Mirko Jerman

mirko jerman
Mirko Jerman
Lični podaci
Datum rođenja	(1912-12-13)13. decembar 1912.
Mesto rođenja	Šmarca, kod Kamnika, Austrougarska
Datum smrti	29. mart 1987.(1987-03-29) (74 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, SR Slovenija, SFR Jugoslavija
Profesija	vojno lice
Delovanje
Član KPJ od	avgusta 1941.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941 – 1965.
Čin	pukovnik
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.
Odlikovanja

Mirko Jerman (Šmarca, kod Kamnika, 13. decembar 1912 — Ljubljana, 29. mart 1987) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, pukovnik JNA, društveno-politički radnik SR Slovenije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 13. decembra 1912. godine u Šmarci, kod Kamnika. Bio je mesar i naposletku postao samostalni zanatlija. Još u vreme dok je pohađao zanatsku školu aktivno je radio u sportskim i kulturnim društvima. U godinama pred rat, učestvovao je u akcijama koje je organizovala Komunistička partija Jugoslavije; pored ostalog, bio je i poverenik Društva prijatelja Sovjetskog Saveza.

Narodnooslobodilačka borba

Po kapitulaciji Jugoslavije bio je među organizatorima ustanka u kamničkom okrugu. U avgustu 1941. godine, primljen je za člana KP Jugoslavije. Bio je komandir Kamničko-dupličke čete. Krajem avgusta 1941. je prešao u Dolenjsku. Šestog januara 1942. je s grupom dobrovoljaca otišao na Kočevski rog, gde je 3. marta 1942. godine formiran Peti slovenački ili Prvi dolenjski bataljon. Prilikom formiranja Četvrte slovenačke brigade, 4. septembra 1942, Jerman je preuzeo funkciju bataljonskog obaveštajca, a kasnije intendanta. Početkom aprila 1943. godine, kao dobrovoljac se vratio u Štajersku u Kamničko-zasavski odred, gde je postao komandir čete.

Pri formiranju Šeste slovenačke brigade, 6. avgusta 1943, bio je imenovan za komandira Druge čete Trećeg bataljona, a 5. septembra 1943, kad je Šesta brigada došla u Dolenjsku, imenovan je za zamenika komandanta Drugog bataljona. Početkom novembra 1943. preuzeo je funkciju komandanta toga bataljona, s kojim je izveo niz značajnih akcija.

U decembru 1943. godine, učestvovao je u borbama na Moravškem, a januara 1944. u napadu na Crnu. Dana 17. marta 1944, Štab Četvrte operativne zone je izdao zapovest u kojoj su posebno pohvaljene akcije Drugog bataljona pod komandom Mirka Jermana. Posle uspešnog napada na motorizovanu nemačku kolonu kod Trnjave, 27. aprila 1944, Jerman je bio imenovan za operativnog oficira u štabu Šeste slovenačke brigade, a potom za načelnika i zamenika komandanta.

Dana 27. avgusta 1944, došlo je do promena u štabu brigade, pa je za komandanta bio postavljen Mirko Jerman. S brigadom je izveo niz uspelih akcija u borbama za oslobođenje gornje Savinjske doline. Dana 27. oktobra 1944, ponovo se vratio u Dolenjsku, pa je u novembru 1944. bio imenovan za načelnika oficirske škole u Metliki. Marta 1945, preuzeo je funkciju načelnika operativnog štaba NOV i PO Slovenije u Dalmaciji, a zatim je do sredine juna 1945. bio načelnik operativnog odseka komande Trsta.

Posleratna karijera

Posle rata je završio Višu tenkovsku školu u Lenjingradu. Od 1947. do 1951. godine bio je u komandant tenkovske brigade u Vrhniki. Godine 1951, nastavio je školovanje u Višoj vojnoj akademiji u Beogradu. Školovanje je završio 1953. godine. Te godine je postao načelnik tenkovskih jedinica u Sedmoj vojnoj oblasti, a 1957. je bio premešten u Ljubljanu i imenovan za načelnika oklopnih jedinica ljubljanskog vojnog područja. Tu funkciju je vršio u činu pukovnika sve do penzionisanja 1965. godine.

Još u toku vršenja vojničkih funkcija delovao je i kao društveni radnik. Bio je republički poslanik, funkcioner SUBNOR-a i predsednik odbora Šlanderove brigade.

Umro je 29. marta 1987. godine u Ljubljani.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i brojnih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Ljubljana - Beograd - Titograd: Partizanska knjiga - Narodna knjiga - Pobjeda. 1982. 
• Nenad Bjeloš: Odlikovani Slovenci 1944-1950. „Vojnozgodovinski zbornik“ br. 8, Logatec, 2002, str. 97-102.