Konvoj PQ-17

Drugi svetski rat
Eskortni i trgovački brodovi iz konvoja PQ-17 u Hval flordu na Islandu, pre polaska za SSSR
Vreme 2 — 10. jul 1942. Mesto Barencovo more Ishod Nemačka pobeda
Sukobljene strane
SAD Ujedinjeno Kraljevstvo	Treći rajh
Komandanti i vođe
Dedli Paund Luis Hamilton	Hans-Jirgen Štumf Herman Boem Oto Šnivind
Jačina
2 bojna broda 6 krstarica 1 nosač aviona 21 razarač 4 korvete 2. protiv-avionske topovnjače 3 minolovca 4 naoružana ribarska broda 35 trgovačka broda 3 spasilačka broda 2 prateća tankera	1 bojni brod 2 džepna bojna broda 1. teška krstarica 7 razarača 2. torpiljera 10 podmornica 102 aviona
Žrtve i gubici
22 trgovačka broda 1 spasilački brod 1 prateći tanker	5 aviona

Konvoj PQ-17 je bio jedan od arktičkih konvoja za vreme Drugog svetskog rata, koji su prevozili ratni materijal iz Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država u Sovjetski Savez. Konvoj PQ-17 je plovio za SSSR u periodu jun - jul 1942. godine, i pretrpeo je najveće gubitke od svih arktičkih konvoja koji su išli za, ili se vraćali iz Sovjetskog Saveza. Od 35 trgovačkih brodova, neprijatelj je potopio čak 22.

Pozadina

Na severnom putu, gubici trgovačkih brodova, koje su prouzrokovali nemački avioni i podmornice, bili su sve veći. U maju konvoj PQ-16 gubi osam brodova, međutim konvoj PQ-17 je bio nešto veći i mnogo važniji konvoj, koji je prevozio 297 aviona, 594 tenkova, 4246 vozila i 156.000 tona druge vojne opreme. Ukupna vrednost vojne opreme koju je prevozio konvoj, bila je nešto veća od 700 miliona tadašnjih dolara.

Nakon napada na konvoj PQ-16, Nemci odlučuju da sledeći konvoj napadnu velikim površinskim brodovima. U tom cilju oni izrađuju nacrt za operaciju Rezelšprung, koja bi bila koordinirani napad dve grupe površinskih brodova: „Trondhajm“ i „Narvik“. Grupa „Trondhajm“ se sastojala od bojnog broda Tirpic, krstarice Admiral Hiper, 4 razarača i 2 torpiljera, dok se grupa „Narvik“ sastojala od džepnih bojnih brodova Licov i Admiral Šer, i 3 razarača. Po tom planu, konvoj bi prvo napali avioni Luftvafe, i to samo trgovačke brodove i nosače aviona, a zatim bi nastupili nemački brodovi. Sa pratnjom konvoja bi trebalo da se obračunaju Tirpic i krstarica Admiral Hiper, dok bi svi ostali brodovi uništili konvoj.

Britanci su zahvaljujući obaveštajnoj službi otkrili da Nemci koncetrišu svoju flotu ka severu Norveške, kao i da se povećao broj aviona na aerodromima na severu Norveške i Finske. To je bio priličan razlog da se konvoj odloži do jeseni ili zime, ali politička važnost je bila veća od opreznosti i konvoj kreće ka Sovjetskom Savezu, 27. juna 1942. godine.

Odbrana konvoja

Zaštitu konvoja je vršila Prva eskortna grupa (EG1), pod komandom kapetana Džeka Bruma, i sastojala se od 6 razarača, 4 korvete, 3 minolovca, 4 naoružana ribarska broda i 2 pomoćna protiv-avionska broda (Palomares i Pozarica). Ulogu bliže zaštite konvoja je pružao Prvi eskadron krstarica (KS1), pod komandom kontraadmirala Hamiltona, i bio je sastaljen od 4 teške krstarice i 3 razarača. Dalja zaštita konvoja, nalazila se 200 nautičkih milja iza konvoja i činili su je bojni brodovi Djuk of Jork i Vašington, nosač aviona Viktorius, dve krstarice i 12 razarača.

Bitka

Po prvobitnom planu trebalo je da brodovi plove ka Arhangelsku, ali kako su Nemci bombardovali i teško oštetili lučka postrojenja, odlučeno je da konvoj otplovi za Murmansk. Veći broj eskortnih, 3 spasilačka, 2 eskortna tankera i 35 trgovačkih brodova, sakupljenih u Hval fjordu na Islandu, krenulo je 27. juna 1942. godine ka Murmansku.

Samo što je konvoj krenuo, jedan od trgovačkih brodova - Richard Bland, se nasukao i ostao je na Islandu. Drugi, Exford, se vratio nazad, nakon pretrpljenog oštećenja od leda. Konvoj je opažen i praćen od nemačke podmornice U-456, ubrzo po izlasku na otvoreno more. Dana, 1. jula 1942. godine, konvoj su počeli da prate i luftvafini patrolni iviđački avioni velikog doleta Bv 138. Luftvafe je izvela prvi napad na konvoj tokom večeri sledećeg dana, međutim prvi brodovi su potopljeni tek 4. jula - Navarino, Christopher Newport i William Hooper.

U noći 4. na 5. jul, britanski Admiralštab dobija izveštaj da su nemački veliki brodovi - Tirpic i Admiral Hiper, zajedno četiri razarača napustili Trondhejm, sa ciljem da preseku put konvoju. Prvi lord mornarice, Ser Dedli Paund, nakon nekoliko sati razmišljanja, najzad donosi sudbonosnu odluku; konvoj mora da se rasturi i svaki brod za sebe probije do sovjetskih luka, a brodovi zaštite da se vrate nazad. Ovu odluku je doneo zato što nemački bojni brod Tirpic plovi velikom brzinom i poseduje 8 topova od 380 mm, i bio je sposoban da nanese velike gubitke gusto zbijenim trgovačkim brodovima u konvoju.

Dana, 5. jula 1942. godine, pošto su brodovi bliže i dalje zaštite krenuli nazad ka luci Skapa Flou, za zaštitu konvoja su ostali samo pomoćni protiv-avionski brodovi, korvete, minolovci i naoružani ribarski brodovi. Trgovački brodovi koji su se rasturili, veoma brzo postaju lak plen podmornica i aviona. Tog dana, dvanaest brodova je potopljeno (11 trgovačkih i 1 spasilački brod) – šest potapa Luftvafe, uključujući Fairfield City i Daniel Morgan, a četiri različite podmornice potapaju još šest. Nemačke pomorske snage dobijaju tog dana naređenje da se vrate nazad ka polaznoj luci, jer su nakon rasturanja konvoja, počele da stižu vesti o uspešnom uništavanju trgovačkih brodova od strane Luftvafe i nemačkih podmornica. Među potopljenim brodovima toga dana, nalazili su se i američki trgovački brodovi Pan Kraft, Washington, Carlton, Honomu, River Afton i Peter Kerr.

Dana, 6. jula, potopljena su još dva broda - Pan Atlantic je potopila Luftvafe, a John Witherspoon, podmornica U-255. Tokom 7. i 8. jula, potopljeno je još pet brodova (4 trgovačka i 1 eskortni tanker), od kojih dva potapa podmornica U-255 - Olapana i Alcoa Ranger. Preostali eskortni brodovi se povlače u Severni ledeni okean 9. jula, ali trgovački brodovi ne trpe tog dana nikakve gubitke. Poslednja dva broda koja su potopljena, bila su Hoosier i El Capitan, 10. jula 1942. godine. Luftvafe je ukupno izvršila 202 borbena leta protiv konvoja.

Posledice

Dva preživela trgovačka broda stižu u luku Arhangelsk, 10. jula 1942. godine. Preostalih 9 trgovačkih brodova stiže do kraja nedelje u luku Murmansk. Ukupno je potopljeno 24 broda sa tonažom od 142,500 tona, a poginulo je i 153 članova njihovih posada. Na potopljenim brodovima se nalazilo 3.350 motornih vozila, 430 tenkova, 200 bombardera i još 93.316 tona ostalog ratnog materijala, to jest, dovoljno naoružanja za opremanje 3 divizije, ili armije od 50. 000 vojnika. Dva od prživelih trgovačkih brodova, su potopljena kasije u povratnom konvoju za Ujedinjeno Kraljevstvo - Silver Sword i Bellingham, od kojih je jedan potopila podmornica U-255.

Uprkos sovjetskom protestovanju, konvoj PQ-18 je odložen do septembra 1942. godine. Iako mu je dodeljena zaštita od preko 40 eskortnih brodova, 13 trgovačkih brodova je potopljeno, tako da su svi budući konvoji suspendovani do polarne noći. Konvoj PQ-19 (Konvoj JW-51) krenuo je za Sovjetski Savez tek decembra 1942. godine.

Brodovi Konvoja

Konvoj se sastojao od 40 broda: 2 eskortna tankera, 3 spasilačka broda i 35 trgovačka broda.

Ime broda	Zemlja	Težina u tonama	Godina izgradnje	Napomena
Eskortni tankeri
Aldersdale	Velika britanija	8.402	1937.	potopljen od U-457
Gray Ranger	Velika britanija	3.313	1941.	priključio se povratnom konvoju QP-13
Spasilački brodovi
Rathlin	Velika Britanija	1.600	1936.	-
Zaafaran	Velika Britanija	1.559	1921.	potopljen od aviona
Zamalek	Velika Britanija	1.567	1921.	-
Trgovački brodovi
Alcoa Ranger	SAD	5.116	1919.	potopljen od U-255
Bellingham	SAD	5.345	1920.	-
Benjamin Harrison	SAD	7.191	1942.	-
Bolton Castle	Velika Britanija	5.203	1939.	potopljen od aviona
Carlton	SAD	5.127	1920.	potopljen od U-88
Christopher Newpotr	SAD	7.191	1942.	potopljen od U-457
Daniel Morgan	SAD	7.177	1942.	potopljen od U-88
Donbass	Sovjetski Savez	7.925	1935.	-
Earlston	Velika Britanija	7.195	1941.	potopljen od U-334
El Capitan	Panama	5.255	1917.	potopljen od U-251
Empire Byron	Velika Britanija	6.645	1941.	potopljen od U-703
Empire Tide	Velika Britanija	6.978	1941.	-
Exford	SAD	4.969	1919.	vratio se na Island
Fairfield City	SAD	5.686	1921.	potopljen od aviona
Hartlebury	Velika Britanija	5.082	1934.	potopljen od U-355
Honomu	SAD	6.977	1919.	potopljen od U-456
Hoosier	SAD	5.060	1920.	potopljen od U-376
Ironclad	SAD	5.685	1919.	-
John Witherspoon	SAD	7.191	1942.	potopljen od U-255
Navarino	Velika Britanija	4.841	1937.	potopljen od aviona
Okean Freedom	Velika Britanija	7.173	1942.	-
Olopana	SAD	6.069	1920.	potopljen od U-255
Pan Atlantic	SAD	5.411	1919.	potopljen od aviona
Pan Kraft	SAD	5.644	1919.	potopljen od aviona
Paulus Potter	Holandija	7.168	1942.	potopljen od U-255
Peter Kerr	SAD	6.476	1920.	potopljen od aviona
Richard Bland	7.191	1942.		ostao nasukan na Islandu
River Afton	Velika Britanija	5.479	1935.	potopljen od U-703
Samuel Chase	SAD	7.191	1942.	-
Silver Sword	SAD	4.937	1919.	-
Troubador	Panama	6.428	1920.	-
Washington	SAD	5.564	1919.	potopljen od aviona
West Gotomska	SAD	5.728	1919.	-
William Hooper	SAD	7.177	1942.	potopljen od U-334
Winston-Salem	SAD	6.223	1920.	-

Literatura

• Richard Woodman (1994). Arctic Convoys 1941-1945. ISBN 978-0-7195-5752-1. 
• Rihard Humble, Njemačka ratna mornarica, pp. 138. - 143., „Alfa“ Zagreb 1977.
• L. L. fon Minhingen, Drugi svetski rat; knjiga 2, pp. 165. - 168., „Narodna knjiga“ Beograd 1982.
• Vojna enciklopedija, Arktički konvoji, pp. 210. - 211., Izdanje redakcije vojne enciklopedije Beograd 1970.

Spoljašnje veze

• Operacija RezelšprungArhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2012)
• Rekviem karavanu PQ-17, Ruska novela od Valentina Pikula
• Detaljni prikaz konvoja PQ-17
• Uništenje konvoja PQ-17
• Konvoj PQ-17
• Pregled arktičkih konvoja
• Velike konvojske bitke: Konvoj PQ-17