Историја Белгије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Римска провинција Белгијска Галија за време цара Диоклецијана у 3. веку подељена је на провинције Белгика Прима и Белгика Секунда. У 5. и 6. веку насељавају се салијски Франци са доње Рајне. Верденским споразумом 843. подељена је на западни део који је добила Француска Карла Ћелавог док је источни део добила Лотарингија Лотара I.

Епизода белгијске револуције из 1830, Егид Шарл Гистав Ваперс (1834)

У 12. веку нагли успон текстилне производње погодује развоју градова Брижа, Гента, Ипра и Антверпенa. У 13. и 14. веку честе су побуне градских привредника против патрицијата. У Стогодишњем рату (1337—1453) богати фландријски градови се због привредних разлога (увоз вуне), опредељују за Енглеску. У то доба процвата земљом управљају бургундске војводе.

Од 1477. Белгија припада династији Хабзбург те остаје у њеном поседу и након борби за бургундско наслеђе. Северни Брабант и део северне Фландрије је од 1648. године у саставу јужних покрајина, а од 1714, након рата за шпанско наслеђе, Белгија је поново аустријска. Антиаустријско расположење одразило се у устанку 1789. и проглашењу Уједињених Белгијских Држава. 1797. прикључена је Француској Републици.

Од 1815. уједињена је са Холандијом у Уједињену Краљевину Низоземску на челу са Вилемом Оранским. Након избијања Белгијске револуције 1830. у Бриселу, Белгија је прогласила независност, потврђену у Лондону 1831.

Иако се у Првом и Другом светском рату прогласила неутралном, Немачка је оба пута окупирала Белгију. Године 1947. склопљена је царинска унија са Холандијом и ЛуксембургомБенелукс. Белгија учествује у стварању НАТО1949, Европске заједнице за угаљ и челик 1951, Европске економске заједнице 1957. и Европске уније 1992.

Од 1960. повлачи се из Белгијског Конга и војно интервенише 1977. заједно са француском војском. Године 1951. краља Леополда III наследио је Бодуен I. Почетком 1960-их разграничена су језична подручја у Белгији. Од 1970. озакоњене су три заједнице (франкофонска/валонска, фламанска и немачка), а постепена федерализација резултовала је аутономијом три регије: Валоније, Фландрије и главног града Брисела.

Године 1993. на престо долази Алберт II. Пред крај 1990-их и почетком 2000-их утицајна је Либерална странка, у владајућој коалицији са странкама левице и еколошког покрета. Од 1999. премијер је Ги Верхофстат који је поново изабран 2003.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Историја Белгије