Gustaf II Adolf Švedski

Gustavus Adolfus
kralj Švedske
Lični podaci
Datum rođenja	(1594-12-09)9. decembar 1594.
Mesto rođenja	Stokholm, Švedska
Datum smrti	6. novembar 1632.(1632-11-06) (37 god.)
Mesto smrti	Licen, Saksonija
Porodica
Supružnik	Marija Eleonora od Brandenburga
Potomstvo	Kristina od Švedske, Gustav of Vasaborg
Roditelji	Karl IX Švedski Kristina od Holštajn-Gotorpa
Dinastija	Vasa
Prethodnik	Karl IX Švedski
Naslednik	Kristina Švedska

Gustavus Adolfus, (šved. Gustav II Adolf; Stokholm, 9. decembar 1594 — Licen, 6. novembar 1632) je bio kralj Švedske (1611—1632) iz dinastije Vasa. Zvali su ga i „Lav Severa“. Bio je jedan od glavnih učesnika Tridesetogodišnjega rata, u kome je za samo dve godine odneo pobede u preko 10 bitaka sa Habzburzima i Špancima, sve do pogibije u 37-oj godini. Uspešno je ratovao i sa Rusijom, Norveškom i Poljskom, i time značajno proširio teritoriju Švedske. Važi za jednog od najboljih vojskovođa svoga vremena.

Stvorio je modernu vojsku. Uveo je čitav niz inovacija u načinu ratovanja i taktici, pa ga je Napoleon smatrao jednim od najvećih generala svih vremena. Napravio je od Švedske najveću pomorsku silu toga vremena. Tokom vlasti osnovao je grad Geteborg i mnoštvo manjih gradova, kao i škola i bolnica. Napravio je bitne i progresivne reforme u zakoniku. Osnivač je Univerziteta u Tartuu u Estoniji, koji je tada pripadao Švedskoj. Najveći gradovi Švedske su bili Riga, Stokholm i Talin.

Detinjstvo i mladost

Rođen je kao sin švedskog kralja i svog prethodnika Karla IX od Švedske i Kristine od Holštajn-Gotorpa. Bio je oženjen Marijom Eleonorom od Brandenburga, ćerkom kneza-izbornika Brandenburga, imali su samo jednu ćerku Kristinu.

Odabrao je pruski grad Elbing kao bazu za svoje operacije tokom rata. Kad je bio mlađi često je inkognito putovao da bi upoznao zemlju i ljude prijatelja potencijalnih neprijatelja. Bio je prosvećeni vladar, koji je plemstvo držao na uzdi podržavajući i trgovce i radnike protiv plemstva.

Vojskovođa

Kao general čuven je po inovacijama. Počeo je koristiti mobilnu artiljeriju na bojištu. Koristio se aktivnom taktikom, gde je napad imao prednost nad odbranom, a pokretljivost je postala značajnija nego u uobičajenim taktikama. Mušketiri pod njegovom komandom bili su poznati po preciznosti i brzini ponovnog punjenja. Čak su ispaljivali i tri puta više hitaca u minuti od bilo koje druge mušketirske jedinice toga doba.

Stvorio je modernu vojsku malih taktičkih jedinica sa profesionalnom komandom. Gusto raspoređeni, a pokretni topovi postaju odlična podrška taktičkim jedinicama. Saradnja artljerije, pešadije i konjice u klinastim formacijama omogućuje švedskoj vojsci da lako pobeđuje zastarele pravougaone formacije mušketira i kopljanika.

Uspevao je da tokom bitke iskoristi mogućnosti, koje se brzo stvaraju, tako da ih je trebalo brzo i iskoristiti, dok takva mogućnost u bici ne isčezne. Brzim manevrima lake i teške konjice u koordinaciji sa dobro istreniranom i discipliniranom pešadijom preokrenuo bi brzo bitku u svoju korist.

Bio je to samo jedan od razloga zašto su ga obožavali Karl fon Klauzevic i Napoleon i zašto su ga smatrali jednim od najvećih generala svih vremena.

Švedska postaje dominantna sila na Baltiku

Lav Severa—Gustav Adolf na čuvenoj prekretnici tokom bitke kod Brajtenfelda 1631.

Posle Ingrijskog rata sa Rusijom (1610—1617) sklapa se Stolbovski mir 1617, po kome se osigurava Estonija u švedskom posedu, a Švedskoj se priključujee Karelija i Ingermarlandija i deo oko reke Neve, pa je Rusija bila odsečena od Baltika.

Protiv Poljske se vodio Poljsko-švedski rat tokom 1620—1622. i 1625—1629. Poljska je mirom iz 1629. bila prinuđena da preda veliki deo Livonije sa Rigom. Šveđani su dobili pravo da oporezuju poljsku robu, koja prolazi kroz Baltik i postali su glavna sila na južnom Baltiku. Švedska jedino nije uspela zauzeti Gdanjsk. Švedska je kontrolisala gotovo sve baltičke luke izuzev Gdanjska i Kenigsberga. Švedska je posle toga rata imala dovoljno novca za ulazak u Tridesetogodišnji rat.

Učešće u Tridesetogodišnjem ratu

Gustav II Adolf je ušao u rat, kao i danski kralj ranije, da pomogne nemačke luterane, da spreči katoličko širenje i da dobije ekonomski uticaj na nemačke države na Baltiku. Gustav Adolf je bio zabrinut zbog rastuće snage Svetog rimskog carstva. Kao i danskog kralja pre njega i Šveđane finansira francuski kardinal Rišelje i Holanđani. Od 1630. do 1634. uspio je da povrati mnogobrojne prethodno zauzete protestantske teritorije.

Nakon što je otpustio Albrehta Valenštajna, Ferdinand II je zavisio o Katoličkom savezu. U bici kod Brajtenfelda 1631. Gustav Adolf je porazio vojsku Katoličkog saveza pod komandom generala Tilija. To je bila velika pobeda u kojoj je uništio 60% protivničke vojske. Godinu dana kasnije ponovo su se sukobili i u toj bici je ubijen 1632. Johan Cerklas Tili. Švedska je počela dominirati ratištem. Kad je započela rat Švedska je imala 42.000 vojnika, a 1632. je imala 149.000 vojnika. Vojsku je velikim delom finansirala Francuska. Mnogi zarobljenici iz bitke kod Brajtenfelda su bili regrutovani u švedsku vojsku. Šveđani su zauzeli u maju 1632. čak i Minhen.

Pošto je general Tili bio mrtav car Ferdinand II je ponovo morao da traži pomoć od Albrehta Valenštajna, koga je bio prethodno smenio. Albreht Valenštajn je poveo veliku vojsku južno i počeo je ugrožavati linije snabdevanja švedske vojske. Gustav Adolf je znao da se Valenštajn priprema za napad. Gustav Adolf i Albreht Valenštajn sukobili su se 1632. u bici kod Licena. Šveđani su pobedili, ali Gustav Adolf je ubijen u toj bici.

Bio je aktivni učesnik bitaka, tako da je bio i sam ranjavan nekoliko puta, uključujući rane vrata, grla i stomaka. Zbog toga je prihvatio fleksibilni oklop umesto uobičajenog dvodelnog oklopa sa metalnom školjkom. Nije mogao da nosi metalni oklop zbog rana blizu kičme.

Ubijen je u bici kod Licena u ključnom trenutku bitke, kada je predvodio konjički napad u gustu maglu od baruta.

Švedska kruna se nasleđivala unutar dinastije Vasa. Brat Gustava Adolfa je bio umro, tako da je ostala samo ženska linija. Nasledila ga je ćerka Kristina Švedska.

Hronologija

Smrt Gustava Adolfa 16. novembra 1632. u bici kod Licena

• jul 1626. Gustav Adolf i njegova voska iskrcali su se u Pilau u Pruskoj, tokom Poljsko-švedskog rata (1625—1629)
• 18. avgust 1627. kralj je ozbiljno ranjen u bici kod Čeva protiv Poljaka
• maj 1630. Gustav Adolf se iskrcava u Pomeraniji, a 6. jula iskrcava se u Nemačkoj
• septembar 1631. u bici kod Brajtenfelda porazio je katoličke snage pod vodstvom Johana Cerklasa Tilija, čak i kad je ostao bez poražene saksonske vojske kao saveznika
• mart 1632. u bici kod Leha Gustav Adolf ponovo je pobedio Johana Cerklasa Tilija, a Tili je u toj bici smrtno ranjen
• maj 1632. Minhen se pokorava švedskoj vojsci
• septembar 1632. Gustav je napao Alta Vestu, koja je bila pod komandom Albrehta Valenštajna. Nepobedivi Šveđani su tada prvi put poraženi tokom rata. Zbog toga je dezertirao deo plaćenika iz švedske vojske.
• novembar 1632. bitka kod Licena u kojoj je Gustav Adolf ubijen, a Šveđani su pobedili u bici.

Porodično stablo

16. sv

8. Erik Johanson

17. Birgitta Gustafsdotter (Sture)

4. Gustav Vasa

18. Måns Karlsson (Eka)

9. Sesilija Monsdoter (Eka)

19. Sigrid Eskilsdotter (Banér)

2. Karl IX Švedski

20. Abraham Kristiernsson (Leijonhuvud)

10. Erik Abrahamsson (Leijonhufvud)

21. Birgitta Månsdotter (Natt och Dag)

5. Margaret Lejonhufvud

22. Erik Karlsson (Vasa)

11. Ebba Eriksdotter (Vasa)

23. Anna Karlsdotter (Vinstorpa)

1. Gustaf II Adolf Švedski

24. Kristijan I Danski

12. Frederik I Danski

25. Doroteja od Brandenburga

6. Adolf, Duke of Holstein-Gottorp

26. Boguslav X, vojvoda Pomeranije

13. Sofija od Pomeranije

27. Anna Jagiellon

3. Kristina od Holštajn-Gotorpa

28. William II, Landgrave of Hesse

14. Filip I od Hesena

29. Anna of Mecklenburg-Schwerin

7. Christine of Hesse

30. Georg, vojvoda Saksonije

15. Kristina od Saksonije

31. Barbara Jagiellon

Spoljašnje veze

• Gustav II Adolf, njegovi preci i potomci (jezik: engleski)