Zadovoljstvo (budizam)

Zadovoljstvo (pali: kāma ili sāmisa sukha) je prijatan osećaj nastao usled draženja čula.

Buda je učio da zadovoljstva čula treba posmatrati kao opasnost, jer iz njih nastaju razne nevolje i patnja. On je savetovao napuštanje žeđi za čulnim zadovoljstvima, kao važan korak ka oslobođenju.

Budino učenje

Buda priznaje da je ranije uživao i bio vezan zadovoljstvima čula, ali kasnije, kad je razumeo njihov nastanak, privlačnost i opasnost, napustio je žeđ za zadovoljstvima i postigao smirenje uma. On je nekon toga savetovao da "sagledamo opasnost koju u sebi nose i da je izbegnemo" (M.I,85). Da bismo to postigli, potrebno je analizirati zadovoljstvo i shvatiti šta je privlačno, a šta opasno u njemu, i kako ga napustiti.

Izvori zadovoljstva

Glavni članci: Šest čula (budizam) i Osećaj (budizam)

Analizirajući prirodu zadovoljstva, Buda ukazuje da čoveka privlače "poželjne, primamljive, dopadljive" draži (oblici, zvuci, ukusi, mirisi, dodiri) koje prima putem čula. On navodi pet struna čulne želje koje vezuju čoveka:

Pet je struna čulne želje. Oblici dostupni oku, zvuci dostupni uhu, mirisi dostupni nosu, ukusi dostupni jeziku, dodiri dostupni telu. Zadovoljstvo i užitak koji zavise od tih pet struna čulne želje, se naziva čulnim zadovoljstvom.

Zbog čulne želje, čovek se zanosi predmetima čula:

Oko se ushićuje oblicima, naslađuje se oblicima, uživa u oblicima, zanosi se oblicima. Uho se ushićuje zvucima... Nos se ushićuje mirisima... Jezik se ushićuje ukusima... Telo se ushićuje dodirima... Um se ushićuje mislima, naslađuje se mislima, uživa u mislima, zanosi se mislima.

Opasnosti zadovoljavanja

Buda je učio da patnja nastaje iz žeđi za zadovoljstvima i postojanjem:

Patnja nastaje iz žeđi za zadovoljstvima, iz žeđi za postojanjem, iz zablude da se smrću sve okončava.

On ukazuje na opasnost zadovoljavanja čula, navodeći razne poslove kojima se čovek bavi, usled čega mora da se suoči sa hladnoćom, vrućinom, povredama, i rizikuje smrt od gladi i žeđi. Takođe ukazuje na sukobe koji nastaju usled ugađanja čulima:

Zbog zadovoljenja čula kraljevi se svađaju sa kraljevima, plemići sa plemićima, sveštenici sa sveštenicima, domaćini sa domaćinima; majka se svađa sa detetom, dete sa majkom, otac sa detetom, dete sa ocem; brat se svađa sa bratom, brat sa sestrom, sestra sa bratom, prijatelj sa prijateljem. I tokom tih svađa, kavgi i prepirki nasrću jedni na druge pesnicama, kamenom, štapom ili nožem, čime uzrokuju smrt ili tešku patnju.

Zbog zadovoljstva, ljudi vode ratove i čine jedni drugima veliko zlo:

Sa čulnim zadovoljstvom kao uzrokom, izvorom i osnovom, ljudi se bore međusobno, vode ratove, provaljuju u kuće, pljačkaju, kradu, presreću na putu, zavode žene i bivaju zbog svega toga kažnjavani.

Takođe, Buda je smatrao čulna zadovoljstva uzrokom potištenosti. On je poredio uživanje u čulnim zadovoljstvima sa pozajmljivanjem tuđih raskošnih stvari (luksuzna kola i drago kamenje), kako bi uživao u njima. Međutim, kada vlasnici uzmu svoje stvari natrag, čovek ostaje potišten.

Buda za čoveka koji je vezan strunama čulnih zadovoljstava kaže da je u zagrljaju nesreće, demon sa njim može raditi šta mu je volja, "poput jelena kad se uplete u mnoštvo zamki i leži bespomoćan; lovac sa njim može da radi šta mu je volja".

Nemogućnost zadovoljenja

Međutim, ma koliko ugađali čulima, trajno zadovoljstvo ne može biti postignuto:

Ni kiša dukata ne može zadovoljiti strasti; bolni su kratki užici - tako uviđa pametan čovjek.

Buda je čoveka koji ganja zadovoljstva čula poredio sa umornim psom, koji uzalud pokušava da se zasiti glođući okrvavljen kostur. On je zadovoljstvo još poredio sa snom o divnim parkovima, šumarcima, jezerima, a kad se čovek probudi ničega od toga nema.

Zadovoljavanje kao poremećaj

Glavni članak: Žeđ (budizam)

Buda je poredio onog ko ganja zadovoljstva sa obolelim od lepre, ”sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju”, koji se češe dok ne napravi otvorene rane, a onda ih anestetizuje iznad jame sa užarenim ugljevljem. I što se više češe, sve gnojavije, smrdljivije i zagađenije te rane postaju. Pa ipak, on nalazi određeno zadovoljstvo u češanju svojih rana. Isto je tako sa onima koji ”gore groznicom zadovoljstva čula”. Što se više prepuštaju zadovoljstvima, to se njihova žeđ uvećava i više gore groznicom. Pa ipak, i dalje nalaze određeno zadovoljstvo u čulima.

Buda nakon toga objašnjava da taj gubavac, ako bi se konačno izlečio od lepre, sigurno ne bi zavideo drugom gubavcu koji prlji svoje rane iznad jame sa užarenim ugljevljem. Štaviše, ako bi sad neko njega, kao zdravog čoveka, pokušao da vuče ka onoj jami sa užarenim ugljevljem, on bi se sigurno otimao, "jer ta vatra u jami zaista boli, prži i peče." Buda poentira da je ona i ranije jednako bolela, pržila i pekla, samo čovek je čovek oboleo od lepre, čija su čula bila poremećena, to pogrešno doživljavao kao prijatnost.

Isto tako su, zadovoljstva čula i u prošlosti pekla, bolela i pržila; u budućnosti zadovoljstva čula će takođe peći, boleti i pržiti; kao što i sada zadovoljstva čula peku, bole i prže. Ali ona bića koja nisu oslobođena žudnje za zadovoljstvima čula, koja bivaju progutana željom za zadovoljstvima čula, koja gore groznicom za zadovoljstvima čula, njima su čula poremećena; tako, iako ih zadovoljstva čula zapravo peku, ona to pogrešno doživljavaju kao prijatnost.

Napuštanje zadovoljavanja

Buda je takođe ukazao na izlaz u pogledu zadovoljavanja čula, koji se sastoji u ukidanju žeđi. On je savetovao da treba izbegavati zadovoljstva, ali i samomučenje (vidi srednji put):

Onaj koji se opredelio za život duha, treba da se kloni dve krajnosti. Jedna je život posvećen zadovoljstvima i uživanjima, što je nisko, neplemenito i nekorisno. Druga je život izložen mučenjima, što je ružno, nedostojno i nekorisno. Oslobođeni se udaljio od obe krajnosti zato što je otkrio pravi put koji vodi saznanju, velikoj mudrosti, uzvišenosti, unutrašnjoj svetlosti i nirvani.

Vrhunsko zadovoljstvo

Glavni članak: Nirvana

Statua Bude (Gandara, 1-2. v.)

Buda je govorio da postoji vrhunsko zadovoljstvo koje nije povezano sa zadovoljenjem čula:

Ja vidim kako bića koja nisu oslobođena žudnje za zadovoljenjem čula bivaju progutana željom za zadovoljenjem čula, gore groznicom za zadovoljenjem čula, prepuštaju se zadovoljenju čula, i ja im ne zavidim, niti se ushićujem time. A zašto? Zato što postoji zadovoljstvo koji nije povezano sa zadovoljenjem čula, nije povezano sa nepovoljnim stanjima uma, a prevazilazi božansko blaženstvo. I pošto ja u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti u tome uživam.

Tumačenja

Zadovoljstvo je iskustvo koje ulepšava naš život, ali ako postane opsesija, tada može biti vrlo destruktivno. To se može dogoditi barem na tri načina:

• Priroda organa čula je takva da ih duža stimulacija otupljuje, pa je za isti nivo zadovoljstva potrebna jača stimulacija. Time se upada u začarani krug traganja za novim zadovoljstvima i još jačom stimulacijom.
• Žeđ za zadovoljstvom može nas navesti da na ljude ne gledamo kao na ono što zaista jesu, već kao na sredstva za pribavljanje zadovoljstva. Ovo nas može učiniti krajnje sebičnim i sklonim manipulacijama.
• Zadovoljstva pojačavaju u svesti fantazije i misli vezane za zadovoljstva, čime izazivaju čežnju, uznemirenost i nezadovoljstvo, što može biti velika prepreka za čist um.

Literatura

• Veljačić, Čedomil (1990). Budizam. Beograd: KTRZ OPUS. Arhivirano iz originala 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 04. 10. 2015. 
• Dhammika, Šravasti (2009). Budizam od A do Ž. Beograd: Srednji put. 

Vidi još

• Osećaj (budizam)
• Šest čula (budizam)
• Budistička terminologija

Spoljašnje veze

• Kratki govor o okeanu patnje
• Govor o plemenitom traganju
• Govor Potaliyi
• Govor Māgandiyi