Žan de Mondezir

Žan de Mondezir
Žan de Mondezir
	Žan de Mondezir
Lični podaci
Puno ime	Žan Frederik Lucijen Pjaron de Mondezir
Datum rođenja	13. decembar 1857.
Mesto rođenja	Gatčina, Ruska Imperija
Datum smrti	11. avgust 1943. (85 god.)
Mesto smrti	Sevrijer, Francuska
Vojna karijera
Rod	inžinjerija
Čin	divizijski general
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat
Odlikovanja	Legija časti, Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima, Orden Belog orla

Žan Frederik Lucijen Pjaron de Mondezir (franc. Jean Frédéric Lucien Piarron de Mondésir; Gatčina, 13. decembar 1857 – Sevrijer, 11. avgust 1943) je bio francuski inžinjerijski divizijski general i profesor Više ratne škole Vojne akademije u Parizu, koji je tokom Prvog svetskog rata predvodio vojnu misiju na Krfu i organizovao evakuaciju i prihvat Srpske vojske nakon Albanske golgote.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Obrazovanje i vojna karijera[uredi | uredi izvor]

Rodio se 13. decembra 1857. godine u gradu Gatčinu, tada u Ruskoj imperiji, gde je njegov otac radio na izgradnji železnice od Varšave do Sankt Peterburga. Završio je Artiljerijsko-inženjersku školu 1. oktobra 1878. godine i stekao čin potporučnika. U Prvi inžinjerijski puk je raspoređen oktobra 1880. godine. Karijeru je započeo službom u Oranu, lučkom gradu u severozapadnom Alžiru, tada francuskoj koloniji. Tamo je bio angažovan na smirivanju pobunjenih regija.

Nastavio je školovanje između 1884. i 1886. godine na vojnoj školi u Parizu, posle čega je raspoređen u Nant. Dana 16. aprila 1892. godine je postao ordonans komandanta 39. divizije. Vraćen je u inžinjeriju 10. juna 1897. godine i upućen na Madagaskar, gde je radio na izgradnji puta. Komandant bataljona je postao 21. septembra 1898. godine. Postao je predavač na Višoj ratnoj školi Vojne akademije u Parizu, 5. januara 1901. godine.

U čin pukovnika je unapređen 24. decembra 1909. godine. Ponovo je vraćen u Oran, 1910. godine, a 1912. godine je premešten u 5. pomorski okrug u Tulonu. Unapređen je u brigadnog generala 23. decembra 1913. godine. Tokom 1908. godine je boravio u misiji u Urugvaju, a za vreme Balkanskih ratova 1912-1913 godine je boravio u balkanskim državama.

General de Mondezir na Krfu (18. mart 1916)

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Na početku rata 1914. godine, bio je komandant 30. pešadijske brigade.. Do 10. decembra 1915. godine je bio na Zapadnom frontu, kada po naređenju maršala Žozefa Žofra odlazi za šefa vojne misije u Albaniji, gde je upućen sa zadatkom da organizuje evakuaciju i prihvat Srpske vojske nakon Albanske golgote. Iz tog vremena je ostavio svedočanstvo o poznanstvu sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem^[1]:

Princu se divi i voli ga i poslednji njegov vojnik. Svi znaju da će ići da osvoje izgubljenu otadžbinu i, zbog toga, imaju najviši moral. Po mom mišljenju, Srpska vojska će biti biser Istočne vojske.

U Francusku se vratio 3. avgusta 1916. godine i postao komandant 36. armijskog korpusa. Ostatak rata provodi na Zapadnom frontu. Njegove snage su na kraju rata ušle u Alzas, a on je odlikovan Legijom časti. Potom je pomagao poljskog generala Jozefa Halera da organizuje sedam divizija.

Preveden je u rezervni sastav 1919. godine.

Posleratno doba[uredi | uredi izvor]

Mondezir je bio počasni gost na otkrivanju Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, 11. novembra 1930. godine.^[1]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

General de Mondezir je svoja ratna sećanja ostavio u knjizi "Albanska golgota - uspomene i ratne slike", koja je na srpskom jeziku objavljena 1936. i 2018. godine.

Na inicijativu Milovana Vitezovića, predsednika Udruženja književnika Srbije, Skupština grada Beograda je na svojoj sednici 25. jula 2019. godine, donela odluku da deo Ulice Tadeuša Košćuška od Pariske do Cara Dušana, ponese ime Ulica Pjarona de Mondezira.^[2]

Dela[uredi | uredi izvor]

Albanska golgota - uspomene i ratne slike, Grafičko preduzeće Prosveta, Beograd 1936;
Albanska golgota - uspomene i ratne slike, Dereta, Beograd 2018, ISBN 978-86-531-0458-0.