Emocionalna samoregulacija
Emocionalna samoregulacija je sposobnost da se odgovori na tekuće zahteve iskustva sa rasponom emocija na način koji je društveno podnošljiv i dovoljno fleksibilan da dozvoli spontane reakcije, kao i sposobnost da se odgode po potrebi.[1] Može se definisati kao spoljašnji i unutrašnji procesi odgovorni za praćenje, procenu i modifikovanje emocionalnih reakcija.[2] Emocionalna samoregulacija pripada širem skupu procesa regulacije emocija, koji uključuje i regulaciju sopstvenih osećanja i regulaciju osećanja drugih ljudi.[3][4][5] Emocionalna samoregulacija je složen proces koji uključuje pokretanje, inhibiranje ili moduliranje nečijeg stanja ili ponašanja u datoj situaciji: subjektivno iskustvo (osećanja), kognitivni odgovori (misli), fiziološki odgovori povezani sa emocijama (na primer broj otkucaja srca ili hormonska aktivnost) i ponašanje povezano sa emocijama (telesne radnje ili izrazi). Veoma je značajna funkcija u ljudskom životu, može se odnositi na procese kao što su tendencija usredsređivanja pažnje na zadatak i sposobnost suzbijanja neprikladnog ponašanja prema instrukcijama.
Svakodnevno su ljudi stalno izloženi velikom broju potencijalno uzbuđujućih nadražaja. Neprimerene, ekstremne ili nekontrolisane emocionalne reakcije na takve podražaje mogu ometati funkcionalno uklapanje u društvo.[6] Emocionalna disregulacija je definisana kao poteškoća u kontroli uticaja emocionalnog uzbuđenja na organizaciju i kvalitet misli, akcija i interakcija.[7] Pojedinci koji su emocionalno neregulisani pokazuju obrasce odgovora u kojima postoji nesklad između njihovih ciljeva, odgovora i/ili načina izražavanja i zahteva društvenog okruženja.[8] Postoji značajna povezanost između emocionalne disregulacije i simptoma depresije, anksioznosti, patologije ishrane i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.[9][10] Viši nivoi emocionalne samoregulacije su povezani i sa visokim nivoom društvene kompetencije i sa izražavanjem društveno odgovarajućih emocija.[11][12]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Cole, Pamela M.; Michel, Margaret K.; Teti, Laureen O'Donnell (1994). „The Development of Emotion Regulation and Dysregulation: A Clinical Perspective”. Monographs of the Society for Research in Child Development. 59 (2/3): 73—100. JSTOR 1166139. PMID 7984169. doi:10.1111/j.1540-5834.1994.tb01278.x.
- ^ Thompson, Ross A. (1994). „Emotion Regulation: A Theme in Search of Definition”. Monographs of the Society for Research in Child Development. 59 (2–3): 25—52. PMID 7984164. doi:10.1111/j.1540-5834.1994.tb01276.x.
- ^ Niven, K.; Totterdell, P.; Holman, D. (2009). „A classification of controlled interpersonal affect regulation strategies”. Emotion. 9 (4): 498—509. PMID 19653772. doi:10.1037/a0015962.
- ^ Burman, J. T.; Green, C. D.; Shanker, S. (2015). „On the Meanings of Self-Regulation: Digital Humanities in Service of Conceptual Clarity”. Child Development. 86 (5): 1507—1521. PMID 26234744. doi:10.1111/cdev.12395.
- ^ Leventhal, Howard; Leventhal, Elaine A.; Contrada, Richard J. (1998). „Self-regulation, health, and behavior: A perceptual-cognitive approach”. Psychology & Health. 13 (4): 717—733. doi:10.1080/08870449808407425.
- ^ Koole, Sander L. (2009). „The psychology of emotion regulation: An integrative review” (PDF). Cognition & Emotion. 23 (1): 4—41. doi:10.1080/02699930802619031.
- ^ „What Is Emotional Dysregulation?”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-07.
- ^ Zeman, J.; Cassano, M.; Perry-Parrish, C.; Stegall, S. (2006). „Emotion regulation in children and adolescents”. Journal of Developmental and Behavioral Pediatrics. 27 (2): 155—168. PMID 16682883. doi:10.1097/00004703-200604000-00014.
- ^ Aldao, Amelia; Nolen-Hoeksema, Susan; Schweizer, Susanne (2010). „Emotion-regulation strategies across psychopathology: A meta-analytic review”. Clinical Psychology Review. 30 (2): 217—237. PMID 20015584. doi:10.1016/j.cpr.2009.11.004.
- ^ Aldao, A.; Nolen-Hoeksema, S. (2010). „Specificity of cognitive emotion regulation strategies: a transdiagnostic examination”. Behaviour Research and Therapy. 48 (10): 974—983. PMID 20591413. doi:10.1016/j.brat.2010.06.002.
- ^ Fabes, R. A.; Eisenberg, N.; Jones, S.; Smith, M.; Guthrie, I.; Poulin, R.; Shepard, S.; Friedman, J. (1999). „Regulation, emotionality, and pre-schoolers' socially competent peer interactions”. Child Development. 70 (2): 432—442. PMID 10218264. doi:10.1111/1467-8624.00031.
- ^ Pulkkinen, L. (1982). Self-control and continuity from childhood to late adolescence. In P. B. Bakes & O. Brim Jr. (Eds.), Life-span development and behavior (Vol. 4, pp. 63-105). New York: Academic Press.
