Dezire Klari

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dezire Klari
Dezire Klari, verenica Napoleona Bonaparte i kraljica Švedske
Lični podaci
Puno imeBernardina Eženi Dezire Bernadot
Datum rođenja(1777-11-08)8. novembar 1777.
Mesto rođenjaMarselj, Francuska
Datum smrti17. decembar 1860.(1860-12-17) (83 god.)
Mesto smrtiStokholm, Švedska
Porodica
SupružnikKarl XIV
PotomstvoOskar I Švedski
RoditeljiFrançois Clary
Françoise Rose Somis
DinastijaClary family
PrethodnikHedvig Elisabeth Charlotte of Holstein-Gottorp
NaslednikJozefina od Lojhtenberga

Bernardina Eženi Dezire Bernadot (franc. Bernhardine Eugenie Désirée Bernadotte; Marselj, 8. novembar 1777 — Stokholm, 17. decembar 1860) je bila supruga kralja Karla XIV, kralja Švedske i Norveške i neko vreme je bila verenica Napoleona Bonaparte.[1][2][3]

Preci[uredi | uredi izvor]

Dokumenta grada Marselja pokazuju da je Žak Klari, sin Antoana i Margarite Kanol, pravi predak Klarijevih. On se 24. novembra 1690. godine oženio Katrin Baros u crkvi St. Martin u Marselju. Njihov sin zvao se Žoze (1693—1748) i on se oženio 27. februara 1724. Fransoa-Anjes Amorik. Iz ovog braka rodio se Fransoa Klari, otac Dezire.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Fransoa Klari je rođen 24. februara 1725. godine. On je bio bogati marseljski trgovac svilom i vlasnik broda, koji se obogatio trgovinom. Porodica Klari je zato uživala u Francuskoj veliki ugled. Fransoa Klari se dva puta ženio. Njegova prva žena zvala se Gabrijela Flečon, kojom se oženio 13. aprila 1751. godine. Iz ovog braka je imao četvoro dece: Fransoa-Žozefa, Mariju-Žanu, Mariju-Terezu-Katarinu i Etjen-Fransou. Gabrijela se razvela od Fransoe Klarija 3. maja 1758. godine, četiri meseca nakon rođenja poslednjeg deteta. Već sledeće godine, 26. juna 1759. godine, ušao je u drugu vezu sa Fransoom-Rose Somis, koja mu je u toku braka rodila devetoro dece: Nikolasa-Žozefa, Žozefa-Onora, Rosue, Luciju, Etjena, Onorina, Juliju, Basilu i Dezire.[4][5]

Najmlađe i trinaesto dete, Branardin Eženi Dezire Klari, rođena je 8. novembra 1777. godine u Marselju. Dete je kršteno dan nakon rođenja u crkvi Sen-Fereol. Kumovi su bili sestra njene majke Bernardina-Katarina de Somis i muž njene polusestre Žane, Luj Onore de Žans.

Mladost i veridba sa Napoleonom[uredi | uredi izvor]

O mladosti Dezire je malo poznato. Pretpostavlja se da je Dezire vaspitavana u marseljskom manastiru. Kasnije je izjavila da se veoma slabo seća kuće svojih roditelja. Godine 1793. Eženi je upoznala Bonaparta, koja je bila sa Korzike. Bolje reći, Eženi (kasnije oslovljavana sa Dezire) je pokušala svog starijeg brata Etjena da oslobodi iz zatvora i tada je slučajno upoznala Žozefa Bonapartu. Ona mu je predstavila svoju stariju sestru Juliju kojoj je bilo vreme za udaju. Kasnije se Žozef oženio njenom sestrom, između ostalog i zbog miraza. Eženi se zaljubila u Žozefovog brata Napoleona. U periodu od 1795. do 1796. Dezire je bila verena za nepoznatog generala Napoleona, kasnije cara Francuske. U avgustu 1794. njena sestra se udala za Žozefa Bonapartu, kasnije kralja Napulja, a potom kralja Španije. Napoleon je tada znao tačno šta želi i jednom je izjavio Eženi da će ući u istoriju.

Tada se familija Klari postavila protiv još jednog Bonaparte u porodici zbog Napoleonovo siromašnog porekla, a Napoleon je otišao u Pariz i tamo upoznao uticajnu i lepu Žozefinu de Boarne i 1796. se oženio njom, tako da nikad nije došlo do braka između Dezire i Napoleona. Dezire je bila veoma razočarana Napoleonovim raskidom veridbe i zato je odlučila da izvrši samoubistvo i da se utopi u Seni, ali ju je general Žan-Batist Bernadot spasao. Pošto se vratila u Marselj, ona i general Bernadot se nisu videli neko vreme. Za ovaj „izlet“ u Pariz niko nije znao osim Marije, njene dadilje koja joj je bila kao druga majka. Kasnije je mnogo muškaraca dolazilo i molilo za njenu ruku.

Brak sa generalom Bernadotom i kraljica Švedske[uredi | uredi izvor]

17. avgusta 1798. godine se udala za Žan Batista Bernadota, prijatelja Lisijena i Žozefa Bonaparte, koji su bili kumovi na venčanju. 4. jula 1799. rodio se Oskar, čije je kumstvo sporno. Dete je kršteno dok je Napoleon bio u Egiptu, pa je na krštenje poslao svog brata Žozefa, ali kasnije je Žan Batist priznao samo Žozefa za kuma (a ne Napoleona koji je detetu dao ime).

1810. godine, nakon što je bio maršal Francuske (1804) i princ od Ponte Korva (1806), Bernadota je usvojio kraljevski bračni par Švedske i dao mu ime Karl Johan XIV, a Dezire je krunisanjem njenog muža 1818. godine pod imenom Deziderija (onu koju žele) postala kraljica Švedske i Norveške. Iako su njen sin i muž u Švedskoj živeli od 1810. godine i 1813. i 1814, ona je živela u Francuskoj (u Parizu) velikim delom pod imenom Grofica od Gotlanda. Kao razloge odlaska iz Švedske navela je zdravlje - nije mogla da podnese severnu klimu - kao i nemogućnost da se u hladnoj severnoj zemlji na krutom hladnom dvoru oseća kao kod kuće. U Stokholm je ponovo došla tek na venčanje svoga sina 19. juna 1823. sa Žozefinom od Lojhtenberga (unukom francuske carice Žozefine). Dezire se krunisala tek 21. avgusta 1829. godine.[6]

Njen sin Oskar I je nasledio svog oca i presto, a današnja švedska kraljevska porodica još uvek pripada lozi Bernadot.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Roditelji[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Fransoa Klari 24. februar 1725. 20. januar 1794.
Fransoaz Roz Somis 30. avgust 1737. 28. januar 1815.

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Karl XIV Juan Švedski
26. januar 1763. 8. mart 1844.

Deca[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Oskar I Švedski
4. jul 1799. 8. jul 1859. Jozefina od Lojhtenberga

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Portrait of Bernardine-Eugénie-Désirée Clary, Princesse de Pontecorvo”. Napoleon. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Désirée Clary”. Sveriges Kungahus. Arhivirano iz originala 27. 01. 2021. g. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Desideria (1777-1860)”. Find A Grave Memorial. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)
  4. ^ „Désirée Clary (Queen Desideria of Sweden)”. The British Museum. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)
  5. ^ „Désirée (1777–1860)”. Encyclopedia. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)
  6. ^ „When Napoleon Courted Désirée Clary”. Geri Walton. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dezire Klari na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дезире_Клари&oldid=25911218”