Интерлеукини

Из Википедије, слободне енциклопедије

Интерлеукини су група цитокина (излучених протеина/сигналних молекула). Интерлеукин које ослобађају бела крвна зрнца (леукоцити) су прво откривени. Термин интерлеукин је изведен из (интер-) „као у средства за комуникацију“, и (-леукин) „услед да леукоцити производе многе од ових протеина и да оно делују на леукоците ". Ово име је врста реликвије, пошто њих производе многе врсте ћелија у телу. Функција имунског система је у знатној мери зависна од интерлеукина. Већину интерлеукина синтетишу помоћни CD4+ T лимфоцити, а у значајној мери и моноцити, макрофаге, и ендотелијалне ћелије. Оне промовишу развој и диференцијацију T, B, и хематопоетских ћелија.[1][2]

Врсте интерлеукина[уреди]

Име Извор[3] Target receptors[3][4] Циљне ћелије[3] Функција[3]
IL-1 макрофаге, B ћелије, моноцити [5], дендритске ћелије[5] CD121a/IL1R1, CD121b/IL1R2 T помоћне ћелије ко-стимулација [5]
B ћелије матурација & пролиферација [5]
NK ћелије активација[5]
макрофаге, ендотелијум, друге инфламација[5], мале количине индукује реакцију акутне фазе, велике количине узрокује грозницу
IL-2 Th1-ћелије CD25/IL2RA, CD122/IL2RB, CD132/IL2RG активиране[5] T ћелије и B ћелије, NK ћелије, макрофаге, олигодендроцити стимулишу раст и диференцијацију T ћелијског одговора. Може бити коришћено у имунотерапији у третману карцинома или за супресију код трансплант пацијената.
IL-3 активиране Т помоћне ћелије[5], mast ћелије, NK ћелије, ендотел, еосинофили CD123/IL3RA, CD131/IL3RB хематопоетске стем ћелије диференцијација и пролиферација мијелоидних прогенитор ћелија[5] у нпр. [[Црвена крвна зрнца|еритроците], гранулоците
маст ћелије раст и ослобађање хистамина[5]
IL-4 Th2-ћелије, активиране наивне CD4+ ћелије, меморијске CD4+ ћелије, mast ћелије, макрофаге CD124/IL4R, CD132/IL2RG активиране B ћелије пролиферација и диференцијација, IgG1 и IgE синтеза[5]. Важна улога у алергијском одзиву (IgE)
T ћелије пролиферација[5]
Ендотел
IL-5 Th2-ћелије, mast ћелије, еосинофили CD125/IL5RA, CD131/IL3RB еосинофили производња
B ћелије диференцијација, IgA производња
IL-6 макрофагe, Th2 ћелије, B ћелије, астроцити, ендотелијалне ћелије CD126/IL6RA, CD130/IR6RB активиране B ћелије диференцијација у ћелије плазме
ћелије плазме секреција антитела
хематопоетске стем ћелије диференцијација
T ћелије, друге индукује реакцију акутне фазе, хематопоезу, диференцијацију, инфламацију
IL-7 ћелије строме коштане сржи и ћелије строме тимуса CD127/IL7RA, CD132/IL2RG пре/про-B ћелије, пре/про-T ћелије, NK ћелије диференцијација и пролиферација лимфоцитних прогенитор ћелија, има удела у опстанку, развоју и хомеостази B, T, и NK ћелија, ↑проинфламаторни цитокин
IL-8 макрофаге, лимфоцити, епителске ћелије, ендотелне ћелије CXCR1/IL8RA, CXCR2/IL8RB/CD128 неутрофили, базофили, лимфоцити хемотакса неутрофила
IL-9 Th2 ћелије, специфично CD4+ помоћне ћелије CD129/IL9R T ћелије, B ћелије Потенцира IgM, IgG, IgE, стимулише mast ћелије
IL-10 моноцити, Th-ћелије, CD8+ T ћелије, mast ћелије, макрофаге, B ћелије subset CD210/IL10RA, CDW210B/IL10RB макрофаге продукција цитокина[5]
B ћелије активација[5]
маст ћелије
Th1-ћелије инхибира производњу Th1 цитокина (IFN-γ, TNF-β, IL-2)
Th2-ћелије Стимулација
IL-11 строма коштане сржи IL11RA строма коштане сржи производња протеина акутне фазе, остеокласт формација
IL-12 дендритске ћелије, B ћелије, T ћелије, макрофаге CD212/IL12RB1, IR12RB2 активиране[5] T ћелије, диференцијација у цитотоксичне T ћелије са IL-2[5], ↑ IFN-γ, TNF-α, ↓ IL-10
NK ћелије IFN-γ, TNF-α
IL-13 активиране Th2-ћелије, mast ћелије, NK ћелије IL13R Th2-ћелије, B ћелије, макрофаге Стимулише раст и диференцијацију B ћелија (IgE), инхибира Th1-ћелије и производњу инфламаторних цитокина макрофага (нпр. IL-1, IL-6), ↓ IL-8, IL-10, IL-12
IL-14 T ћелије и поједине малигне B ћелије активиране B ћелије контролише раст и пролиферацију B ћелија, инхибира Ig секрецију
IL-15 мононуклеарни фагоцити (и неких других ћелија), посебно макрофаге након инфекције са вирусима IL15RA T ћелије, активиране B ћелије Индукује производњу Природни убица ћелије
IL-16 лимфоцити, епителијалне ћелије, еосинофили, CD8+ T ћелије CD4 CD4+ T ћелије (Th1-ћелије) CD4+ хемоатрактант
IL-17 Th17-ћелије (Th17) CDw217/IL17RA, IL17RB епителијум, ендотелијум, друга остеокластогенеза, ангиогенеза, ↑ инфламаторни цитокини
IL-18 макрофаге CDw218a/IL18R1 Th1-ћелије, NK ћелије Индукује IFNγ производњу, ↑ активност NK ћелија
IL-19 - IL20R -
IL-20 - IL20R регулише пролиферацију и диференцијацију кератиноцита
IL-21 активиране T помоћне ћелије, NK ћелије IL21R Сви лимфоцити, дендритске ћелије ко-стимулише активацију и пролиферацију CD8+ T ћелија, повећава NK цитотоксичност, повећава CD40-руковођену пролиферацију B ћелија, диференцијацију и промену изотипа, промовише диференцијацију Th17 ћелија
IL-22 - IL22R Активира STAT1 и STAT3 и повећава производњу протеина акутне фазе као што су серум амилоид A, Алфа 1-антихимотрипсин и хаптоглобин у хепатома ћелијским линијама
IL-23 - IL23R Повећава ангиогенезу али умањује CD8 T-ћелијску инфилтрацију
IL-24 - IL20R Игра важне улоге у супресији тумора, залечивању рана и псоријази путем утицаја на ћелијски опстанак.
IL-25 - LY6E Индукује производњу IL-4, IL-5 и IL-13, што стимулише експанзију еосинофила
IL-26 - IL20R1 Повећава секрецију IL-10 и IL-8 и CD54 изражавање на површини епителијалних ћелија
IL-27 - IL27RA Регулише активност B лимфоцита и T лимфоцита
IL-28 - IL28R Игра улогу у имуној одбрани против вируса
IL-29 - Игра улогу у одбрани против микроба
IL-30 - Формира један од IL-27 ланаца
IL-31 - IL31RA Можда учествује у инфламацији коже
IL-32 - Индукује секрецију моноцита и макрофага TNF-α, IL-8 и CXCL2
IL-33 - Индукује Th1-ћелије да производе тип 2 цитокине
IL-34 - стимулишући фактор колонија 1 рецептора моноцити Повећава раст или опстанак имуних ћелија, моноцитa.
IL-35 регулаторне T ћелије Супресија активације Т помоћних ћелија

Погледати[уреди]

Референце[уреди]

  1. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ed. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Unless else specified in boxes, then ref is: Lippincott's Illustrated Reviews: Immunology. Paperback: 384 pages. Publisher: Lippincott Williams & Wilkins; (July 1, 2007). Language: English. ISBN 0-7817-9543-5. ISBN 978-0-7817-9543-2. pp. 68
  4. Noosheen Alaverdi & David Sehy (1. 5. 2007.). „Cytokines - Master Regulators of the Immune System“. eBioscience. Archived from the original on 15. 3. 2006. Приступљено 28. 2. 2008.. 
  5. 5,00 5,01 5,02 5,03 5,04 5,05 5,06 5,07 5,08 5,09 5,10 5,11 5,12 5,13 5,14 5,15 Cytokine tutorial, The University of Arizona, Приступљено 8. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Медији повезени са Cytokines на Викимедијиној Остави