Саша Обрадовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саша Обрадовић

Saša Obradović.jpg

Личне информације
Пуно име Саша Обрадовић
Датум рођења 29. јануар 1969.
Место рођења Београд (Социјалистичка Федеративна Република Југославија СРС, СФРЈ)
Држављанство Застава Србије Србија
Висина 1,97 m
Позиција плејмејкер
Про каријера 1987–2005
Сениорски клубови
Год. Клуб
1987—1993
1993—1994
1994
1994—1997
1997—1999
1999—2000
2000—2001
2001—2005
Црвена звезда
Лимож
Црвена звезда
АЛБА Берлин
Виртус Рома
Црвена звезда
Будућност
Келн
Репрезентација
Flag of FR Yugoslavia.svg Кошаркашка репрезнтација СР Југославије
Тренерска каријера
2005—2008
2008—2009
2009
2010—2012
2012—
КК Келн
KK Кијев
КК Туров Згожелец
KK Доњецк
KK АЛБА Берлин

Саша Обрадовић (Београд, 29. јануар 1969) бивши је југословенски и српски кошаркаш. У професионалној играчкој каријери наступао је за Црвену звезду, Лимож, Албу из Берлина, Виртус из Рима, Будућност и Келн. Као играч је освојио два првенства Југославије (1993. и 2001), куп Југославије (2001), првенство Немачке (1997), три купа Немачке (1997, 2004. и 2005) и Купа Радивоја Кораћа (1995). Са репрезентацијом Југославије освојио је сребрену медаљу на Олимпијским играма 1996, златну медаљу на Светском првенству 1998, три златне (1995, 1997. и 2001) и једну бронзану медаљу (1999) на Европским првенствима.

Након завршетка играчке каријере, 2005. је започео тренерску каријеру, а тренутно је шеф стручног штаба екипе Алба Берлин. У тренерској каријери освојио је првенство Немачке 2006, куп Немачке 2007. и 2013. и првенство Украјине 2012.

Играчка каријера[уреди]

Почеци[уреди]

У почетку спортске каријере интересовала га је атлетика. У 14. години почео је тренирати кошарку у КК Радничком из Београда.[1] Осим Радничког, наступао је за млађе категорије КК БАСК, а професионалну каријеру започео је 1987. у Црвеној звезди.[2]

Црвена звезда (1987—1993)[уреди]

За екипу Црвене звезде дебитовао је у сезони 1987/88. Тренер Владе Ђуровић пружио му је шансу на 15 лигашких мечева на којима је Обрадовић постигао укупно 13 поена, док је у Купу Радивоја Кораћа одиграо два меча без постигнутог поена. У сезони 1988/89, тренер Зоран Славнић дао је Обрадовићу већу минутажу. Наступио је на 22 меча регуларне сезоне и постигао укупно 58 поена. Сезону 1989/90. Обрадовић је пропустио због служења војног рока. У тим Црвене звезде вратио се наредне сезоне (1990/91) у којој је у 21 мечу постигао 121 поен. У наредним сезонама тренери су му били Душко Вујошевић и Владислав Лучић. У сезони 1992/93, са екипом у којој су, између осталих, играли Небојша Илић, Александар Трифуновић и Дејан Томашевић, освојио је своју прву професионалну титулу (то је била и прва титула за Црвену звезду након 21 године). Обрадовић је проглашен за најбољег играча шампионата.[3][4]

Лимож (1993/94)[уреди]

У сезони 1993/94 Обрадовић је потписао за француски Лимож, али управа и тренер Божидар Маљковић одлучили су да Обрадовића замене са НБА играчема Денијем Јангом. Будући да је Обрадовићев уговор са Лиможом важио до 1995, он је наставио да тренира са екипом до јануара 1995. када се вратио у Црвену звезду.[4]

Црвена звезда (1994)[уреди]

Екипа Црвене звезде је регуларни део сезоне 1993/94. завршила на трећем месту. Пред почетак плеј-офа, Обрадовић се вратио у екипу и преузео улогу организатора и носиоца игре. Црвена звезда је 30. децембра 1993, победом над ОКК Београдом, освојила Суперкуп Југославије, а Обрадовић је постигао 14 поена. Са Обрадовићем као носиоцем игре, у финалној серији плеј-офа, након пет мечева против КК Партизана, Црвена звезда је освојила нову титулу првака Југославије. Обрадовић је био најбољи стрелац екипе у финалној серији са укупно 97 поена, док је у плеј-офу на 10 утакмица постизао просечно 22,6 поена.[3]

Алба Берлин (1994-97)[уреди]

Следеће сезоне Обрадовић је потписао уговор са екипом Алба Берлин коју је тада тренирао Светислав Пешић. У својој првој сезони, Обрадовић се наметнуо као један од вођа екипе која је стигла до финала Купа Радивоја Кораћа. У првој утакмици финалног двомеча у Милану, против Стефанела, Обрадовић је постигао 34 поена, а утакмица је завршена нерешеним резултатом 87-87. У реваншу, пред 9000 гледалаца, Алба је, захваљујући Теоману Алибеговићу који је постигао 34 поена, победила у 85-79 и тако постала прва немачка кошаркашка екипа која је освојила неку од европских титула. У тој утакмици Обрадовић је постигао 12 поена и имао пет асистенција.[5] Након освајања Купа Кораћа, очекивала се и титула шампиона Немачке. Алба је, ослабљена неиграњем повређених Обрадовића и Алибеговића, изгубила у финалу од Бајера из Леверкузена.[6]

Следеће сезоне Алба је, и поред Обрадовићевих добрих игара, испала у шеснаестини финала Купа Радивоја Кораћа од АСВЕЛ-а, а у полуфиналу плеј-офа шампионата Немачке од Бајера из Леверкузена.[6]

У сезони 1996/97, појачана Алба наступила је по први пут у Евролиги, а изгубила је у шеснаестини финала од Барселоне. У Немачкој је Алба у тој сезони освојила и првенство и куп. Обрадовић је у тој сезони постизао просечно 14,7 поена и имао 3,9 асистенција ппо мечу у Евролиги и 14,2 поена и 3,9 асистенција по мечу у немачком првенству. Наступио је за Запад на Јуростарс утакмици у Истанбулу 1996. и на немачком олстар утакмици.[4] Током три сезоне у Алби постигао је 2627 поена на 157 утакмица, што га је сврстало на 8. место најбољих стрелаца у историји немачких кошаркашких шампионата.[6]

Виртус Рома (1997—1999)[уреди]

Пред почетак сезоне 1997/98. прешао је у Виртус из Рима. Убрзо се наметнуо као вођа екипе која је стигла до полуфинала Купа Радивоја Кораћа. У првенству Италије Виртус се пласирао на 8. место, а у четвртфиналу плеј-офа изгубио је од Киндера са 3-1. У регуларном делу сезоне Обрадовић је био најбољи асистент и други стрелац екипе са 14.2 поена и 2.7 асистенција по утакмици. У мечевима плеј-офа постизао је 20,3 поена у просеку.[7]

У сезони 1998/99. Виртус се у регуларном делу сезоне пласирао на 6. место, а у четвртфиналу плеј-офа изгубио је од Киндера са 3-0. У својој другој сезони у Италији, Обрадовић је био први стрелац Виртуса са 17,7 поена по утакмици, а наступио је и у италијанском олстар такмичењу.[4][7]

Црвена звезда (1999—2000)[уреди]

Након Европског првенства, Обрадовић се вратио у Црвену звезду. Због повреде Ахилове тетиве, задобијене на Европском првенству[8], Обрадовић је мало играо, тако да је сезону завршио са само једном одиграном утакмицом.[3] На крају сезоне потписао је уговор са Будућности из Подгорице.

Будућност (2000—2001)[уреди]

Обрадовић је током читаве сезоне имао проблема са повредама[9], али је дао свој допринос пласману Будућности у осмину финала Евролиге (поражени од Реал Мадрида са 2-0) и освајању националног купа и шампионата. У Будућности су тада, уз Обрадовића, играли репрезентативци Дејан Томашевић, Игор Ракочевић и Миленко Топић. Једну од слабијих сезона у каријери завршио је са постигнута 8,3 поена и 1,6 асистенција просечно у лиги и са 7,6 поена и 1 асистенцијом у Евролиги.[4][10]

Рајненерги Келн (2001—2005)[уреди]

У сезони 2001/02 Обрадовић се враћа у Немачку на позив Светислава Пешића, тадашњег тренера Келна. И у првој сезони у Келну због повреда није играо прва два месеца. Током лигашког дела сезоне постизао је 17,1 поен, имао 4,2 асистенције и 3,1 скок по утакмици. Келн се пласирао у финале плеј-офа, у ком је изгубио од берлинске Албе. Обрадовић је и те сезона наступио на немачком олстар мечу.[4] У сезони 2003/04 Келн је освојио прву титулу у историји - Куп Немачке. Обрадовић је због повреда играо на само 10 утакмица, па се Келн пласирао на 6. место и испао у првој рунди плеј-офа од Франкфурта. У сезони 2004/05. екипа Келна освојила је још један Куп Немачке, победом у финалу над Боном. Обрадовић је постизао 14,3 поена и имао 3,7 асистенција по мечу у сезони.[11] Након те сезоне, Обрадовић је прихватио понуду управе Келна и постао тренер прве екипе[12]

Репрезентација[уреди]

Након укидања санкција, репрезентација Југославије добила је могућност да кроз квалификације избори право наступа на Европском првенству 1995 у Грчкој. Обрадовић је одиграо кључну улогу у утакмици против Бугарске, када је постигао 16 поена и тако дао свој допринос пласману на Европско првенство [13] У финалу првенства, репрезентација Југославије је победила Литванију и тако освојила златну медаљу. Обрадовић је на првенству постизао 6,3 поена за просечних 16 минута по мечу.[14] На Олимпијским играма 1996. у Атланти репрезентација Југославије је у финалу изгубила од америчког Дрим-тима. Обрадовић је на Играма постизао просечно 6,3 поена по утакмици за просечно 17,3 минута у игри.[15]

Био је члан репрезентације Југославије на Европском првенству 1997 у Шпанији, која је освојила златну медаљу победом у финалу против Италије 61-49[13] На Светском првенству 1998. у Грчкој, репрезентација Југославије је у финалном мечу победила Русију 64-62 и тако освојила још једну златну медаљу на великим такмичењима[16] На Европском првенству у Француској, Обрадовић је са репрезентацијом освојио бронзану медаљу након пораза у полуфиналу од Италије и победе у мечу за треће место над Француском. Обрадовић је постизао просечно 9,3 поена и имао 1,6 украдену лопту по мечу. Због повреде није играо у завршници такмичења.[13] У четвртфиналу Олимпијских игара 2000. у Сиднеју репрезентација Литваније победила је Југославију са 76-63. Обрадовић је на такмичењу постизао просечно 6,6 поена, имао 1,7 асистенција и 1,6 скокова по мечу.[15] Последње велико такмичење на којем је Обрадовић наступао као репрезентативац било је Европско првенство 2001. године у Турској. Југославија је у финалу победила Турску 78-69, а Обрадовић је на такмичењу постизао просечно 4,3 поена, имао 1,7 асистенција и украдених лопти по мечу.[13]

Тренерска каријера[уреди]

Келн[уреди]

У првој тренерској сезони Обрадовић је са најмлађим тимом лиге освојио титулу првака Немачке победивши у плеј-офу екипу Албе са 3-1. У сезони 2006/07. са Келном је освојио Куп Немачке, али није успео да одбрани титулу првака Немачке. У сезони 2007/08, због финансијских проблема, већина играча је напустила екипу, Келн се пласирао тек на 10. место, а по завршетку сезоне екипа је избачена из Бундеслиге због несолвентности.[11][17]

Кијев[уреди]

Обрадовић је 2008. преузео екипу украјинског Кијева. На половини сезоне управа Кијева одлучила је да, због финансијских проблема, отпусти већину страних играча.[18]. И са подмлађеним тимом Обрадовић се пласирао у четвртфинале Јурочеленџ купа, а у првенству Украјине заузео је 4. место.[19]

Туров[уреди]

У сезони 2009/10 потписао је за Туров из Згожелеца, али је у новембру 2009, након шест утакмица, добио отказ.[20][21]

Доњецк[уреди]

У сезони 2010/11 вратио се у Украјину, поставши тренер Доњецка са којом се у сезони 2010/11. пласирао на прво место регуларне сезоне и на друго место у плеј-офу.[22] У сезони 2011/12, са Обрадовићем као тренером, екипа Доњецка је освојила прву титулу првака Украјине у својој историји. Доњецк се пласирао и у четвртфинале УЛЕБ купа у којем је поражен од Лијетувос Ритаса.[23]

Алба Берлин[уреди]

На крају сезоне 2011/12. Обрадовић се вратио у Немачку и постао тренер берлинске Албе[24]. У првој сезони Обрадовић је са Албом освојио Куп Немачке,[25]а у првенству Немачке доспео је до четвртфинала. У Евролиги Алба се пласирала у ТОП 16-фазу такмичења. Следеће сезоне Алба се пласирала у полуфинале првенства Немачке, а поново је освојен и Куп Немачке. У припремној утакмици пред почетак сезоне 2014/15, Алба је победила НБА тим Сан Антонио спарса резултатом 94-93.[26]

Успеси[уреди]

Играчки[уреди]

Клупски[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Тренерски[уреди]

Остало[уреди]

Ожењен је Слађаном и има двоје деце: Ању и Растка.[27] Важи за великог хедонисту, ужива у храни и пићу. Воли да путује и обилази егзотичне туристичке дестинације. И даље живи спортски, тренирајући са играчима и одлазећи у теретану. Истиче да је велики навијач Црвене звезде, са обзиром да је поникао у овом клубу. Пре утакмице Евролиге Албе са Црвеном звездом расплакале су га овације навијача у Пиониру.[28]

Извори[уреди]

  1. ((de)) Munzinger Online, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. „Arhiva Srbije: Svi "zlatni dečaci"“. Arhiva.srbija.gov.rs Приступљено 11. 10. 2012.. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „{Istorijat KK Crvena Zvezda}“. Kkcrvenazvezda.rs Приступљено 11. 10. 2012.. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 ((fr)) L’Encyclopеdie non officielle du CSP Limoges, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ((es)) linguasport.com , Приступљено 24. 4. 2013.
  6. 6,0 6,1 6,2 ((en)) Alba Berlin Club History, Приступљено 24. 4. 2013.
  7. 7,0 7,1 ((it)) Sitto Ufficiale della Lega Basket Serie A: Statistiche, Приступљено 24. 4. 2013.
  8. „Mozzartsport: Saša Obradović, košarkaški trener – apsolutna organizovanost“. Ekapija.com Приступљено 11. 10. 2012.. 
  9. ((en)) euroleague.net, FAN MAIL: Sasa Obradovic , Приступљено 24. 4. 2013.
  10. „KK Buducnost - Istorija kluba“. Kkbuducnost.me Приступљено 11. 10. 2012.. 
  11. 11,0 11,1 ((de)) Basketball Bundesliga, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ((de)) Köln 99ers - Basketball in Köln, Приступљено 24. 4. 2013.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 [1] Приступљено 6. 3. 2015.
  14. ((en)) fibaeurope.com , Приступљено 24. 4. 2013.
  15. 15,0 15,1 ((en)) archive.fiba.com, Приступљено 24. 4. 2013.
  16. ((es)) Deportivo del Diario Hoy 10/8/1998, Приступљено 24. 4. 2013.
  17. ((de)) Bild, Obradovic: "Köln tötet den Basketball!", Приступљено 24. 4. 2013.
  18. ((de)) sportando.net: Crisis in BC Kiev: out all foreign, Приступљено 24. 4. 2013.
  19. ((en)) Kiev History, Приступљено 24. 4. 2013.
  20. ((en)) euroleague.net - coaches, Приступљено 24. 4. 2013.
  21. ((en)) sportando.net: Obradovic and Turow part ways , Приступљено 24. 4. 2013.
  22. ((uk)) BC Donetsk История клуба, Приступљено 24. 4. 2013.
  23. „{Mozzartsport: Titula za Sašu Obradovića, Avdalovića i Radenovića u Ukrajini}“. Mozzartsport.com Приступљено 11. 10. 2012.. 
  24. ((en)) Heinnews: Obradovic returns to Berlin, Приступљено 24. 4. 2013.
  25. „Саша Обрадовић - Краљ Берлина!“. Новости. 26.03.2013. Приступљено 6. 3. 2015.. 
  26. „Алба у Берлину победила Сан Антонио!“. РТС. 09.10.2014. Приступљено 6. 3. 2015.. 
  27. „Саша Обрадовић, кошаркашки тренер - апсолутна организованост“. ekapija.com. 21.04.2010. Приступљено 6. 3. 2015.. 
  28. „Саша Обрадовић заплакао у Пионирау!“. Мондо. 29.01.2015. Приступљено 6. 3. 2015.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :