Камерна музика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пруски краљ Фридрих II Велики држи концерт у свом дворцу Сансуси. Званицама свира концерт за флауту. На чембалу га прати Бахов син, Карл Филип Емануел Бах, који је радио је као музичар на краљевом двору.
Барокни музичари свирају трио сонату, 18. век, непознати сликар.
Јозеф Хајдн свира гудачки квартет.
Волфганг Амадеус Моцарт: Гудачки квинтет No. 4 (Mozart)
Изводе: Roxana Pavel Goldstein, Elizabeth Choi, виолине; Elias Goldstein, Sally Chisholm, виоле; Jocelyn Butler, чело.

Problemi kod slušanja ove datoteke? Vidi medija pomoć.
Јавни наступ гудачког квартета.
Проба камерног оркестра.
Изводе: William McColl кларинет и Оксфордски гудачки квартет.

Problemi kod slušanja ove datoteke? Vidi medija pomoć.

Камерна музика (фр. musique de chambre, енгл. chamber music, итал. musica da camera, нем. Kammermusik).[1] је област класичне музике. То је уметничка музика коју изводи група музичара (било вокално или инструментално) која би могла да стане у мањи простор, у „собу“ (итал. camera = соба). Другим речима, то је собна музика, тј. музика са мањим бројем инструмената (од 2-20 извођача), која је намењена за мањи простор и ужи круг слушалаца са интимном атмосфером дома.[2]

Камерна музика је уједно и музички предмет који се изучава у музичким школама и музичким факултетима (академијама).

Врсте камерне музике[уреди]

Камерна музика може бити:

  1. Вокална
  2. Инструментална и
  3. Вокално-инструментална
Напомена. У камерну музику не потпада солистичка музика.

Основне карактеристике камерне музике[уреди]

Због своје интимне природе, камерна музика је описана као „музика пријатеља.” За више од 200 година, камерну музику су првенствено изводили музичари аматери у својим домовима, што је случај и данас, јер многи музичари (аматери и професионалци) и даље свирају камерну музику за сопствено задовољство. Ипак, камерна музике је премештена из куће у концертне дворане.

Чувени Јохан Волфганг фон Гете камерну музику (конкретно, гудачки квартет) описао је као „Разговор четворо разумних људи." Овај конверзациони образац је био нит ткан кроз историју композиције камерне музике с краја 18. века до данас. Аналогија са конверзацијом понавља се у описима и анализама композиција камерне музике.

Камерно музицирање захтева посебне вештине и знања, која се разликују од вештина потребних за соло извођење или за свирање симфонијских дела.[3]

Основне карактеристике камерне музике су:

  1. Равноправност свих извођача и њихових деоница. Свако истицање појединог учесника нарушава камерну атмосферу, доминација једне деонице је одлика солистичке музике.
  2. Самосталност деоница. Ова карактеристика не искључује могућност повременог унисона деонице са неком другом деоницом.
  3. Камерни стил музицирања - интиман, топао и мек звук, без претензија за ефектом, са много изражајности, уздржаности музицирања и лирике; богатство артикулација.

Историја[уреди]

Од својих најранијих почетака у средњовековном периоду до данас, камерна музика је била одраз промена у технологији и друштву која ју је произвела.

Рани почеци[уреди]

Током средњег века и ране ренесансе, инструменти су првенствено кориштени као пратња за певаче. Гудачи су свиралии заједно са мелодијском линијом певача. Неки аналитичари сматрају да је извор класичног инструменталног ансамбла sonata da camera (камерна соната) и sonata da chiesa (црквена соната).

То су биле композиције за један до пет или више инструмената. Камерна соната је била свита састављена од спорог и брзог става, прошарана са плесним нумерама. Црквена соната је била исто то, али без игре.

Од куће до сале[уреди]

Драматичне промене у друштву и у музичкој технологији у 19. веку имале су далекосежне последице на камерну музику, њено извођаштво и компоновање.

Ансамбли[уреди]

Стандардни репертоар за камерне ансамбале је веома богат, а целокупност камерне музике у штампаном - нотном облику је скоро неограничен. Прикажимо само делимичну листу постојећих врста музичких ансамбала које налазимо у камерној музици.

  • Према броју извођача камерни ансамбли могу бити:

Дуо, трио, квартет, квинтет, октет, секстет, септет, октет итд.

  • Ако желимо нагласити који инструменти учествију, онда се каже гудачки дуо, гудачки трио, гудачки квартет итд. Ако учествују дувачки инструменти, каже се дувачки трио, дувачки квартет, дувачки квинтет итд.
  • Ако поред гудачких инструмената учествује и клавир, за такав ансамбл се каже клавирски трио, клавирски квартет, клавирски квинтет итд.
  • Ако у ансамблу свирају само гудачи, то је гудачки оркестар.
  • Ако у ансамблу са гудачима свира и мањи бој дувача, по 1-2 из неке групе (обоа, флаута, хорна), то је онда камерни оркестар.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Камерна музика


Музички појмови
Теорије музикеТонски системНотеПомоћне линијеЛигатураТачкаПродужење трајања тонаКорона (музика)СтупањСтепенПолустепенЦео степенНотна главаНотни вратбарјачићРеброНотна вредностЦела нотаПоловина нотеЧетвртина нотеОсмина нотеШеснаестина нотеТридесетдвојина нотеПаузаПауза за више тактоваТактТактицаЗавршницaЈедноставни тактовиСложени тактовиПромена тактоваAlla breveСинкопаНеправилне тонске групеТриолаКвинтолаСекстолаСептолаПредтактУзмахХроматска лествицаЕнхармонски тоновиТоналитетПаралелна лествицаКонсонанцаДисонанцаMетрономске ознакеОзнаке за интерпретацијуДекрешендоПредзнаци уз кључПредзнациДвострука повисилицаДвострука снизилицаДвострука разрешницаАртикулацијаЛегатоАгогикаЧитање с листаТранспозиција8vaМузицирањеМузикалностАбревијатурeAttaccaРепетицијаПрима и секонда волтаНотне скраћеницеbisVI-DEAd libitumЦезураРеченицаФразаФразирањеИнтерпретацијаИмпровизацијаА капелаАликвотно певањеТехника дахаДувачки инструментиИнтонацијaШтимовањеЗвучна виљушкаDa capoDa capo al fineDa capo al CodaDa capo al segnoDal segnoDal segnoDal segno al FineDal segno al CodaАкцентУкрасиКратки предударДуги предударПралтрилерМордентГрупетоТрилерДвоструки предударВишеструки предударСолистичка каденцаКомпозицијаОпусСтилови у музициОркестрацијаКорепетицијаСнимањаКонцерт-приредбаКонцерт-композицијаПублика
СвирачИзвођачМузичарСолистаИнтерпретаторУметникРепродуктивни уметникКларинетиста...
Музичко школство у СрбијиОсновна музичка школaСредња музичка школаМузички факултет
Списак музичких инструменатаПодела музичких инструменатаМембранофони инструментиИдиофони инструментиКордофони инструментиАерофони инструментиЕлектрофони инструменти
Подела музике