treba znati da Vikipedija nije imenik, niti registar fizičkih i pravnih lica i na njoj nema mesta samopromociji i reklamiranju. Sav uneseni sadržaj treba da bude u skladu sa neutralnom tačkom gledišta, bez pretencioznih opaski, floskula i nagađanja. Svaki urednik ima svoj takozvani pesak, u kome može vežbati i isprobavati, odnosno pripremati članak pre objave. Lotom (razgovor) 10:14, 28. avgust 2018. (CEST)

Hvala Vam na informacijama ! Prema mom skromnom mišljenju smatram da ispunjavam ove smernice i uslove zato što je prosto reč o poslovima koje sam obavljao za određene firme koje sam predstavljao a sve baveći se poslom koji i inače radim. Fakultetski sam obrazovan i nije mi cilj da reklamiram sebe kao pojedinca već bih samo voleo da se evidentiraju te delatnosti koje sam obavljao ! Nadam se da razumete šta hoću da kažem ! Što se tiče relevantnosti i tačnosti podataka one su stoprocentno bez greške proverljive (bez dileme) ! Pozdravljam Vas iz Gornjeg Milanovca gde sam inače i rođen :) ! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.220.76.125 (razgovor • doprinosi)

Koliko sam ugrubo pretražio internet i ono što sam našao, to mi deluje u redu. Međutim, bilo bi dobro kada biste ponudili neke nezavisne izvore, jer lični fejsbuk profil, ili stranica na bilo kojoj društvenoj mreži, te pojedini statistički veb-sajtovi, nisu nešto na šta se ovde valja u potpunosti osloniti. Sve ovo navodim iz razloga što se neretko dešava da članci, iako neki od njih možda i prelaze prag relevantnosti, bivaju obrisani usled nedostatka izvora. Da se to ne bi desilo, potrebne su reference. Znači, neki novinski članak ili intervju bi bili poželjni, mada ne i obavezni. U svakom slučaju, mogu da Vas pozovem da se registrujete na Vikipediju, ukoliko želite, a članak možete započeti u pripremi, odnosno pesku, gde se mogu pohraniti informacije i formirati članak pre njegove objave. U izradi Vam, ukoliko bude potrebno, može pomoći i neko od iskusnijih urednika. Lotom (razgovor) 11:04, 28. avgust 2018. (CEST)

Hvala Vam još jednom na vremenu koje ste izdvojili ! Što se tiče nekog intervjua povodom referenci mislim da to ne bi bio problem, videću u narednom periodu kako se stvari budu odvijale... Ja na žalost nemam baš nikakvog iskustva u kreiranju stranica tj. članaka na Vikipediji ali stvarno volim da se informišem kad nešto zaboravim ! Bilo bi dobro da ostanemo u kontaktu ! Videću da li ću uspeti da započnem članak sam, međutim mislim da bi bilo mnogo bolje da to uradi neko ko je obučen i vešt po tom pitanju... Svakako ću se javiti povodom ovih referenci koje nedostaju ! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.220.76.125 (razgovor • doprinosi)

Uređivački maraton „Viki voli prajd 2018”

Dragi svi,

Vikimedija Srbije, u saradnji sa organizacijom Sivil rajts difenders, udruženjem Parada ponosa Beograd, udruženjem Da se zna! i Inicijativom mladih za ljudska prava, po drugi put organizuje uređivački maraton u pisanju novih i dopunjavanju postojećih članaka na Vikipediji na srpskom jeziku na teme prava LGBT+ osoba, ličnosti, organizacija, kinematografije i svih drugih tema koje podržavaju ljudske slobode, prava i različitosti.

Maraton će se održati 11. septembra u prostorijama Prajd info centra, a u okviru Nedelje ponosa, koja se obeležava od 10. do 16. septembra. Pošto je broj mesta ograničen, pozivamo vas da se prijavite na strani događaja na Vikipediji ili putem mejla kancelarija@vikimedija.org.

Pozdrav,

Bojan Cvetanović (razgovor) 10:28, 5. septembar 2018. (CEST)

Uređivački maraton - Afrika

Zdravo svima, Vikimedija Srbije, u saradnji sa Muzejom afričke umetnosti i Arapskim kulturnim centrom, organizuje uređivački maraton na temu Afrike, 13. septembra od 10 do 20 časova. Ovaj događaj predstavlja podršku trenutno aktuelnom takmičenju na Vikipediji i održaće se u Srpsko-korejskom Informatičko pristupnom centru u okviru Ministarstva lokalne uprave i samouprave. Svi učesnici maratona mogu da pišu o istoriji kontinenta, prirodnim lepotama, plemenima i narodima Afrike, kulturama i religijama tih naroda, znamenitim ličnostima, običajima i muzici. Pisanjem, dopunom ili prevođenjem članaka na temu Afrike se priključujemo globalnim akcijama povećanja vidljivosti nedovoljno zastupljenih tema u vezi sa Afrikom na Vikipediji kao deo globalnog događaja Wiki Loves Africa. Pozivamo sve zainteresovane da se prijave, a sve detalje o predloženim temama, satnici i mestu održavanja mogu videti na strani događaja na Vikipediji. --IvanaMadzarevic (razgovor) 11:00, 7. septembar 2018. (CEST)

Prazne kategorije

Ove kategorije treba obrisati:

• Kategorija:Palate u Italiji
• Kategorija:Palate u Turskoj
  • Kategorija:Palate u Istanbulu‎

--SrpskiAnonimac (razgovor) 23:01, 11. septembar 2018. (CEST)

  Urađeno --F± 23:23, 11. septembar 2018. (CEST)

Najava radova na infrastrukturi Vikimedijine Fondacije

Pozdrav svima, želeo bih da najavim da danas od 16 časova pa do najkasnije 17 časova uređivanje Vikipedije i ostalih projekata Vikimedijine Fondacije neće biti moguće zbog radova na infrastrukturi. Čitanje će biti omogućeno kao i obično, osim uređivanja zbog ograničenja u Medijavikiju. Nemojte uređivati u periodu radova kako vam se izmene ne bi izgubile. Izvinjavam se što sam i ovde i na delu trga za novosti objavio, ali je neophodno da svi budu upoznati sa ovim. Srdačno, --Zoranzoki21 (razgovor) 10:10, 12. septembar 2018. (CEST).

Vikimedijanci Republike Srpske

Imam par pitanja za sve čelne ljude Vikimedije Republike Srpske.

1. Ko su Vikimedijanci Republike Srpske?
2. Kakav je vaš (pravni) status unutar svjetske organizacije?
3. Kakav je vaš pravni status unutar RS?
4. Da li ova organizacija ima svoje pravne akte poput statuta, plana i programa rada?
5. Koliko organizacija zaista ima članova?
6. Zašto je većina popisanih članova potpuno neaktivna?
7. Da li su aktivni članovi na bilo koji način povezani?
8. Da li postoji mehanizam koji nagrađuje aktivne vikimedijance?
9. Gdje se nalazi sjedište organizacije i da li pokriva cijelu RS?
10. Da li organizacija ima rukovodeća tijela poput skupštine, predsjednika, izršnog i nadzornog odbora?
11. Ko bira te organe?
12. Ko trenutno obavlja te funkcije?
13. Da li organizacija ima svoj bankovni račun i koliko osoba ima pristup istom?
14. Da li je do sad bilo transparentno trošenje novca sa tog računa?
15. Ko nadgleda novčane transakcije vezane za rad organizacije?
16. Da li je ikada bilo kakvih primjedbi u vezi transakcija i transparetnosti?
17. Kako ja kao obični potpisani član mogu imati uvid u rad organizacije?
18. Kako mogu imati uvid u dosadašnje ili buduće novčane transakcije?
19. Kako mogu učestvovati u izboru rukovodstva organizacije?
20. Da li ja mogu učestvovati u radu organizacije i kako mogu znati da to neko vrednuje?
21. Koji su najbitniji projekti organizacije i koliko su koštali?
22. Da li organizacija ima bar jedan ozbiljan projekat u kom su zaista uključeni pravi vikipedijanci?
23. Da li org. ima i jedan ozbiljan projekat koji uključuje neku instituciju RS?
24. Šta se dešava sa radionicama i zašto ih sad vode neke sasvim nestručne osobe?
25. Koja je svrha održavanja ovako nestručnih radionica?
26. Koja je svrha projekata tipa tragom duše i da li se organizatori blamiraju istim?
27. Koja je svrha rođendanske proslave vikipedije?
28. Ko bira goste koji će biti pozvani i po kom kriterijumu?
29. Kakva je vaša saradnja sa drugim sličnim vikimedijalnim organizacijama?
30. Sa kojim organizacijama izvan vikimedije imate saradnju?
31. Da li vam neke od tih organizacija finansiraju projekte i koje?
32. Da li vam predstavnici tih organizacija dolaze na proslave?
33. Da li organizacija ima viziju razvoja?
34. Koji su planovi organizacije po pitanju aktiviranja članova?
35. Da li org. ima svoj neki krajnji cilj?

• ili je cilj izmišljanje projekata koji nemaju neku svrhu osim slikanja učesnika pred kamerama i uzimanje novca od finansijera???--— dr:NEŠoo2 ^reci 04:38, 15. septembar 2018. (CEST)

Odgovori

Ignorisanje ovih pitanja od onih kojima sam ih postavio dovoljno daje sumnju na kriminalizaciju te zajednice. Pozivam i druge učesnike ovog projekta da se uključe u diskusiju. --— dr:NEŠoo2 ^reci 04:28, 24. septembar 2018. (CEST)

Kakva kriminalizacija? Zašto prepostavljaš najgoru nameru? Koji su razlozi za postavljanje ovih pitanja? --F± 07:35, 24. septembar 2018. (CEST)

A koji su razlozi tvog pitanja u vezi mog pitanja? :) Ponekad kad uđemo u supermarket razgledamo robu i postavljamo pitanja o istoj, zar ne? Ista je situacija i u vezi pomenute organizacije. — dr:NEŠoo2 ^reci 01:49, 30. septembar 2018. (CEST)

Naglasio bih da nije dozvoljeno nekoga na Vikipediji kriminalizovati ili upućivati mu pravne prijetnje. S takvim rječnikom treba prestati i nastavak diskusije svesti na normalnu komunikaciju. Postoje i neki drugi efektni opisi ako nečiji rad smatramo nevaljanim, ne mora baš „kriminalizacija”. Em urednici moraju biti zaštićeni od takvih prozivanja em to nekome spolja može poslužiti za blaćenje projekta. Malo spustiti loptu. --Željko Todorović (razgovor) 16:37, 24. septembar 2018. (CEST) s. r.

Bio bih ti zahvalan ako bi zanemario spornu riječ i pokušao odgovoriti na ona pitanja na koja znaš odgovore. — dr:NEŠoo2 ^reci 01:49, 30. septembar 2018. (CEST)

@Dr Nešo 2: čisto sumnjam da ćeš dobiti odgovore na pitanja poput „Koja je svrha projekata tipa tragom duše i da li se organizatori blamiraju istim?” Kad budeš postavio normalna pitanja, možda i da. Ovako se iz samih pitanja i tvog tona vidi da nipodaštavaš jednu volontersku i neprofitnu organizaciju čiji je cilj da širi slobodno znanje, promoviše Vikipediju i ostale projekte na teritoriji Republike Srpske i poveća broj urednika na Vikipediji na srpskom. Uostalom, imaš stranicu na Meti, kao i sajt, gde možeš dobiti odgovore na neka od svojih normalnih i pristojnih pitanja. --Miljan Simonović (razgovor) 09:14, 30. septembar 2018. (CEST)

Korisnik je dobio instrukcije gdje da postavi ova i slična pitanja vezana za VZRS, tako da ova tema više nije aktuelno. — Ranko   Niko lić  ✉ 10:48, 30. septembar 2018. (CEST)

@Dr Nešo 2: Niti sam učestvovao otpočetka u osnivanju te organizacije niti učestvujem naknadno u njenom aktivizmu. Mogu samo konstatovati, kao i za Vikimediju Srbije, da joj je učinak dovođenja novih urednika na projekat — nula. --Željko Todorović (razgovor) 12:51, 30. septembar 2018. (CEST) s. r.

Kada sam prvi put bio učesnik viki radionice, postao sam i član zajednice. Tad mi je rečeno da zajednica ima namjeru da se omasovi i da će se članovi bolje povezati. Mnogo kasnije, vidim ponovljen projekat Tragom duše i komentar jednog učesnika na toj manifestaciji da se neki učesnici blamiraju istim. Prije nekih pola godine održana je radionica na jednom od fakulteta gdje studiram pa sam i ja bio prisutan neko vrijeme. Tad sam upoznao novog predavača, slobodno mogu reči skromnog znanja, koji između ostalog tvrdi da je članak o Ivi Andriću početnički članak. I ovako bih mogao do sutra. — dr:NEŠoo2 ^reci 01:44, 12. oktobar 2018. (CEST)

Nešo, najpre moram pohvaliti tvoju formu postavljanja ovih pitanja (vidi se da si imao dobrog učitelja). Međutim, djelimično ni ja ne razumijem suštinu gore napisanog i ono što je možda najporaznije - zaista ne znam većinu odgovora! Moj rad u toj zajednici bio je krajnje dobronamjeran, apsolutno volonterski i pun ideja za širenjem zajednice... a za ostalo, vjerovatno ćeš odgovore morati potražiti na drugom mjestu, jer vikipedija definitivno nije mjesto za ovu diskusiju. A ja kad saznam odgovore - ti ćeš biti prvi sa kojim ću ih podijeliti... tako da ćeš moći mirno spavati (aluzija na tajming postavljanja pitanja) Radovan ⁂ 01:15, 14. oktobar 2018. (CEST)

Diskusija na bs.wiki

Pozivam kolege sa ovog projekta da se uključe u raspravu! Mislim da se prelaze neke granice, te je bitno čuti i druga mišljenja! Hvala!AnToni_(razgovor) 09:37, 21. septembar 2018. (CEST)

Mislim da je diskusija na bošnjačkom delu vikipedije tema koja se tiče tamošnjih urednika i da ne bi bilo korektno da se u istu uključuju urednici koji ne doprinose na tom projektu. A slične probleme imaju, manje-više, svi jezički projekti na ovom prostoru (s tim da su kolege sa .hr jezičkog dela otišle ubedljivo najdalje u tom nekom jednoumlju). U idealnom svetu svaka enciklopedija bi bila napisana u neutralnom stilu i realno bi sagledavala stavove svih strana, ali svima nam je jasno da idealni svet ne postoji. Nadam se da ćete da uspete da rešite taj problem u što kraćem periodu, na korist vaše zajednice --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:49, 21. septembar 2018. (CEST)

Hvala Nikola! No zlo ne poznaje granice i teško ga je uništiti, ono samo mijenja oblik. Ostavio sam poruku ovdje, iz razloga što svaki kolega koji reaguje na ovakve destruktivne pokušaje globalno pomaže projektu. Pozdrav!--AnToni_(razgovor) 18:55, 21. septembar 2018. (CEST)

Čitao sam malo tamođnju diskusiju na ovu temu i ako ti što znači slažem se sa tvojim stavovima, a posebno sa Srđanovim stavovima koji doprinosi i ovde i zaista ima više nego korektne i korisne doprinose. Nažalost, mnogo je vikipedijanaca koji nikako ne mogu da shvate svrhu same Vikipedije, i ne mogu da nađu način kako da lične stavove i poglede odvoje od nekog realnog stanja. Ima toga i ovde kod nas, ali na svu sreću sve manje i manje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:11, 21. septembar 2018. (CEST)

Najmanji problem na BŠ vikipediji jeste da li će pored Muhameda staviti vjersku titulu ili ne. --Željko Todorović (razgovor) 19:59, 21. septembar 2018. (CEST) s. r.

S čim u globalu ima veze šta je najmanji problem na BŠ vikipediji meni lično nije jasno. To možda i nema veze u globalu ali ako tamo, na BŠ, postoji još pokoji osim prethodno pomenutog problema, možda bi takav možda-postojeći dodatni problem zaista i bio veći od gorepomenutog problema. Ali (sada) novi problem ovde u ovoj diskusiji je što nije navedeno koji bi taj eventualno veći tamošnji problem uopšte i bio. Možda se očekivalo da se primene nekakve telepatske sposobnosti pa da se na taj način ustanovi da li ima i veći(h) problem(a) na BŠ. Ja doduše ne ispratih skorašnje vesti pa ne znam da li je čitanje misli već postalo opšte prihvaćeno u naučnom svetu kao realan fenomen... ipak ova tehnološka dostignuća se uistinu rapidno razvijaju. Naizgled barem. U svakom slučaju da ne dužim, htedok reći jedino još to da ovakav diskurs, uz neke nazovi-lakonske a nesuvisle komentare pride, takav jedan diskurs zaista čini se nema preteranu vrednost. Štaviše može biti da je u potpunosti nekonstruktivan - što 'no bi se reklo štetan, jel? Bar se meni tako čini. Pa ako je onda diskurs možda i štetan a čemu moguće doprinesoh i sam ja, onda ću ga ja sigurno i prekinuti. Da li će ga neko nastaviti, ostaje da se nagađa. Ko hoće da nagađa naravno. Kako kaže stih: que sera sera. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 02:13, 23. septembar 2018. (CEST)

Diskutovati sa ljudima koji veruju u krilate konje, zmajeve, duhove... jer je to neko napisao pre više hiljada godina, a sami ih nikada nisu videli ništa približno i ne koriste sopstveni mozak, je... mučno. U svakom slučaju ne bi bilo loše reći na Meti to. -- Bojan  Razgovor  05:07, 23. septembar 2018. (CEST)

Osnovno pravo demokratije je sloboda izbora i uverenja. Svako ima pravo da veruje u šta hoće i kako hoće (naravno sve dok njegova verovanja ne utiču na živote drugih), a omalovažavati ili uzdizati nekoga zbog njegovih verovanja je krajnje nezrelo, a za Vikipediju ne prihvatljivo. Samim tim Bojane ovaj tvoj komentar koji se ironično odnosi na islam kao religiju i kojim na indirektan način vređaš trećinu svetske populacije zbog njihovih religioznih uverenja, je krajnje neprimeren. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:33, 23. septembar 2018. (CEST)

Svako ima pravo da veruje, a da koristi mozak mu je uskraceno valjda? -- Bojan  Razgovor  15:40, 23. септембар 2018. (CEST)

Није на нама да судимо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:08, 23. септембар 2018. (CEST)

Na nama je da kanda da ćutimo i trpimo ljude koji ne umeju da postave pitanje: da li je moguce da je Muhamed "boziji poslanik" ili je malo ukrao od Jevreja, malo od hrišćana, malo od ko-zna-koga i onda su osvajači to doneli i naterali njegovog pradedu da se odrekne druge isto takve blesave stvari i on je sad postao veći katolik od pape. Sreća njegova da mu u Kuranu ne piše da bi svaki pravi musliman morao da oralno zadovoljava drugog muškarca, jer takvi bi to i poslušali :) -- Bojan  Razgovor  16:14, 23. septembar 2018. (CEST)

Pa mnogo je urednika na vikipediji globalno koji nisu u stanju da sagledavaju stvari realno i nepristrasno, nevezano za to u šta ko (ne)veruje. U prevodu, ljudi nikako da shvate šta je to enciklopedija i enciklopedijski stil pisanja, a čim ih neko upozori na to automatski stižu optužbe o antinacionalnom i antireligijskom delovanju --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:36, 23. septembar 2018. (CEST)

Evo sada da najpre umrem od smeha, pa da prokomentarišem bilo šta i tamo i ovde. Isti administrator (ne znam da li je i dalje administrator) koji je ranije vršio teror i pretio nacionalizmom zbog menjanja u tamošnjem članku o Tesli da je Tesla Srbin, pokreće raspravu. Pa sada ako bi da se raspravlja o sebi lično, nemam komentar. Smatram da ne treba da se mešamo u politiku Vikipedije na bosanskom jeziku. Najpre, skoncetrišimo se na naš projekat te iznesite svoje mišljenje ili glas za dodavanje vizuelnog uređivača u imenskom prostoru Vikipedija. Hvala, --Zoranzoki21 (razgovor) 17:25, 23. septembar 2018. (CEST).

Ja mislim da je ovo diskusija koja je pokrenuta u vezi sa načinom na koji se tamošnji projekat održava i u tom smislu nema veze sa nama, bar ne direktne. Održivost projekta zavisi isključivo od zajednice, ali ako na njemu preovladava pristrasnost i nemogućnost razgraničenja ličnog viđenja i objektivnog sagledavanja tema o kojima se piše, to ozbiljno ugrožava kredibilitet takve Vikipedije. U prevodu, ja lično mogu da verujem u bilo šta, sve dok time ne ugrožavam prava i interese nekog drugog, ali situaciju na terenu treba da sagledam sa svih aspekata i o tome pišem neutralno, bez držanja strane bilo kome. Moja profesorka psihologije u 2. godini gimnazije je, recimo, stalno forsirala pitanje razlike subjektivnog i objektivnog prilikom ocenjivanja. Lotom (razgovor) 17:31, 23. septembar 2018. (CEST)

Možda mi kao najveća južnoslovenska i treća najveća slovenska Vikipedija možemo služiti kao primjer drugim manjim, a nama jezički srodnim Vikipedijama, ali moje je mišljenje da se kao zajednica ne trebamo miješati u rasprave na drugim projektima, koliko god se oni nas ticali. — Ranko   Niko lić  ✉ 21:59, 23. septembar 2018. (CEST)

Nema potrebe ovdje za propagandom ateizma odnosno upoređivanjem islamske ili druge vjere sa krilatim konjima i duhovima. Svetovna enciklopedija nije ateistička enciklopedija već se tiče gorespomenutog stila pisanja. Mi nemamo problema sa svetovnošću enciklopedije. Mislim da ni kod BŠ viki to nije problem već je to stvar njihovog posmatranja vikipedije kao instrumenta (veliko)bošnjačke politike. --Željko Todorović (razgovor) 00:56, 24. septembar 2018. (CEST) s. r.

„Islamističke politike”. --— dr:NEŠoo2 ^reci 04:29, 24. septembar 2018. (CEST)

Propaganda koriscenja mozga. -- Bojan  Razgovor  03:32, 24. septembar 2018. (CEST)

Možda nije pravi izraz, mješati su u druge projekte: mi smo nadasve globalni projekat. Ali ovo što se sada dešava je presedan, a postoji opasnost da postane i pravilo i na drugim projektima. O kao što je kolega @NikolaB: spomenuo, toga ima svugdje, ali postavlja se pitanje, kako je vaša zajednica uspjela da se takvih riješi, a na bs.wiki se situacija pogoršava, da postavljam pitanje da o budućem postojanju tog projekta?--AnToni_(razgovor) 09:30, 26. septembar 2018. (CEST)

@AnToni: ali postavlja se pitanje, kako je vaša zajednica uspjela da se takvih riješi. Mislim da su 3 stvari kumovale tom (relativno dobrom) stanju koje imamo ovde na sr.wiki, a pošto se nisam podubinski bavio temom ne mogu da prejudiciram glavnog krivca ni na jednu od te tri komponente; 1) Prva ti je istorija ove zajednice: ako odeš u arhive malo od pre jedno 6 ili 7 godina videćeš da je tadašnja zajednica bila duboko podeljena po sličnim političkim/ideološkim razlikama koje danas zapljuskuju i vas. Bilo je ili si na jednoj ili drugoj strani. A kao u svakoj takvoj zajednici koja je duboko podeljena, kao što znamo iz političke filozofije, nastaje liberalizam kao dominantna paradigma rešavanja spora. Dakle, svako piše svoje, nema nikakvog nametanja i ideoloških pobeda. U ovom kontekstu to je značilo vraćanje zajednice bazičnim principima enciklopedije i enciklopedijskog pisanja (oko kojih se svi slažu) upravo jer nijedna od 2 strane nije imala snagu da nametne drugoj svoje političke stavovo (kontraprimer ti je hr.wiki gde je to tamo pošlo nacionalističkoj priči za rukom pa su posle neuspeha onog glasanja za skidanje admin prava Kuburi, Spidiju i Roberti preuzeli načisto projekat). 2) Druga stvar ti je da je ovde od početaka zajednice bila uvažavana i postojao jak uticaj Vikimedije Srbije. A oni svako malo iz svog pogona imaju ili izbace urednike i admine koji su, takoreći prošli školu Pravila i pisanja enciklopedije. Dakle pored uobičajenih ljudi uvek imaš iz tog pogona par ljudi koji duboko veruju u i znaju koja su Pravila i kako se administrira enciklopedija, tako da se skupljanje žabokrečine i tendencija da se ovo pretvori u kafansku priču sa poznatim političkim ukusom stalno i zbog njih sputava. 3) I treće ti je: smena generacija. Ova zajednica ovde ima stalan (iako ne veliki) prilv novih stalnih urednika, tako da ti je kostur ekipe koja stalno ovde visi i uređuje iz godine u godinu drugi. A oni svi ovde donose neke svoje nove poglede i priče koje ublažavaju i vremenom obesmišljavaju stare podele u zajednici (tako da se ništa ne konzervira u vremenu i ostaje isto) i tako imaš regeneraciju zajednice. Projektuj ove 3 komponente na bs.wiki, napravi analizu i videćeš gde ne štima. --ANTI_PRO (razgovor) 11:41, 26. septembar 2018. (CEST)

Treba se mešati u ovo. Hteli mi to ili ne sve ove 4 vikipedije koje postoje na ovom jednom jeziku u javnostima ove 4 države se donekle posmatraju kao povezane/kao sistem povezanih sudova. I stalno imamo ta poređenja ovde i na ostale 3 (posebno oko kontroverznih tema). Ako pustimo da bs.wiki ode putem hr.wiki biće puno lošije po saradnju urednika ovde i tamo nego što je sad. Ti na hr.wiki ne možeš raspravu da ostvoriš a da je onaj Kubura ne ugasi svojevoljno (kršeći pritom 10 admin pravila). U tom smislu, ako imam pravo i želju da učestvujem na diskusiji na village pump-u ili en.wiki szr, zašto ne i ovde. U svsl. ne treba pustiti i da bs.wiki krene u smeru hr.wiki. A to je relativno jednostavno inače. Jer je to matematika malih brojeva. Ono od čega pate sve male vikipedije - nedostatka uredništva. I eto ti, skupi ih se 5, 6 i očas posla reše stvar. --ANTI_PRO (razgovor) 10:09, 26. septembar 2018. (CEST)

@AnToni: Kamo lepe sreće da smo se rešili toga u potpunosti, imamo i mi svoje nemezise, ali na sreću sve ih je manje i manje. I sve manje i manje se diskutuje o takvim stvarima, a sve više se priča o nekim tehničkim detaljima, organizuju se razna takmičenja (u organizaciji Vikimedije Srbije i Vikimedijine zajednice Srpske) koja urednicima daju mogućnost osvajanja brojnih vrednih nagrada. Razvijamo se u pravom smeru, što za rezultat i ima stalan rast broja članaka, povećanje dubine naše vikipedije i stvaranje sve kvalitetnijih članaka. Naravno da su neke teme i dalje veoma osetljive, posebno kada je reč o bližoj prošlosti ovih prostora, ali i to polako dolazi na svoje. Posebno mi je drago što ovde imamo urednike koji pripadaju raznim etničkim, verskim i seksualnim zajednicama i što se kod nikoga u prvi plan ne stavlja to ko je i šta je, već koliko je kvalitetan urednik. Jasno nam je da takva situacija nije na nekim srodnim nam projektima, Hrvati su tu otišli u jednu krajnost (dovoljno je videti tamošnju početnu stranu koja više liči na neki pamflet sa nekog mitinga neke desničarske stranke, nego na naslovnicu iole ozbiljne enciklopedije), a na žalost previše je ironičnih i zajedljivih komentara prema kolegama sa drugih vikipedija na tvom matičnom projektu (nije ti ovo srbijanska vikipedija bre i slično), što je meni van pameti, ali ajde. Ja se iskreno nadam da ćete uspeti da pređete preko svega toga i da stvorite zdravu radnu sredinu i napokon pređete tih 100.000 napisanih članaka --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:25, 26. septembar 2018. (CEST)

Nikakva saradnja nama ne treba sa HR i BŠ viki (a da o onoj SH i ne pričam). Te vikipedije su od samog početka i do danas u kontinuitetu jedno leglo nacionalizma u najgorem smislu. Srpska vikipedija to nikada nije bila jer nikada nije kršila temeljna pravila Vikipedije. Nikada se ovdje nije desilo da se o nekoj spornoj temi ne navede nekoliko različitih pristupa toj temi niti je naša vikipedija ikada ustanovljavala šta je istina. A njihove vikipedije biraju izvore koji im odgovaraju i na osnovu njih oblikuju „istinu”. Njih jednostavno nije briga za principe Vikipedije niti ih u tome ko sprečava. (Vikimedija Srbije ne izbacuje nikakve urednike/admine koji znaju enciklopedijski pisati za razliku od nas duduka. Kamo sreće da to udruženje može dovesti ijednog novog urednika na projekat.) Mi apsolutno nismo u istom košu sa tim projektima i to će svako objektivno ustanoviti i pronalaziti razloge zašto je to tako. Ali sve se svede opet na to da nismo isti. --Željko Todorović (razgovor) 17:48, 27. septembar 2018. (CEST) s. r.

Miljan je odličan administrator i stalni urednik ovde, a može se reći (što si ti sam rekao na nj. glasanju za admina) da je u priču ušao preko Vikimedije. Od urednika koji su doveli stalnih imaš krš. Recimo Milicu Buhu koja je došla preko onog programa za bibliotekare ili sad ove ljude što pišu članke zbog stažiranja u Muzeju. Govorim o najskorijim primerima. Ovo prevashodno ne pišem zbog tebe nego Antonija. Da zna da ovo nije nikakvo šminkanje i falš priča. Vlastita Vikimedija u mnogome može i unapređuje projekat nego kad se stvari rade puko volonterski. --ANTI_PRO (razgovor) 20:39, 27. septembar 2018. (CEST)

@Ivan VA: ne interesujem se za druge jezičke projekte, tako da to neću komentarisati. Samo bih da Ivanu odgovorim da ja nisam „u priču ušao preko Vikimedije”, već sam samostalno napravio nalog i naučio da uređujem, pa tek onda postao član Vikimedije Srbije, a potom i član Upravnog odbora iste, tako da to (nažalost) potvrđuje Željkovu priču o tome kako su stalni urednici ovde uglavnom oni koji „zalutaju”. Takođe se slažem i sa tobom da postoje ljudi koji su se nakon „Vikimedijine škole” zadržali ovde, ali ih je, ako uporedimo sa ukupnim brojem ljudi koji su prošli obuke, veoma malo. Ipak, i to malo ljudi je bitno jer svaka izmena (ma koliko mala bila) znači, a svakako je organizacija nešto što nedostaje i Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini kako bi se (makar veštački i na kratko) povećao broj urednika, a samim tim i članaka, pa možda i po koji od njih nastavi da doprinosi. Ovako su ljudi non-stop isti, a sadržaj oskudan i, u slučaju hr.viki, netačan i osporavan. --Miljan Simonović (razgovor) 21:57, 27. septembar 2018. (CEST)

Ok. Pogrešno si me razumeo. Moja poenta je išla u smeru da neko ko je bio u kontaktu ili prošao priču Vikimedije je prestao da doživljava ovaj projekat kao ekstenziju vlastitih političkih shvatanja, igralište za njihovo potvrđivanje. Što se tiče uredništva, slažem se sa tobom da ostaje premali broj ljudi, ali ipak neko ostane i menja se kostur ekipe koja stalno uređuje (što na drugim projektima o kojima ovde govorimo nije slučaj). Ako mene pitaš glavni problem sr.wiki tu je što nije afirmisana u akademskoj zajednici (u Srbiji i RS). Na Vikipediju se u toj ključnoj ciljnoj grupi još uvek gleda sa visine, nešto kao na farmu i parove enciklopedijskog života (sećam se jednog predavanja iz prve godine gde profesor eksplicitno kaže ne priznajem reference sa sajta sr.wikipedia.org). Za razliku od toga, en.wiki je u akademskoj zajednici anglofonih zemalja priznata kao važna (filozof Rastko Močnik je za nju rekao da je daily oracle) i bitna institucija, i aktivno i sami a i podstiču svoje studente da je uređuju. Slično je i sa de.wiki. Po mom skromnom mišljenju tu je ključ uspeha. Kako postati relevantan. E sad, verujem da je tu deo i do povincijalizma naše akademska zajednice. Što se ponašaju kao plemstvo itd. Al sa druge strane se uvek postavlja pitanje da li je to i do nas, tj. da li se to pitanje ozbiljno pokretalo, jel ima učinaka, probanja itd. --ANTI_PRO (razgovor) 22:14, 27. septembar 2018. (CEST)

VMRS je kancelarija, nevladina organizacija i prema tome funkcioniše u okviru opisa svog delovanja. Ona kao takva ni na koji način ne može da bude odgovorna za sadržaj na Vikipediji. Ona odgovara i polaže račune onima od kojih dobija sredstva i onima zbog kojih postoji, znači zajednici. E sad, to što veza kancelarije i zajednice nije toliko jaka, zavisi od više faktora, ali pre svega od toga što nemamo preveliki broj aktivnih urednika i toga što ljudi ne žele sa se (oba)vezuju. Ako izuzmemo one najstarije po stažu, jer se oko njih i formirala ova priča, teško će se pronaći neko ko je prošao tu takozvanu obuku i stigao do nekih većih prava, a da nije bar na neki način doprinosio pre toga. Naš region je dosta kontroverzno područje, uzevši u obzir sve što se događalo na ovim prostorima, pa je sasvim logično to što nam se razmimoilaze stavovi po mnogim pitanjima. Zato ja smatram da projekti ne bi trebalo međusobno da se mešaju, ali pojedinačno niko ne brani da se doprinosi na više njih. Ja trenutnoj administratorskoj postavci kod nas nemam šta da zamerim, mislim da korektno obavljaju svoje dužnosti, bar oni aktivni. Međutim, postoji dosta stvari koje mi još uvek nismo ustanovili kao zajednica, pa to s vremena na vreme predstavlja problem. Konkretno, mi smo prilikom glasanja u kontradiktornosti sa ovom tezom. Nismo uspeli to da prevaziđemo, pa zato projekat i nije ozbiljno prihvaćen. Neki ljudi olako shvataju sadržaj na Vikipediji, dok ga drugi zanemaruju u potpunosti. Razlog tome najčešće je neznanje i neupućenost. Bajke za laku noć koje serviraju političari neću da komentarišem, kao ni pokušaj rijaliti tehnokratije, ali s obzirom na to da je u današnjem svetu informacija možda i najbitnija, ima neke nade da će se stvari promeniti nabolje. Lotom (razgovor) 23:22, 27. septembar 2018. (CEST)

Moje sedmogodišnje iskustvo na ovom projektu mi kaže da svako ko je imao dodira sa VMRS u realciji sa dužim zadržavanjem na ovom projektu se ponašao i delovao u skladu sa pravilima. A sobzirom da kostur ekipe koja visi ovde i nije veliki, u posebno kontroverznim i prelomnim momentima u zajednici to je uvek odskakalo. Dakle, rekao bih razumevanje suštine ovog projekta (da ne kažem profesionalizam što bi se reklo u poslovnom svetu (što mi nismo)). Tvoja zamerka oko nesuvajanja dotičnog pravila je posve na mestu, i krš puta sam je iskusio (poslednje prilikom pitanja uređivanja mapa za Kosovo koje još uvek nije rešeno i stoji posve otvoreno). Al to je ipak jedno naše interno pitanje ovde, iako dosta važno. Malo sam duže ja ovde i koliko-toliko pratim odnos i realcije sr.wiki sa društvom. Gore opisani problem mi se nakon toliko vremena nameće kao glavni, ako diskutujemo o ovoj temi. --ANTI_PRO (razgovor) 00:05, 28. septembar 2018. (CEST)

U vremenu kada su društvene mreže preuzele vodeću ulogu u životima ljudi, živa reč može da bude od presudnog značaja. Ja sam se, lično, malo više aktivirao tek prošle godine, baš posle Vikimedijinog kampa, a nakon >30̟k izmena na en.viki. Neke od stvari koje sam naveo su me godinama odbijale odavde, ali mi se učinilo da se situacija popravlja, pa sam rešio da se malo više posvetim „domaćem“ projektu. Svestan sam da mi nemamo toliki broj urednika da možemo da se takmičimo sa nekim većim projektima, niti da se podelimo po oblastima, gde će ko da bude „glavni“. Jednostavno, na neki način smo uslovljeni brojem korisnika, odnosno aktivnih urednika da svi rade sve. A to onda vuče sa sobom problem koliko je ko kompetentan da piše o nekoj oblasti, ili ocenjuje sadržaj članaka. Na stranu to što bi trebalo da se piše prema dostupnim izvorima, u stručne teme čovek pre svega treba da bude upućen da bi mogao da piše o njima. A sa druge strane, to sve treba uklopiti i predstaviti i nekom pojedincu koji je potpuni laik, na način koji bi i on mogao da razume. Što se tiče mapa, ja sam se i onda izjasnio po tom pitanju. Fora je u tome kako uklopiti stanje na terenu sa mapom Srbije tako da bude što realnije i da na taj način niko ne bude oštećen. Znači tu ne mogu sa se ugledam na ovaj ili onaj projekat, jer su i ti urednici živi ljudi, a ponašaju se uglavnom u skladu sa onim što podržava zemlja iz koje potiču. Da se bilo ko stavi u poziciju Srbije, shvatio bi da situacija nije baš tako jednostavna da je mogu rešiti nekoliko linija na mapi. Ja sam uvek za to da se situacija na terenu prikaže onakvom kakva jeste, nema potrebe da se lažemo, ali ako to ni na koji način ne ugrožava interese bilo koje suverene države. Ja nemam problem sa tim da se piše o tim temama, ali je na KiM situacija takva da se skoro sve može osporiti u pravnom smislu. Opet, stanje na terenu je takvo kakvo je, ali ako druga strana to ne priznaje, znači da je to sporno. E sada, to što se uvek pojave neki urednici koji misle da će time što će stvari postaviti samo iz svog ugla, pristrasno i nacionalistički, nešto popraviti, druga je stvar. Neki, nažalost, nisu ni svesni šta rade, jer mediji u popularnoj kulturi služe za kontrolu mase. Problem je ako takvi preuzmu kontrolu nad projektom, jer se onda desi nešto što smo imali prilike da vidimo na nekim srodnim jezičkim projektima. Lotom (razgovor) 01:46, 28. septembar 2018. (CEST)

Nikada se kod nas neće desiti da dođe do kršenja osnovnih principa Vikipedije. Prosto, ne može se desiti da se o nekoj temi ne navede više relevantnih pogleda. Pa čak i kada je možda kod nekih tema prisutno naginjanje na jednu stranu, ona druga strana apsolutno nije isključena iz članka i dostupna je čitaocu. I nemojte sa GIP člancima da miješate neke šablone, mape i sl. To se non-stop mijenja, prevrće, dopunjavava i po sadržaju nije za poređenje sa člankom. Dakle, kod nas nema urednika/admina koji bi nekog blokirao što ubacuje reference drugog pogleda i u tome je suština stvari. A kod tih drugih vikipedija brzo popijete blokadu ako nešto pokušate pored već ustanovljene „istine”. Takav ekstremizam nije svojstven ovom projektu. Kod nas se obično korisnici posvađaju oko neke teme, padnu teške riječi, pa zbog toga dobiju blokadu. --Željko Todorović (razgovor) 02:12, 28. septembar 2018. (CEST) s. r.

Danas jeste tako. Pre 10 godina i nije bilo tako. Dakle, to je bio proces do kog se došlo, i nije palo sa neba. To je ono što sam ja rekao i pokušao da odgovorim Antoniju zašto je to tako danas ovde. --ANTI_PRO (razgovor) 03:40, 28. septembar 2018. (CEST)

Pa neće biti ni da smo baš toliko savršeni, ali svakako u poređenju sa jezičkim verzijama sa ovog prostora svakako smo najinkluzivniji --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:25, 28. septembar 2018. (CEST)

Hvala svima na podršci i svako dobro u narednom zajedničkom radu! Ipak smo uspjeli da stvari dovedemo u red! Svima onima koji putuju u Lwiw 12. septembra na CEE miting, ako su u petak na aerodromu u Beču, poručujem da mi se jave i da se nađemo--AnToni_(razgovor) 09:52, 5. oktobar 2018. (CEST)

Karađorđevići

Ove članke treba preimenovati:

• Nikola Karađorđević (višeznačna odrednica) --> Nikola Karađorđević
  • Nikola Karađorđević (1928—1954) --> Nikola P. Karađorđević
  • Nikola Karađorđević --> Nikola T. Karađorđević
• Katarina (Tomislavljeva) Karađorđević --> Katarina T. Karađorđević

--SrpskiAnonimac (razgovor) 23:01, 26. septembar 2018. (CEST)

  Urađeno --Željko Todorović (razgovor) 01:25, 28. septembar 2018. (CEST) s. r.

Infokutija

Zanima me da li se slažete sa kreiranjem jedne sveobuhvatne infokutije za osobe koje su aktivne na više područja? Na primjer imamo Džordža Veu koji je bio fudbaler, a sada je predsjednik države i koristi se i dalje infokutija fudbaler. Imamo i Bolta koji je bio atletičar, a sada je blizu da postane profesionalni fudbaler. Mislim da bi u infokutiji za recimo Veu trebalo da stoje i fudbalsko podaci, ali i podaci o političkoj karijeri, što nam ne može pružiti korišćenje samo jedne od te dvije infokutije, a infokutija biografija ne sadrži parametre vezane i za jednu djelatnost. Moj prijedlog je pravljenje infokutije u kojoj će na vrhu stajati osmovni podaci i slika, a zatim staviti fudbalske parametre, parametre iz ostalih sportova i djelatnosti i koristiti ih po potrebi. Ako niste protiv iznesite i prijedlog za naziv infokutije. Znam da je to gomilanje parametara u jednu infokutiju, ali ima primjera zbog kojih je potrebno. -- Vux33 (razgovor) 20:29, 28. septembar 2018. (CEST)

Po meni je to bespotrebno. Umesto toga se u infokutiju Biografija mogu ubaciti „prazni” parametri koji mogu biti popunjeni zavisno od situacije do situacije. Slično kao kod ove infokutije (| oznaka_1 =, | podaci_1 =, | oznaka_2 =, | podaci_2 =,...). Pored toga, može se pravljenje nove infokutije izbeći i stavljanjem dve infokutije u članak (to se radi kod spomenika prirode/kulture). Nova infokutija nema mnogo smisla jer bi predstavljala zbir svih infokutija, što je beznačajno i nepotrebno. Šta ako je neko bio i biolog i političar? Onda mora da postoje parametri i za fudbal, i za ostale sportove, i za biologiju, i za politiku. Pa ako je neko bio lekar i političar, muzičar i glumac. Da ne nabrajam dalje. --Miljan Simonović (razgovor) 02:19, 29. septembar 2018. (CEST)

Opet se vraćam na priču Vikipedije na engleskom, ali tamo recimo Ševčenko i Švarceneger imaju više infokutija u člancima. I ja sam razmišljao o ovom pitanju, koje bi dovelo do toga da pravimo novi šablon sa prevelikim brojem parametara, koji bi se koristio u manjem broju slučajeva, ili da proširimo postojeće, koji bi bili primenjivani u još manjem obimu. Uzdržan sam. Lotom (razgovor) 06:00, 29. septembar 2018. (CEST)

Slažem se sa Miljanom: dovoljno su retke te situacije, da se mogu nesmetano staviti dve ili više kutijice u članke. Mislim da je to mnogo bolje nego da pravimo debelog Frankenštajna od šablona. --F± 17:05, 29. septembar 2018. (CEST)

Znam da je to golimanje parametara u jednoj infokutiji, rekao sam već, ali neko rješenje bi bilo poželjno da se nađe. Pokušao sam sa drugom infokutijom u članku o Vei, ali to jednostavno ne izgleda dobro. Nemaju Ševčenko i Švarceneger dvije infokutije u članku na en viki. Ovo što je Miljan pomenuo o praznim parametrima bi moglo da se proba, ali opet treba da stoji ono fudbalska karijera i politička karijera za te članke. -- Vux33 (razgovor) 08:17, 30. septembar 2018. (CEST)

Ja sam imao ideju da osnovna infokutija za biografije bude sadasnja kutijica Biografija koja bi delovala kao lokomotiva dok bi se ostale infokutije pretvorile u par tabela koje bi se kao vagoni kacili. Ali nikad nisam imao vremena ni volje da to sprovedem. -- Bojan  Razgovor  03:05, 1. oktobar 2018. (CEST)

Batočina u međuratnom periodu

Moram da pitam zajednicu sledeće. Skoro sam objavio monografiju Batočine koja opisuje međuratni period [7]. Interesuje me, da li smem da ubacim podatke iz knjige u članke? S obzirom da sam ja autor te knjige, da li bi bila samopromocija? Ima dosta interesantnih stvari kojima bih mogao da obogatim članke i bilo bi šteta da bar nešto odatle ne prepričam.--Marko Stanojević (razgovor) 15:12, 2. oktobar 2018. (CEST)

Ja ne znam šta bih ti rekao, pravila kažu da je samopromocija zabranjena, ali opet koliko bi se to moglo smatrati samopromocijom ako bi neke podatke referencirao tom knjigom jer svakako dok si je pisao koristio si neke druge izvore. Meni lično ne bi smetalo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:42, 2. oktobar 2018. (CEST)

To nije samopromocija i ta knjiga može dobro koristiti Vikipediji. Podrška Marku, kad ima znanje o nekoj temi neka je slobodno uređuje.--Soundwaweserb (razgovor) 16:05, 2. oktobar 2018. (CEST)

Odakle si izuvkao te interesantne stvari? --Kolega2357 (razgovor) 17:03, 2. oktobar 2018. (CEST)

A na osnovu čega istoričar piše? Na osnovu izvora! Znači, na osnovu dokumenata u arhivima, tadašnjoj štampi, stranačkim glasilima...--Marko Stanojević (razgovor) 17:11, 2. oktobar 2018. (CEST)

U redu je sve osim pukog dodavanja knjige u spisak literature u članku. Znači referenciranje postojećeg nereferenciranog teksta ili unošenje novog teksta referenciranog tom knjigom što se mene tiče nije problem.WR 17:51, 2. oktobar 2018. (CEST)

Možeš da ubaciš šta hoćeš. Knjiga je recenzirana, naučno je delo. Samo moraš da se držiš enciklopedijskog stila pisanja. Dakle, kao kad bi koristio knjigu koja nije tvoja (tipa...desilo se to i to. Prema mišljenju istoričara Marka Stanojevića desilo se zbog toga i toga). Dakle, nije samopromocija sve dok članak pišeš na taj način i ne namećeš svoje (lične/naučne) zaključke i sinteze kao opšteprihvaćene i jedine važeće. To onda jeste samopromocija. Ovako ne.

P.s. Sve čestitke na knjizi :) Nadam se da će biti tek prva u nizu.--ANTI_PRO (razgovor) 18:45, 2. oktobar 2018. (CEST)

Elem @Marko Stanojević:, vidim da je recenzent knjige takođe autor ovog članka o Spomeniku palim Šumadincima u ovom zborniku radova. Da nemaš slučajno kod sebe taj zbornik?; ako imaš plx ako možeš da slikaš te stranice, treba mi za jedan članak koji sam polako počeo da pišem. Posredno se odnosi i na Augustinčića i na ovo njegovo delo. Sori za oftopičarenje. --ANTI_PRO (razgovor) 19:00, 2. oktobar 2018. (CEST)

Hvala. E baš taj zbornik nemam, ali trenutno i nisam u Batočini. U svakom slučaju poslaću mejl Predragu i pitaću ga da fotografiše ili da skenira ako može, a ne sumnjam da će izaći u susret. Javljam ti.--Marko Stanojević (razgovor) 19:15, 2. oktobar 2018. (CEST)

Extra. Puno hvala ;) --ANTI_PRO (razgovor) 19:58, 2. oktobar 2018. (CEST)

Indusi

Ko su Indusi, hindusi (hinduisti) ili Indijci? --SrpskiAnonimac (razgovor) 23:58, 5. oktobar 2018. (CEST)

@SrpskiAnonimac: Valjda su Indusi i Indijci stanovnici Indije, a hindusi i hinduisti vernici hinduizma. — Aleksandar (✉) 15:00, 6. oktobar 2018. (CEST)

@Acamicamacaraca: Da, hindusi (engl. Hindus), tj. hinduisti (Hinduists) su vernici hinduizma.

Ovde piše da su Indus i Indijac jedno te isto, a ovde da su Indusi - osnovno stanovništo Indije.

Na jednom forumu je neko pokrenuo temu za Indus (link) --SrpskiAnonimac (razgovor) 17:37, 6. oktobar 2018. (CEST)

Prepravio sam preusmerenje Indus da vodi na članak Indija (pre toga je vodio na članak Ind (reka)), pošto nemamo članak Indijci....za reku Ind sam napravio preusmerenje Indus (reka) – Indus, latinski naziv za tu reku od grčkog Ἰνδός [Indós] --SrpskiAnonimac (razgovor) 17:49, 6. oktobar 2018. (CEST)

Kategorije

Ove kategorije treba preimenovati:

• Kategorija:Opština Bor --> Kategorija:Grad Bor
• Kategorija:Opština Prokuplje --> Kategorija:Grad Prokuplje

--SrpskiAnonimac (razgovor) 15:23, 10. oktobar 2018. (CEST)

Šablon:Jez-engl

Jel može neko da prepravi da šablon za engl. jez. (Šablon:Jez-engl) pokazuje engl., a ne engleski:...evo npr. u ovom članku za holandski jezik piše hol., a za engleski engleski: --SrpskiAnonimac (razgovor) 20:38, 17. oktobar 2018. (CEST)

I šablon za arap. jez. (Šablon:Jez-arap), da pokazuje arap. a ne arapski: --SrpskiAnonimac (razgovor) 22:10, 20. oktobar 2018. (CEST)

I šabl. za heb. jez. (Šablon:Jez-heb), da pokazuje heb. ili hebr. a ne hebrejski: --SrpskiAnonimac (razgovor) 23:14, 20. oktobar 2018. (CEST)

Wiki4MediaFreedom contest - II edition

Učestvujte u 2. izdanju takmičenja Wiki4MediaFreedom koje organizuje Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa! Takmičenje se sastoji u pisanju članaka na Vikipediji na temu medijskih sloboda na različitim jezicima, među kojima i srpski. Možete izabrati članak sa ponuđene liste ili predložiti novi na stranici za razgovor na Meti. Možete učestvovati tako što ćete pisati nove članke, dopuniti postojeće ili ih prevesti na druge jezike. Sve dodatne informacije su dostupne na Meti. --Niccolò Caranti (OBC) (razgovor) 17:44, 19. oktobar 2018. (CEST)

Permutovan tekst na ilustraciji za „Geografski koordinatni sistem"

Samo zelim da skrenem paznju na permutovane pojmove geog. sirine i duzine na ilustraciji na clanku https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC

Poz! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Losmilosmi (razgovor • doprinosi)

"Jutjuberi"

Pozdrav, nedavno sam pronašao jedan članak koji mi je "zapao za oko". Radi se o ovom članku. Radi se o srpskom "jutjuberu" koji poseduje jedan od najvećih "kanala" (naloga) na sajtu Jutjubu (naravno, pričamo o našim prostorima, ne celom svetu). Pošto nisam aktivan na Vikipediji već duže vreme, ne znam da li su se neke stvari promenile, tako da želim pitati urednike da li je ova osoba zaista relevantna za Vikipediju.

1. Pre nekog vremena sam napravio popis "jutjubera" sa naših prostora, te je članak obrisan. 2. Kao neko ko prati Jutjub i sadržaj dotične osobe, nisam siguran da li je stvarno potreban ceo članak posvećen njemu, i sami se možete uveriti kako je popularnost jednim delom stekao svađama i prozivanjima drugih ljudi, što je po meni u kategoriji rijaliti emisija. Sve to možete pronaći na Jutjubu... 3. Jutjuberi nisu nebitne osobe, ali postoji dosta ljudi sa većim ciframa koji nigde nisu spomenuti, da ne spominjem one koji se bave edukativnim sadržajem.

Dakle, da li je ovaj članak zaista potreban? --Mirno (razgovor) 15:50, 22. oktobar 2018. (CEST)

@Mirno: Pregledaj malo stranicu Članci za brisanje i njenu arhivu. U poslednjih par meseci smo imali tamo više tih rasprava gde se o svemu tome vrlo, vrlo, vrlo, opštirno diskutovalo. --ANTI_PRO (razgovor) 16:09, 22. oktobar 2018. (CEST)

Članak je bio na raspravi za brisanje i konsenzus nije postignut. Prošao je kao pevač, ne kao jutjuber, kako i zašto to je druga priča. --Lotom (razgovor) 16:10, 22. oktobar 2018. (CEST)

Tek sad vidim da sam jako puno propustio što se ove teme tiče, ipak moje mišljenje se ne menja. Verujte mi, jako dugo znam za dotičnog i jako loše stvari je radio u svojoj "karijeri", ipak ne mogu protiv većine, kao što ste rekli prošao je kao pevač. --Mirno (razgovor) 16:37, 22. oktobar 2018. (CEST)

Pa ako misliš da je nerelevantan za enciklopediju i da su izvori npristrasni/nisu ozbiljni, onda pokreni glasanje. U svakom slučaju, pojavom svih tih novih stvari (jutjuberi, internet pevačice itd) i celom eksplozijom interneta, otvorilo se prazno polje kriterijuma relevantnosti ovde koje treba definisati. Pošto ništa od toga sam ne pratim, ne uključujem se u sve te rasprave jer o svemu tome ne znam ništa. Ako budeš više vremena visio ovde, dočekaćeš ponovo neku onakvu raspravu na VP:ČZB. Dolaze takvi članci svako malo ovde. --ANTI_PRO (razgovor) 17:13, 22. oktobar 2018. (CEST)

Asistenti

Nedavno je korisnik IDOO7NS odradio sledeće članke: Ilija Jovanov, Luka Baturan, Milana Pisarić, Dragutin Avramović, Cvjetana Cvjetković. U suštini da ne otvarate svaki, svi su asistenti sa diplomama Pravnog fakulteta osim Avramovića, koji je vandredni profesor. Relevantnost je upitna svakako, šta misle ostali? Možda i za brzo brisanje? --MareBG (razgovor) 19:52, 24. oktobar 2018. (CEST)

Brisati sve, kako bi to bilo da sad imamo članke o svim profesorima ili o direktorima škola. Moraju se isticati po nečemu, nije dovoljno biti samo asistent. Opet, s druge strane da li je relevantno da imaš diplomu sa pravnog i samo to bude dovoljno da imaš članak na Vikipediji?--Soundwaweserb (razgovor) 20:43, 24. oktobar 2018. (CEST)

Pa ne znam, nisu svi baš isti, neki od njih su i doktori nauka sa većim brojem radova, urednici većeg broja časopisa, a pored toga i asistenti. U svakom slučaju, sama diploma pravnog nije nikako dovoljna za članak, što kaže Saund, moraju po nečemu da se ističu (pravnika ima koliko nam duša hoće).

Inače, kad smo se već dotakli ove teme, možemo da prodiskutujemo moje pitanje koje nisam postavio već više od godinu dana. Da li svaki univerzitetski profesor treba da ima članak na Vikipediji? Dakle ne asistent (kao što je gore slučaj), nego profesor, koji je doktor nauka, predavač na fakultetu, autor velikog broja stručnih naučnih radova, neretko urednik časopisa, član nekih društava, vlasnik uspešne kompanije ili radnik na visokoj poziciji u istoj i slično. Sve u svemu, svi se svojom uspešnošću i naučnom delatnošću ističu na neki način. --Miljan Simonović (razgovor) 22:12, 24. oktobar 2018. (CEST)

Postoji Vikipedija:Značaj -- Bojan  Razgovor  04:21, 25. oktobar 2018. (CEST)

@BokicaK: ako misliš na ovo:

Nastavnički prag: Ako je pojedinac poznatiji ili više objavljivan od prosečnog nastavnika univerziteta nakon doktorata (dakle uključujući asistente sa doktoratom, ali ne i asistente-pripravnike), tada oni mogu i treba da budu uključeni. (Pažnja: Nije svaki univerzitet istraživačka ustanova.)

time skoro pa ništa nije rečeno. --Miljan Simonović (razgovor) 08:34, 25. oktobar 2018. (CEST)

Baš tako. Po meni su univerzitetski profesori ipak nešto drugo, jer do tog zvanja ipak nije tako jednostavno stići. Asistenti su posebna priča, a kako su neki krenuli, uskoro ćemo imati članke o studentima praktikantima. To negde mora da se preseče. Opet, treba da se sagleda i šira slika, koja obuhvata naučne radove, recenzije, objave u časopisima... Ovde se može polemisati i o raznim publicistima i aktivistima, jer tu postoji širok spektar svega i svačega, a relevantnost je vrlo upitna. Ovo bi iz nekog ugla moglo da se posmatra kao priča Kad može ovaj, što ne bi mogao onaj, ali ako imamo članke o rijatili likovima (pobednicima, ili šta već), članci o univerzitetskim profesorima mogu da predstavljaju neki balans sadržaja. Nije najpostojanija teorija, ali mislim da ljudi koji su stvorili generacije visoko obrazovanih ljudi ipak zaslužuju neku vrstu priznanja ovde. Opet, da sve ne bi otišlo predaleko, neke kriterijume je neophodno definisati. --Lotom (razgovor) 10:02, 25. oktobar 2018. (CEST)

Kako god bilo, ovaj korisnik nastavlja sa člancima o asistentima - Milan Milutin, asistent, danas ih je napisao nekoliko. Treba to probrati i obrisati, što više čekamo biće ih više. Barem one koji su samo asistenti, to ne može i ne sme. --MareBG (razgovor) 19:12, 25. oktobar 2018. (CEST)

A otkud sada ti članci? To neki seminarski projekat Vikimedije Srbije ili? --Željko Todorović (razgovor) 20:53, 25. oktobar 2018. (CEST) s. r.

Ne. F± 23:16, 25. oktobar 2018. (CEST)

@MareBG: upravo tako. Možda reći korisniku da sačeka malo sa člancima i razmisli da li bi neki asistent trebalo da ima članak na Vikipediji? --Miljan Simonović (razgovor) 00:57, 26. oktobar 2018. (CEST)

Poštovani,
U vezi polemike koja se povela povodom članaka na Vikipediji koji se odnose na nastavnike i saradnike na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, želim da vam iznesem neke stvari koje mislim da će uticati na razjašnjenje naše pozicije u vezi sa tim člancima.
Naime, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu je od strane Ministarstva svrstan u kategoriju M24 časopisa što znači da je svrstan u kategoriju najistaknutijih časopisa u Republici Srbiji u oblasti društvenih - pravnih nauka. U tom smislu smatram da bi autori članaka koji se objavljuju u Zborniku, a koji su zaposleni na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, trebalo da imaju svoje stranice na Vikipediji s obzirom na to da su svojim radom i naučnim doprinosom uticali na to da se časopis našeg Fakulteta nađe među prva tri časopisa u Republici Srbiji. Naučni doprinos nastavnika i saradnika ogleda se u naučnim člancima koji su nastali kao rezultat samostalnog rada i rada na projektima koje finansira Republika Srbija, a koji su citirani u domaćim i međunarodnim časopisima. Takođe, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu nalazi se na prvom mestu citiranosti časopisa u Republici Srbiji što možete proveriti.
Imajući u vidu da je oblast interesovanja Vikipedije dosta široka, smatramo da će ovo dodatno objašnjenje biti dovoljno da se stvori predstava o relevantnosti navedenih članaka na Vikipediji. U tom smislu smatramo da naučni radnici (bez na to da li su nastavnici ili saradnici - asistenti) koji su svojim radovim doprineli da Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu (čija stranica će vrlo brzi biti dostupna na Vikipediji) postane najcitiraniji u oblasti pravnih nauka i jedan od tri najznačajnija časopisa u Republici Srbiji u oblasti prava, zaslužuju da imaju svoje stranice. Na osnovu toga lako se može zaključiti da će i njihove stranice na Vikipediji biti veoma posećene.
ID007NS (razgovor) 11:02, 26. oktobar 2018. (CEST)

@Miljan Simonović: Pa jedino tako. Možda nije loše obrisati ove koji su samo asistenti, a ostale koji su "relevantniji" ostaviti do daljnjeg, dok ne vidimo šta i kako. Skrenuti pažnju korisniku da nije dovoljno da je neko samo asistent. Zapamtio sam ono tvoje za uniterzitetske profesore, pomenuo si još jednom pre neki mesec, to možemo u paketu sa ovim diskutovati ovde nekom prilikom. --MareBG (razgovor) 11:04, 26. oktobar 2018. (CEST)

Poštovani,
Razumem vaše primedbe, ali vas molim i da razumete način na koji akademska zajednica funkcioniše i vrednuje naučni rad. Bilo bi pogrešno vezivati nečiji naučni doprinos za njegovo trenutno zvanje. Pravni fakultet u Novom Sadu predstavlja ne samo obrazovnu, već i istraživačku ustanovu (što je zakonom propisana obavezna delatnost svakog Fakulteta), u okviru koje se naučno-istraživački rad odvija i realizuje samostalnim i zajedničkim radom profesora i njihovih asistenata bilo da su oni sa ili bez doktorata. Pored toga, mnogi asistenti su nagrađivani nagradama Univerziteta za svoj uspeh i učešće na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Zatim, strani Univerziteti i Fakulteti koji odobravaju studijske boravke, međunarodne razmene i stipendije kao jedan od bržih i preglednijih načina provere kandidata i njihove naučne relevantnosti mogu da iskoriste stranice Vikipedije.
Navešću vam još jedan podatak koji smatram da je relevantan. Politika Pravnog fakulteta u Novom Sadu je politika kvaliteta usled čega je zbog strogih naučno-obrazovnih kriterijuma za izbor u zvanje asistenta broj asistenata bez doktorata jednocifren.
ID007NS (razgovor) 11:42, 26. oktobar 2018. (CEST)

Ja sam protiv brzog brisanja. Svaki članak pojedinačno treba da ide na VP:ČZB i da se tamo odluči da li ga treba brisati. U nedostatku jasnih smjernica o značaju univerzitetskih profesora i saradnika opšti prag značaja se primjenjuje na sve članke. Većina tih članaka o asistentima će vjerovatno biti obrisana na ČZB.— WR 12:06, 26. oktobar 2018. (CEST)

@ID007NS: S obzirom na to da je politika Vikipedije takva da se jedan nalog vezuje za jednog korisnika, voleo bih da se precizira na koju grupu se odnosi glagol smatramo. Takođe i Politika Pravnog fakulteta u Novom Sadu je politika kvaliteta... Ovo se može shvatati u različitom kontekstu, ali je baš zbog rečenice što je zakonom propisana obavezna delatnost svakog Fakulteta potrebno razjasniti šta je onda to što baš ovu instituciju razlikuje od ostalih, pa samim tim i njene zaposlene. Ako je reč o relevantnosti svakog pojedinca, u tom slučaju je uslov relevantnosti vezan za polje njihovog delovanja i stvaralaštvo u tom smislu, ne za fukciju koju obavljaju. --Lotom (razgovor) 12:27, 26. oktobar 2018. (CEST)

@Lotom: Iza naloga koji postavlja biografije nastavnika i saradnika stoji osoba koja to čini uz znanje nastavnika i saradnika, a u ime Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Pored toga, potrebno je da razjasnim još jednu stvar. Komentar koji se odnosi na kvalitet odnosi se na naučno-obrazovni kvalitet svakog pojedinca koji se prima u radni odnos. U tom smislu, namera mi je bila da vam skrenem pažnju da članaka koji se odnose na asistente nema puno, a neće ih ni u budućnosti biti previše, s obzirom na to da su neki učesnici polemike izrazili zabrinutost da će takvih članaka biti sve više.
Što se tiče primedbe na zakonsku obavezu istraživačkog rada i delatnosti Fakulteta, takav komentar smo stavili jer je u polemici neko izneo opažanje da "nije svaki univerzitet istraživačka ustanova" što po definiciji i zakonskoj obavezi nije tačno. Kada je reč o relevantnosti, mi upravo i pokušavamo da pokažemo da relevantnost svakog nastavnika i saradnika se zasniva na njihovom naučnom doprinosu, a ne funkciji koju vrši jer ni u jednom komentaru i odgovoru nismo pominjali funkcije.
Ono što želim još da pomenem jeste karton naučnog radnika koji je dostupan u svakom članku o profesoru ili saradniku objavljenom sa moje strane na Vikipediji, i na osnovu kojeg svaki posetilac može da vidi uticajnost naučnog radnika u svojoj matičnoj oblasti, a koja je izražena numerički kroz bodove. Ako Vas zanima kako se dolazi do ovih bodova mogu Vam pojasniti naknadno.
U slučaju da dođe do glasanja, a budu primenjeni priznati kriterijumi u naučnoj javnosti za uticajnost neke osobe, na šta upućuju pravila Vikipedije, ubeđen sam da ni jedan članak vezan za profesora ili asistenta objavljen sa moje strane, neće biti obrisan.
ID007NS (razgovor) 14:52, 26. oktobar 2018. (CEST)

U svakom slučaju, poenta svega stoji ovako. Ono što određuje nečiju relevantnost treba da stoji u uvodu članka. Zvanje asistenta nije nešto što je utvrđeno kao takvo. U suprotnom, može doći do tumačenja na takav način da je svaki asistent sam po sebi relevantan, pa da dobijemo veći broj članaka samo na osnovu takvog stanovišta. Ako iz svega priloženog može da se utvrdi značaj, onda tako treba da se predstavi u uvodu. Pošto smernice i pravila za utvrđivanje značaja nisu u potpunosti precizirana, možete se uključiti u raspravu ukoliko do nje dođe, bilo radi definisanja značaja, bilo povodom zahteva za brisanje. --Lotom (razgovor) 15:19, 26. oktobar 2018. (CEST)

@ID007NS: Svi ti članci nisu u skladu sa pravilima Vikipedije jer nisu zasnovani na sekundarnim izvorima (što znači da niko nije dosad pisao o tim asistentima osim veb-sajt škole). Mi na takvo nešto skoro pa ne reagujemo kada su u pitanju univerzitetski profesori jer njih držimo kao neke „na vrhu” i ne napadamo članke po tom osnovu. Ali saradnici niži od njih već su pod znakom pitanja i očigledno je tu nešto teže zažmiriti. --Željko Todorović (razgovor) 16:09, 26. oktobar 2018. (CEST) s. r.

Kako ne bi otkrivali toplu vodu, jer zna neko kako izgleda praksa en.wiki povodom ovog pitanja? --ANTI_PRO (razgovor) 17:41, 26. oktobar 2018. (CEST)

@Lotom: Da li to znači da ako relevantnost ne stoji u uvodu članka taj članak automatski treba brisati odmah?
Samo da Vas podsetim na razlog otvaranja ove teme, da li članke Ilija Jovanov, Luka Baturan, Milana Pisarić, Dragutin Avramović, Cvjetana Cvjetković treba brzo brisati ili ne?
Mislim da bi primerenija poenta bila da se uvodi ovih članaka poprave, a članci sačuvaju i time deo naučne javnosi privuče da koristi Vikipediju kao izvor informacija, budući da su u pomenutim člancima navedene bibliografije sa originalnim naučnim radovima?
Molio bih sve koji su uključeni u raspravu da razmotrite da li predlogom da se obrišu članci koji govore o asistentima i u koje članke su uključeni citati naučnih radova, sprečavate da se nivo članaka na Vikipediji podigne?
ID007NS (razgovor) 19:53, 26. oktobar 2018. (CEST)

@Željko Todorović: Na koju školu koja piše o asistentima ste mislili?
ID007NS (razgovor) 19:59, 26. oktobar 2018. (CEST)

@ID007NS: Na pravni fakultet tj. njegov veb-sajt. --Željko Todorović (razgovor) 20:03, 26. oktobar 2018. (CEST) s. r.

@Željko Todorović: Onda očigledno ne razlikujete Fakultet i školu. Primetio sam Vaše ironične komentare u diskusiji pa me zanima koji je motiv tome?

Pogriješili ste. Nije bilo ironije. Postavio sam gore pitanje i dobio odgovor na njega. A zatim kasnije dao komentar u vezi sa ovim „problemom”. Ništa tu nije bilo neozbiljno komentarisano od mene. --Željko Todorović (razgovor) 20:36, 26. oktobar 2018. (CEST) s. r.

@ID007NS: Naravno da ne, ali treba imati u vidu da se deo te čitalačke javnosti opredeljuje prema onome što stoji u uvodu. To u praksi znači da neko na osnovu toga što vidi da stoji samo da je taj neko asistent može da uporedi sa nekim ko je istog zvanja na nekoj drugoj instituciji. A da li su baš svi oni relevantni, o tome ovde polemišemo. Takođe, Željko je u komentaru gore spomenuo nepostojanje sekundarnih izvora i recenzija. Cilj je sagledati širu sliku i definisati neke konkretne smernice, na osnovu kojih bi se sagledavali slični slučajevi. Dakle, ako se navedeno u tekstu može jednostavno formulisati i navesti kao konkretno zanimanje, koje se može smatrati relevantnim, onda tako treba i da stoji u uvodu, jer je na osnovu toga utvrđen značaj osobe i postojanje takve biografije. --Lotom (razgovor) 20:43, 26. oktobar 2018. (CEST)

Očigledno da nemamo konsenzus da se ovo tek tako briše (ni ja nisam saglasan za brzim brisanjem). Kome smetaju ovi članci, može predložiti za brisanje po redovnom postupku. --Željko Todorović (razgovor) 20:55, 26. oktobar 2018. (CEST) s. r.

@Lotom: Željko u svojim komentarima, postavljanje članaka o asistentima pokušava da predstavi kao "seminarski projekat Vikimedije Srbije" a potom Pravni fakultet naziva školom, što nameće pitanje relevantnosti ovog učesnika u diskusiji.

Субјективне оцене не носе никакву тежину у одређивању да ли тема заслужује укључење у Википедију. Прагови значаја нису исто што и лична или пристрасна разматрања, као што су: „никад нисам чуо за ово“, „занимљив чланак“, „тема заслужује пажњу“, „недовољно познато“, „веома важно питање“, „популарно“, „свиђа ми се“, „од интереса само [ овима или онима ]“, итд. 

Sekundarni izvori o asistentima postoje čim su navedene bibliografije sa naučnim radovima. Tabloidni sekundarni izvori nisu jedini izvori na koje bi trebala da se Vikipedija poziva. U konkretnom slučaju pisanja članaka su namerno izostavljeni tabloidni izvori. Npr Sloboda Midorović i | Zbog majke zavolela pravo
ID007NS (razgovor) 21:29, 26. oktobar 2018. (CEST)

@ID007NS: Nema ništa loše u korišćenju novinskih članaka kao izvora, posebno ako ti članci potvrđuju neke činjenice iz biografije osobe o kojoj se piše članak. Dnevni list Blic je generalno pouzdan izvor za osnovne činjenice, ne radi se o tabloidu tipa Kurira ili Informera.— WR 22:07, 26. oktobar 2018. (CEST)

Bože pomozi. Gospodinu predstavniku fakulteta se od strane više urednika nastoji objasniti zašto su ovi članci eventualno sporni, a on se okomi na mene (koji sam se pritom izjasnio da ih ne treba brisati). A razlog napada je što sam fakultet nazvao školom jer je riječ škola valjda neka sramota i fakultet nije škola?! Šta bi tek bilo da smatram da ih treba brisati. --Željko Todorović (razgovor) 23:16, 26. oktobar 2018. (CEST) s. r.

Predlažem da mi se ostavi razumno vreme da unete biografije asistenata uskladim sa ovde iznetim sugestijama.
Takođe ću nastaviti sa unošenjem članaka koji se odnose na profesore, budući da sam iz diskusije zaključio da članci koji se tiču profesora nisu sporni.
Predlažem da se pokrenu teme "Relevantnost u naučno istraživačkom smislu" i "Relevantnost u biografskom smislu" pa da se u okviru tih tema jasno definišu kriterijumi.
Očigledno da naučno istraživački kritetijumi relevantnosti nisu poznati široj čitalačkoj publici ali jeste naučnoj i da se odvojeno posmatra od "Relevantnosti u biografskom smislu", odnosno koliko je neki članak o osobi relevantan sa stanovišta koje je prepoznatljivo široj čitalačkoj publici.
ID007NS (razgovor) 01:08, 27. oktobar 2018. (CEST)

Razgovor:SRNA (višeznačna odrednica)

Razgovor:SRNA (višeznačna odrednica)#Naslov --SrpskiAnonimac (razgovor) 23:23, 28. oktobar 2018. (CET)

Greška

Jel može neko da prepravi da u članku Kijev kada se tekst promeni na latinicu, da u uvodnom delu članka piše: "Kijev (ukrajinski: Київ, ruski: Киев) ...", a ne "Kijev (ukrajinski: Kiїv, ruski: Kiev ..." .... ranije dok su bile skraćenice za jezike, takve greške nisu postojale u šablonima jezika koji koriste ćirilicu, dok jezici koji koriste latinicu, kada se tekst promeni na ćirilic on ostaje napisan na latinici --SrpskiAnonimac (razgovor) 00:56, 3. novembar 2018. (CET)

To se desilo zbog zamene modula "Jezik" modulom "Lang". Nije mi jasno zašto je to rađeno, niti gde je dogovor da se toliko uvrežena konvencija (koristeći skraćenice) eliminiše preko noći. @Ranko Nikolić:. --F± 10:33, 3. novembar 2018. (CET)

Dogovoreno nije nigdje, ali nije ni urađeno preko noći, jer mijenjam te module duže od sedmice (možda i dvije), a to radim jer sa novim modulom šablon ima opciju i preslovljavanja i prevoda (pr. Rub el Hali), ali nisam razmišljao o problemu koji može nastavati konverzijom iz ćirilice u latinicu i obrnuto. Da li bi se mogao modul:Konverzija uključiti u modul:Lang? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Ranko Nikolić (razgovor • doprinosi)

@Ranko Nikolić: Ako u šablonu tekst napisan na ćirilici, tako i treba da ostane, kao što je i na latinici (tekst ostaje na latinici). Sad npr. u članku ISO gde je ranije pisalo "(od engl. ISO)", sad piše "(od engleski: ISO)", a treba da piše "(od engleskog ISO)...verovatno postoje takve greške i za ostale jezike.

Postoji greška i u šablonu Šablon:Razlikovati (Ranko, ti si poslednji uređivao taj šablon), primer u članku Gugl, u uvodnom delu treba da piše: "Ne poistovećivati sa: Gugolom.", a ne "Ne poistovećivati sa [[:Gugolom]].". --SrpskiAnonimac (razgovor) 22:44, 3. novembar 2018. (CET)

Ja mislim da smo se mi davno dogovrili da se neke stvari koje se tiču velikog broja članaka, ali i samog uređivanja, ne smeju samovoljno menjati. Ko je uopšte dobio dozvolu da zameni skraćene nazive jezika u šablonima njihovim punim imenom? I koja je poenta toga? Ne razumem čemu slepo preslikavanje svega onoga što se radi na engleskoj vikipediji. Takođe mi nije jasno zašto se šabloni koji su napravljeni na srpskom jeziku (a takvi bi trebalo da budu svi), premeštaju na engleske nazive. Neko je takođe „sređivao” i tulbar i totalno bezveze ga razvodnio na nekoliko stavki, plus je izbačen šablon za ostavu koga sada nema ni u jednoj od paleta. Takođe se prtljalo i po šablonima za reference, pa se u ispisu istih uz vezu nalazi i ispis kategorije vezane za jezik na kom je napisana. Kutijice su bukvalno urnisane, bez da se vodi računa o parametrima i prikazima u istim (kutijica za države sada liči na domaći rad učenika četvrtog razreda osnovne škole). U šablone je uključena gomila bespotrebnih modula koji su napravili haos, i malo malo pa imamo neki ozbiljan tehnički problem. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:31, 3. novembar 2018. (CET)

Ne treba Ranka sada za sve kriviti. Dečko se dosta potrudio u ažuriranju modula, šablona i medijaviki stranica, iako ni meni nije jasno zašto premešta šablone na izvorni engleski naziv. Developeri su lepo „razvodnili” tulbar, tu nema šta. Nije mi jasno zašto imamo za ime šablona „reflist”, što ne bude npr. kao što je bilo ustaljeno pre promene „reference” ili „spisak referenci”. Trebalo bi početi sa prevodom engleskih šablona i pisanjem dokumentacije, iako je to dosta zahtevan i pomalo dosadan posao. Ja sam tu radio neko vreme, pa batalio… Videću šta mogu ovih dana. — Aleksandar (✉) 23:55, 3. novembar 2018. (CET)

Iskreno ni meni se ne sviđa puno ime naziva jezika.--Soundwaweserb (razgovor) 20:55, 4. novembar 2018. (CET)

Ma nije stvar u tome da li se nekome sviđa ili ne, ovakve stvari se ne smeju raditi na svoju ruku i bez konsultacija sa zajednicom --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:00, 4. novembar 2018. (CET)

Što se tiče ispisivanja naziva jezika, u našim rječnicima se ispisuju skraćeni nazivi engl., franc., hol., šved. itd. tako da je tako pravilno stilski pisati. Nema potrebe da mi nešto izmišljamo sada kada dosad nismo. --Željko Todorović (razgovor) 21:30, 4. novembar 2018. (CET) s. r.

Spomenice i zahvalnice

Kako mogu dobiti neku spomenicu ili zahvalnicu? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Kriva000 (razgovor • doprinosi)

Svojim radom i trudom na Vikipediji.--Soundwaweserb (razgovor) 21:55, 6. decembar 2018. (CET)

Upoznaj Srpsku

Teme za „upoznavanje”:

• Masakr na Korićanskim stijenama
• Masakr u Zvorniku
• Ratni logor Derventa
• Raspad SR Bosne i Hercegovine
• Dejtonska Republika Srpska
• Presedan nezavisnosti Kosova
• Otcjepljenje Republike Srpske
• Bošnjačka medijska ofanziva na Srpsku

Iskreno se nadam da organizator/i ovog takmičenja znaju šta rade! Radovan ⁂ 21:44, 6. decembar 2018. (CET)

Štono bi se reklo, ako ima referenci, sve je ok. Teme su svakako relevantne. --V. Burgić (razgovor) 17:57, 7. decembar 2018. (CET)

Neke i nisu. Recimo, ne vidim potrebu za člankom Dejtonska Republika Srpska. Iz naslova nije jasno šta je uopšte tema tog članka. Sadržaj članka obuhvata neki proizvoljni period od 1995. do 1999. O poslednjem članku sa spiska je suvišno i govoriti. U pitanju je kolekcija medijskih naslova iz juna i jula 2016. koji su veštački objedinjeni u jednu krajnje pristrasnu, politikantsku i nepostojeću temu.Mislim da organizatori, u najmanju ruku, ne bi trebalo da ohrabruju pisanje takvih članaka.— WR 19:25, 7. decembar 2018. (CET)

Ako sam dobro upoznat, ovakva takmičenja i služe da bi se njima nešto afirmisalo. Kod prva tri primjera, ne mogu reći da se radi o satanizaciji, ali zasigurno teme nisu afirmativne za „upoznavanje Srpske”. Predloženi članak o Kosovskom presedanu, je zasigurno zalutao na spisak. Čak, i da se želi pisati o refleksiji ovog presedana na Srpsku, onda je potrebno bar naslov promjeniti. Ostala četiri članka su problematična i sa imenom i sa sadržajem. Navedeni su samo neki loši primjeri, a ima ih nažalost još... Organizator se zaklanja iza zajednice, koja i ne zna za ovakva takmičenja (ali to je neka druga priča). Burga, za sve mi možemo naći reference (da je Zemlja ravna površina, da su Srbi nebeski narod, da su Hrvati potomci Atlantiđana, da je Republika Srpska nastala potpisivanjem Dejtonskog sporazuma...), ali je upitna validnost tih referenci. I za neko ozbiljno takmičenje, kao što primjeti Vind, ne bi trebalo ohrabrivati takve teme. Radovan ⁂ 22:40, 7. decembar 2018. (CET)

Takmičari ne treba da pišu eseje na zadatu temu ili nekakve kolumne već da pišu relevantne enciklopedijske teme. Tema „Dejtonska Republika Srpska” nije za enciklopediju. Određene stvari su napisane površno i neozbiljno, ali mi sada valjda treba da to tolerišemo dok ne prođe takmičenje? --Željko Todorović (razgovor) 23:43, 7. decembar 2018. (CET) s. r.

Možda je pravo pitanje: da li organizatori znaju koristiti vikipediju? --— dr:NEŠoo2 ^reci 23:46, 7. decembar 2018. (CET)

Ukoliko neki od članaka napisanih u toku takmičenja ne zadovoljavaju smernice Vikipedije na srpskom, oni se mogu obrisati kao i bilo koji drugi članci. Ako smatrate da neki članak nije validan (poput Dejtonske Republike Srpske ili Bošnjačke medijske ofanzive na Srpsku) možete ga predložiti za brisanje. --Miljan Simonović (razgovor) 01:26, 8. decembar 2018. (CET)

A da ogranicite na biografije, geografiju, prosirivanje postojecih clanaka? -- Bojan  Razgovor  01:29, 8. decembar 2018. (CET)

Fotografije

Zanima me da li je neko pokušavao da stupi u kontakt sa fudbalskim klubovima po pitanju oslobađanja fotografija. Ja sam nešto razmišljao na tu temu, ali nemam baš pravi pristup, pa nisam hteo ništa da petljam u vezi sa tim. Međutim, oni klubovi koji imaju razvijene internet stranice neretko kače galerije fotografija sa utakmica, pa bi neke od njih mogle da budu korisne za ilustrovanje biografija fudbalera. --Lotom (razgovor) 11:54, 7. decembar 2018. (CET)

Spomeničko nasleđe iz prve ruke: Uređivački maraton u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture - Beograd

Zdravo svima, u okviru programa stažiranja urednika Vikipedije u institucijama kulure, Vikimedija Srbije i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture pozivaju urednike Vikipedije da se pridruže uređivačkom maratonu na temu spomeničkog nasleđa. Maraton će se održati u ponedeljak, 17. decembra u prostorijama Republičkog zavoda, od 11 sati (Radoslava Grujića 11). Program Vikipedijanac stažista odvija se u ovoj državnoj ustanovi od novembra, gde stažistkinja Teodora Lukić predano piše članke i postavlja fotografije spomenika kulture na Vikimedijinu ostavu. Budući da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture poseduje obimnu literaturu o zaštićenim kulturnim dobrima o kojima na Vikipedija na srpskom jeziku nema članaka, organizujemo ovu akciju kako bismo obezbedili svima još slobodnog znanja. Maratonu će se pridružiti i zaposleni u Zavodu, kojima će Teodora pre toga održati obuku uređivanja Vikipedije i Vikimedijine ostave, kako bismo zajedno napisali i ilustrovali potrebne članke. Urednicima koji nisu iz Beograda a žele da nam se pridruže u stvaranju Vikipedije, obezbeđena je i refundacija putnih troškova. Svoje učešće možete potvrditi na stranici maratona na Vikipediji. Pozdrav!--Ivana Guslarevic (razgovor) 16:44, 13. decembar 2018. (CET)

Viki kao globalni projekat (bs.vikipedija)

Cenjene kolege! Pozivam vas na diskusiju i davanje vašega mišljenja o temi, koju sam upravo inicirao na ovoj stranici! Kako je i nekolicina korisnika ovog projekta osetila sve slabosti, o kojima govorim, smatram da se i vaše mišljenje mora čuti! Pozdrav! --AnToni_(razgovor) 12:10, 14. decembar 2018. (CET)

Novi korisnik

Poštovanje, nov sam na srpskoj Wikipediji. Do sada nisam ništa pisao ali sam se "uhvatio" za dve odrednice koje nastojim da sredim, uz povremen zalazak na usputnim odrednicama. Interesuje me kako mogu stupiti u kontakt sa drugim članovima Wikipedije. Unapred hvala. --Igorak89 (razgovor) 16:01, 14. decembar 2018. (CET)

Dobro došao. Upravo ovako stupaš u kontakt, tako što pišeš na Trgu. A možeš se obratiti i lično korisnicima na njihovim stranicama za razgovor. --Željko Todorović (razgovor) 16:07, 14. decembar 2018. (CET) s. r.

U redu. Znači takav je način komunikacije. Mislio sam da je okupljanje na IRC-u ili gde već. --Igorak89 (razgovor) 16:11, 14. decembar 2018. (CET)

Vikipedija je platforma i za enciklopedijske članke i za komunikaciju urednika. Nema tu nekih skrivenih kanala komunikacije ili uredničkih okupljanja po fejsbuku/instagramu/skajpu/tviteru. Sve se dešava ovdje i sve je transparentno. --Željko Todorović (razgovor) 16:23, 14. decembar 2018. (CET) s. r.

Crnogorci (narod) i Makedonci (narod)

Jel se vodila rasprava kako će da se zovu članci Crnogorci (narod) i Makedonci (narod), dal treba da stoji (narod) u naslovu oba članka...Članci se sada zovu Crnogorci i Makedonci (narod) --SrpskiAnonimac (razgovor) 23:50, 14. decembar 2018. (CET)

• Prijavio sam tu stvar pre par dana na administratorskoj tabli, ali evo u šta se izrodila ta rasprava: Administratorska tabla: Crnogorci. Tom prilikom sam zamolio administratore da obrate pažnju na nedavne izmene, pa da u skladu sa pravilima preporuče najbolji put za rešavanje čitavog tog problema, ali preporuka se još uvek čeka. Sorabino (razgovor) 00:09, 15. decembar 2018. (CET)

Već sam rekao da je pitanje oko naslova članka o Makedoncima mnogo složenije, iako bih ja i tu prednost dao savremenoj naciji, a sve ostale članke definisao opisnom odrednicom. Oko Crnogoraca je sve jasno ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:47, 15. decembar 2018. (CET)

• Nije "sve jasno" već je upravo suprotno. Ovim poslednjim izmenama je napravljena velika zbrka, koja mora biti ispravljena. Izmene su bile preduzete jednostrano, bez ikakvog razgovora i dogovora, a reč je o veoma složenom i osetljivom pitanju, o kojem će konačnu reč dati čitava zajednica, prema dobro poznatim pravilima za rešavanje ovakvih spornih pitanja, koja podrazumevaju razgovor i usaglašavanje, a taj proces je već otpočeo i svakako će biti nastavljen. Najbolje bi bilo da se rasprava o tome nastavi na stranici za razgovor u članku o etničkim Crnogorcima, gde je sve trebalo i početi, pre preduzimanja jednostranih promena. Da se radilo po pravilima, ovaj problem ne bi postojao. Sorabino (razgovor) 13:14, 15. decembar 2018. (CET)

Pošto je tokom rasprave na administratorskoj tabli predloženo da se pomenuta sporna pitanja rasprave i razreše putem razgovora i dogovora, pokrenuo sam odgovarajući postupak u novom odeljku na stanici za razgovor u članku koji se odnosi na etničke Crnogorce, odnosno Crnogorce kao narod: Razgovor: Crnogorci (narod), te stoga pozivam sve zainteresovane korisnike da uzmu učešće u daljim razgovorima o pronalaženju najboljih rešenja za gore pomenuta pitanja. Sorabino (razgovor) 13:31, 18. decembar 2018. (CET)

Uprava vebsajta Krstarica i socijalna situacija u Srbiji

Dragi prijatelji, vi koji me znate od 2009, kada sam postao uređivač na Vikipediji na srpskom jeziku, a vi novi korisnici; želeo bih da razmenimo mišljenja o stigmatizaciji osoba sa invaliditetom, hroničnim bolestima, kao i vrlo prisutnoj homofobiji u društvu. Svesni smo da svi koji bi se izrazili kao neheteroseskualno-orijentisani odmah doživljavaju osuđivanje od većeg dela društva, pa čak i verbalno i fizičko nasilje i uznemiravanje. Temu o Pričaonici sam započeo na Vikipediji na engleskom jeziku. Uprava Krstaricine Pričaonice zabranjuje pristup svima koji javno samo kažu da nisu heteroseksualno orijentisani, njihovim Pravilnikom je propisano da svako implicitno ili ekslpicitno pozivanje na razgovor o intnimnim temama zabranjeno. Međutim, to pravilo se krši i ljudi masovno koriste taj servis isključivo za to, dok operatorski tim Krstaricine Pričaonice ne reaguje. U isto vreme, borimo se da opstanemo sa malim platama, penzionerima su smanjene penzije, do posla i bilo čega značajnog u životu je vrlo teško doći bez odgovarajućih poznanstava sa osoboma koje odlučuju o potpisivanju ugovora o radu, dodela prava za studentske razmene, dobijanje željene specijalizacije nakon završenih studija medicine; u užasnim uslovima su nam fasade i unutrašnjosti bolnica; medicisnke sestre i tehničari u državnim ustanovama su arogantni i bahate se; i oni imaju male plate, kao i lekari (oko 65.000 za lekara specijalistu u domu zdravlja). Vs⁶₅⁰⁷ 13:53, 21. decembar 2018. (CET)

Nisam baš siguran kakve sve to veze ima sa nama kao Vikipedijom. --F± 11:08, 23. decembar 2018. (CET)

Ja uopšte ne vidim vezu. Takve stvari bi ipak trebalo ostaviti za neki forum. --Lotom (razgovor) 11:17, 23. decembar 2018. (CET)

Ni ja ovde ne vidim kakve sve ovo veze ima sa Vikipedijom na srpskom jeziku. Mislim da ovde mi ne trebamo da raspravljamo o temama kolika je čija plata, ugovorima o radu i sl. Ima ljudi i institucija koji trebaju da se pozabave tim problemima, kao i forumi gde bi ova tema bila otvorena. Ovde takvoj debati nije mesto. --Milan Životić (✉) 10:43, 30. decembar 2018. (CET)

Promena grba Prištine

Zašto se novi grb Prištine ne koristi na Vikipedije kada je on u upotrebi. Sve i da KiM ponovo budeo deo Srbije, povratak starog grba je nemoguć. HoneymoonAve27 (razgovor) 20:29, 29. decembar 2018. (CET)

„Sve i da KiM ponovo budeo deo Srbije” KiM je po Ustavu deo Republike Srbije. Članak o tzv. Republici Kosovo postoji jer je delimično priznata država. Što se „novog grba Prištine” tiče ne znam koji je u pitanju ako možeš da dostaviš datoteku da vidimo kako izgleda mada je on verovatno donet od strane prištinskih institucija i kao takav nije poželjan jer takva vrsta jednostranih nametanja simbola i obeležja na Vikipediji na srpskom jeziku nije praksa. Ovde se KiM tretira kao pokrajna, po Ustavu, i rezoluciji 1244 i delimično priznata država sa spornim statusom u ovom članku. Ne bih dalje zazirao u političke teme, jer se ovo na neki način tiče i politike. Smatram da grb Prištine i svi ostali grbovi i zastave gradova na KiM trebaju da ostanu u sadašnjem izgledu da se ne menjaju do konačnog rešenja kosovskog pitanja. --Milan Životić (✉) 14:29, 30. decembar 2018. (CET)

U pitanju je grb na kom se nalazi Boginja na tronu, koji je u upotrebi već više godina. Do sada sam stari grb video samo nekoliko puta koji je okačen od strane Srba u Prištini. Grb je ovaj HoneymoonAve27 (razgovor) 16:52, 30. decembar 2018. (CET)

Vidim da je proalbanski donet od strane prištinskih privremenih institucija i da ga osim Vikipedije na engleskom koristi još samo Vikipedija na albanskom i arapskom. Po mom mišljenju trebao bi da ostane ovaj koji se trenutno koristi, do daljnjeg: (njega koriste Vikipedija na srpskom, ruskom, francuskom, japanskom, poljskom, rumunskom, portugalskom, beloruskom, bosanskom i hrvatskom jeziku) zbog svega prethodno navedenog da se ne ponavljam. Pozdrav. --Milan Životić (✉) 19:24, 30. decembar 2018. (CET)

U redu, neću onda menjati. Hvala puno na odgovoru. HoneymoonAve27 (razgovor) 20:53, 30. decembar 2018. (CET)

Novogodišnji/praznični logo Vikipedije

Da li ste za to da promenimo logo Vikipedije u duhu novogodišnjih i božićnih praznika, kao po ugledu recimo na rusku ili slične viki? Evo označiću neke iskusne korisnike ili one koji to znaju da promene, pa da iznesu stav: @Ranko Nikolić: @MareBG: @Dcirovic: @NikolaB: @Željko Todorović: @Pinki: @Lotom: @Zoranzoki21:. --Soundwaweserb (razgovor) 00:31, 30. decembar 2018. (CET)

Čini mi se da smo mi to ranije redovno radili. Ne znam kako se to izgubilo. --Željko Todorović (razgovor) 00:37, 30. decembar 2018. (CET) s. r.

Može. --ANTI_PRO (razgovor) 00:39, 30. decembar 2018. (CET)

Meni je, u principu, svejedno. A ako se menja, ne mora baš da bude kao rasveta u Beogradu, ali do kraja januara može da se toleriše. --Lotom (razgovor) 00:42, 30. decembar 2018. (CET)

@Lotom: Daj nemoj se sprdati. Ozbiljan smo mi projekat ovde. U odnosu na vlast u beogradu, preozbiljan xD --ANTI_PRO (razgovor) 03:05, 30. decembar 2018. (CET)

Zašto da ne --MareBG (razgovor) 10:11, 30. decembar 2018. (CET)

Zašto da ne. Mada mislim da je to sekundarna stvar u odnosu na probleme koje imamo na projektu a koji se ne rešavaju. --Milan Životić (✉) 10:36, 30. decembar 2018. (CET)

Ja sam za. — Ranko   Niko lić  ✉ 10:43, 30. decembar 2018. (CET)

@Ranko Nikolić: @Dcirovic: @NikolaB: @Lackope: Pošto postoji plebiscitarna odluka da promenimo logo makar do kraja januara, samo da zamolim nekog od admina da u toku dana promeni naš logo. Ovde ima kategorija sa logo varijantama Vikipedije na srpskom jeziku, neki od primera su:

• 
• 
• 
• 
• 

Možda je prva najbolje rešenje, a ove druge mogu takođe da se ubace, pa koja vam se čini najbolja izaberite.--Soundwaweserb (razgovor) 15:11, 30. decembar 2018. (CET)

Ja sam za to da se napravi ista/slična kao na ruskoj viki. Samo boja da se promeni, da ne bude da kopiramo. Sve ove naše mi izgledaju baš bezveze. --ANTI_PRO (razgovor) 15:37, 30. decembar 2018. (CET)

@Ivan VA: Ako umeš napravi, samo neka to bude danas jer od sutra počinju novogodišnji i božićni praznici.--Soundwaweserb (razgovor) 15:40, 30. decembar 2018. (CET)

Ja ne znam kako se postavlja, ako neko zna kako se to radi a nema administratorska prava neka mi objasni u poruci na mojoj szr i ja ću to odraditi. — Ranko   Niko lić  ✉ 17:36, 30. decembar 2018. (CET)

---

Postavljen je logo. Ovim putem svima, bez razlike, želim sve najbolje za novogodišnje i božićne praznike. Živeli!--Soundwaweserb (razgovor) 18:33, 30. decembar 2018. (CET)

Pridružujem se čestitkama! Želim svima sve najbolje u 2019. godini i da postignemo još bolje rezultate! --Milan Životić (✉) 19:27, 30. decembar 2018. (CET)

Sve najbolje, odličan logo! --MareBG (razgovor) 20:39, 30. decembar 2018. (CET)

Ma trebalo je ovu sa šajkačom. :) --Željko Todorović (razgovor) 22:38, 30. decembar 2018. (CET) s. r.

Meni je logo sa sneškom belićem najlepši. --Milan Životić (✉) 22:56, 30. decembar 2018. (CET)

I meni je ovaj snješko u bojama srpske zastave najbolji. Usput, svima čestitam predstojeće praznike da ih proslavite u miru i ljubavi. --— dr:NEŠoo2 ^reci 02:31, 31. decembar 2018. (CET)

Srećna Nova godina. Sve najlepše želim kolegama. Neka 2019. bude bolja od prethodne. Srdačan pozdrav. — Aleksandar (✉) 00:29, 1. januar 2019. (CET)

Vikipedija kao biznis

Uvlačenjem seminarskih radova na SR vikipediju (od kojih nemamo nikakve koristi) od volonterskog enciklopedijskog projekta smo napravili biznis. Jedan oglas sa fejsbuka: Izrada seminarskih, diplomskih, zavrsnih, projektnih, master radova. PowerPoint prezentacija, eseja, prevod sa engleskog na srpski i obrnuto.Pisanje clanaka na vikipediji i studije slucaja. Pisem i biografije (CV) za posao, kao i motivaciono pismo. Svaki rad je za sebe originalan, garancija prolaza. Korekcija ulazi u cenu rada. Za sve postoji dogovor. Na svaki rad se dobija popust. Korektna saradnja, javite se u inbox i uverite se. Projekte Vikimedije Srbije sa profesorima/studentima treba preispitati. --Željko Todorović (razgovor) 22:32, 1. januar 2019. (CET) s. r.

Nema ovo veze sa tim. Na brojnim sajtovima na internetu se može naći da ljudi nude pisanje članaka na Vikipediji za pare. Ta praksa je uglavnom vezana za Vikipediju na engleskom, ali je ništa ne sprečava da se širi i na druge jezike. Svakako, smatram da smo mi znatno manja zajednica od en.viki i imamo znatno manje prilive članaka, pa lakše možemo ispratiti i uočiti plaćene članke, pošto se oni uglavnom tiču nerelevantnih ili upitnih tema. --Miljan Simonović (razgovor) 22:39, 1. januar 2019. (CET)

Iz oglasa cijenim da se radi o „profesionalnom” piscu seminarskih, diplomskih i ostalih studentskih radova, s tim da je sada u prilici da i Vikipediju uvrsti u ponudu (jer smo sami sebi natovarili profesore i studente). Ne radi se o izolovanom ponuđaču koji bi za pare pokušao nešto da napiše već o nekom kome je izgleda postala profesija da piše članke po Vikipediji (a to su vrlo izgledno seminarski radovi). --Željko Todorović (razgovor) 22:49, 1. januar 2019. (CET) s. r.

Ako će da napiše kvalitetan članak, zar je bitno da li je to uradio student ili neko koga je student platio da to uradi? Sa etičke tačke gledišta to ne treba podržati, ali sa utilitarne tačke gledišta nema neke preterane razlike, osim što će "profesionalni pisač" verovatno napisati bolji članak. --F± 23:14, 1. januar 2019. (CET)

Pa sa kojim ciljem se dovlače studenti na projekat? Ne bi li neki možda ostao da uređuje ili kobajagi da dobijemo od njih par članaka jer smo mi urednici postali nesposobni? Ako studenti plaćaju da im neko uđe u nalog i napiše članak za ocjenjivanje na fakultetu, kakva je korist od toga? Zašto onda da „trpimo” seminarske članke ako nema šanse da iko od studenata postane urednik? --Željko Todorović (razgovor) 23:31, 1. januar 2019. (CET) s. r.

Pregledao sam stotine takvih članaka, tvrdim da nema 2% kvalitetnih. Štimuju reference i ubacuju nepostojeće literature stalno. Neretko se dešava da obrišu sav sadržaj kada im više ne treba, poništavaju korekcije. Sredio sam veliki broj takvih članaka, više mi ne pada na pamet. Za par godina ovim tempom postaćemo seminarski projekat sa člancima sumnjivih sadržaja. Lepo je upoznati što više ljudi sa Vikipedijom to pozdravljam ali možda ovo nije najbolji način. --MareBG (razgovor) 01:29, 2. januar 2019. (CET)

Ja sam relativno skoro ovo spomenuo u nekom od mejlova VMRS. Suština svega toga je čisto pumpanje statistike i ništa više. Tek poneko se od tih urednika sa zadatkom aktivira, ali se takva statistika iz praktičnih razloga gura pod tepih. Ja to kapiram, ali ostaje da se vidi šta ćemo nadalje da radimo sa time. Dobra stvar je priliv novih članaka na srpskom jeziku, loša što neko treba da ide za tim ljudima i kasnije pegla sadržaj. A što se pokušaja reklamiranja tiče, to je ovde gotovo svakodnevna pojava, ali se zasad borimo. --Lotom (razgovor) 10:40, 2. januar 2019. (CET)

Mislim da je bolje da se ne zavaravamo. Pisac članaka, koji za svoj rad traži novac, trebalo bi da bude detektovan, prijavljen i blokiran zato što takav njegov rad, osim što nije volonterski i izvlači studentima pare, smanjuje mogućnost da se studenti upoznaju sa uređivačkim veštinama, korisnošću rezultata sopstvenog rada, a time i interesovanja za neki kasniji volonterski rad na enciklopediji (osim za strukom kojom u životu žele da se bave), dok činjenica da za takve studente pravljenje članaka predstavlja isključivo novčani trošak, može izazvati i odbojnost prema enciklopediji. Možda oglašavač i uspe, ako ga tema o kojoj piše uopšte i zanima, da napravi bolje članke od onih koji bi napravili njegovi klijenati, ali dugoročno, takav pristup ima samo efekte suprotne od prvobitno željenih. Mislim da bi takvih detalja, tvorci ideje o izradi seminarskih radova morali biti svesni, a oni zaduženi za proveru i ocenjivanje takvih radova dužni su da svoj deo posla odrade savesno i pedagoški, s obzirom da su za to i jedini legalno plaćeni. U suprotnom, pisanje seminarskih, bilo gde i bilo kako, nema nikakve svrhe, studenti neće naučiti ništa (osim da se parama sve kupuje), biznis kome ovde nije mesto, će da cveta, biće plaćen onaj ko ne traba, dok se volonterima na Vikipediji gomila ne baš tako lak posao.--Tajga (razgovor) 02:39, 9. januar 2019. (CET)

Da li je biznis ako hipotetički govoreći, neka „vikimedijalna zajednica” organizira radionicu na kojoj se pojave dva predavača koja i ne znaju pisati članke, i treća osoba/učesnik sa pripremljenim člancima u vord formi. I po sistemu kopi/pejst članci se objave na vikipediji pod imenima novih urednika koje više nikad ne susrećemo na vikipediji. Uz obavezno slikanje učesnika radionice. A osoba koja je jedina pisala sve te članke bude novčano nagrađena.--— dr:NEŠoo2 ^reci 03:45, 9. januar 2019. (CET)

Pogrešan biznis je svaki onaj koji unapred podrazumeva novčanu nagradu, za nešto što je trebalo da bude volonterski rad, način učenja, usvajanja znanja i njegovog ostavljanja u zadužbinu. Nisam pedagog, ali sam sasvim sigurna da postoje brojne metode (osim samo jednom u radionici) da neko ko zna, hoće i ume, pokaže kako se radi nešto, onome onome ko je željan da to i nauči. Kao na primer, umesto fotografije učesnika radionice, mogao je da se snimi video sa koracima koji se najčešće koriste za pisanje bilo kakvog članka. Za one koji umeju da uređuju ovde, pisanje teksta u Vordu, na primer, je teško gubljenje vremena, jer Vikipedija ima daleko bolje mogućnosti za povezivanje pojmova, navođenje referenci i ilustraciju članaka, nego što one postoje u Vordu. Neke stvari čak, su već odrađene i postoje na ostavi, u drugim člancima ili na drugim jezicima, samo ih treba potražiti i uvrstiti u sopstveni tekst, što bi takođe moglo predstavljati deo učenja za studente, a gnjavažu za one koji bi posao kako bilo otaljali. Međutim, činjenica da su tekstovi ovde loše napisani govori jasno da oni ni u Vordu nisu bili dobro spremljeni, osim što ostaje nejasno kako student za loše napisan rad (o čemu se gore govori) može uopšte dobiti prolaznu ocenu, jer radove se pretpostavlja da je neko trebalo da pregleda i oceni, u kojoj god formi da su bili napisani. Treba napomenuti i to da za neke detalje, patroleri i drugi urednici, čiji je rad volonterski, oduvek su pomagali i/ili sami ispravljali uočene greške u tek napisanom tekstu, postoje i stranice za traženje pomoći. Međutim, volonteri nisu stračnjaci za bilo koju oblast i teško mogu da sede satima, te studiraju umesto studenata ili pregledavaju, procenjuju kvalitet stručnog teksta i ocenjuju umesto onih koji su im temu zadali.--Tajga (razgovor) 12:43, 9. januar 2019. (CET)

Svi ovi „studenti” koji odmah ubace gotov članak, ispravljaju po njemu kao znalci viki tehnike, ništa ne brljaju, očigledno da su ti plaćenici koji se reklamiraju po fejsbuku i ostalim prostorima. U početku toga nije bilo, nema gdje nisu pisali članke i šta sve nisu brljali po njima. Sada svaki „student” dođe i napiše članak u svoj pijesak, zna tehniku, zna reference, zna šablone, zna sve. Seminarski su postali jedno ništa. Biznis. --Željko Todorović (razgovor) 15:32, 9. januar 2019. (CET) s. r.

Ako je ovo postalo biznis, onda znači da je akcija Vikimedije uspela, jer se stvar probila u srednjim i višim školama i fakultetima. Mislim na program seminarskih. Inače, ništa ne očekivano. I realno mi tu ništa ne možemo. Tržište, pa ko voli nek izvoli. Ono gde smo mi ovde implicirani jeste oko pitanja slobodne enciklopedije. Jer ako mi, iz ovih ili onih razloga, počnemo da uskraćujemo mogućnost bilokoga (pa i studenata i ovih koji od toga prave pare) da pišu na sr.wiki, onda sečemo granu na kojoj sami sedimo. Jer čim počne intervencija, diskrecija i cenzura...game over. U tom smilu, osim rasprava na trgu i diskusije kako se dotični unosi trebaju/mogu/smeju patrolirati, ništa se drugo ne može uraditi. --ANTI_PRO (razgovor) 15:48, 9. januar 2019. (CET)

Kako ne može? Za početak, zabraniti pristup glavnom imenskom prostoru i apsolutno sve seminarske izolovati na podstranice onih koji ih pišu. Sada imamo krkljanac i po GIP-u i po ličnim pijeskovima. Ako smo mi apsolvirali da nam sve to služi samo za statistiku (posjećenost, aktivnost i sl.) i da nema razloga da sami sebe sakatimo u tom aspektu, onda to tačno locirajmo na projektu gdje će biti da svi mi možemo raditi kako treba i nesmetano. --Željko Todorović (razgovor) 15:57, 9. januar 2019. (CET) s. r.

Ne možemo i ne bi trebalo bilo koga mi da teramo odavde, ali postoji bitna razlika između korisnika koji ovde banu i onih koji učestvuju u nekom programu ili projektu. To se vidi po šablonima koji se lepe u članke. Nije realno očekivati da će neko na keca da ubode tehniku pisanja, ali ako ima želju, osnove može da nauči relativno brzo. Meni je veći problem odabir tema o kojima se piše i pristup obradi istih. Ponekad se dešava da dobijemo članke sa relevantnom temom, ali sa vrlo lošim sadržajem članka, a nema svako od nas ni volju niti je upoznat sa temom da bi mogao da ispravi sve to. I dalje nam nad glavom stoji jurenje statistike, kakav god da je projekat u pitanju. Tu, između ostalog, spadaju i takmičenja, samo što na njima opet dobijamo kudikamo kvalitetnije članke u globalu. Možda bi neki proces selekcije učesnika bio dobar ako se gleda kvalitativno, ali je to opet vid ograničavanja, što nije u duhu Vikipedije. Znači, potrebne su bolje obuke, što za studente i đake, što za ocenjivače i naravno veća želja kod učesnika. Takođe, ja sam i dalje mišljenja da su nam potrebna nešto jasnija uputstva i preciznije smernice, jer kada dođe do ovakvih slučajeva, mi nemamo pokriće, sem paušalnih odluka zajednice. --Lotom (razgovor) 16:13, 9. januar 2019. (CET)

Niko ne može da zabrani nekom ovde (pa bio on i student koji radi seminarski sa pratećim šablonom) da piše o temi o kojoj mu se piše. Tu između njega/e nema nikakve razlike (iz perspektive slobodne enciklopedije) od običnog urednika koji bane ovde i piše šta mu se piše. U slučaju običnog urednika koji loše piše članke, mi obično stavimo šablon -bez izvora- ili, veoma retko, brišemo članak. I to je to. Ne vidim zašto bi se seminarci drugačije tretirali od svih ostalih običnih loših članaka na sr.wiki, kojih je na hiljade.

Takođe ne treba zanemariti fakat da, bar za sad, te članke pišu uglavnom studenti sa tehničkih ili fakulteta prirodnih nauka. U tom smislu i teme su obično tog tipa. Ovo kažem, jer je pul svih tih tema ograničen. Dakle, kad tad će se ispucati svi ti članci/slobodne teme i moraće sami nešto da odluče. Ili će preći na neke druge teme, gde je nužna veća razumljivost pri revođenju engleskog jezika, ili će sami praviti podstranice pa brisati.

A ako govorimo o ovoj projektnoj strani cele priče, mislim da su suprotno od ovih seminarskih, ova stažiranja po institucijama kulture pun pogodak. Monogo kvalitetniji članci se pišu, ponekad od volontera ili zaposlenih neko i ostane da uređuje, a mi plus još dobijamo vrhunske fotke i izvore. Mislim, ako je cilj bio da se privuče više stalnih urednika i da se dobije kvalitetan sadržaj, u uporednoj perspektivi stažiranja po ustanovama su mnogo bolja od seminaraca. --ANTI_PRO (razgovor) 17:05, 9. januar 2019. (CET)

S tim sam saglasan. Opet, stažisti su obično na neki način već bili povezani sa uređivanjem Vikipedije, pa imaju predtstavu na koji način mogu kvalitetno da doprinesu. Međutim, seminarski radovi su nešto drugo i neki ih rade samo da bi otaljali neki predmet i skunuli ga s grbače. Na mom faksu toga trenutno nema, a ne vidim na koji način bi to moglo da se realizuje, niti bih učestvovao u tome pod ovim uslovima. Svakako sam mišljenja da je taj program do sada imao više mana nego prednosti za sam projekat, ali sasvim sigurno ima prostora za razmatranje promene koncepta. Međutim, statistika neretko ima prednost nad kvalitetom. Ove profesionalne pisače neću da komentarišem, jer ima onih koji misle da mnogo znaju i prave se pametni, a dešava se da od njih dobijemo samo jeftin proizvod u paketu sa mašnicom. --Lotom (razgovor) 18:03, 9. januar 2019. (CET)

Ovo je već tema za ozbiljnu diskusiju. Sa jedne strane osnovni postulat Vikipedije je da je to slobodna enciklopedija dostupna svima i dobro je da se uključuje što više ljudi i institucija raznih profila u njeno uređivanje. Ako se iz 100 seminarskih radova izrodi 5 pristojnih članaka, mi smo na dobitku, jer se u seminarskim radovima teme ipak obrađuju stručnije u naučnom smislu. I tako se širi uređivačka baza Vikipedije. Opet sama činjenica da je ovo volonterski projekat ne ide u korak sa naručenim i plaćenim pisanjem članaka, ali to su neke stvari koje je nemoguće dokazati. A opet dobijemo kvalitetan članak. Ma kraju se ipak sve svodi na uređivanje, na proširivanje postojećih i pravljenje novih članaka, odnosno na ono zbog čega i postojimo --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:16, 9. januar 2019. (CET)

Mislim da je moguće dokazati, a ako postoji volja, moguće je i sprečiti, posebno preko institucija koje su uključene u projekat, proverom znanja onih koji su članke trebali da napišu, zahtevima za doradu ili dodatne ispravke na primer. Razvoj i organizaciju veštački izazvanog crnog tržišta ponude i potražnje pisanja članaka na slobodnoj enciklopediji nikako ne treba podržavati, njima će, ako je biznis dovoljno unosan, lako ovladati zakoni jačeg, ako već nisu, a ako su pitanju ilegalne radnje, učesnici u istom, kad-tad bi mogli snositi odgovornost, posebno ako se o tome široko pročuje u javnosti. Slobodna enciklopedija je u svakom od tih slučajeva na manjem ili većem gubitku. Da je svako od učesnika u projektu odradio svoj deo kako treba, ne bismo stigli do ovoga.--Tajga (razgovor) 21:36, 9. januar 2019. (CET)

Mir Božiji Hristos se rodi!

Srećan Božić!--Soundwaweserb (razgovor) 17:24, 7. januar 2019. (CET)

Srećan Božić i od mene. — Aleksandar (✉) 17:29, 7. januar 2019. (CET)

Hristos se rodi i Srećan Dan republike. --— dr:NEŠoo2 ^reci 03:46, 9. januar 2019. (CET)