Саша Обрадовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саша Обрадовић

Saša Obradović.jpg

Личне информације
Пуно име Саша Обрадовић
Датум рођења 29. јануар 1969.
Место рођења Flag of SFR Yugoslavia.svg Београд (СРС, СФРЈ)
Држављанство Застава Србије Србија
Висина 1,97 m
Позиција плејмејкер
Про каријера 1987–2005
Сениорски клубови
Год. Клуб
1987—1993
1993—1994
1994
1994—1997
1997—1999
1999—2000
2000—2001
2001—2005
Црвена звезда
Лимож
Црвена звезда
АЛБА Берлин
Виртус Рома
Црвена звезда
Будућност
Келн
Репрезентација
Flag of FR Yugoslavia.svg Кошаркашка репрезнтација СР Југославије
Тренерска каријера
2005—2008
2008—2009
2009
2010—2012
2012—
КК Келн
KK Кијев
КК Туров Згожелец
KK Доњецк
KK АЛБА Берлин

Саша Обрадовић (Београд, 29. јануар 1969) је бивши југословенски и српски кошаркаш. У својој професионалној играчкој каријери наступао је за Црвену звезду, Лимож, Алба Берлин, Виртус Рому, Будућност и Келн. Освојио је као играч 2 првенства Југославије 1993. и 2001. године, куп Југославије 2001. године, првенство Немачке 1997. године, 3 купа Немачке 1997. 2004. и 2005. године као и Купа Радивоја Кораћа 1995. године.

Са репрезентацијом Југославије освојио је сребрену медаљу на Олимпијским играма 1996. године, златну медаљу на Светском првенству 1998. године, 3 златне (1995. 1997. и 2001. године) и бронзану медаљу (1999. године) на Европским првенствима

Одмах након завршетка играчке каријере 2005. године започиње тренерску каријеру и данас је шеф стручног штаба екипе Алба Берлин. У тренерској каријери освојио је првенство Немачке 2006. године, куп Немачке 2007 и 2013. године и првенство Украјине 2012. године.

Каријера[уреди]

Први кораци[уреди]

Своје прве спортске кораке Саша Обрадовић је направио у атлетици. Ипак, са 14 година, прелази на кошарку и почиње са тренинзима у екипи КК Раднички Београд.[1] Осим Радничког, наступао је за млађе категорије КК БАСК, а професионалну каријеру започиње у екипи КК Црвена звезда 1987. године. [2]

Играчка каријера[уреди]

Црвена звезда (1987-1993)[уреди]

За екипу Црвене звезде дебитовао је у сезони 1987-1988. Тренер Владе Ђуровић га полако уводи у тим и пружа шансу на 15 лигашких мечева на којима је Обрадовић постигао 13 поена, док је у Купу Радивоја Кораћа одиграо 2 меча без постигнутих поена. У наредној сезони 1988-1989, нови тренер Зоран Славнић пружа Обрадовићу већу минутажу. Он наступа на свих 22 меча регуларне сезоне и постиже укупно 58 поена. Читаву сезону 1989-1990 Обрадовић пропушта због служења војног рока, а враћа се у тим Црвене звезде наредне сезоне (1990-1991) у којој постиже 121 поен на 21 мечу. У наредним сезонама Саша Обрадовић наставља да напредује под тренерима Душком Вујошевићем и Владиславом Лучићем да би се упоран рад напокон исплатио у сезони 1992-1993. Заједно са, између осталих, Небојшом Илићем, Александром Трифуновићем и младим Дејаном Томашевићем осваја своју прву титулу и прву титулу Црвене звезде након 21 године паузе, а он бива прогласен за најбољег играча шампионата.[3][4]

Лимож (1993-1994)[уреди]

Након освајања своје прве титуле Саша Обрадовић започиње своју интернационалну каријеру, међутим, не онако како је очекивано. На почетку сезоне, у октобру 1993. године, управа Лиможа и тренер Божидар Маљковић одлучују да промене странца и доведу НБА играча Денија Јанга који је регистрован уместо Обрадовића. Пошто је имао уговор са Лиможом до 1995. године Обрадовић наставља да тренира са екипом до јануара 1995. године када се враћа у Црвену звезду.[4]

Црвена звезда (1994)[уреди]

Екипа Црвене звезде је током регуларног дела сезоне 1993-1994 играла веома промењиво и завршава на трећем месту лигашког дела првенства. Пред сам почетак плеј-офа Обрадовић се враћа у екипу и преузима улогу носиоца екипе. Тим одговара позитивно на ову промену, подиже ниво игре и у финалној серији након 5 мечева против КК Партизана осваја нову титулу првака Југославије. Обрадовић је био најбољи стелац екипе у плеј-офу са 22.6 поена у просеку.[3]

Алба Берлин (1994-1997)[уреди]

Након освојене нове титуле, Обрадовић поново одлази у иностранство и потписује уговор са екипом Алба Берлин коју тада тренира Светислава Пешића. Овога пута интернационална каријера креће правим током. У својој првој сезони Обрадовић се намеће као један од вођа екипе која стиже до финала Купа Радивоја Кораћа. У првој утакмици финалног двомеча у Милану, против Стефанела, Саша Обрадовић постиже 34 поена, а утакмица завршава нерешеним резултатом 87-87. У реваншу, пред 9000 гледалаца, Алба захваљујући распуцаном Теоману Алибеговићу остварује победу 85-79 и доноси први европски трофеј у Немачку. Саша Обрадовић је допринео историјској победи са 12 поена и 5 асистенција.[5] Након освајања Купа Радивоја Кораћа навијаћи Албе су очекивали лако освајање првенства Немачке, међутим, екипа ослабљена повредама Обрадовића и Алибеговића губи финале од Бајер Леверкузена.[6]

Након укидања санкција репрезентација Југославије учествује на Европском првенству 1995 у Грчкој. Победом над Литванијом репрезентација осваја златну медаљу. Као замена за сјајног Александра Ђорђевића, Обрадовић постиже 6.3 поена за просечних 16 минута по мечу.[7]

После одличне дебитантске сезоне у Немачкој и злата на Европском првенству друга сезона доноси разочарење за Обрадовића и екипу Албе. И поред његових добрих игара екипа испада у шестестини финала Купа Радивоја Кораћа од АСВЕЛ-а и полуфиналу плеј-офа Немачке са 3-1 у победама од Бакер Леверкузена.[6]

На Олимпјским играма 1996. у Атланти репрезентација Југославије стиже до финалне утакмице где губи од Дрим Тима. У сребрену медаљу репрезентације Обрадовић уграђује просечних 6.3 поена за 17.3 минута на паркету по утакмици.[8]

У сезони 1996-1997 појачана екипа Албе наступа по први пут у Евролиги и завршава такмичење у шеснаестини финала поразом од Барселоне. Са друге стране, дугоочекивана национална титула напокон стиже у Берлин заједно са Купом Немачке. У историјској сезони за Албу, Саша Обрадовић постиже 14,7 поена и 3,9 асистенција у просеку у Евролиги и 14,2 поена и 3,9 асистенција по мечу у Немачком првенству. Наступа за Запад на Еуростарс утакмици у Истанбулу 1996. године и Немачком Ол стару за сезону 1996-1997. [4] Током три сезоне у Алби постигао је 2627 поена на 157 утакмица за 8. место најбољих стрелаца у историји.[6]

Као незамењиви део репрезентације Југославије учествује на Европском првенству 1997 у Шпанији и осваја нову златну медаљу победом репрезентације у финалу против Италије 61-49[7]

Виртус Рома (1997-1999)[уреди]

Пред почетак сезоне 1997/1998 Обрадовић прелази у Виртус из Рима и једну од најјачих европских лига. Убрзо се намеће као главни играч и води екипу до полуфинала Купа Радивоја Кораћа, док у Италијанском првенству Виртус завршава на 8. месту и бива поражен у четвртфиналу плеј-офа од Киндера са 3-1. Обрадовић завршава сезону као први асистент и други стрелац екипе са 14.2 поена, 2.7 асистенција по утакмици у регуларном делу сезоне. Током плеј-оф мечева подиже форму и постиже 20.3 поена у просеку.[9]

Током лета 1998. репрезентација Југославије осваја још једну златну медаљу. Овог пута на Светском првенству у Грчкој. У финалном мечу Југославија побеђује Русију 64-62 уз одличну партију Жељка Ребраче и Дејана Бодироге.[10]

Следеће сезоне (1998/1999) екипа Виртуса завршава регуларни део сезоне на 6. месту и поново губи од Киндера у четвртфиналу плеј-офа, овог пута са 3-0. У својој другој сезони у Италији Саша Обрадовић предводи екипу Виртуса као први стрелац тима са 17.7 поена по утакмици и наступа на италијанском Ол стару.[4][9]

По завршетку сезоне Обрадовић се прикљућује репрезентацији Југославије која учествује на Европском првенству у Француској и осваја бронзану медаљу након пораза у полуфиналу од Италије и победе у мечу за треће место над домачином Француском. Обрадовић је бележио просечно 9.3 поена, 1.6 украдену лопту по мечу до повреде због које није учествовао у завршној фази такмичења.[7]

Црвена звезда (1999-2000)[уреди]

Након Европског првенства Обрадовић напуста Виртус и прелази у редове Црвене звезде, међутим, услед тешке повреде ахилове тетиве задобијене на Европском првенству[11] читаву сезону проводи у опоравку и завршава сезону са једном одиграном утакмицом купа у дресу Црвене звезде.[3] На крају сезоне одлази из Црвене звезде и потписује уговор са екипом Будућности из Подгорице.

Први пут након санкција репрезентација Југославије се враћа са великог такмичења без медаље. У четвртфиналу Олимпијских игара 2000. у Сиднеју репрезентација Литваније побеђује Југославију са 76-63. На турниру Обрадовић белези 6.6 поена, 1.7 асистенција и 1.6 скокова по мечу.[8]

Будућност (2000-2001)[уреди]

Током читаве сезоне Саша Обрадовић води борбу са повредама[12] али доприноси пласману у осмину финала Евролиге (поражени од Реал Мадрида са 2-0) и освајању прве дупле круне за одличну екипу Будућности, предвођену репрезентативцима Дејаном Томашевићем, Игором Ракочевићем и Миленком Топићем. Једну од слабијих сезона у каријери завршава са 8.3 поена 1.6 асистенција просечно у лиги и 7.6 поена и 1 асистенцијом у Евролиги.[4][13]

Европско првенство 2001. године у Турској је последње велико такмичење на којем Саша Обрадовић учествује са репрезентацијом Југославије. Победом у финалу над домаћином Турском 78-69 репрезентација Југославије осваја златну медаљу. Освајању злата Обрадовић је допринео са 4.3 поена, 1.7 асистенција и украдених лопти по мечу.[7]

Рајненерги Келн (2001-2005)[уреди]

Након две сезоне у Југославији, Обрадовић се поново враћа у Немачку на позив тадашњег тренера Келна, Светислава Пешића, где наступа наредне 4 сезоне. И у првој сезони у Келну нису га заобишле повреде па је паузирао два месеца почетком 2001. године. Током лигашког дела сезоне бележи одличних 17.1 поен, 4.2 асистенције и 3.1 скок по утакмици. Келн успева да се пласира у финале плеј-офа где губи од берлинске Албе. Поново учествује на Немачком Ол Стар мечу. [4] Сезона 2003/2004 доноси први трофеј за екипу Келна – Немачки куп. Услед проблема са повредама Обрадовић пропушта први део сезоне и игра на само 10 утакмица, а екипа без првог плејмејкера завршава на 6. месту и испада у првој рунди плеј-офа од Франкфурта. У сезони 2004-2005 још један Куп Немачке стиже у Келн након победе у финалу над Боном. Обрадовић је још једном предводио екипу Келна са 14.3 поена и 3.7 асистенција у сезони.[14] Након успешне сезоне Саша Обрадовић прихвата понуду управе Келна и капитенску траку замењује са тренерском клупом чиме почиње тренерску каријеру.[15]

Тренерска каријера[уреди]

У својој дебитантској тренерској сезони Саша Обрадовић остварује велики успех и осваја са најмлађим тимом лиге титулу првака Немачке. Титула је освојена победом над фаворизованом екипом Албе 3-1 у финалној серији плеј-офа. У сезони 2006-2007 не успева да одбрани титулу првака али доноси трећи Куп Немачке у Келн. Услед финансијских проблема током сезоне 2007-2008 већина играча напушта екипу, тим завршава на 10 месту, а на крају сезоне због инсолвентности бива избачен из Бундеслиге.[14][16]

2008. године Обрадовић преузима екипу украјинског Кијева. На половини сезоне управа Кијева услед финансијске кризе одлучује да отпусти скоро све стране играче[17] али Саша Обрадовић са младим тимом успева да стигне до четвртфинала Еурочеленџ купа и 4. места у првенству Украјине.[18]

Нова сезона и нови тим. Овог пута пољски Туров у којем се није дуже задржао због отказа у новембру 2009. године, након само 6 утакмица сезоне.[19][20]

Након тога следи повратак у Украјину где током две сезоне успешно води екипу Доњецка са којом у сезони 2010-2011 завршава на првом месту регуларне сезоне и на другом месту у плеј-офу.[21] У сезони 2011-2012 осваја прву титулу првака Украјине за Доњецк и стиже до четвртфинала УЛЕБ купа где је поражен од Лијетувос Ритаса.[22] Крај сезоне 2011-2012 предствља нови повратак за Обрадовића у Немачку кошарку где преузима екипу Албе[23] у којој је и данас шеф стручног штаба.

Извори[уреди]

  1. ^ ((de)) Munzinger Online, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ „Arhiva Srbije: Svi "zlatni dečaci"“. Arhiva.srbija.gov.rs Приступљено 11. 10. 2012.. 
  3. ^ а б в „{Istorijat KK Crvena Zvezda}“. Kkcrvenazvezda.rs Приступљено 11. 10. 2012.. 
  4. ^ а б в г д ђ ((fr)) L’Encyclopеdie non officielle du CSP Limoges, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ ((es)) linguasport.com , Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ а б в ((en)) Alba Berlin Club History, Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ а б в г ((en)) fibaeurope.com , Приступљено 24. 4. 2013.
  8. ^ а б ((en)) archive.fiba.com, Приступљено 24. 4. 2013.
  9. ^ а б ((it)) Sitto Ufficiale della Lega Basket Serie A: Statistiche, Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ ((es)) Deportivo del Diario Hoy 10/8/1998, Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ^ „Mozzartsport: Saša Obradović, košarkaški trener – apsolutna organizovanost“. Ekapija.com Приступљено 11. 10. 2012.. 
  12. ^ ((en)) euroleague.net, FAN MAIL: Sasa Obradovic , Приступљено 24. 4. 2013.
  13. ^ „KK Buducnost - Istorija kluba“. Kkbuducnost.me Приступљено 11. 10. 2012.. 
  14. ^ а б ((de)) Basketball Bundesliga, Приступљено 24. 4. 2013.
  15. ^ ((de)) Köln 99ers - Basketball in Köln, Приступљено 24. 4. 2013.
  16. ^ ((de)) Bild, Obradovic: "Köln tötet den Basketball!", Приступљено 24. 4. 2013.
  17. ^ ((de)) sportando.net: Crisis in BC Kiev: out all foreign, Приступљено 24. 4. 2013.
  18. ^ ((en)) Kiev History, Приступљено 24. 4. 2013.
  19. ^ ((en)) euroleague.net - coaches, Приступљено 24. 4. 2013.
  20. ^ ((en)) sportando.net: Obradovic and Turow part ways , Приступљено 24. 4. 2013.
  21. ^ ((uk)) BC Donetsk История клуба, Приступљено 24. 4. 2013.
  22. ^ „{Mozzartsport: Titula za Sašu Obradovića, Avdalovića i Radenovića u Ukrajini}“. Mozzartsport.com Приступљено 11. 10. 2012.. 
  23. ^ ((en)) Heinnews: Obradovic returns to Berlin, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :