Kiselo-alkalna dijeta
Kiselo-alkalna dijeta, koja se često naziva alkalna dijeta, alkalno-kisela ili kiselo-alkalna ishrana je plan ishrane zasnovan na unosu više alkalizirajućih (pH vrednost veća od 7) a manje acidičnih (pH vrednost manja od 7) namirnica. Pri tome trebalo bi imati u vidu da se alkalizujuće i acidično odnosi na dejstvo koje namirnice imaju na organizam, a ne da li su namirnice baze ili kisele.[1] Kiselo-alkalna dijeta ima brojne karakteristike koje je označavaju i kao zdravu ishranu i/ili kao ishranu koja omogućava određenu količinu fleksibilnosti.
Međutim ova vrsta dijete prema stavu današnje nauke zasnovane je na pogrešnom shvatanju da različite vrste hrane mogu uticati na pH ravnotežu telo. Nastala je iz hipoteze kiselog pepela, koja se prvenstveno odnosila na istraživanja osteoporoze. Zagovornici ove dijete veruju da određena hrana može uticati na kiselost (pH) tela i da se promena pH može koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Međutim, njihove tvrdnje su psudonaučne, jer nema dokaza koji podržavaju tvrdnjene mehanizama ove dijete, koju ne preporučuju dijetetičari ili drugi zdravstveni radnici.[2][1][3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Uloga ishrane i njen uticaj na kiselost mokraće proučava se decenijama od strane fiziolozoga kroz proučavanje uloge bubrega u regulatornim mehanizmima tela za kontrolu kiselosti telesnih tečnosti.
Današnja kiselo-alkalna dijeta ima svoje korene u studijama biologa Kloda Bernara koji je proučavao efekte bubrega na kontrolu kiselosti tečnosti u čovekovom telu. Ovaj francuski biolog među prvima je izneo zapažanje ovog efekta na zečevima kada je otkrio da je promena njihove ishrane, kao biljojeda, ishranom mesoždera (unosom uglavnom mesa) došlo do promene sastav pH vrednosti njihove mokraće iz više alkalne na više kiselu. Podstaknuta ovim zapažanjima, kasnija istraživanja su se fokusirala na hemijska svojstva i kiselost sastojaka ostataka sagorele hrane, opisanih kao pepeo. „Hipoteza o pepelu u ishrani“ je sugerisala da bi ova hrana, kada se metaboliše, ostavila sličan „kiseli pepeo“ ili „alkalni pepeo“ u telu kao oni koji su oksidovani sagorevanjem.[2]
Naučnici za ishranu počeli su da preciziraju ovu hipotezu početkom 20. veka, naglašavajući ulogu negativno naelektrisanih čestica (anjona) i pozitivno naelektrisanih čestica (katjona) u hrani. Pretpostavljalo se da dijete sa visokim sadržajem hlorida, fosfata i sulfata (od kojih su svi anjoni) stvaraju kiseline, dok se za ishranu bogatu kalijumom, kalcijumom i magnezijumom (svi su katjoni) pretpostavlja da stvaraju alkalije. Druga istraživanja su pokazala da specifične namirnice, kao što su brusnice, suve šljive i šljive, imaju neobične efekte na pH mokraće. Dok su ove namirnice u laboratoriji davale alkalni pepeo, one sadrže slabu organsku kiselinu, hipurinsku kiselinu, zbog čega je mokraća umesto toga postala kiselija.[2]
Razmatranjem teorije kiselo-alkalnog odnosa tela sa evolutivnog i naučnog stanovišta neki istraživači smatraju da ona mogu da nam otkrije dosta toga iz daleke ljudske prošlosti. Jedna studija[3] procenjuje da je 87% ljudske populacije pre nastanka poljoprivrede konzumiralo alkalnu hranu i u zaključku navodi ... da metabolička acidoza izazvana ishranom i njene posledice kod ljudi koji se hrane savremenom ishranom odražavaju neusklađenost između sastava hranljivih materija u ishrani i genetski određenih nutritivnih zahteva za optimalan sistemski acido-bazni status.[3]
Iz ovih i sličnih istraživanja nastala je osnova za mnoge argumente u korist alkalne ishrane.
Osnovne informacije[uredi | uredi izvor]
Na osnovu dokaza ukazuje da poremećaji acidobaznog statusa izazvani ishranom imaju patogene efekte razvila se praksa primene kiselo-alkalne dijete.[4][5][6]
Normalne pH vrednosti tela[uredi | uredi izvor]
Značenje pH vrednosti je mera koliko je nešto telo kao celina kiselo ili alkalno, i kreće se od 0 do 14:[1]
- pH vrednost 0-7 je kiselo.
- pH vrednos 7 je neutralno.
- pH vrednos7-14 je alkalno (ili bazno).
Međutim, treba imati u vidu da pH vrednost tela u velikoj meri varira od organa do organa. Neki delovi su kiseli, drugi su alkalni. Ne postoji određeni nivo.
Želudac je pun hlorovodonične kiseline, što mu daje pH vrednost između pH vrednost 2 i 3,5 (izuzetno kisela sredina). Ovo je neophodno za razlaganje hrane.
S druge strane, ljudska krv je uvek blago alkalna, sa pH između 7,35 i 7,45, i pH vrednost krvi izvan ovog normalnog opsega je veoma ozbiljan poremećaj koji može biti fatalan ako se ne leči pravovremeno. Međutim kako se ovaj poremećaj dešava samo tokom određenih bolesti, patološka promena pH vrednosti krvi nema apsolutno nikakve veze sa hranom koja se konzumira iz dana u dan.
Kiselo-alkalna teorije i istraživanja[uredi | uredi izvor]
U kiselo-alkalnoj teoriji mnoge bolesti su posledica preterane akumulacije kiseline u organizmu. Neki dokazi idu u prilog teoriji da ishrana sa velikim sadržajem kiselih namirnica vodi do bolesti, kao što su osteoporoza, giht i reumatoidni artritis.
Savremeni čovek pati od posledica hronične, sistemske metaboličke acidoza niskog stepena izazvana ishranom. Istraživanja su pokazala da savremena ishrana koja stvara kiselinu zaista karakteristično proizvodi sistemsku metaboličku acidozu niskog stepena kod inače zdravih odraslih osoba, i da se stepen acidoze povećava sa godinama, u odnosu na normalan pad bubrežne funkcije u vezi sa starenjem. Takođe istraživanja su otkrili da je neutralizacija neto kiselog opterećenja ishranom suplementima kalijum bikarbonata (KHCO3) poboljšala ravnotežu kalcijuma i fosfora, smanjila stopu resorpcije kostiju, poboljšala ravnotežu azota i ublažila normalno nastajanje opadanja lučenja hormona rasta, povezanog sa godinama, sve bez ograničavanja kuhinjske soli u ishrani. Štaviše, otkriveno je da istovremena primena alkalinizujuće soli kalijuma (kalijum citrata) sa kuhinjskom soli sprečava kuhinjskoj soli da poveća izlučivanje kalcijuma u mokraći i resorpciju kostiju, kao što se dogođalo pri primene samo kuhinjske soli.[7]
Alkalna dijeta je bazirana na dve osnovne ideje:
- Prvo, alkalna ishrana je veoma zdrav i čist način ishrane. Sadrži dosta povrća i voća, a podrazumeva izbacivanje svih prerađenih namirnica i rafinisanih zrna.
- Drugo, alkalna dijeta zahteva češći boravak u kuhinji, zbog obrade povrća i voća na različite načine.
Problemi[uredi | uredi izvor]
Kako je su u osnovi, povrće i voće alkalne namirnice, većina drugih namirnica spada u kategoriju kiselih. U tom smislu prelazak na alkalnu ishranu može da deluje malo zastrašujuće, barem na početku, jer je za mnoge vezana za potpunu promenu načina života. Alkalna dijeta nije teška zbog pravila, već zato što je potrebno izvesno vreme da se pacient na nju navikne.[1]
Da bi ovaj prelazak prošao glatko, trebalo bi osmislite plan alkalne ishrane sa različitim receptima za svaki dan, a to traži više vremena i zahteva spremanje mnogih jela, kao što su salate, supe, prilozi uz jelo, koji se sastoje od nekoliko vrsta alkalizirajućeg povrća.
Principi[uredi | uredi izvor]
Alkalna dijeta ima za cilj da pomogne organizmu da održi uravnotežen nivo pH u mokraći, kako bi organizam funkcionisao najbolje moguće. Ako je pH vrednost krvne plazme veća od 7, onda je ona bazna, a ako je manja od 7, onda je ona kisela. Kod ljudi, pH vrednost krvne plazme mora da bude između 7,3 i 7,45 i ukoliko nije u tom rasponu, posledice mogu da budu mnogobrojne. Na primer, pH vrednost od 6,95 može da dovede do dijabetičke kome i smrti, dok pH vrednost od 7,7 može da rezultuje tetaničnim konvulzijama i isto tako smrću!
Da bi se održala acidobazna ravnoteža u organizmu, neophodno je da se konzumira više alkalizirajućih namirnica, a manje acidičnih. To ne znači da svaka namirnica mora da bude alkalizirana.
Mnogi zagovornici ove dijete predlažu da ljudi prate svoj pH nivo testom mokraće, pazeći da je rezultat alkalni (pH iznad 7), a ne kiseli (pH ispod 7).
Da li je kiselo-alkalna dijeta zdrava?[uredi | uredi izvor]
Za razliku od mnogih neobičnih dijeta, alkalna dijeta je zapravo prilično zdrava, jer se zasniva na stvarnoj, neprerađenoj hrani. To nema apsolutno nikakve veze da li su namirnice baze ili kisele.
Zdrava je i zato što podstiče na veći unos voća, povrća i zdrave biljne hrane, dok ograničava prerađenu, visoko rafinisanu hranu. Kiseline su zapravo neke od najvažnijih gradivnih jedinica života ... uključujući aminokiselin, masne kiseline i DNK (dezoksiribonukleinske kiseline).
Suprotstavljeni stavovi[uredi | uredi izvor]
Zagovornici alkalna dijeta smatraju da ona može koristiti našem organizmu na sledeće načine:
- Olakšanjem nakon gubitka telesne težine
- Poboljšanjem zdravlja kostiju
- Poboljšanjem zdravlja srca
- Smanjenjem gubitaka mišića
- Većom koristi od boljih rezultata hemoterapije
Tačno je da je alkalna ishrana zdrava jer se zasniva na pravoj, neprerađenoj hrani. Ali to nema apsolutno nikakve veze sa tim da li je hrana bazična ili kisela.
Međutim, tvrdnje o mehanizmima rada ovo dijete nisu podržane od strane nauke, ljudske fiziologije, ili bilo koje pouzdanije studije, jer nije dat i odgovor koji je nivo acidoze je prihvatljiv.
Međutim u nekim studijama se tvrdi da bilo koji nivo acidoze može biti neprihvatljiv iz evolucione perspektive, i da realno gledano metabolička alkaloza niskog stepena može biti optimalno acido-bazno stanje za ljude.[7]
Hipoteza „kiselina-pepeo“ tvrdila je da je višak proizvodnje kiseline u ishrani faktor rizika za osteoporozu, ali naučni dokazi ne podržavaju ovu hipotezu.[8]
Lekari alternativne medicine koji su promovisali alkalnu ishranu zagovarali su njenu upotrebu u lečenju različitih zdravstvenih stanja, uključujući rak.[9] Ove tvrdnje su uglavnom promovisane na veb-sajtovima, časopisima, direktnoj pošti i knjigama, i uglavnom su usmerene na laičku publiku.[10] Ova verzija ishrane, pored izbegavanja mesa i drugih proteina, takođe zagovara izbegavanje prerađene hrane, belog šećera, belog brašna i kofeina,[11] a može uključivati i specifične režime vežbanja i dodataka ishrani.[12]
Verziju ove dijete takođe je promovisao Robert O. Jung kao metod mršavljenja u svojoj knjizi. Prema Akademiji za ishranu i dijetetiku, delovi njegove ishrane, kao što je naglasak na jedenju zelenog lisnatog povrća i vežbanju, verovatno bi bili zdravi. Međutim, „nejasna teorija“ na kojoj se zasniva njegova ishrana i oslanjanje na komplikovane režime posta i dodatke ishrani znači da ova dijeta „nije zdrav način za mršavljenje.“[12]
Takođe stav da kiselina izaziva reumatoidnu bolest, artritis i osteoartritis, i da se alkalna dijeta može koristiti za lečenje ovih stanja, nema jasnih naučnih dokaz koji bi podržavajli ovaj predlog.[13]
Testiranje kiselosti mokraće i/ili pljuvačke na kiselost je predloženo kao način da se izmeri nivo kiselosti tela, a samim tim i nivo rizika od bolesti.[10] Međutim, utvrđeno je da ne postoji korelacija između pH vrednosti mokraće i kiselosti tela.[14]
Zdravstveni rizici[uredi | uredi izvor]
Kao i svaka dijeta i alkalna dijeta nosi u sebi određene rizike, koji se moraju imati u vidu pre početka njene primene. Na primer ako pacijent korist lekove za šećernu bolest koji mogu izazvati hipoglikemiju, trebalo bi pacijenta upozoriti da ova ishrana ne povećava rizik od niskog nivoa šećera u krvi.
Preporučljivo je da pacijent ne počne sa dijetom pre nego što obavi razgovar sa svojim lekarom ili dijetetičarom, odnosno pre nego što se započne dijeta koja se značajno razlikuje od pacijentove trenutne.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Alkalna Dijeta: Šta Kažu Činjenice? | Dijeta i Zdrav Život”. dijeta.in.rs. Pristupljeno 2023-04-19.
- ^ a b v Dwyer J, Foulkes E, Evans M, Ausman L (jul 1985). „Acid/alkaline ash diets: time for assessment and change”. J Am Diet Assoc. 85 (7): 841—5..
- ^ a b v Sebastian, Anthony; Frassetto, Lynda A.; Sellmeyer, Deborah E.; Merriam, Renée L.; Morris, R. Curtis (2002). „Estimation of the net acid load of the diet of ancestral preagricultural Homo sapiens and their hominid ancestors”. The American Journal of Clinical Nutrition. 76 (6): 1308—1316. ISSN 0002-9165. PMID 12450898. doi:10.1093/ajcn/76.6.1308.
- ^ Bushinsky DA Acid-base imbalance and the skeleton. Eur J Nutr. 40. 2001. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć): 238-244 - ^ Wiederkehr M, Krapf R Metabolic and endocrine effects of metabolic acidosis in humans. Swiss Med Wkly. 131. 2001. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć): 127-132 - ^ Maurer M, Riesen W, Muser J, Hulter HN, Krapf R Neutralization of Western diet inhibits bone resorption independently of K intake and reduces cortisol secretion in humans. Am J Physiol Renal Physiol. 284. 2003. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć): F32-40 - ^ a b Frassetto, L.; Morris, R. C.; Sellmeyer, D. E.; Todd, K.; Sebastian, A. (2001). „Diet, evolution and aging--the pathophysiologic effects of the post-agricultural inversion of the potassium-to-sodium and base-to-chloride ratios in the human diet”. European Journal of Nutrition. 40 (5): 200—213. ISSN 1436-6207. PMID 11842945. doi:10.1007/s394-001-8347-4.
- ^ Hanley, DA; Whiting, SJ : "Does a high dietary acid content cause bone loss, and can bone loss be prevented with an alkaline diet?". „Journal of Clinical Densitometry”. (published 2 October 2013). 16 (4): 420—5. 2013..
- ^ Cassileth, Carrie R. (2008). Principles and Practice of Gastrointestinal Oncology. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins. p. 137
- ^ a b Fenton TR, Tough SC, Lyon AW, Eliasziw M, Hanley DA (2011). "Causal assessment of dietary acid load and bone disease: a systematic review & meta-analysis applying Hill's epidemiologic criteria for causality". Nutr J. 10. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć): 41. - ^ „Alkaline Diet Plan Review: Does It Work?”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-22.
- ^ a b „The pH Miracle for Weight Loss”. web.archive.org. 2017-02-25. Arhivirano iz originala 25. 02. 2017. g. Pristupljeno 2023-04-22.
- ^ „Arthritis Diets & Supplements: Do They Work?”. web.archive.org. 2012-08-09. Arhivirano iz originala 09. 08. 2012. g. Pristupljeno 2023-04-22.
- ^ RD, Alice (2010-07-08). „The Alkaline Diet: Another Cancer and Diet Claim”. American Institute for Cancer Research (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-22.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
