Lak za nokte

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lakirani nokti
Nokti na rukama pre i posle nanošenja crvenog laka za nokte
Ženski nožni prsti ukrašeni lakom za nokte i kanom, a na drugom prstu je metti (prsten za nožne prste) za venčanje.

Lak za nokte je lak koji se može naneti na ljudske nokte na rukama ili nogama kako bi ukrasio i zaštitio nokte. Formula je više puta revidirana kako bi se poboljšali njeni dekorativni efekti i sprečilo pucanje ili ljuštenje. Lak za nokte sastoji se od mešavine organskog polimera i nekoliko drugih komponenti koje mu daju jedinstvenu boju i teksturu.[1] Lakovi za nokte postoje u svim nijansama boja i igraju značajnu ulogu u manikiru ili pedikiru.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Lak za nokte nastao je u Kini i datira iz 3000. godine pre nove ere.[2] [3] Oko 600. p. n. e, tokom dinastije Džou, kraljevska kuća je volela zlatnu i srebrnu boju. Međutim, crvena i crna su na kraju zamenile ove metalne boje kao kraljevske favorite. Tokom dinastije Ming, lak za nokte često se pravio od smeše koja je uključivala pčelinji vosak, belance, želatin, biljne boje i arapsku gumu.

U Egiptu su niže klase nosile blede boje, dok je visoko društvo nokte farbalo u crvenkasto smeđe boje, kanom.[4] [5] Mumificirani faraoni takođe su imali nokte ofarbane kanom.[6]

Obojeni lak za nokte pojavio se tek 1920-ih. Formule ranih lakova za nokte kreirane su pomoću osnovnih sastojaka kao što su ulje lavande, karmin, oksidni kalaj i ulje bergamota. Češće su nokti lakirani toniranim puderima i kremama, a onda brušeni dok ne postanu sjajni. Jedna vrsta proizvoda za poliranje koja se prodavala u to doba bila je Grafova pasta za nokte Higlo.[7]

Sastojci[uredi | uredi izvor]

Nitroceluloza je polimer koji stvara film koji je glavni sastojak većine lakova za nokte.
  • Plastifikatori daju ne-krhke filmove. Dibutil ftalat i kamfor su tipični plastifikatori.
  • Boje i pigmenti. To su jedinjenja koja obuhvataju hrom oksid, hrom hidroksid, gvožđe ferocijanid, kalaj dioksid, titanijum dioksid, gvožđe oksid, karmin, ultramarin i manganviolet.[9]
  • Opalescentni pigmenti. Blistavi/svetlucavi izgled u boji mogu dati liskuni, bizmut oksihlorid, prirodni biseri i aluminijumski prah.
  • Adhezivni polimeri osiguravaju da se nitroceluloza prilepi na površinu nokta. Jedan od modifikatora koji se koristi je tosilamid-formaldehidna smola.[10]
  • Sredstva za zgušnjavanje dodaju se kako bi se zadržale blistave čestice u suspenziji dok su u boci. Tipično sredstvo za zgušnjavanje je stearalkonijum hektorit. Sredstva za zgušnjavanje pokazuju tiksotropiju, njihovi rastvori su viskozni dok su mirni, ali slobodno tekući kada se uzburkaju. Ova dualnost je pogodna za lako nanošenje sveže promućkane smeše kako bi se dobio film koji se brzo učvršćuje.[11]
  • Ultraljubičasti stabilizatori odolevaju promenama boje kada je suvi film izložen sunčevoj svetlosti. Tipični stabilizator je benzofenon-1.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Osnovni premaz[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta laka je bistra, mlečno obojena ili neprozirna ružičasta formula laka koja se posebno koristi pre nanošenja laka.[12] Njegova svrha je jačanje noktiju, regeneracija vlage u noktima i pomaganje laku da se prilepi za nokat. Sprečava mrljanje i produžava životni vek manikira.[13] Neki osnovni slojevi mogu stvoriti glatku površinu, uklanjajući naglasak na grebenima koji se mogu pojaviti na noktima bez napuknuća. Neki osnovni slojevi, koji se nazivaju „oljuštiti osnovne slojeve“, omogućavaju korisniku da skine lak bez upotrebe sredstva za uklanjanje.

Završni premaz[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta laka je bistra formula laka u boji koja se posebno koristi nakon nanošenja laka na nokte. Formira očvrslu barijeru koja može sprečiti usitnjavanje, ogrebotine i ljuštenje. Mnogi završni premazi se prodaju na tržištu kao „brzosušeći“. Završni premazi takođe mogu pomoći da se osnovni obojeni lak brzo osuši. Laku daje željeni izgled i mogu pomoći da se lak duže održi.[14]

Manganviolet je tipični pigment u laku za nokte.

Gel[uredi | uredi izvor]

Gel lak je dugotrajna vrsta lakova za nokte koja se sastoji od vrste metakrilatnog polimera. Na nokte se nanosi slično tradicionalnom laku, ali se ne osuši. Umesto toga, stvrdnjava se pod ultraljubičastom lampom ili ultraljubičastom LED diodom. Iako uobičajene formule lakova za nokte obično traju dva do sedam dana bez skidanja, gel lak može trajati i dve nedelje uz pravilnu primenu i negu kod kuće. Gel lak može biti teže ukloniti od običnog laka. Obično se uklanja natapanjem noktiju u čisti aceton (rastvarač koji se koristi u većini sredstava za uklanjanje lakova) tokom pet do petnaest minuta, u zavisnosti od formule.

Mat[uredi | uredi izvor]

Mat lak je poput uobičajenog laka, ali bez sjaja. Može se kupiti kao osnovni premaz u različitim bojama. Mat lak može se naći i u završnom premazu. Mat premaz je najkorisniji za bojenje bilo koje suve osnovne boje, dajući mu drugačiji izgled. Mat završni lak će prigušiti sjaj uobičajenog laka. Mat lak je postao veoma popularan tokom godina, posebno jer se može koristiti u aplikacijama za nokte, gde se na noktima mogu kreirati dizajni koristeći kontrast sjajnih i mat površina.

Moda[uredi | uredi izvor]

Tradicionalno, lak za nokte počeo je u bistroj, beloj, crvenoj, ružičastoj, ljubičastoj i crnoj boji. Lakovi za nokte mogu se naći u raznim bojama i nijansama. Pored čvrstih boja, lak za nokte razvio je i niz drugih dizajna, poput ispucanih, blistavih, ljuspičastih, išaranih, iridescentnih i holografskih. Kristalno staklo ili druga dekorativna umetnost takođe se često nanose na lak za nokte. Neki lakovi se reklamiraju da podstaknu rast noktiju, ojačaju nokte, spreče nokte da se lome, pucaju ili cepaju, pa čak i da zaustave grickanje noktiju.

Francuski manikir[uredi | uredi izvor]

Francuski manikir

Francuski manikir je dizajniran koji podseća na prirodne nokte, a odlikuje se prirodnim ružičastim osnovnim noktima sa belim vrhovima. Francuski manikir je možda nastao u osamnaestom veku u Parizu, ali je bio najpopularniji 1920-ih i 1930-ih. Međutim, tradicionalni francuski manikir se mnogo razlikovao od onoga što danas znamo. Generalno su nokti bili crveni, dok se ostavljao okrugli oblik polumeseca na mestu blizu praznog mesta za kutikulu kako bi poboljšali lunulu nokta, poznatu sada kao manikir polumeseca.[traži se izvor]

Sa modernim francuskim manikirom, trendovi uključuju bojenje različitih boja za vrhove noktiju umesto bele. Francuski vrhovi noktiju mogu se napraviti pomoću nalepnica i matrica. I dalje se obično ručno rade slikanjem lakom ili gelom ili vajanjem akrilom.[traži se izvor]

Društveni mediji[uredi | uredi izvor]

Kolekcija lakova za nokte

Društveni mediji stvorili su kulturu noktiju koja omogućava korisnicima da dele slike svojih noktiju. Women's Wear Daily izveštava da je prodaja lakova u SAD 2012. postigla rekordnih 768 miliona američkih dolara, što je 32% više u odnosu na 2011. godinu.[15] Nekoliko novih lakova i srodnih proizvoda pojavilo se na tržištu u drugoj deceniji dvadeset prvog veka kao deo eksplozije umetnosti noktiju, poput nalepnica za nokte (bilo od laka za nokte ili od plastike), šablona, magnetnog laka za nokte,[16] olovke za nokte, završni premazi sa sjajem i šljokicama, kavijar za nokte (mikro perlice), lak za nokte koji se prodaje za muškarce, mirisni lak za nokte i lak za nokte koji menja boju (menjaju nijansu kada su izloženi suncu).

Muškarci i žene sa obojenim noktima na Vikimaniji, 2016

Lakove u zapadnom svetu češće su nosile žene, u zavisnosti od moralnih običaja. U kulturi viktorijanske ere generalno se smatralo da žene ne mogu da se ukrašavaju šminkom ili bojenjem noktiju, jer se prirodni izgled smatrao čednijim i čistijim. Dvadesetih godina 20. veka, međutim, žene su počele da nose boje u novim šminkama i proizvodima za nokte, delimično se buneći protiv takvih običaja svoje nedavne prošlosti.[traži se izvor] Od 1920-ih, boje noktiju su napredovale od francuskog manikira i standardnih crvenih do različitih paleta izbora boja, obično usklađenih sa bojama odeće modne industrije za sezonu. Do 1940-ih ceo nokat je ofarban; pre toga bilo je moderno ostavljati vrhove i polumesec bez laka.[traži se izvor]

Manje je uobičajeno da muškarci nose lak za nokte, a upotreba se može smatrati kršenjem tradicionalnih rodnih normi.[17] Upotrebe uključuju prozirni lak za zaštitu noktiju od lomljenja ili davanje negovanog sjaja i obojenog laka na noktima i noktima.[18] Profesionalni bejzbol igrači, posebno hvatači, mogu na terenu nositi lak za nokte.[19]

Odstranjivač laka za nokte[uredi | uredi izvor]

Odstranjivač laka za nokte

Sredstvo za uklanjanje laka za nokte je organski rastvarač koji takođe može sadržavati ulja, mirise i boje. Paketi sredstava za uklanjanje laka za nokte mogu sadržati pojedinačne jastučiće od filca natopljene sredstvom za uklanjanje, bočicu sredstva za uklanjanje tečnosti koja se koristi sa vatom ili pamučnom podlogom ili posudu napunjenu penom u koju se umetne prst i vrti dok se lak ne skine. Izbor vrste sredstva za uklanjanje određuje se prema korisnikovim preferencama, a često i prema ceni ili kvalitetu sredstva za uklanjanje.

Najčešći uklanjač je aceton. Aceton takođe može ukloniti veštačke nokte izrađene od akrila ili očvrslog gela.

Alternativni odstranjivač laka za nokte je etil acetat, koji često sadrži i izopropil alkohol. Etil acetat je obično originalni rastvarač za sam lak.

Acetonitril se koristi kao sredstvo za uklanjanje lakova, ali je toksičniji od gore pomenutih opcija. Zabranjena je u Evropskom ekonomskom prostoru za upotrebu u kozmetici od 17. marta 2000.[20]

Zdravstveni problemi[uredi | uredi izvor]

Sigurnost lakova za nokte ispitana je u jesenjem izdanju časopisa Ms.

Osporavaju se zdravstveni rizici povezani sa lakom za nokte. Prema američkom Ministarstvu zdravlja i socijalnih usluga, „Količina hemikalija koje se koriste u istraživanjima na životinjama verovatno je nekoliko stotina puta veća od one kojoj biste bili izloženi upotrebom laka za nokte svake nedelje ili slično. Dakle, šanse da bilo koji pojedinačni ftalat nanese takvu štetu kod ljudi vrlo su male.“[21] Sa ozbiljnijim zdravstvenim rizikom suočavaju se profesionalni tehničari za nokte, koji manikir izvode preko radne površine, poznate kao stolić za nokte, na kojem ruke klijenta počivaju - direktno ispod zone disanja tehničara. 2009. godine, Suzan Rojtman, epidemiolog iz Odeljenja za primenjena istraživanja i tehnologiju Nacionalnog instituta za zaštitu na radu i zdravlja SAD, najavila je savezni napor da proceni efikasnost stolova za nokte sa ventilacijom radi uklanjanja potencijalnih hemikalija i lakova za nokte i izlaganja prašini sa radnog mesta tehničara.[22] Ovi ventilacioni sistemi mogu smanjiti izloženost radnika hemikalijama za najmanje 50%.[23] Mnogi tehničari za nokte često nose maske kojima prekrivaju usta i nos od udisanja prašine ili hemikalija iz proizvoda za nokte.

Prema Rojtmanovoj, sve veći broj naučne literature sugeriše da neki udisani i apsorbovani organski rastvarači koji se nalaze u salonima za nokte, kao što su glikol etri i disulfid ugljenika, mogu imati negativne efekte na reproduktivno zdravlje.[24]

Formulacije lakova za nokte mogu sadržavati sastojke koji su toksični ili utiču na druge zdravstvene probleme. Jedna kontroverzna grupa sastojaka su ftalati[25] koji mogu da izazovu endokrine poremećaje i povezani su sa problemima u endokrinom sistemu i povećanim rizikom od dijabetesa. Potrošačke grupe su pritiskale proizvođače da smanje ili eliminišu potencijalno toksične sastojke,[26] a u septembru 2006. nekoliko kompanija se složilo da postupno ukidaju dibutil ftalate.[27] [28] Ne postoje univerzalni standardi bezbednosti potrošača za lakove, iako je formaldehid eliminisan iz nekih marki lakova, drugi ga i dalje koriste.[29]

Propisi i briga za životnu sredinu[uredi | uredi izvor]

Američki grad San Francisko doneo je gradsku uredbu, javno identifikujući ustanove koje koriste lakove za nokte bez „toksičnog tria“: dibutil ftalata, toluena i formaldehida.[30]

Neka regulatorna tela, poput Odeljenja za javne radove u Los Anđelesu, lak za nokte smatraju opasnim otpadom.[31] Mnoge zemlje imaju stroga ograničenja za slanje lakova za nokte poštom.[32] [33] „Otrovni trio“ se trenutno ukida, ali još uvek postoje komponente lakova za nokte koje bi mogle da izazovu probleme za životnu sredinu. Prosipanje boce u zemlju može prouzrokovati kontaminaciju podzemne vode.[34] [35] Hrom (III) oksid zelena i prusko plavo su česti u lakovima za nokte i dokazano je da prolaze kroz hemijsku razgradnju, što bi moglo imati štetan uticaj na zdravlje.[traži se izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Toedt, John; Koza, Darrell; Cleef-Toedt, Kathleen van (2005). Chemical Composition Of Everyday Products. Greenwood Publishing Group. str. 49. ISBN 978-0-313-32579-3. 
  2. ^ Toedt, John; Koza, Darrell; Cleef-Toedt, Kathleen van (2005). Chemical Composition Of Everyday Products. Greenwood Publishing Group. str. 49. ISBN 978-0-313-32579-3. 
  3. ^ Sherrow, Victoria (2001). For appearance' sake: The historical encyclopedia of good looks, beauty, and groomingNeophodna slobodna registracija. Phoenix: Oryx Press. str. 119. ISBN 978-1-57356-204-1. 
  4. ^ Draelos, Zoe Diana (2011). Cosmetic Dermatology: Products and Procedures. John Wiley & Sons. str. 46. ISBN 978-1-4443-5951-0. 
  5. ^ Alpert, Arlene; Altenburg, Margrit; Bailey, Diane (2002). Milady's Standard Cosmetology. Cengage Learning. str. 8. ISBN 978-1-56253-879-8. 
  6. ^ Shah, Shikha (17. 1. 2014). „History of nail polish”. The Times of India. ProQuest 1477854392. 
  7. ^ „On How to Be Lovely”. Edwardian Promenade (na jeziku: engleski). 2010-04-15. Pristupljeno 2018-05-06. 
  8. ^ „Skin Cosmetics”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  9. ^ Toedt, John; Koza, Darrell; Cleef-Toedt, Kathleen van (2005). Chemical Composition Of Everyday Products. Greenwood Publishing Group. str. 50. ISBN 978-0-313-32579-3. 
  10. ^ Tosylamide/Formaldehyde Resin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. јул 2014). cosmeticsinfo.org
  11. ^ Cunningham, J. (2013) "Color cosmetics" in Chemistry and Technology of the Cosmetics and Toiletries Industry. D. F. Williams and W. H. Schmitt (eds.). Springer. ISBN 978-94-010-7194-9
  12. ^ Molina, Christina (31. 3. 2014). „How to Actually Remove Glitter Nail Polish for Good”. Elle.com. Hearst Communications, Inc. Pristupljeno 2. 4. 2014. 
  13. ^ „The One Step You Should NEVER Skip in Your Mani”. Good Housekeeping (na jeziku: engleski). 2015-09-21. Pristupljeno 2018-05-06. 
  14. ^ „The One Step You Should NEVER Skip in Your Mani”. Good Housekeeping (na jeziku: engleski). 2015-09-21. Pristupljeno 2018-05-06. 
  15. ^ Sun, Feifei (2013-01-28). „Nail Polish Sales Hit Record $768 Million in U.S.”. Time. Pristupljeno 2013-12-06. 
  16. ^ Romanowski, Shannon. „The Science Behind Magnetic Nail Polish”. Self.com. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  17. ^ Edwards, Nelta M. (oktobar 2010). „Using Nail Polish to Teach about Gender and Homophobia”. Teaching Sociology. 38 (4): 362—372. doi:10.1177/0092055X10378821. 
  18. ^ „Manly Manicures End in Color”. The New York Times. 2013-06-12. Pristupljeno 2015-07-14. 
  19. ^ Graff, Jesse. „Everything We Know about Baseball Manicures and Nail Polish”. Mel Magazine. Pristupljeno 2021-04-06. 
  20. ^ Twenty-Fifth Commission Directive 2000/11/EC of 10 March 2000 adapting to technical progress Annex II to Council Directive 76/768/EEC on the approximation of laws of the Member States relating to cosmetic products. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. maj 2013) OJEC L65 of 14 March 2000, pp. 22–25.
  21. ^ Bender, Michele (2004). „Nail polish gets a healthy makeover”. Health. 18 (10): 34. 
  22. ^ Reutman, Susan (3. 3. 2009). „Nail Salon Table Evaluation”. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH) Science Blog. Centers for Disease Control and Prevention. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  23. ^ Marlow, David A.; Looney, Timothy; Reutman, Susan (septembar 2012). „An Evaluation of Local Exhaust Ventilation Systems for Controlling Hazardous Exposures in Nail Salons (EPHB Report No. 005-164)” (PDF). Department of Health and Human Services, Centers for Disease Control and Prevention, National Institute for Occupational Safety and Health. Pristupljeno 5. 3. 2013. 
  24. ^ Reutman, Susan (3. 3. 2009). „Nail Salon Table Evaluation”. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH) Science Blog. Centers for Disease Control and Prevention. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  25. ^ Cunningham, J. (2013) "Color cosmetics" in Chemistry and Technology of the Cosmetics and Toiletries Industry. D. F. Williams and W. H. Schmitt (eds.). Springer. ISBN 978-94-010-7194-9.
  26. ^ „Dangers of Nail Polish – Toxic Chemicals in your nail polish”. TorquayHeraldExpress.co.uk. Local World, Ltd. 1. 4. 2014. Arhivirano iz originala 5. 4. 2014. g. Pristupljeno 2. 4. 2014. „With inviting names such as peaches and cream or Caramel Smoothie, you are led away from the potential dangers of these polishes, with some ingredients that are known cancer-causing chemicals and those toxic to the nervous system. The top three chemicals of concern are toluene, dibutyl phthalate (dbp) and formaldehyde – the so-called 'toxic trio'.” 
  27. ^ Singer, Natasha (7. 9. 2006). „Nail Polish Makers Yield on Disputed Chemical”. The New York Times. 
  28. ^ Phthalate chemicals in nail polish, hair sprays tied to raised diabetes risk in women. CBS News (2012-07-16). Retrieved on 2015-11-22.
  29. ^ Simon, Pitman (30. 8. 2006). „Nail Polish manufacturers remove potentially harmful chemicals”. Cosmetic Design USA. William Reed Business Media. 
  30. ^ Brown, Patricia Leigh (10. 11. 2010). „At Some Nail Salons, Feeling Pretty and Green”. The New York Times. 
  31. ^ „What is Household Hazardous Waste (HHW)?”. County of Los Angeles Department of Public Works. Pristupljeno 7. 8. 2013. 
  32. ^ „Restricted goods – personal customers: Things we can carry in UK post but with restrictions”. Royal Mail. Pristupljeno 2013-12-06. 
  33. ^ „Restricted and Hazardous Materials”. US Postal Service. Pristupljeno 2013-12-06. 
  34. ^ „STOP: Why You Shouldn't Throw Old Nail Polish In The Trash” (na jeziku: engleski). 2016-07-31. Pristupljeno 2018-05-06. 
  35. ^ „Nail Care Products”. fda.gov. Food and Drug Administration. 

 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Charles Panati, Extraordinary Origins of Everyday Things, Harper & Row, 1987

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лак_за_нокте&oldid=26914694”