Emil Hajek

Emil Hajek
Datum rođenja	(1886-03-03)3. mart 1886.
Mesto rođenja	Hradec Kralove, Austrougarska
Datum smrti	17. mart 1974.(1974-03-17) (88 god.)
Mesto smrti	Beograd, SFR Jugoslavija

Emil Hajek (češ. Emil Hájek; Hradec Kralove 3. mart 1886 — Beograd 17. mart 1974) bio je pijanista i klavirski pedagog češkog porekla.

Na Konzervatoriju u Pragu završio studij klavira 1908. kod Josefa Jiraneka (cs:Josef Jiránek), kompoziciju je učio kod Antonjina Dvoržaka; u klaviru se usavršavao kod K. Ancorgea u Berlinu. Sa bratom, violinistom Jaroslavom koncertirao u Finskoj (1902—1904), a bio je profesor klavira i kamerne muzike na Konzervatoriju u Saratovu (1912—1921) a od 1918 — 1921. i rektor. Kao klavirski saradnik Janu Kubeliku nastupao je u brojnim evropskim zemljama. Od 1928. u Beogradu je profesor a ubrzo (od 1929) i direktor Muzičke škole Stanković koju je podigao na nivo konzervatorijuma. Od 1937. do 1963. je bio redovni profesor i šef klavirskog odseka na Muzičkoj akademiji u Beogradu (koja je nastala iz muzičke škole i obuhvatala i visoko obrazovanje). Bio je i prvi predsednik Srpskog udruženja muzičkih umetnika. Svojom ličnošću je obeležio razdoblje u kojem je delovao.

Iz njegove su škole izašli brojni ugledni pijanisti i pedagozi: Vlastimir Škarka, Olga Popov, Vera Veljkov, Olga Jovanović, Mirjana Vugdragović, Miroslava Lili Petrović, Srđan Grbić i dr. Priređivao je solističke večeri, svirao sa violinistom P. Stojanovićem, a bio je pratilac mnogih jugoslovenskih i stranih umetnika koji su gostovali u Beogradu. Na Radio Beogradu izvodio Bahove preludije i fuge i Betovenove sonate, snimao dela jugoslovenskih kompozitora, a bavio se i muzičkom publicistikom i kritikom. Bio je i član žirija na takmičenjima u zemlji i inostranstvu (Prag, Varšava). Član šopenovog instituta u Varšavi i dobitnik Sedmojulske nagrade za životno delo 1961. godine. Njegova uloga od presudnog je značenja u postavljanju temelja modernoj beogradskoj klavirskoj školi.

Otac je Jare Ribnikar i deda Jiržija Dinstbira, ministra spoljnih poslova Čehoslovačke i specijalnog izaslanika UN za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji, kao i pradeda Jiržija Dinstbira mlađeg, savremenog češkog političara.

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu EPTA-e