Историја Португалије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Просторима Португалије током историје прошли су и задржали се многи народи и цивилизације: Ибери, Келти, Феничани и Картагињани, Грци, германска племена (Свеви и Визиготи) и Маври оставили су трага на културу у овој земљи.

Историја Португалије
Coat of arms of Portugal.svg

Овај чланак је део серије о
историји Португалије

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Португалије

Име Португалија, само по себи открива делове ране историје ове земље - оно потиче од латинске речи Portus Cale, могуће мешавине грчког и латинског имена које значи „Лепа лука“, или чак мешавине келтског и латинског, или мешавине феничанског и латинског.

Португалија је једна од најстаријих европских нација, зачета почетком средњег века. Португалија је свој утицај увећала и проширила током 15. и 16. века, у такозвано Доба открића поставши велика економска, политичка и културна сила и створивши Португалску империју која се простирала од Бразила, преко Африке, Индије и Кине, до Источног Тимора у Индонезији. Крајем XVI века (1580), Португалија је први пут у историји изгубила независност, нашавши се под влашћу Шпаније чиме је почело њено пропадање као велесиле. И после поновног успостављања независности (1640), Португалија је наставила да губи економску и политичку моћ, и то због низа догађаја као што су Лисабонски земљотрес 1755, Наполеонова освајања, стицање независности Бразила (1822) и грађански рат између апсолутиста и либерала. Године 1910. збачена је монархија. Добар део ХХ века, (19271974) Португалија је провела под десничарском диктатуром. Дана 25. априла 1974, извршен је лево оријентисани војни пуч звани „Револуција каранфила“ који је збацио репресивни режим после чега је земља прошла кроз велике демократске реформе. Године 1975, Португалија је дала независност својим преосталим колонијама. Португалија је један од оснивача НАТО-а а од 1986. је члан Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Почеци[уреди]

Iberos.png

У праисторијско доба Иберијско полуострво насељавала су аутохтона племена позната као Ибери. У VII — VI веку пре нове ере на север и запад полуострва у неколико таласа населио се индоевропски народ из централне Европе, Келти. На територијама где су живели заједно Келти и Ибери су се помешали, ствотивши многобројна племена позната под заједничким називом Келтибери. Грци и Феничани-Картагињани имали су мањи утицај преко својих полусталних трговачких испостаја на обали.

Лузитанија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Лузитанија
Лузитанија

Рани грчки истраживачи називали су територију на којој са данас простире Португалија „Офијуза“ (змијска земља) пошто су ондашња племена обожавала змије. У то доба Португалију је настањивало неколико малих племена, међу којима је најзначајније било племе Лузитанци, које је живело између река Доуро и Тежо.

Године 219. п. н. е., прве римске трупе продрле су на Иберијско полуострво, да би одатле протерале своје велике ривале Картагињане против којих су водили Пунске ратове. Римско освајање Португалије почело је са југа, где су их дочекали мирољубиви и пријатељски домороци, Кони. Током неколико деценија Римљани су проширили своју власт, но 194. п. н. е. Лузитанци са севера данашње Португала подигли су се на устанак, потисли Римљане и разорили престоницу Кона, због сарадње са Римом. Лузитански вођа Виријат, отварио је значајне војне успехе против римске војне силе. Рим је успео да угуши устанак и поврати контролу тек подмићивањем лузитанских војсковођа који су убили свога поглавара.

У трећем веку пре Христа Иберијско полуострво постало је део Римског царства, као провинција Хиспанија. У то доба започет је процес романизације. Римљани су у знатној мери допринели етничкој композицији модерне португалијске популације. Једна варијанта латинског језика (вулгарни латински) постао је доминантан језик у регији.

Инвазије варвара[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Визиготско краљевство
Визиготско краљевство

Око 500. наше ере, германска племена продрла су на Иберијско полуострво преотевши га од Римског царства. Међу освајачима били су Свеви и Визиготи, који су се населили на територијама које данас припадају Португалији. Вандали и Аламани такође су окупирали део данашње терторије Португалије, но оба су племена протерали или асимилирали Визиготи. Визиготи су од Хиспаноримљана примили хришћанство.

Муслиманска освајања[уреди]

Castelo mertola ibn qasi.jpg

У 8. веку (711), највећи део Иберијског полуострва освојили су Маври (северноафрички Бербери помешани са арапским народима). Маврима је за освајање Хиспаније било потребно свега две године, за разлику од Римљана којима је требало скоро два века. Овај феномен објашњава се великим незадовољством народа визиготском влашћу. Маври су се задржали на полуострву скоро 800 година. У почетку, иберијски маварски емират Ал-Андалуз налазио се под влашћу Дамаска, а доцније је постао независан Кордопски калифат који се потом разбио у низ државица званих таифе. Током векова муслиманске превласти над Иберијом, једина покрајина која је задржала независност била је планинска Астурија, на крајњем северу, где се повукао велики број протераних племића из целе Хиспаније. Одатле је започето хришћанско ослобађање полуострва познато као Реконкиста. Маври су коначно протерани са територије Португалије 1257, када је освојен Алгарве. У то доба Португалија је већ била суверена и целовита краљевина. Од онда јој границе нису мењане, што је чини земљом са најстаријим границама у Европи.

Спољашње везе[уреди]