Vlado Šćepanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vlado Šćepanović
Vlado Šćepanović
Lični podaci
Puno ime Vlado Šćepanović
Datum rođenja (1975-11-13)13. novembar 1975. (48 god.)
Mesto rođenja Kolašin, SFRJ
Državljanstvo Crna Gora
Visina 1,97 m
Informacije o karijeri
NBA draft 1997. / nije izabran
Pro karijera 1993—2011 (igračka)
2016— (trenerska)
Pozicija bek
Seniorska karijera
Godine Klub
1993—2000
2000—2001
2001—2002
2002—2003
2004
2004—2006
2006—2007
2007—2009
2009—2010
2011		 Budućnost
Efes Pilsen
Partizan
Fortitudo Bolonja
Partizan
Panatinaikos
PAOK
Granada
Mursija
Panelinios
Reprezentativna karijera
 Srbija i Crna Gora
 Crna Gora
Trenerska karijera
2016
2017—2018
2018—2020
2020		 Budućnost
Broze Bamberg (pom.)
Partizan (pom.)
Partizan
Medalje
Košarka
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1998. Grčka Jugoslavija
Evropsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto 1999. Francuska Jugoslavija
Zlatna medalja — prvo mesto 2001. Turska Jugoslavija
Mediteranske igre
Bronzana medalja — treće mesto 1997. Bari Jugoslavija

Vlado Šćepanović (Kolašin, 13. novembar 1975) je bivši crnogorski košarkaš, a sadašnji košarkaški trener. Igrao je na pozicija beka.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Košarku je počeo da trenira u Gorštaku iz Kolašina,[1] da bi 1993. godine prešao u podgoričku Budućnost. U ekipi Budućnosti je ostao do 2000. godine, i učestvovao je u osvajanju dva prvenstva SR Jugoslavije (1999. i 2000) i dva kupa SR Jugoslavije (1996. i 1998). Nakon toga je proveo jednu sezonu u Efes Pilsenu, sa kojim je osvojio kup Turske.

Sezonu 2001/02. provodi u Partizanu, i osvaja duplu krunu. U avgustu 2002. prelazi u Fortitudo (tada pod sponzorskim imenom Skiper). Zbog problema sa povredom nije puno igrao u Skiperu, pa je u martu 2003. sporazumno raskinuo ugovor sa klubom.[2] Nakon više od godinu dana neigranja zbog povrede,[3] Šćepanović se u januaru 2004. vratio u Partizan.[4] Ostao je u Partizanu do kraja sezone 2003/04, i osvojio je još jednu titulu prvaka države. Upravo je Šćepanović bio najzaslužniji za ovu titulu, jer je 19. juna 2004. u poslednjim sekundama meča postigao pobedonosni koš u vršačkom Milenijumu protiv Hemofarma, kojim je Partizan osvojio svoju 11. titulu u klupskoj istoriji.[5][6]

Leta 2004. prelazi u grčki Panatinaikos.[7] U ekipi Panatinaikosa je proveo naredne dve sezone, i učestvovao je u osvajanju dve duple krune. Nakon toga je jednu sezonu proveo u solunskom PAOK-u. Usledile su dve sezone u Granadi, jedna u Mursiji a poslednji angažman je imao 2011. godine u grčkom Paneliniosu, nakon čega je završio karijeru.[8]

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Sa mlađim selekcijama SR Jugoslavije je osvojio tri bronzane medalje. Prvu bronzu je osvojio sa reprezentacijom do 22 godine na Evropskom prvenstvu 1996. u Turskoj.[9] Naredne 1997. godine je iste medalje osvojio na Mediteranskim igrama u Bariju, kao i na Svetskom prvenstvu do 22 godine u Australiji.

Sa seniorskom reprezentacijom SR Jugoslavije je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1998. u Atini. Naredne godine je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1999. u Francuskoj, da bi dve godine kasnije osvojio još jedno zlato, ovoga puta na Evropskom prvenstvu 2001. u Turskoj.[9] Pored toga sa nacionalnim timom SRJ/SCG je nastupao na dva Olimpijska turnira (2000, 2004) kao i na Evropskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori.[9]

Nakon raspada državne zajednice SCG, Šćepanović je nastupao za reprezentaciju Crne Gore. Kao kapiten je predvodio crnogorski nacionalni tim na Evropskom prvenstvu 2011. u Litvaniji.[10]

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Prvi trenerski angažman je dobio u junu 2016, kada je postavljen za glavnog trenera podgoričke Budućnosti.[11] Četiri i po meseca je bio trener Budućnosti, sve do 11. novembra 2016, kada je podneo ostavku. Šćepanović je ostavku podneo nakon poraza na gostovanju Karpoš Sokoliju (77:71), što je bio prvi poraz Budućnosti u sezoni 2016/17. u Jadranskoj ligi, nakon osam uzastopnih pobeda. Pored skora 8-1 koji je imao u Jadranskoj ligi, Šćepanović je sa ekipom Budućnosti poražen na sve četiri utakmice Evrokupa.[12]

Novi trenerski angažman je pronašao u junu 2017, kada je postavljen za pomoćnog trenera Andrei Trinkijeriju u nemačkom evroligašu Broze Bambergu.[13] Trinkijeri je u februaru 2018. smenjen, ali je Šćepanović ostao u stručnom štabu Bamberga, ovoga puta kao pomoćnik novom treneru Luki Bankiju.[14] Početkom novembra 2018. se ponovo pridružio Andrei Trinkijeriju, ovoga puta kao pomoćni trener u Partizanu.[15] Nakon što je Trinkijeri napustio Partizan, Šćepanović je 9. jula 2020. zvanično preuzeo njegovu funkciju.[16] Kao glavni trener Partizana, Šćepanović je na prvih devet utakmica u sezoni 2020/21. zabeležio pet poraza (skor 2–2 u ABA ligi i 2–3 u Evrokupu) pa je smenjen sa mesta trenera 30. oktobra 2020. godine.[17]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vlado Šćepanović (22), najmlađi reprezentativac zlatne YU košarkaške reprezentacije: Od A do Š”. yugopapir.com. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  2. ^ „Adio Bolonja”. novosti.rs. 16. 5. 2003. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  3. ^ „Šćepanović za B92: "Uskoro počinjem da igram"”. b92.net. 28. 1. 2004. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  4. ^ „Vlado Šćepanović potpisao za Partizan”. b92.net. 9. 1. 2004. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  5. ^ „Šćepanović doneo 11. titulu Partizanu”. sportskacentrala.com. 19. 6. 2004. Arhivirano iz originala 09. 07. 2020. g. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  6. ^ „Vlado Šćepanović – Šut za “besmrtnost” među “Grobarima””. sportskasecanja.com. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  7. ^ „B92:Šćepanović potpisao za PAO”. b92.net. 1. 8. 2004. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  8. ^ „I Vlado Šćepanović završio karijeru”. b92.net. 20. 12. 2011. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  9. ^ a b v „Vlado SCEPANOVIC (MNE) participated in 13 FIBA / FIBA Zones events”. FIBA.com. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  10. ^ „Intervju: Vlado Šćepanović, bivši reprezentativac”. reprezentacija.me. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  11. ^ „Vlado Šćepanović trener Budućnosti”. vijesti.me. 24. 6. 2016. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  12. ^ „Vlado Šćepanović na 41. rođendan podnio ostavku!”. vijesti.me. 13. 11. 2016. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  13. ^ „Šćepo spreman za Evroligu: Imam motiv, ambiciju i znanje”. vijesti.me. 24. 6. 2017. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  14. ^ „Bamberg dobio trenera, Šćepanović ostao u stručnom štabu”. vijesti.me. 3. 3. 2018. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  15. ^ „Japanac po treći put među Grobarima”. mozzartsport.com. 2. 11. 2018. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  16. ^ „Partizan predstavio Šćepanovića FOTO”. b92.net. 9. 7. 2020. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  17. ^ „Partizan smenio Šćepanovića!”. mozzartsport.com. 30. 10. 2020. Pristupljeno 30. 10. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


treneri Partizana
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владо_Шћепановић&oldid=27541874”