Istorija Švajcarske

Švajcarska, ili kako je zvanično poznata, Helvetska konfederacija, predstavlja možda i najbolji primer razvoja federalnih odnosa na tlu Evrope. Poznato je da je Švajcarska danas savezna država, sastavljena od čuvenih kantona. Do ustanovljavanja današnjeg uređenja, Švajcarska je prešla dug put.

Rana istorija

Glavni članak: Rana istorija Švajcarske

Praistorija

Arheološki dokazi sugerišu da su lovci-sakupljači već bili naseljeni u nizinama severno od Alpa u srednjem paleolitskom periodu pre 150.000 godina. Do neolitskog perioda područje je bilo relativno gusto naseljeno. U plitkim delovima mnogih jezera pronađeni su ostaci sojenica iz bronzanog doba iz čak 3800. godine pre nove ere. Oko 1500. p. n. e. na tom području su se naselila keltska plemena. Reti su živeli u istočnim regionima, dok su zapad zaposeli Helveti.

Žena koja je umrla oko 200. p. n. e. pronađena je sahranjena u izrezbarenom stablu drveta tokom građevinskog projekta u školskom kompleksu Kern, marta 2017. godine u Asersilu. Arheolozi su otkrili da je imala približno 40 godina kada je umrla i da je verovatno obavljala malo fizičkog rada dok je bila živa. Kod te žene su takođe otkriveni kaput od ovčje kože, lanac za pojas, otmena haljina od vune, šal i privezak od staklenih i jantarnih perli.

Konfederacija

Poreklo Švajcarske leži u odbrambenom savezu iz 1291. godine, kada su tri prakantona (Švic – koji je i dao ime savezu, Uri i Untervalden) praktično formirali konfederaciju. Treba napomenuti da su ovi kantoni bili formalno i nominalno deo Nemačkog carstva još duži vremenski period, ali je njihova faktička samostalnost nesporna.

Bitka kod Laupena (1339) između švajcarskih snaga i armije vojvoda od Savoje (nasikao Dibold Šiling Stariji) oko 1480.

Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao Federalna povelja, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom. Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama (vidi Ahajski savez), bio vojno-odbrambeni jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.

Svoju vojnu ulogu savez je odigrao uspešno jer se tokom 14. veka oslobodio kako Habzburgovaca tako i sizeranstva Nemačkog carstva. Od pobede 1499. godine nad nemačkim carem Maksimilijanom I savez stiče potpunu samostalnost, zasnovanu na afirmisanoj vojnoj snazi i principu neutralnosti. Savez stalno raste tako da početkom 16. veka već broji 13 kantona i određeni broj zavisnih područja koja još nisu bila dobila status kantona.

Unutrašnje uređenje Švajcarske konfederacije u ovom periodu je sledeće: vrhovni organ je Diet, skupština saveza, koja se sastajala povremeno i u različitim mestima. Kantoni su slali različit broj predstavnika, obično sa vezanim mandatom, a svaki kanton je imao po jedan glas.

Sledeći važan korak ka centralizaciji je taj što Cirih preuzima neformalnu ulogu direktorijalnog kantona koji je zadužen za sazivanje skupština, predstavljanje saveza prema inostranstvu i druga manje bitna pitanja. Cirih ipak ostaje samo primus inter pares (prvi među jednakim), što znači da nije došlo do jačanja suprematije federalne države.

Bitno je i sledeće – za odlučivanje se zahtevala jednoglasnost koja je generalno mogla da vodi u neefikasan rad. Iako su švajcarski kantoni u načelu bili složni, ovo je teorijski velika mana sa stanovišta federalizma. Dalje, kantoni su odluke Dieta sprovodili sami, preko svojih organa. Nikavih organa konfederacije po kantonima nije bilo, pa time ni nekakve zajedničke jurisdikcije. Ovo opet dovodi do toga da su članice zapravo bile suverene. Istorijski gledano, sistem je funkcionisao usled toga što su kantoni sprovodili samo one odluke za koje su glasali (usled jednoglasnosti). Formalno gledano, nije bilo mogućnosti da se to prinudno sprovede.

Na unutrašnju suverenost kantona ukazuje i šarenilo uređenja u njima, kao i odsustvo uniformnosti zakona. Nije bilo federalnog ustava sa kojim bi kantoni usaglašavali svoje zakonodavstvo. Jedino iznad bile su odluke Dieta, za koje su i sami kantoni glasali. Preneseno gledajući, moglo bi se reći i da su ih sami i doneli, te suverenost čak kantona i tu ostaje neokrnjena. Spoljni poslovi su bili praktično jedina stvar gde je suverenost kantona bila ograničena.

Napoleonovo doba

Zastava Švajcarske između 1798. i 1803.

Glavni članak: Helvetska republika

Ovakav sistem ostaje na snazi sve do burnog Napoleonovog doba. Švajcarska je iako verski podeljena izbegla unutrašnje sukobe u vreme Reformacije i Tridesetogodišnjeg rata. Stalna konstanta ovog perioda ostaju konfederalizam (koji je faktički ako ne i formalno sve više ublažavan), jaka samosvojnost kantona i republikansko uređenje.

Posle pada pod Napoleonovu vlast 1798. godine, Švajcarska dobija svoj prvi ustav, kojim je uvedena Helvetska Republika. Konfederalno uređenje je bilo ukinuto i država je postala unitarna, a kantoni su postali obične administrativne jedinice. Ovaj potez je naišao na snažan unutrašnji otpor, ali treba primetiti da to ukazuje na to da je Švajcarska smatrana u Evropi kao jedna celina. Konfederacija je ovde vremenom gubila međunarodnopravna svojstva, što je proces koji traje gotovo od samog osnivanja.

Već 1802. godine ovaj ustav je zamenjen novim koji je ublažio unitarni režim. U samoj Švajcarskoj traju sukobi u shvatanjima između unitarista i federalista što Napoleon koristi da donese tzv. Posredničke akte kojima uvodi federalno uređenje, sa nekim konfederalnim elementima i velikim ovlašćenjima kantona. Sistem nije stigao da se pokaže u praksi. Godine 1815, posle Bečkog kongresa Švajcarska dobija svoju fizionomiju sa 22 kantona i konfederalno uređenje. Kantoni skalpaju kratki Federalni pakt od samo petnaestak članova, koji suprotno imenu vraća jako konfederalno uređenje. Slab Diet je jedini organ, a centralna vlast je sasvim beznačajna. Ovo je bio uvod u dalje sukobe koji su okončani 1848. godine donošenjem federalnog ustava.

Federacija

Prelazak Švajcarske u federalno uređenje obeležen je kratkotrajnim građanskim ratom i novim ustavom. Godine 1847, katolički kantoni formiraju svoj sopstveni čvršći savez, u nameri da se odvoje od protestantskih kantona. To dovodi do građanskog rata, koji je bio kratkotrajan i sa malo žrtava (poginulo je manje od 100 ljudi) ali je bio dovoljan znak da je potrebno jačanje državnog uređenja. Pobeda političke struje koja se zalagala za opstanak federacije donosi 1848. g. Ustav kojim je zabranjeno svako dalje formiranje saveza na nižem nivou.

Ustav iz 1848. godine stvorio je osnov federalnog uređenja, koje će se dalje razvijati kroz ustavne reforme 1874. i 1999. godine, kao i niza drugih manjih ustavnih izmena i amandmana.

Tako će biti stvorena u svetu jedinstvena federacija sa skupštinskim (konventskim) sistemom vlasti i najširom primenom sredstava neposredne demokratije.

Vidi još

• Švajcarska
• Helvetska republika

Literatura

• Balsiger, Jörg. Uphill Struggles: The Politics of Sustainable Mountain Development in Switzerland and California (2009)
• Bonjour, E., H. S. Offler, G. R. Potter. A Short History of Switzerland (1952) online
• Burnett, Amy Nelson and Campi, Emidio, ur. (2016). A Companion to the Swiss Reformation. Brill. ISBN 978-90-04-30102-3. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza)
• Church, Clive H., and Randolph C. Head. A concise history of Switzerland (Cambridge University Press, 2013). pp. 132–61 online
• Codevilla, Angelo M. Between the Alps and a Hard Place: Switzerland in World War II and the Rewriting of History (2000) excerpt and text search
• Dawson, William Harbutt. Social Switzerland: Studies of Present-day Social Movements and Legislation (1897) 302pp; with focus on social and economic history, poverty, labour online
• Fahrni, Dieter (2003). An Outline History of Switzerland. From the Origins to the Present Day (8th izd.). Zürich: Pro Helvetia. ISBN 978-3-908102-61-8. 
• Halbrook, Stephen P. Target Switzerland: Swiss Armed Neutrality in World War II (2003) excerpt and text search
• Lerner, Marc. A laboratory of liberty: the transformation of political culture in Republican Switzerland, 1750-1848 (Brill, 2011).
• Luck, James Murray. A History of Switzerland. The First 100,000 Years: Before the Beginnings to the Days of the Present. SPOSS, Palo Alto CA. 1985. ISBN 978-0-930664-06-0.
• Oechsli, Wilhelm. History of Switzerland, 1499-1914 (1922) full text online
• Ozment, Steven E. "The Reformation in the Cities: The Appeal of Protestantism to Sixteenth-Century Germany and Switzerland (1975)
• Remak, Joachim. A very civil war. The Swiss Sonderbund War of 1847. (1993).
• Schelbert, Leo. Historical Dictionary of Switzerland (2007) excerpt and text search
• Wilson, John. History of Switzerland (1832) excerpt and text search, outdated
• Aubert, J.-F.: Petite histoire constitutionnelle de la Suisse, 2nd ed.; Francke Editions, Bern, 1974. (jezik: francuski)
• Peyer, H. C.: Verfassungsgeschichte der alten Schweiz, Schulthess Polygraphischer Verlag, Zürich. 1978. ISBN 3-7255-1880-7.. (jezik: nemački)
• Im Hof, U.: Geschichte der Schweiz, 7th ed., Kohlhammer Verlag, 1974/2001. ISBN 3-17-017051-1..
• Schwabe & Co.: Geschichte der Schweiz und der Schweizer, Schwabe & Co 1986/2004. ISBN 3-7965-2067-7..
• Historical Dictionary of Switzerland (in German, French, Italian and Rumanch)
• Luck, James M.: A History of Switzerland / The First 100,000 Years: Before the Beginnings to the Days of the Present, Society for the Promotion of Science & Scholarship, Palo Alto. 1986. ISBN 0-930664-06-X..
• Schneider, B. (ed.): Alltag in der Schweiz seit 1300, Chronos 1991; in German. ISBN 3-905278-70-7.
• Stettler, B: Die Eidgenossenschaft im 15. Jahrhundert, Widmer-Dean 2004; in German. ISBN 3-9522927-0-2.
• Gordon, Bruce (2002). The Swiss Reformation. University of Manchester Press. ISBN 978-0-7190-5118-0. .
• Miller, Andrew. Miller's Church History. 1880. Chapter 41.
• Gilbert, W.: Renaissance and Reformation Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. мај 2006). University of Kansas, Lawrence, Kansas: Carrie. 1998.
• Luck, James M.: A History of Switzerland / The First 100,000 Years: Before the Beginnings to the Days of the Present, Society for the Promotion of Science & Scholarship, Palo Alto. 1986. ISBN 0-930664-06-X..
• Ranan, David (2006). Double Cross – The Code of the Catholic Church. Theo Press Ltd. ISBN 978-0-9554133-0-8. 
• Burnett, Amy Nelson and Campi, Emidio (eds.). A Companion to the Swiss Reformation, Leiden - Boston: Brill. 2016. ISBN 978-90-04-30102-3.
• Guerra, C, Harich-Schwarzbauer, H, and Hindermann, Judith (2018). Johannes Atrocianus - Text, Übersetzung, Kommentar. Hildesheim: Georg Olms Verlag. ISBN 978-3-4874225-5-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Im Hof, U.: Geschichte der Schweiz, Kohlhammer Verlag, 1974/2001. ISBN 3-17-017051-1.
• Schwabe & Co.: Geschichte der Schweiz und der Schweizer. ISBN 3-7965-2067-7.
• Currat, M.; Excoffier, L. (2004). „Modern Humans Did Not Admix with Neanderthals during Their Range Expansion into Europe”. PLoS Biol. 2 (12): e421. PMC 532389 . PMID 15562317. doi:10.1371/journal.pbio.0020421. 
• July 2019, Laura Geggel-Associate Editor 30. „Iron Age Celtic Woman Wearing Fancy Clothes Buried in This 'Tree Coffin' in Switzerland”. livescience.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-05. 
• Solly, Meilan. „This Iron Age Celtic Woman Was Buried in a Hollowed-Out Tree Trunk”. Smithsonian Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-05. 
• „Kelte trifft Keltin: Ergebnisse zu einem aussergewöhnlichen Grabfund - Stadt Zürich”. www.stadt-zuerich.ch (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2020-04-05. 

Spoljašnje veze

• History of Switzerland on swissworld.org
• Swiss Diplomatic Documents (DDS)
• History of Switzerland: Primary Documents
• Swiss American Historical Society
• Overview of the History of Switzerland