Арнолд Шварценегер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Transkrib en-sr.png Неки појмови у овом чланку нису транскрибовани.
Ако сматрате да можете да довршите чланак, кликните на картицу уреди и транскрибујте речи које су остале у изворном облику.
Арнолд Шварценегер
Арнолд Шварценегер
Биографија
Датум рођења 30. јул 1947.
Место рођења Тал (Штајерска, Аустрија)
Вероисповест Католик
Политичка партија Републиканска странка
Супружник Марија Шрајвер
Професија бодибилдер, глумац, политичар, бизнисмен
Потпис Arnold Schwarzenegger Signature.svg
Мандат(и)
38. гувернер Калифорније
17. новембра 2003. — 3. јануар 2011.
Претходник Греј Дејвис
Наследник Џери Браун
уреди Погледајте документацију шаблона

Арнолд Алојз Шварценегер (нем. Arnold Alois Schwarzenegger), рођен 30. јула 1947.) је аустријско-амерички бодибилдер, глумац и политичар, који је био у служби као 38. гувернер Калифорније (2003 — 2011). Још као младић, Шварценегер је имао успешну каријеру као бодибилдер. Касније је стекао светску славу и постао холивудска икона акционих филмова. Током бодибилдерских дана зарадио је разне надимке као што су: Аустријски храст и Штајерски храст, а током филмске каријере звалу су га Арнолд Стронг и Арни, а од недавно добио је надимак Гувернатор (надимак настао од речи гувернер и терминатор).[1]

По политичком опредељењу је репубиканац, а први пут је изабран 7. октобра 2003. године да замени тадашњег гувернера Греја Дејвиса. Заклетву је положио 17. новембра исте године да би одслужио остатак Дејвисовог манадата. Касније 7. новембра 2006. године, победио је демократу Фила Ангелидеса на изборима и изабран је да служи пуни мандат као гувернер Калифорније. Заклетву за други мандат је положио 5. јануара 2007. године.[2] Маја 2004. и 2007. године сврстан је од Тајм магазина међу 100 људи који су „обликовали свет“.[3][4]

Садржај

[уреди] Ране године

Шварценегер је рођен 30. јула 1947. године у малом месту Тал близу Граца, а крштен је као Арнолд Алоис Шварценегер.[5] Његови родитељи су били Густав Шварценегер (1907–1972), локални полицајац и Aurelia Jadrny (1922 – 1998). Густав и Аурелија (која је била удовица и имала једног сина) су се венчали 20. октобра 1945. године. Како каже Шварценегер, његови родитељи су били веома строги.[6] Осврнуо се назад на детињство и присећа се:“ако би урадили нешто лоше или били непослишни, шиба није штеђена“.[6] Одрасто је у римокатоличкој породици која је редовно сваке недеље посећивала цркву. [7] Његов отац Густав је потписао чланство за нацистичку партију и СА након аншлуса.[8][7] Током његовог потписивања Аустрија још није била припојена Немачкој. Ипак, након завршетка рата Густаву је дозвољено да ради као полицајац, јер није починио ниједан ратни злочин.[9] Густав је подржавао више старијег сина Мајнхарда, него Арнолда. Имао је неосновано уверење да Арнолд није његов син.[10] Шварценегер је рекао да његов отац није имао стрпљења да слуша његове проблеме, „био је зид, прави зид“.[7] Шварценегер је имао добре односе са мајком које је одржавао све до њене смрти.[11] Шварценегер је захтевао од Сајмон Визентал центра да истражи очеву прошлост током Другог светског рата, али они нису нашли никаков доказ о умешаности у ратне злочине.[8] Новац је био највећи проблем у кући Шварценегерових, а Арнолд се сећа да је један од срећнијих тренутака био када је породица купила фрижидер.[10]

Као дечак Шварценегер је на снажни подстицај свог оца тренирао много спортова.[7] Године 1960. при пут се сусрео са теговима када је његов фудбалски тренер одвео његов тим у фитнес центар. Након тога са 14 година одлучио је да напусти фудбал и почне бавити боди билдингом.[12][13] Када су га питали да ли је тачно да је са 13 година почео да диже тегове, он је одговорио: „У ствари ја сам са дизањем тегова почео у петнаестој години, али сам учествовао у другим спортовима као што су фудбал, ипак иако сам био витак, мислио сам да могу да кренем са фитнесом и идем на такмичења“.[6] Ипак у биографији на његовој званичној веб презентацији пише да је са фитнесом почео код тренера Курта Марнула са 14 година. Годину дана касније студирао је психологију да би лакше разумео моћ ума над телом. Званично са 17 година почиње да иде на такмичења.[14] Током говора 2001. године рекао је: „Моја властита жеља је формирана када сам имао 14 година. Мој отац је хтео да будем полицајац као што је он био, а мајка је хтела да заршим трговачку школу“.[15] Шварценегер је почео да посећује фитнес центар у Грацу, где је често посећивао биоскопе да види своје боди билдинг узоре као што су: Реџ Парк, Стив Ривс и Џони Вајсмилер. Како је једном рекао: „био сам инспирисан личностима као што су: Реџ Паркер и Стив Ривс“.[6] Када је Ривс преминуо 2000. године, Шварценегер је рекао: „као тинејџер одрастао сам уз Стива Ривса. Његова невероватна достигнућа су ми давала снаге да наставим иако други око мене нису разумели моје снове. Стив Ривс је био део свега што сам хтео да постигнем“.[16] Године 1961. упознао је Курта Марнула који га је позвао да тренира у његовом фитнес центру у Грацу.[5] Шварценегер је био толико посвећен вежбању, да је одлазао у фитнес, чак и викендом када је фитнес центар био затворен. „Разболео бих се ако бих пропустио једно вежбање. Знао сам да нећу моћи себе погледати у огледало следећег јутра ако то не одрадим“.[6] Када су га питали о првом филму који је погледао, одговорио је: „ Био сам веома млад, али се ипак сећам да ме је отац одвео у биоскоп где сам доживео нова искуства. Мој први филм који сам погледао, а кога се добро сећам је био један филм од Џона Вејна“.[6]

Године 1971. Шварценегеров брат Мајнхард је настрадао у саобраћајној несрећи.[5] Мајнхард је возио у алкохолисаном стању и од задобијених повреда одмах је преминуо. Шварценегер није присуствовао његовој сахрани.[10] У то време требао је да се ожени са Ериком Кнап са којом је имао трогодишњег сина Патрика.[10] Његов отац је умро следеће године, а он није присуствовао сахрани.[5] Као разлог његовог одсуства наводи да је морао да се усресреди за предстојеће такмичење за Мистера Олимпије. Барбара Бејкер, његова тадашња девојка је рекла: „Вест о смрти свог оца је примио без икакве емоције, а о свом брату никада није ни говорио“.[17] До сада постоје чак три верзије зашто није присуствовао сахрани свог оца.[10]

У интервјуу за Fortune Magazine 2004. године, Шварценегер је изјавио да је често био малтретиран од стране свог оца; „косу ми је вукао, а тукао ме је каишом“. Тако је то било у многим породицама у тадашњој Аустрији и Немачкој. Сваки пут када би добио ударац и када би неко рекао да не смем да то радим, говорио сам себи: „ово неће дуго трајати јер ћу се одселити одавде и постати неко. Бићу богат и постаћу неко“.[18][19]


[уреди] Рана адолесценција

Године 1965. Шварценегер је војни рок у трајању од једне године служио у аустријској војсци.[5][14] Исте године на такмичењу на Мистера Европе за јунире осваја прво место.[13] Током војног рока дезертирао је да би могао да учествује на овом такмичењу, касније је провео седмицу дана у војном затвору. „Учествовање на овом такмичењу је било веома важно за мене, тако да нисам мислио на последице. Када сам дошао у Штутгарт, био сам збуњен. Заборавио сам своје покрете за позирање тако да сам их позајмљивао од других, ипак на крају сам победио“.[6] Иако јавност мисли тако, то није било његово прво такмичење. При пут се такмичио у Грацу на једном мањем такмичењу, где је завршио као другопласирани.

Свој први лет авионом је имао 1966. године када је ишао на такмичење за NABBA Mr. Universe, које се одржавало у Лондону.[14] На овом такмичењу је завршио као други иза Американца Честера Јортона.[14] Своју прву титулу Мистер Универзума осваја 1967. године, а то га уједно чини најмађим бодибилдером који је освојио ову награду, имао је само 20 година. [14] Следећа три такмичења за професинонлце он осваја прво место.[13] Касније се сели у Минхен где је тренирао од четири до шест сати дневно и где је похађао пословну школу. „Мистер Универзум је била моја прилика да будем звезда и постанем богат“.[15]

[уреди] Одлазак у САД

Шварценегер је се преселио у САД септембра 1968. године и говорио је веома лоше енглески језик.[13][5] „Када сам дошао у САД, говорио сам веома лоше енглески језик са јаким нагласком, што је била велика препрека за моју жељу да постанем глумац“.[6] Тамо је тренирао у Gold's Gym (Санта Моника), где му је тренер био Џо Вајдер. Између 1970. и 1974. године један од његових партнера за тренинг је био Ric Drasin, бодибилдер и професионални рвач.[20] Постао је добар пријатељ и са професионалним рвачем "Суперстаром" Билијем Грејамом. Године 1970. када је имао 23 године при пут осваја Мистер Олимпија у Њујорку, да би касније освојио још шест ових титула.[14]

Године 1969. срео је Барбару Аутланд Бејкер, учитељицу са којом је био у вези до 1974. године.[21] Шварценегер је о њој говорио у својим мемоарима из 1977. године: „ Била је веома стабилна особа, која је желела обичан живот“.[21] Барбара је њега описала као „шаљиву, харизматичну, авантурустичку и спортску особу“. Барбара тврди како је он на крају њихове везе „постао неподношљив, мислећи да се свет врти око њега“. "[21] Барбара Бејкер је 2006. године објавила своје мемоаре који су се звали: „Арнолд и ја: У сенци аустријског храста“.[22]

Шварценегер је Барбару Бејкер упознао шест до осам месеци након свога доласка у САД.[17] Живели су заједно у апартману у Санта Моники око три и по године.[17]

Следећа Шварценегерова девојка је била Sue Moray, коју је упознао на Venice Beach, јуна 1977. године.[10] По речима Sue Moray, пар је имао „отворену везу“: „Били смо верни једно другом док сми били у Лос Анђелесу, али када је он био ван града могли смо да радимо шта желимо“.[10] Шварценегер је Марију Шривер упознао на тениском турниру Роберт Ф. Кенди, августа 1977. године. Током тога времена био је у вези и са Sue Moray и са Маријом Шривер, све до августа 1978. године када је Sue Moray окончала везу са њим.[10]


Шварценегер је једном изјавио да је његов „велики сан“ био долазак у САД још од своје десете године.[23] Често је питао себе „шта ја то радим на фарми у Аустрији“, а веровао је да ће му бодибилдинг бити „карта“ за одлазак у САД. „Сигуран сам да ако победим на такмичењу за Мистера Универзума да ћу отићи у САД“.[23] LA Weekly је једном написао: „Шварценегер је најславнији имигрант у Америци који је дошао са снажним аустријским нагласком и успео да постане једна од највећих филмских звезда током деведесетих“.[23]

[уреди] Бодибилдинг каријера

Арнолд Шварценегер
Лични подаци
Надимак Аустријски храст
Рођен 30. јул 1947., Тал, Штајерска, Аустрија
Висина 188 cm
Тежина 109{kg}-
Каријера
Професионални деби Мистер Универзум (1968)
Награде Мистер Универзум (1967), Мистер Универзум (1968, 1969, 1970), Мистер Олимпија (1970-1975, 1980)
Активан до 1980. године

Шварценегер се сматра за једног од најзначајнијих људи у историји бодибилдинга. Иако се повукао из бодибилдинга, наставио је да промовише тај спорт, преко својих фитнес центара и фитнес часописа. Много година писао је месечне чланке у фитнес часописима Масл и фитнес и Флекс (часопис). Фитнес часопис Маслмаг интернашонал има месечни чланак од две стране које су посвећене њему, у чланку га ословљавају као „Краљ“ (The King) .

[уреди] Мистер Олимпија

Шварценегеров циљ је био да постане најбољи бодибилдер на свету. Да би то остварио требао је да победи на такмичењу Мистер Олимпија.[5][14] Његов први покушај да освоју ову титулу је био 1969. године када је поражен од троструког шампиона Серђа Оливе. Ипак, годину дана касније Шварценегер се враћа на ово такмичење и осваја га.[14]

Касније је наставио да побеђује на овом такмичењу од 1971. до 1974. године[14] Године 1975. поново осваја ову титулу по шести пут узастопно, [14] побеђујући Франка Колумбу. Имао је само неколико месеци пре такмичења да поврати тежину коју је морао изгубити због улоге у филму Stay Hungry. Лу Ферињо је рекао да то са тежином неће бити проблем, а тако је и било, Шварценегер нешто лакши него обично ипак победеђује на такмичењу. Након такмичења најављује своје повлачење из професионалног бодибилдинга.[14]

Није се такмичио до 1980. године када се враћа на такмичење за Мистера Олимпију и побеђује, што му је била седма титула. Након ове титуле званично се повукао са бодибилдинг такмичења. Када је тренирао за улогу Конана у филму Конан варварин, добио је добар облик тела због јахања, трчања и мачевања да је хтео да се врати последњи пут на такмичење за Мистера Олимпије. Ипак, незгода на тренингу га је омела да се пријави на такмичење.

[уреди] Коришћење стероида

Многи сматрају да је Арнолд узимао стероиде током целе своје билдерске каријере, али заправо их је користио само недељу дана пре великих такмичења, како је он говорио да напумпа мишиће крвљу како би изгледали већи и били прошарани венама.

[уреди] Глумачка каријера

Арнолд Шварценегер

Шварценегер у Кану 2003.
Шварценегер у Кану 2003.
Пуно име Арнолд Шварценегер
Друга имена Арнолд Стронг
Арни

Године 1970. Шварценегер је био познат као „најјачи човек на свету“. Хтео је да своју каријеру бодибилдера претвори у глумачку, као што је урадио његов узор Реџ Парк. У почетку глумачке каријере имао је проблема са дугим презименом, великим мишићима, страним акцентом, ипак 1970. године добија улогу Херкулеса у филму Херкулес у Њујорку. Потписан је под именом Арнолд Стронг, његов нагласак је био толико необичан да су се продуценти бојали да га гледаоци неће ништа разумети.[24]

Своју другу улогу је добио у филму режисера Роберта Алтмана који се звао The Long Goodbye. Након тога игра у филму Stay Hungry за кога је награђен Златним глобусом за најбољу нову мушку звезду. Касније се Шварценергер присећао почетка своје каријере и каже: „Било је веома тешко за мене у почетку, агенти и људи на кастингу су ми говорили да имам „чудно тело“, смешан нагласак и да имам предуго презиме. У ствари коме год сам се обратио, нисам имао велике шансе“.[6]

Након тога велику пажњу на себе привлачи са филмом о бодибилдингу који се звао Pumping Iron. Касније је откупио права за тај филм.[25]

Шварценегер се такође појавио са Кирком Дагалсом и Ен-Маргрет у филмској комедији The Villain, 1979. године. Ипак, своју филмску популарност стиче са филмом Конан варварин из 1982. године који је био прави хит на бокс офису.[12] Две године је снимио и наставак Конан уништитељ са којим није устварио неки значајнији успех.[26] Касније се појавио на насловици Хај тајмса (ен.High Times) на којој је био обучен као Конан варварин.[27]

Године 1983. појаљује се у промотивном видеу који се звао Карневал у Риу.[28]

Као глумац је ипак остварио своју најпознатију улогу у филму Терминатор режисера Џејмса Камерона, 1984. године.[13][12][29] Након Терминатора уследио је филм Црвена Соња са којим је имао праву пропаст.[26]

Од средине до краја осамдесетих играо је углавном у акционим филмовима као што су: Командос, Сурови уговор, Предатор, Тркач и Црвена врелина. Пошто су акциони филмови били доста тражени у то време, Шварценегер стиче светску популарност и постаје права звезда акционих филмова.[13]

Године 1988. игра заједно са Данијем Девитом у филмској комедији Близанци. Две године касније игра у једном од најскупљих филмова који се звао Тотални опозив. Шварценегер је од филма зарадио 10 милиона долара и 15% од зараде филма. Филм је био научно-фантастичног жанра, а базиран је на краткој причи Филипа К. Дика која се звала We Can Remember It for You Wholesale. Полицајац из вртића, његов следећи филм је био филмска комедија у коме је по други пут сарађивао са режисером Ајваном Рајтманом (први пут су сарађивали у филму Близанци).

Почетком деведестих Шварценегер се кратко опробао и као режисер, прво је режирао једну епизоду ТВ серије Tales from the Crypt (1990), да би две године касније режирао ТВ филм Божић у Конектикату. Од тада није више режирао.

Врхунац каријере, како критички, тако и комерцијални је био са филмом Терминатор 2: Судњи дан, који је био један од најгледанијих филмова те године и успео је да засени претходни дио из 1984. године.

Године 1993. National Association of Theatre Owners, прогласио га је страном звездом десетљећа.[5] Његов следећи филм је био Последњи акциони херој који је имао лошу срећу да се приказује у истој године као филм Парк из доба Јуре и због тога филм је претрпео велике последице на бокс офису. Годину дана касније игра у доста запаженом филму рећисера Џејмса Камерона који се звао Истините лажи. У филму је играо заједено са глумцима: Џејми Ли Кертис, Тијом Карер и Билом Пакстоном. Исте године поново сарђује са режисером Ајваном Рајтаманом у филму Јуниор. Улога у овом филму му је донела наоминацију за Златни глобус у категорији за најбољег главног глумца у играном филму (мјузикл или комедија) .

Две године касније игра у веома популарном акцијском трилеру Ликвидатор. У филму је играо заједно са Ванесом Вилијамс и Џејмсом Каном. Након тога следи његова улога негативца Господина Фриза у филму Бетмен и Робин. Након овог филма је паузрао неко време због повреде леђа.

Након повреде, 1999. се враћа у хорор-трилеру Последњи дани у коме је играо заједно са Гебријелом Берном и Кевином Полаком.

Године 2000. игра са Робертом Дувалом у научнофантастиној акцији која са звала Шести дан, а две године касније и у филму Колатерална штета. Следеће године је по трећи пут репризирао улогу Терминатора у филму Терминатор 3: Побуна машина. Филм је зарадио преко 150 милиона долара у САД-у.

У његову част локално кутурно удружење у Грацу је хтело да постави статуу Терминатора у централном парку града која би била висока 25 метара. Шварценегер је рекао да је почаствован, али да би тај новац требало потрошити на социјалне пројекте и Специјалну олимпијаду.[30]

Негова следећа улога укључује појаљивање од 3 секунде у филму Добродошли у џунглу, 2003. године. Након тога имао је још једну мању улогу у филму Пут око света за 80 дана у коме је главну улогу играо Џеки Чен.

Постоје нека нагађања да би се могао појавити у мањој улози у филму Terminator Salvation: The Future Begins.[31][32]

Познати комичар и глумац Робин Вилијамс је једном рекао: „Арнолд Шварценегер је играо у много филмова, али је у њима говорио мање од било којег глумца, једино можда није од Лесија“.[8]

[уреди] Филмографија

Улоге Арнолда Шварценегера
Год. Српски назив Оригинални назив Улога Напомена
1970. Херкулес у Њујорку Hercules in New York Херкул
1973. The Long Goodbye Hood in Augustine's office
1974. Happy Anniversary and Goodbye Рико
1976. Stay Hungry Џо Санто
1977. Pumping Iron себе
1979. The Villain Handsome Stranger
1979. Scavenger Hunt Ларс, фитнес инструктор
1980. The Jayne Mansfield Story Mickey Hargitay
1982. Конан варварин Conan the Barbarian Конан
1984. Конан уништитељ Conan the Destroyer Конан
1984. Терминатор The Terminator Терминатор (Т-101)
1985. Црвена Соња Red Sonja Калидор
1985. Командос Commando Џон Матрикс
1986. Сурови уговор Raw Deal Марк Камински/Џозеф П. Бренер
1987. Предатор Predator Major Alan 'Dutch' Schaeffer
1987. Тркач The Running Man Бен Ричардс
1988. Црвено усијање Red Heat Капетан Иван Данко
1988. Близанци Twins Џулијус Бенедикт
1990. Тотални опозив Total Recall Даглас Квејд/Хаузер
1990. Полицајац из вртића Kindergarten Cop детектив Џон Кимбл
1991. Терминатор 2: Судњи дан Terminator 2: Judgment Day Терминатор (Т-800)
1993. Последњи акциони херој Last Action Hero Џек Слејтер/себе
1994. Истините лажи True Lies Harry Tasker
1994. Јуниор Junior Dr. Alex Hesse
1994. Beretta's Island себе
1996. Турбо тата Jingle All the Way Хауард Лонгстоун
1996. Ликвидатор Eraser Шериф Џон "Ликвидатор" Кругер
1997. Бетмен и Робин Batman & Robin Mr. Freeze/Dr. Victor Fries
1999. Последњи дани End of Days Џерико Кејн
2000. Шести дан The 6th Day Адам Гибсон/клон Адама Гибсона
2001. Доктор Дулитл 2 Dr. Dolittle 2 White Wolf
2002. Колатерална штета Collateral Damage Gordy Brewer
2003. Добродошли у џунглу The Rundown Bar Patron
2003. Терминатор 3: Побуна машина Terminator 3: Rise of the Machines Терминатор (Т-850 модел 101)
2004. Пут око света за 80 дана Around the World in 80 Days принц Хапи
2005. The Kid & I себе
2008. Crood Awakening Круд

[уреди] Политичка каријера

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политичка каријера Арнолда Шварценегера

[уреди] Резултати избора

Ванредни избори за гувернера Калифорније 2003. године.
Странка Кандидат Гласова % ±%
Републиканска Арнолд Шварценегер 4.206.284 48,6
Демократска Круз Бустаманте 2.724.874 31,5
Републиканска Том Маклинток 1.161.287 13,5
Зелена Питер Мигел Камехо 242.247 2,8


Регуларни избори за гувернера Калифорније 2006. године.
Странка Кандидат Гласова % ±%
Републиканска Арнолд Шварценегер 4.850.157 55,9 +7,3
Демократска Фил Ангелидес 3.376.732 39,0
Зелена Питер Мигел Камехо 205.995 2,3 -0,5

[уреди] Приватни живот

[уреди] Незгоде и лечења

[уреди] Пословна каријера

[уреди] Рефернеце

  1. ^ Biography for Arnold Schwarzenegger. IMDb. Приступљено на дан 13. 05. 2007.
  2. ^ Kurtzman, Laura. Schwarzenegger Sworn in for Second Term. ABC News. Приступљено на дан 11. 05. 2007.
  3. ^ Sullivan, Andrew. Time Magazine: Time 100: Heroes & Icons: Arnold Schwarzenegger. TIME. Приступљено на дан 09. 01. 2008.
  4. ^ Kennedy, Jr., Robert F. Leaders & Revolutionaries: Arnold Schwarzenegger. TIME. Приступљено на дан 03. 05. 2007.
  5. ^ а б в г д ђ е ж . „Time of His Life“, Schwarzenegger.com Приступљено дана 21. 5. 2007.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з . „Ask Arnold“, Schwarzenegger.com, 2000 Приступљено дана 16. 4. 2007.
  7. ^ а б в г Andrews, Nigel (2003). True Myths of Arnold Schwarzenegger. Bloomsbury. ISBN 1582344655.
  8. ^ а б в Brooks, Xan. „The Governator“, The Guardian, 08. 08. 2003. Приступљено дана 19. 4. 2007.
  9. ^ . „Records: Arnold's father was member of Nazi storm troops“, USA Today, 24. 08. 2003. Приступљено дана 21. 5. 2007.
  10. ^ а б в г д ђ е ж Leigh, Wendy (1990). Arnold: An Unauthorized Biography. ISBN 0720719976.
  11. ^ Arnold Schwarzenegger: Mr. Olympia — 1970 – 1975, 1980. BodyBuild.com. Приступљено на дан 11. 05. 2007.
  12. ^ а б в Katz, Ephraim (2006). Film Encyclopedia. HarperCollins. ISBN 0060742143.
  13. ^ а б в г д ђ . „Profile: Arnold Schwarzenegger“, BBC, 31. 08. 2004. Приступљено дана 21. 4. 2007.
  14. ^ а б в г д ђ е ж з и ј . „Mr Everything“, Schwarzenegger.com Приступљено дана 29. 5. 2007.
  15. ^ а б Schwarzenegger, Arnold. „ARNOLD'S "PERSPECTIVES"“, Schwarzenegger.com, 03. 10. 2001. Приступљено дана 29. 5. 2007.
  16. ^ Schwarzenegger, Arnold. „In his own words“, Schwarzenegger.com Приступљено дана 29. 5. 2007.
  17. ^ а б в . „The girl who can't escape Arnie“, The Daily Telegraph, 06. 10. 2003. Приступљено дана 22. 5. 2007.
  18. ^ . „Arnie: I was abused as a child“, The Daily Mail, 04. 08. 2004. Приступљено дана 30. 5. 2007.
  19. ^ . „Arnie: 'I was abused as child'“, The Scotsman, 04. 08. 2004. Приступљено дана 30. 5. 2007.
  20. ^ The Arnold Fans Website. Jennings, Randy. (2003, October 21). Ric Drasin: Arnold's lifting partner! (Retrieved on March 29, 2007).
  21. ^ а б в . „Arnie's ex-girlfriend pens memoir“, BBC, 09. 09. 2003. Приступљено дана 19. 4. 2007.
  22. ^ Elsworth, Catherine. „Arnie puts his weight behind ex-lover's tell-all memoir“, The Daily Telegraph, 14. 09. 2006. Приступљено дана 22. 5. 2007.
  23. ^ а б в Bradley, Bill. „Mr California“, LA Weekly, 20. 11. 2002. Приступљено дана 20. 4. 2007.
  24. ^ Профил: Арнолда Шварценегера. BBC News (31. 8. 2004.). Приступљено на дан 11. 5. 2007.
  25. ^ The Smoking Gun: Archive. TheSmokingGun. Приступљено на дан 11. 05. 2007.
  26. ^ а б Collis, Clark. „EMPIRE ESSAY: The Terminator“, Empire magazine Приступљено дана 22. 4. 2007.
  27. ^ ARNOLD AT THE RNC. High Times. Приступљено на дан 11. 05. 2007.
  28. ^ devilducky.com Arnold Schwarzenegger: Carnival in Rio. Devil Ducky. Приступљено на дан 11. 05. 2007.
  29. ^ Leamer, Laurence (2005). Fantastic: The life of Arnold Schwarzenegger. St Martin’s Press.
  30. ^ Arnold wants 'Terminator' statue killed. Killoggs (27. 09. 2002.). Приступљено на дан 11. 05. 2007.
  31. ^ Stroia, Mihaela. Arnold Schwarzenegger Signs for Terminator 4 and True Lies 2. Softpedia. Приступљено на дан 11. 05. 2007.
  32. ^ Terminator 4 (2009). IMDb. Приступљено на дан 11. 05. 2007.

[уреди] Библиографија

  • Schwarzenegger, Arnold (1977). Arnold: Developing a Mr. Universe Physique. Schwarzenegger.
  • — with Douglas Kent Hall (1977). Arnold: The Education of a Bodybuilder. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-671-22879-X.
  • — with Bill Dobbins (1981). Arnold's Bodybuilding for Men. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-671-25613-0.
  • — with Bill Dobbins (1998). The New Encyclopedia of Modern Bodybuilding, rev. ed., New York: Simon & Schuster. ISBN 0-684-84374-9.
  • Saunders, Dave (2008). "Arnie": Schwarzenegger and the Movies. London: I. B. Tauris.
  • Andrews, Nigel (2003). True Myths: The Life and Times of Arnold Schwarzenegger: From Pumping Iron to Governor of California, rev. ed., New York: Bloomsbury. ISBN 1-58234-465-5.
  • Blitz, Michael; and Louise Krasniewicz (2004). Why Arnold Matters: The Rise of a Cultural Icon. New York: Basic Books. ISBN 0-465-03752-6.
  • Borowitz, Andy (2004). Governor Arnold: A Photodiary of His First 100 Days in Office. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-7432-6266-2.
  • Brandon, Karen (2004). Arnold Schwarzenegger. San Diego: Lucent Books. ISBN 1-59018-539-0.
  • Sexton, Colleen A. (2005). Arnold Schwarzenegger. Minneapolis: Lerner Publications. ISBN 0-8225-1634-9.
  • Zannos, Susan (2000). Arnold Schwarzenegger. Childs, Md.: Mitchell Lane. ISBN 1-883845-95-5.

[уреди] Спољашње везе

P vip.svg Портал Биографија

Са других Викимедијиних пројеката :

п • р • у
Гувернери Калифорније

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%B4_%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D1%80&oldid=5118894“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици