Koma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Koma (višeznačna odrednica).
Koma
SpecijalnostiNeurologija, psihijatrija
SimptomiNesvestica
KomplikacijeTrajno vegetativno stanje, smrt
TrajanjeMože varirati od nekoliko dana do nekoliko godina (najduže zabeleženo je 42 godine)

Koma je potpuno odsustvo svesti koje liči na dubok san. Odlikuje se gubitkom reakcije na podražaje i gubitkom spontanih nervnih aktivnosti, što je obično povezano s cerebralnim povredama metaboličkog ili fizičkog porekla, napada epilepsije, infektivnih bolesti i sl.[1][2] Pacijenti u komi pokazuju potpuno odsustvo budnosti i nisu u stanju da svesno osećaju, govore ili se kreću.[3][4] Kome mogu nastati prirodnim uzrocima, ili mogu biti medicinski indukovane.[5]

Klinički, koma se može definisati kao nemogućnost doslednog praćenja komande u jednom koraku.[6][7] Takođe se može definisati kao rezultat ≤ 8 na Glazgovskoj skali kome (GCS) koji traje ≥ 6 sati.[8] Da bi pacijent zadržao svest, komponente budnosti i svesti moraju se održavati. Budnost opisuje kvantitativni stepen svesti, dok se svesnost odnosi na kvalitativne aspekte funkcija koje posreduje korteks, uključujući kognitivne sposobnosti kao što su pažnja, čulna percepcija, eksplicitno pamćenje, jezik, izvršavanje zadataka, vremenska i prostorna orijentacija i procena stvarnosti.[3][9] Iz neurološke perspektive, svest se održava aktivacijom moždane kore – sive materije koja formira spoljašnji sloj mozga – i retikularnim aktivirajućim sistemom (RAS), strukturom koja se nalazi unutar moždanog stabla.[10][11]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Termin „koma“, od grčkog κῶμα koma, što znači dubok san, već je korišćen u Hipokratovom korpusu (Epidemica), a kasnije od strane Galena (drugi vek nove ere). Nakon toga, skoro da se nije koristio u poznatoj literaturi do sredine 17. veka. Termin se ponovo nalazi u uticajnoj De anima brutorum (1672) Tomasa Vilisa (1621–1675), gde su pomenuti letargija (patološki san), „koma“ (teško spavanje), carus (oduzetost čula) i apopleksija (u koji se carus mogao okrenuti i koje je lokalizovao u beloj materiji). Termin carus takođe potiče iz grčkog, gde se može naći u korenima nekoliko reči koje znače uspavljujuće ili pospano. Još uvek se može naći u korenu izraza 'karotida'. Tomas Sidenham (1624–89) pominje termin „koma“ u nekoliko slučajeva groznice (Sydenham, 1685).[12][13]

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Opšti simptomi osobe u komatoznom stanju su:

  • Nemogućnost dobrovoljnog otvaranja očiju
  • Nepostojeći ciklus spavanja i buđenja
  • Nedostatak odgovora na fizičke (bolne) ili verbalne stimuluse
  • Depresivni refleksi moždanog stabla, kao što su zenice koje ne reaguju na svetlost
  • Nepravilno disanje
  • Ocene između 3 i 8[14] na Glazgovskoj skali kome[1]

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Mnoge vrste problema mogu izazvati komu. Četrdeset procenata komatoznih stanja je rezultat trovanja lekovima.[15] Upotreba određenih droga pod određenim uslovima može oštetiti ili oslabiti sinaptičko funkcionisanje u uzlaznom retikularnom aktivirajućem sistemu (ARAS) i sprečiti sistem da pravilno funkcioniše kako bi uzbudio mozak.[16] Sekundarni efekti lekova, koji uključuju abnormalni rad srca i krvni pritisak, kao i abnormalno disanje i znojenje, takođe mogu indirektno da naškode funkcionisanju ARAS-a i dovedu do kome. S obzirom da je trovanje lekovima uzrok velikog dela pacijenata u komi, bolnice prvo testiraju sve pacijente u komi posmatrajući veličinu zenice i kretanje očiju, preko vestibularno-okularnog refleksa. (Pogledajte Dijagnozu ispod.)[16]

Drugi najčešći uzrok kome, koji sačinjava oko 25% slučajeva, je nedostatak kiseonika, generalno rezultat srčanog zastoja.[15] Centralni nervni sistem (CNS) zahteva veliku količinu kiseonika za svoje neurone. Nedostatak kiseonika u mozgu, takođe poznat kao hipoksija, uzrokuje snižavanje koncentracije natrijuma i kalcijuma izvan neurona i povećanje intracelularnog kalcijuma, što šteti komunikaciji neurona.[17] Nedostatak kiseonika u mozgu takođe uzrokuje iscrpljivanje ATP-a i ćelijski raspad usled oštećenja citoskeleta i proizvodnje azotnog oksida.

Dvadeset procenata komatoznih stanja je rezultat nuspojava moždanog udara.[15] Tokom moždanog udara, protok krvi u deo mozga je ograničen ili blokiran. Ishemijski moždani udar, krvarenje u mozgu ili tumor mogu uzrokovati ograničenje protoka krvi. Nedostatak krvi do ćelija u mozgu sprečava kiseonik da dođe do neurona, i posledično uzrokuje da ćelije postanu poremećene i umru. Kako moždane ćelije umiru, moždano tkivo nastavlja da propada, što može uticati na funkcionisanje ARAS-a.

Preostalih 15% komatoznih slučajeva je rezultat traume, prekomernog gubitka krvi, neuhranjenosti, hipotermije, hipertermije, abnormalnog nivoa glukoze i mnogih drugih bioloških poremećaja. Štaviše, studije pokazuju da 1 od 8 pacijenata sa traumatskom povredom mozga doživi komatozno stanje.[18]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Povreda jednog ili oba cerebralna korteksa ili retikularnog aktivirajućeg sistema (RAS) dovoljna je da dovede osobu u komu.[19]

Kora velikog mozga je spoljni sloj nervnog tkiva velikog mozga.[20] Kora velikog mozga se sastoji od sive materije koja se sastoji od jezgara neurona, dok se unutrašnji deo velikog mozga sastoji od bele materije koju formiraju aksoni neurona.[21] Bela materija je odgovorna za percepciju, prenos senzornog ulaza preko talamičnog puta i mnoge druge neurološke funkcije, uključujući složeno razmišljanje.

RAS je, s druge strane, primitivnija struktura u moždanom stablu koja uključuje retikularnu formaciju (RF).[22] RAS ima dva trakta, uzlazni i silazni trakt. Uzlazni put, ili uzlazni retikularni aktivirajući sistem (ARAS), sastoji se od sistema neurona koji proizvode acetilholin, i radi na uzbuđivanju i buđenju mozga.[23] Pobuđenje mozga počinje od RF, preko talamusa, a zatim na kraju do moždane kore.[16] Svako oštećenje u funkcionisanju ARAS-a, neuronska disfunkcija, duž puta uzbuđenja koji je direktno naveden, sprečava telo da bude svesno svoje okoline.[22] Bez centara uzbuđenja i svesti, telo se ne može probuditi, ostajući u komatoznom stanju.[24]

Ozbiljnost i način nastanka kome zavise od osnovnog uzroka. Postoje dve glavne podele kome: strukturna i difuzna neuronska.[25] Strukturalni uzrok, na primer, izaziva mehanička sila koja dovodi do oštećenja ćelije, kao što je fizički pritisak ili blokada nervnog prenosa.[26] Dok je difuzni uzrok ograničen na aberacije ćelijske funkcije, one spadaju u metaboličku ili toksičnu podgrupu. Kome izazvane toksinima su uzrokovane spoljnim supstancama, dok su metaboličke kome izazvane unutrašnjim procesima, kao što su termoregulacija tela ili jonski disbalans (npr. natrijuma).[24] Na primer, teška hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) ili hiperkapnija (povećan nivo ugljen-dioksida u krvi) su primeri metaboličke difuzne neuronske disfunkcije. Hipoglikemija ili hiperkapnija u početku izazivaju blagu agitaciju i konfuziju, ali napreduju do zatupljenosti, stupora i na kraju, potpune nesvestice.[27] Nasuprot tome, koma koja je rezultat teške traumatske povrede mozga ili subarahnoidalnog krvarenja može biti trenutna. Način početka stoga može ukazivati na osnovni uzrok.[1]

Strukturalni i difuzni uzroci kome nisu izolovani jedni od drugih, jer u nekim situacijama jedan može dovesti do drugog. Na primer, koma izazvana difuznim metaboličkim procesom, kao što je hipoglikemija, može dovesti do strukturalne kome ako se ne reši. Drugi primer je ako cerebralni edem, difuzna disfunkcija, dovodi do ishemije moždanog stabla, strukturalnog problema, zbog blokade cirkulacije u mozgu.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Weyhenmyeye, James A.; Eve A. Gallman (2007). Rapid Review Neuroscience 1st Ed. Mosby Elsevier. str. 177–9. ISBN 978-0-323-02261-3. 
  2. ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  3. ^ a b Bordini, A.L.; Luiz, T.F.; Fernandes, M.; Arruda, W. O.; Teive, H. A. (2010). „Coma scales: a historical review”. Arquivos de Neuro-Psiquiatria. 68 (6): 930—937. PMID 21243255. doi:10.1590/S0004-282X2010000600019 Slobodan pristup. 
  4. ^ Cooksley, Tim; Holland, Mark (2017-02-01). „The management of coma”. Medicine (na jeziku: engleski). 45 (2): 115—119. ISSN 1357-3039. doi:10.1016/j.mpmed.2016.12.001. 
  5. ^ Marc Lallanilla (2013-09-06). „What Is a Medically Induced Coma?”. livescience.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-23. 
  6. ^ „The Glasgow structured approach to assessment of the Glasgow Coma Scale”. www.glasgowcomascale.org. Pristupljeno 2019-03-06. 
  7. ^ „Coma - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2022-04-28. 
  8. ^ „Glasgow Coma Scale - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2022-04-23. 
  9. ^ Laureys; Boly; Moonen; Maquet (2009). „Coma” (PDF). Encyclopedia of Neuroscience. 2: 1133—1142. ISBN 9780080450469. doi:10.1016/B978-008045046-9.01770-8. 
  10. ^ Hannaman, Robert A. (2005). MedStudy Internal Medicine Review Core Curriculum: Neurology 11th Ed. MedStudy. str. (11—1) to (11—2). ISBN 1-932703-01-2. 
  11. ^ „Persistent vegetative state: A medical minefield”. New Scientist: 40—3. 7. 7. 2007.  See diagram Arhivirano 2017-08-26 na sajtu Wayback Machine.
  12. ^ „Coma Origin”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  13. ^ Wijdicks, Eelco F. M.; Koehler, Peter J. (2008-03-01). „Historical study of coma: looking back through medical and neurological texts”. Brain. 131 (3): 877—889. ISSN 0006-8950. PMID 18208847. doi:10.1093/brain/awm332 Slobodan pristup. 
  14. ^ Russ Rowlett. „Glasgow Coma Scale”. University of North Carolina at Chapel Hill. Arhivirano iz originala 2018-06-04. g. Pristupljeno 2010-12-07. 
  15. ^ a b v Liversedge, Timothy; Hirsch, Nicholas (2010). „Coma”. Anaesthesia & Intensive Care Medicine. 11 (9): 337—339. doi:10.1016/j.mpaic.2010.05.008. 
  16. ^ a b v Young, G.B. (2009). „Coma”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1157 (1): 32—47. Bibcode:2009NYASA1157...32Y. PMID 19351354. S2CID 222086047. doi:10.1111/j.1749-6632.2009.04471.x. 
  17. ^ Busl, K. M.; Greer, D. M. (2010). „Hypoxic-ischemic brain injury: Pathophysiology, neuropathology and mechanisms”. NeuroRehabilitation. 26 (1): 5—13. PMID 20130351. doi:10.3233/NRE-2010-0531 Slobodan pristup. 
  18. ^ Lombardi, Francesco FL; Taricco, Mariangela; De Tanti, Antonio; Telaro, Elena; Liberati, Alessandro (2002-04-22). „Sensory stimulation for brain injured individuals in coma or vegetative state”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD001427. ISSN 1465-1858. PMID 12076410. doi:10.1002/14651858.cd001427. 
  19. ^ „Coma - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2022-04-23. 
  20. ^ Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 9780073525600. OCLC 318191613. 
  21. ^ Mercadante, Anthony A.; Tadi, Prasanna (2022), „Neuroanatomy, Gray Matter”, StatPearls, Treasure Island (FL): StatPearls Publishing, PMID 31990494, Pristupljeno 2022-04-23 
  22. ^ a b Arguinchona, Joseph H.; Tadi, Prasanna (2022), „Neuroanatomy, Reticular Activating System”, StatPearls, Treasure Island (FL): StatPearls Publishing, PMID 31751025, Pristupljeno 2022-04-23 
  23. ^ „Ascending Reticular Activating System - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2022-04-23. 
  24. ^ a b v Traub, Stephen J.; Wijdicks, Eelco F. (2016). „Initial Diagnosis and Management of Coma”. Emergency Medicine Clinics of North America. 34 (4): 777—793. ISSN 1558-0539. PMID 27741988. doi:10.1016/j.emc.2016.06.017. 
  25. ^ Huff, J. Stephen; Tadi, Prasanna (2022), „Coma”, StatPearls, Treasure Island (FL): StatPearls Publishing, PMID 28613473, Pristupljeno 2022-04-23 
  26. ^ Miller, Margaret A.; Zachary, James F. (2017). „Mechanisms and Morphology of Cellular Injury, Adaptation, and Death”. Pathologic Basis of Veterinary Disease: 2—43.e19. ISBN 9780323357753. doi:10.1016/B978-0-323-35775-3.00001-1. 
  27. ^ „Obtundation, stupor and coma Peter Dickinson”, Small Animal Neurological Emergencies, CRC Press, str. 140—155, 2012-03-15, ISBN 978-0-429-15897-1, doi:10.1201/b15214-12, Pristupljeno 2022-04-23 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кома&oldid=27551995”