Interleukin 12
| Ljudski interleukin 12 | |
|---|---|
 Kristalna struktura ljudskog IL-12 | |
| Identifikatori | |
| Simbol | IL12 |
| PDB | 1F45 |
| Interleukin 12A | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | IL12A |
| Alt. simboli | CLMF1, NKSF1, p35 |
| Entrez | 3592 |
| HUGO | 5969 |
| OMIM | 161560 |
| RefSeq | NM_000882 |
| UniProt | P29459 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 3 p12-q13.2 |
| Interleukin 12B | |
|---|---|
 Kristalna struktura IL-12B | |
| Identifikatori | |
| Simbol | IL12B |
| Alt. simboli | CLMF2, NKSF2, p40 |
| Entrez | 3593 |
| HUGO | 5970 |
| OMIM | 161561 |
| PDB | 1F42 |
| RefSeq | NM_002187 |
| UniProt | P29460 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 5 q31.1-33.1 |
Interleukin 12 (IL-12) je interleukin koji prirodno proizvode dendritske ćelije[1], makrofage i ljudski B-limfoblastoidne ćelije (NC-37) u odzivu na antigensku stimulaciju.[2][3]
Gen i struktura[uredi | uredi izvor]
IL-12 se sastoji od snopa sa četiri alfa heliksa. To je heterodimerni citokin kodiran sa dva posebna gena, IL-12A (p35) i IL-12B (p40). Aktivni heterodimer, i homodimer p40 se formiraju nakon sinteze proteina.
Funkcije[uredi | uredi izvor]
IL-12 učestvuje u diferencijaciji naivnih T ćelija u Th0 ćelije koje se dalje razvijaju u bilo Th1 ćelije ili Th2 ćelije. On je poznat kao stimulišući faktor T ćelija, koji može da stimuliše njihov rast i funkciju. On podstiče produkciju interferona gama (INF-γ) i tumor nekrosis faktora-alfa (TNF-α) iz T i prirodni ubica (NK) ćelija, i umanjuje IL-4 posredovanu IFN-γ supresiju. T ćelije koje proizvode IL-12 imaju koreceptor, CD30, koji je asociran sa IL-12 aktivnošću.
IL-12 igra važnu ulog u aktivnostima prirodnih ubica ćelija i T limfocita. IL-12 posreduje povećanje citotoksične aktivnosti NK ćelija i CD8+ citotoksičnih T limfocita. Isto tako izgleda da postoji link između IL-2 i prenosa IL-12 signala u NK ćelijama. IL-2 stimuliše izražavanje dva IL-12 receptora, IL-12R-β1 i IL-12R-β2, održavajući izražavanje kritičnog proteina u IL-12 signalizaciji u NK ćelijama. Poboljšan funkcionalni odziv se manifestuje IFN-γ produkcijom i ubijanjem ciljnih ćelija.
IL-12 takođe ima antiangiogenetsku aktivnost. To se ostvaruje putem povećanja produkcije interferona gama, koji povećava proizvodnju hemokina zvanog induktivni protein-10 (IP-10 il CXCL10). IP-10 posreduje antiangiogenetski efekat. Zbog njegove sposobnosti da indukuje imuni odziv i njegove antiangiogenetske aktivnosti, postojao je interest za IL-12 testiranje kao mogućeg antitumorskog leka. Međutim, dosad nije bilo je pokazano da poseduje značajnu aktivnost na tumorjima. Postoji link između IL-12 i autoimunih bolesti kao što je psorijaza i upalna bolest creva, što može biti koristno u razvoju novih tretmana.
Transdukcija signala[uredi | uredi izvor]
IL-12 se vezuje za IL-12 receptor, koji je heterodimerski formira od IL-12R-β1 i IL-12R-β2. IL-12R-β2 se smatra da igra ključnu ulogu IL-12 funkciji, pošto nađen na aktiviranim T ćelijama i stimulisan je citokinima koji promovišu razvoj Th1 ćelije i inhibiran onima koji promovišu razvoj Th2 ćelija. Nakon vezivanja, IL-12R-β2 podleže tirozin fosforilaciji i stvara mesta za vezivanje kinaza, Tyk2 i Jak2. One su važne za aktivaciju kritičnih transkripcionih faktora kao što je CTAT4 koji je impliciran u IL-12 signalizaciju u T ćelijama i NK ćelijama. Ovaj put je poznat kao JAK-CTAT put.[4]
IL-12 i autoimunitet[uredi | uredi izvor]
IL-12 administracija kod ljudi obolelih od autoimunih bolesti je pokazala da on pogoršava autoimuni fenomen. Veruje se da je to zbog njegove ključne uloge u indukciji Th1 imunog odziva. U kontrastu s tim, IL-12 gen nokaut kod miševa ili tretman sa IL-12 specifičnim antitelima umanjuje manifestacije bolesti.
Rezultati objavljeni u Žurnalu za kliničku iminologiju iz studije gde su miševi koji su odgojeni da budi alergični na kikiriki, su pokazali da IL-12 nije prisutan. To ukazuje na mogućnost da ovaj molekul normalno zaustavlja razvoj alergija na hranu. Dalja istraživanja su u toku da bi se utvrdilo da li su ovi rezultati promenljivi kod ljudi.[5][6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kaliński P, Hilkens CM, Snijders A, Snijdewint FG, Kapsenberg ML (1997). „IL-12-deficient dendritic cells, generated in the presence of prostaglandin E2, promote type 2 cytokine production in maturing human naive T helper cells”. J. Immunol. 159 (1): 28—35. PMID 9200435.
- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
- ^ Kathy S. Wang, David A. Frank, and Jerome Ritz. Blood, Vol 95 No. 10 pp. 3183:3190 "Interleukin-2 enhances the response of natural killer cells to interleukin-12 through up-regulation of the interleukin-12 receptor and STAT4".
- ^ Temblay JN, Bertelli E, Arques JL, Regoli M, Nicoletti C. Production of IL-12 by Peyer patch-dendritic cells is critical for the resistance to food allergy, J Allergy Clin Immunol. 2007 Sep;120(3):659-65. Epub 2007 Jun 28.
- ^ [1] Food allergy molecule discovered
Literatura[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Interleukin-12 na US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Mediji vezani za članak Interleukin 12 na Vikimedijinoj ostavi
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
