Јара Рибникар
| ЈАРА РИБНИКАР | |||||
 |
|||||
| Партизанска споменица 1941. | |||||
| Датум рођења | 23. август 1912. | ||||
| Место рођења | Храдец Кралове, Аустроугарска |
||||
| Датум смрти | 30. априла 2007. (95 год.) | ||||
| Место смрти | Београд,  Србија |
||||
| Супруг | Владислав Рибникар | ||||
| Професија | књижевница | ||||
|
|
|||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||
| У току НОБ-а | члан ТАНЈУГ-а | ||||
|
|
|||||
| Одликовања |
|
||||
|---|---|---|---|---|---|
Јара Рибникар рођена Хајек (1912 — 2007) је била књижевница и учесница Народноослободилачке борбе.
[уреди] Биографија
Рођена је 23. августа 1912. године у Храдецу Кралове, у Чехословачкој. Радничком покрету је приступа 1939. године.
После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године, маја 1943. године, прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.[1]
Била је председник Удружења књижевника Србије и посланик Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.
Умрла 30. априла 2007. године у Београду у болници „Др Драгиша Мишовић“.[1] Њен син је Дарко Рибникар.
Написала је књигу мемоарске прозе „Живот и прича“ у пет томова и неколико романа.
Носилац је Партизанске споменице 1941.[1] и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.[2]
[уреди] Извори
- ^ а б в Блиц: Преминула Јара Рибникар
- ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 407, текст „Рибникар Е. Јара“
