En Enrajt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
En Enrajt
En Enrajt, 2008. godine
Lični podaci
Puno imeEn Tereza Enrajt
Datum rođenja(1962-10-11)11. oktobar 1962. (61 god.)
Mesto rođenjaDablin, Irska
ObrazovanjeTrinity College Dublin, University of East Anglia
Književni rad
Najvažnija delaMaking Babies: Stumbling into Motherhood (2004), The Gathering (2007)
NagradeRooney Prize for Irish Literature, 1991, Encore Award, 2001, Man Booker Prize, 2007, Irish Novel of the Year, 2008

En Tereza Enrajt[1] (engl. Anne Teresa Enright, Dablin, Republika Irska, 11. oktobar 1962) je irski pisac. Prvi laureat za irsku beletristiku (2015–2018) i dobitnik Nagrade Buker (2007), objavila je sedam romana, mnogo kratkih priča i publicističko delo Making Babies: Stumbling into Motherhood (Praviti bebe:nagalavce u materinstvo), o rođenju njeno dvoje dece. Njeni eseji o književnim temama pojavili su se u London Review of Books i The New York Review of Books, a piše za stranice o knjigama za The Irish Times i The Guardian. Njena fikcija istražuje teme kao što su porodica, ljubav, identitet i majčinstvo. [2]

Enrajt je 2007. osvojila Nagradu Buker za svoj četvrti roman Okupljanje. Njen drugi roman,What Are You Like? (Kako izgledaš?) , ušao je u najuži izbor u kategoriji romana na Whitbread Awards 2000. Njen roman The Forgotten Waltz (Zaboravljeni valcer) iz 2012. osvojio je medalju Andre Carnegie za fikciju. Njen roman The Green Road (Zeleni put) bio je u užem izboru za nagradu za žene i osvojio je Irski roman godine (2015).

Rani život[uredi | uredi izvor]

En Enrajt je rođena u Dablinu u Irskoj, a školovala se u srednjoj školi Sv Luis u Ratmajnsu. Dobila je međunarodnu stipendiju za Lester B. Pearson United World College of the Pacific u Viktoriji, Britanska Kolumbija, gde je dve godine studirala za međunarodnu maturu. Zatim je diplomirala engleski jezik i filozofiju na Triniti koledžu u Dablinu. Ozbiljno je počela da piše kada je za 21. rođendan dobila električnu pisaću mašinu. Osvojila je Chevening stipendiju za kurs kreativnog pisanja Univerziteta Istočne Anglije, gde je studirala kod Anđele Karter i Malkolma Bredberija i završila magistarske studije. [3] [4] [5]

Enrajt je šest godina bila televizijski producent i režiser za RTÉ u Dablinu [6] i četiri godine je producirao RTÉ program Nighthawks.[7] Zatim je dve godine radila u dečjem programu i pisala vikendom. Počela je da piše sa punim radnim vremenom 1993. [8] Njena puna radna karijera kao pisca nastala je kada je napustila televiziju zbog kvara, kasnije napomenuvši: „Preporučujem da [...] imate slom rano. Ako vam se život jednostavno raspadne rano, možete ga sastaviti opet. U nevolji su ljudi koji su uvek na ivici krize koji ne dotiču dno." [9] O svom vremenu koje je provela radeći iza kulisa kao producent, Enrajt je rekla: „Bila je velika žurka i ponekad sam osećala želju da sebe nagradim ljubičastim srcima za posao koji sam radila.“ [9] Bilo je to vreme „previše pijenja “ i „mućkanja“ sa ljudima „koji zapravo nemaju stalan posao“. [9]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Enrajt živi u Dablinu, a prethodno je živela u Breju, okrug Viklou, do 2014. Udata je za Martina Marfija, koji je bio direktor pozorišta Paviljon u Dan Liriju, a sada radi kao savetnik Umetničkog saveta Irske. [9] Imaju dvoje dece, sina i ćerku.[9]

Knjige[uredi | uredi izvor]

Svoju radnu praksu opisala je kao "ljuljanje kolica jednom rukom i kucanje drugom". [9]

Kritičari su sugerisali da je Enrajtova svoje rane napore izvukla iz dela Flana O'Brajena.[9] 1991. godine je objavljena The Portable Virgin (Portabl devica), zbirka njenih kratkih priča. Anđela Karter (koja ju je, kao Enrajtova bivša učiteljica kreativnog pisanja, dobro poznavala) nazvala ga je „elegantno, skrupulozno staloženo, uvek inteligentno i, ne manje važno, originalno“. [9]

Enrajtov prvi roman objavljen je 1995. godine. Pod nazivom The Wig My Father Wore (Perika koju je nosio moj otac), knjiga istražuje teme kao što su ljubav, majčinstvo i katolička crkva. Narator romana je Grejs, koja živi u Dablinu i radi za šou igrica. Njen otac nosi periku o kojoj se pred njim ne može govoriti. Anđeo po imenu Stiven koji je izvršio samoubistvo 1934. i koji se vratio na zemlju da vodi izgubljene duše useljava se u Grejsin dom i ona se zaljubljuje u njega. [10]

Godine 2000. objavljen je Enrajtov drugi roman What Are You Like? (Kako izgledaš?). Knjiga je o devojčicama bliznakinjama koje se zovu Mari i Marija koje su razdvojene po rođenju i odgajane odvojeno jedna od druge u Dablinu i Londonu, govori o tenzijama i ironijama između članova porodice. Ušao je u najuži izbor u kategoriji romana za Whitbread Awards. [11]

Enrajtov treći roman, The Pleasure of Eliza Lynch (U čemu uživa Eliza Linč), objavljen 2002, je fikcionalizovan prikaz života Elize Linč, Irkinje koja je bila supruga paragvajskog predsednika Fransiska Solano Lopeza i koja je postala najmoćnija žena Paragvaja u 19. veku. [12]

Enrajtova knjiga iz 2004. Making Babies: Stumbling into Motherhood (Praviti bebe:nagalavce u materinstvo) je zbirka iskrenih i duhovitih eseja o porođaju i majčinstvu.

Njen četvrti roman, The Gathering (Okupljanje), osvojio je Nagradu Buker 2007. Ađutant predsednika Mekalisa je priznao rezultat. [9] U pozitivnoj recenziji The New York Times navodi se da u Okupljanju „nema utehe“. [9]

Enrajtov sedmi roman Actress (Glumica) izabrana je za dugu listu za Žensku nagradu za beletristiku 2020. Priča priču o ćerki koja detaljno opisuje uspon svoje majke do slave u irskom pozorištu s kraja dvadesetog veka, Brodveju i Holivudu. [13]

Scena u Okupljanju smeštena je u foaje hotela Belvedere. [14]

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Njeni tekstovi su se pojavljivali u raznim časopisima i novinama. The New Yorker je objavio spise koji su joj zaslužni za sedam godina tokom dve decenije: 2000, 2001. i 2005, 2007, 2017, 2019. i 2020. [15] U izdanjuLondon Review of Books-a od 4. oktobra 2007. objavljen je Enrajtov članak "Disliking the McCanns" o Kejt i Džeriju Mekenu, britanskim roditeljima trogodišnjeg deteta Medlin Meken, koja je nestala u sumnjivim okolnostima dok je bila na odmoru sa svojom porodicom u Portugalu u maju 2007. [16] [17] [18] [19] Meri Keni je opisala Enrajtovu kao „iracionalnu predrasudu“, ženu sa „lošom procenom“, i dovela u pitanje izvinjenje koje je Enrajt izdao.

Enrajt je nekada bila redovan saradnik BBC Radio 4, a takođe je davala recenzije za RTE. [20] [21] [22] Takođe je bila u The Dublin Review, The Irish Times, The Guardian, Granta i The Paris Review.

Irish Academic Press je 2011. godine objavio zbirku eseja o njenom pisanju, koju su uredile Kler Breken i Suzan Kejhil. [23] Njeno pisanje ilustrovano je u videu „Čitajući Irsku“. [24] Enrajt je dobio irsku nagradu PEN za književnost 2017. [25]

Tišoh Enda Keni je imenovao Enrajtovu za inauguracionog laureata za irsku fikciju. Tokom svog vremena kao laureat za irsku fikciju, Enrajt je promovisala angažovanje ljudi sa irskom književnošću kroz javna predavanja i časove kreativnog pisanja. Kasnije je počela da predaje na UCD školi engleskog jezika, počevši od školske 2018–19.[1]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Novele[uredi | uredi izvor]

  • The Wig My Father Wore (Perika koju je nosio moj otac), (1995).
  • What Are You Like? (Kako izgledaš?), (2000).
  • The Pleasure of Eliza Lynch (U čemu uživa Eliza Linč), (2002).
  • The Gathering (Okupljanje) (2007)
  • The Forgotten Waltz (2011).
  • The Green Road (2015).
  • Actress (Glumica) (2020).
  • The Wren, the Wren (2023).

Kratka fikcija[uredi | uredi izvor]

Zbirke
  • The Portable Virgin (Portabl devica) (1991)
  • Taking Pictures (Slikamo se) (2008)
  • Yesterday's Weather (Jučerašnje vreme) (2009)
Priče [26]
Naslov Godina Prvi put objavljeno Ponovo štampano/sakupljeno Napomene
"Hotel" 2017
"solsticij" 2017

Dokumentarna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Making Babies: Stumbling into Motherhood (Praviti bebe:nagalavce u materinstvo), (2004).

Kritičke studije i prikazi Enrajtovog dela[uredi | uredi izvor]

Zeleni put (The Green Road)

Počasti[uredi | uredi izvor]

  • 1991: Runijeva nagrada za irsku književnost za The Portable Virgin
  • 2001: Nagrada Enkore za What Are You Like? [28]
  • 2004: Irska nagrada za pisanje Dejvija Birna [29]
  • 2007: Nagrada Buker za The Gathering [9]
  • 2008: Irski roman godine za The Gathering
  • 2010: član Kraljevskog književnog društva [30]
  • 2012: Ženska nagrada za beletristiku, uži izbor za The Forgotten Waltz (Zaboravljeni valcer)[31]
  • 2012: Karnegijeva medalja za izvrsnost u fikciji za The Forgotten Waltz (Zaboravljeni valcer) [32] [33]
  • 2012: Počasna diploma (DLit) sa Goldsmiths College, Univerziteta u Londonu
  • 2016: Irska nagrada za fikciju Kerry Group za The Green Road (Zeleni put) [34]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Laureate for Irish Fiction 2015–2018”. 2. 4. 2019. Arhivirano iz originala 2. 9. 2021. g. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  2. ^ „Low-profile literary purist gatecrashes Booker party”. Irish Independent. Independent News & Media. 17. 10. 2007. Arhivirano iz originala 8. 12. 2012. g. Pristupljeno 17. 10. 2007. 
  3. ^ Deevy, Patricia (13. 10. 2002). „Life's exquisite pleasures”. Irish Independent. Independent News & Media. Arhivirano iz originala 25. 5. 2009. g. Pristupljeno 17. 10. 2007. 
  4. ^ Chatterjee, Manini (18. 10. 2007). „Anne and I, and those days - In Delhi, memories of a Booker winner from Dublin”. The Telegraph. Calcutta, India. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 19. 10. 2007. 
  5. ^ „Directory of Chevening Alumni”. Chevening UK Government Scholarships. 24. 8. 2014. Arhivirano iz originala 23. 8. 2015. g. 
  6. ^ Hayden, Anne (29. 12. 2005). „Anne Enright”. The Sunday Business Post. Arhivirano iz originala 18. 2. 2006. g. Pristupljeno 29. 12. 2005. 
  7. ^ Hayden, Anne (29. 12. 2005). „Anne Enright”. The Sunday Business Post. Arhivirano iz originala 18. 2. 2006. g. Pristupljeno 29. 12. 2005. 
  8. ^ „Hoping to win another Booker Prize for Ireland”. Bray People. Arhivirano iz originala 19. 11. 2007. g. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j Jeffries, Stuart (18. 10. 2007). „I wanted to explore desire and hatred”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 5. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 10. 2007. 
  10. ^ Gilling, Tom (18. 11. 2001). „Earth Angel”. The New York Times. Arhivirano iz originala 17. 10. 2009. g. Pristupljeno 17. 10. 2007. 
  11. ^ „What are you like? by Anne Enright”. The Irish Times. Irish Times Trust. 3. 3. 2001. Arhivirano iz originala 2. 9. 2021. g. Pristupljeno 17. 10. 2007. 
  12. ^ Seymour, Miranda (23. 3. 2003). „First Mistress of Paraguay”. The New York Times. Arhivirano iz originala 27. 7. 2018. g. Pristupljeno 17. 10. 2007. 
  13. ^ Resnick, Sarah (3. 3. 2020). „The Tragedy of Celebrity in Anne Enright's 'Actress'”. The New Yorker. Arhivirano iz originala 25. 8. 2020. g. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  14. ^ "Take a walking tour around Dublin with these 10 landmarks from Irish novels" Arhivirano 9 septembar 2019 na sajtu Wayback Machine, The Journal, 3 September 2019.
  15. ^ Anne Enright Arhivirano 1 februar 2020 na sajtu Wayback Machine at The New Yorker.
  16. ^ Day, Elizabeth (9. 3. 2014). „Is the LRB the best magazine in the world?”. The Guardian. Arhivirano iz originala 3. 8. 2020. g. Pristupljeno 13. 8. 2020. „What about the piece written in 2007 by Booker-prize winner Anne Enright concerning the parents of Madeleine McCann...” 
  17. ^ Enright, Anne (oktobar 2007). „Diary: Disliking the McCanns”. London Review of Books. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 18. 10. 2007. 
  18. ^ Gammell, Caroline; Simpson, Aislinn (17. 10. 2007). „Booker winner writes of dislike for McCanns”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 19. 5. 2008. g. Pristupljeno 17. 10. 2007. 
  19. ^ „Enright reveals 'dislike' of the McCanns”. Irish Independent. 18. 10. 2007. Arhivirano iz originala 13. 8. 2020. g. Pristupljeno 13. 8. 2020. 
  20. ^ „Irish woman wins Man Booker Prize”. RTÉ News. Raidió Teilifís Éireann. 16. 10. 2007. Arhivirano iz originala 17. 10. 2007. g. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  21. ^ Lawless, Jill. „Anne Enright wins Booker Prize”. Yahoo! News. Arhivirano iz originala 18. 10. 2007. g. 
  22. ^ Tonkin, Boyd (19. 10. 2007). „The fearless wit of Man Booker winner Anne Enright”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 19. 10. 2007. g. Pristupljeno 19. 10. 2007. 
  23. ^ „Anne Enright (Visions and Revisions: Irish Writers in Their Time)”. ASIN 0716530805. 
  24. ^ Educational Media Solutions (2012), Reading Ireland, Contemporary Irish Writers in the Context of Place, Films Media Group, ISBN 978-0-81609-056-3
  25. ^ „Irish PEN Award for Literature”. Irish PEN. Pristupljeno 1. 1. 2023. 
  26. ^ Short stories unless otherwise noted.
  27. ^ Title in the online table of contents is "Anne Enright's family agonies".
  28. ^ „Anne shortlisted for Man Booker Prize”. Bray People. 27. 9. 2007. Arhivirano iz originala 19. 11. 2007. g. Pristupljeno 17. 10. 2007. 
  29. ^ „Enright wins literary award”. The Irish Times. Irish Times Trust. 9. 6. 2004. Arhivirano iz originala 2. 9. 2021. g. Pristupljeno 17. 10. 2007. 
  30. ^ „Royal Society of Literature All Fellows”. Royal Society of Literature. Arhivirano iz originala 6. 2. 2019. g. Pristupljeno 29. 11. 2017. 
  31. ^ Brown, Mark (17. 4. 2012). „Author celebrating her 84th birthday joins previous winner Ann Patchett and Booker winner Anne Enright on six-strong shortlist”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 15. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  32. ^ Wyatt, Neal (21. 5. 2012). „Wyatt's World: The Carnegie Medals Short List”. Library Journal. Arhivirano iz originala 27. 5. 2012. g. Pristupljeno 23. 5. 2012. 
  33. ^ Kellogg, Carolyn (25. 6. 2012). „First-ever Carnegie Awards in Literature go to Enright, Massie”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 29. 6. 2012. g. Pristupljeno 25. 6. 2012. 
  34. ^ „Anne Enright's The Green Road wins Kerry Group Novel of the Year Award”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 5. 3. 2017. g. Pristupljeno 14. 12. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikicitat ima citate vezane za članak En Enrajt.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ен_Енрајт&oldid=26563151”