Предраг Даниловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Предраг Даниловић
Личне информације
Датум рођења 26. фебруар 1970.
Место рођења Сарајево (СФРЈ)
Држављанство Застава Србије Србија
Висина 2,01 m
Позиција бек
Драфт 1992 (43. пик у 2. рунди)
Одабрао Голден Стејт Вориорси
Про каријера 1988—2000
Сениорски клубови
Год. Клуб
1988—1992
1992—1995
1995—1997
1997
1997—2000
Партизан
Виртус Болоња
Мајами Хит
Далас Маверикси
Виртус Болоња
Репрезентација
Застава Југославије Југославија

Предраг Саша Даниловић (рођен 26. фебруара 1970. у Сарајеву) је бивши југословенски и српски кошаркаш. Даниловић је са репрезентацијом Југославије освојио 4 европска првенства и сребрну медаљу на Олимпијским играма. Проглашен је за европског играча године 1995. и најбољег играча италијанског првенства 1998.

Предраг Даниловић је са Владом Дивцем, Жарком Паспаљем, Сашом Ђорђевићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао хуманитарну организацију Група 7.

Тренутно обавља функцију председника КК Партизан.


Југославија[уреди]

Даниловић је кошарком почео да се бави у КК Босна. Незадовољан статусом, прелази у Партизан, који је у то време тренирао Душко Вујошевић. Међутим, пошто није добио исписницу од свог бившег клуба, годину дана није могао да игра за Партизан. У лето 1987. је уписао средњу школу у америчком градићу Куквил у држави Тенеси. Овде је провео седам месеци, а онда се вратио у Југославију. За Партизан је дебитовао 1989. и са њим освојио Куп Југославије победом над сплитском Југопластиком и Куп Радивоја Кораћа победом у финалу против италијанског Вивом Визмаром из Кантуа. После само једне сезоне у првом тиму, ондашњи селектор Душан Ивковић га је позвао репрезентацију за Европско првенство 1989. у Загребу, на ком је Југославија лако дошла до златне медаље. Због повреде је пропустио Светско првенство 1990. у Аргентини, али је на Европском првенству 1991. у Риму освојио своје друго злато. Следеће сезоне, тим Партизана, чији је просек година био 21,7 година, предвођен Сашом Ђорђевићем и Предрагом Даниловићем и доскорашњим капитеном Жељком Обрадовићем на месту тренера, је освојио Куп европских шампиона победом на Хувентудом 71:70, иако је Партизан због рата у бившој Југославији, само четвртфиналну утакмицу против Кнора одиграо пред својим навијачима. Даниловић је проглашен за најбољег играча фајнал-фора. Исте године је освојена дупла круна у домаћем првенству. Голден Стејт Вориорси су га изабрали као 43. пика на драфту 1992. године.

Италија[уреди]

Даниловић је у сезони 1992/1993 прешао у за 1,7 милиона долара на две године прешао Кнор, а после је продужио уговор на још једну сезону за 1 милиона долара. За ове три године је освојио три првенства Италије. Са репрезетнацијом је освојио Европско првенство 1995. у Атини победом над Литванијом 96:90, након три године одсуствовања са међународне сцене због санкција. FIBA га је 1995. прогласила за најбољег кошаркаша Европе те године.

Сједињене Државе[уреди]

На крају сезоне 1994/1995 Даниловић је прешао у Мајами Хит, који су у трејду са Голден Стејтом добили права на Даниловића. У првој сезони је одиграо 19 утакмица, а у другој 43 за Мајами и 13 за Далас Мавериксе. У дресу Мајамија је постигао свој лични рекорд у NBA од 30 поена 9. децембра 1995, а на утакмици против Њујорк Никса у Медисон Сквер Гардену 3. децембра 1996. је шутирао за три поена седам од седам (рекорд NBA је осам од осам). За две сезоне у професионалној лиги је постизао 12,8 поена по утакмици.[1] Између две сезоне у NBA је са репрезентацијом освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. у Атланти, а 1997. је освојио злато на Европском првенству 1997. у Барселони.

Повратак у Италију[уреди]

За следећу сезону се вратио у Киндер са којим је 1998. освојио првенство Италије и Евролигу. Због хируршког захвата на зглобу је пропустио Светско првенство 1998. у Атини. Августа исте године је именован за југословенског амбасадора добре воље.

Следеће сезоне Даниловић и Киндер су стигли до финала Евролиге, где су изгубили од литванског Жалгириса. Те сезоне је освојен Куп Италије, а са репрезентацијом СР Југославије је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1999. у Француској.

У марту 2014. године Виртус Болоња (некада Киндер) је у част Предрага Даниловића свечано повукла дрес са бројем 5 који је Даниловић носио док је играо за овај тим[2].

Даниловић је 2000. године је био капитен репрезентације СР Југославије на Олимпијским играма у Сиднеју са којом је стигао до 6. места. На крају ове сезоне, Даниловић је престао активно да се бави кошарком.

Након играчке каријере[уреди]

Октобра 2000. је заједно са Драженом Далипагићем и Жарком Паспаљем именован за потпредседника КК Партизан, док је Владе Дивац именован за председника. Међутим, пошто је Дивац још увек активно играо, Даниловић га је замењивао на месту председника.

Током приватизације Књаза Милоша, Даниловић је понудио малим акционарима 3.500 динара ако продају своје акције Владету Дивцу и фирми Даноне, али је на крају ФПП Балкан Лимитид постао већински власник Књаза Милоша.[3] Исте године, Дивац и Даниловић су поднели оставке на своја места у Партизану због противљења учешћа Партизана у Јадранској лиги, проблема око преласка Луке Богдановића из Црвене звезде и недошења Закона о спорту. У клуб се вратио почетком 2007.

Због физичког напада на судију 30. маја 2007. након полуфиналне утакмице плеј-офа првенства Србије против Хемофарма у Вршцу, Даниловић је од стране Кошаркашког савеза Србије кажњен са две године забране обављања функција у клубу, али му је казна ублажена на две године условно. [4] Свој неконтролисан темперамент је исказао и у тучи са својим пријатељима у којој је избоден ножем [5]

Предраг Даниловић је ожењен Светланом, новинарком РТСа, са којом има кћерке Олгу и Соњу и сина Вука.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]