Mihal Kvjatkovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mihal Kvjatkovski
Kvjatkovski 2021.
Lični podaci
Puno imeMihal Kvjatkovski
NadimakFloverman, Kvjatek[1]
Datum rođenja(1990-06-02)2. jun 1990. (33 god.)
Mjesto rođenjaHelmža, Poljska
Državljanstvo Poljska
Visina1,76 m[2]
Masa67 kg[2]
Timske informacije
Trenutni tim
Ineos grenadirs
Disciplinadrumski
Tip vozačauniverzalac
Profesionalna karijera
2009MG Kvis
2010Kaha rural[3]
2011Rejdiošek[4]
2012—2015Omega farma—kvik-step[5]
2016—Skaj[6]
Uspjesi
Glavne etapne trke
Tireno—Adrijatiko1 (2018)
Monumentalni klasici
Milano—Sanremo1 (2017)
Klasici
Strade Bjanke2 (2014, 2017)
E3 Sakso bank1 (2016)
Amstel gold rejs2 (2015, 2022)
Klasik San Sebastijan1 (2017)
Prvenstva
Svjetski šampion
(drumska trka)		1 (2014)
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 2 (2013, 2018)
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 3 (2014, 2017, 2023)
Druge trke
Volta ao Algarve 2 (2014, 2018)
Tur de Polonje 1 (2018)
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Predstavljajući Poljska Poljsku
Drumski biciklizam
Svjetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Ponferada 2014. drumska trka
Zlatna medalja — prvo mesto Kejptaun 2008. vožnja na hronometar za juniore
Predstavljajući Omega farmu—kvik-step (2013–2014)
Etiks—kvik-step (2015)
Skaj (2017)
Zlatna medalja — prvo mesto Firenca 2013. ekipni hronometar
Srebrna medalja — drugo mesto Ričmond 2015. ekipni hronometar
Bronzana medalja — treće mesto Ponferada 2014. ekipni hronometar
Bronzana medalja — treće mesto Bergen 2017. ekipni hronometar
Ažurirano: 23. jun 2023.

Mihal Kvjatkovski (polj. Michał Kwiatkowski; 2. jun 1990)[2] poljski je profesionalni biciklista od 2010. godine, koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim Ineos grenadirs. Kvjatkovski je dobar sprinter, brdaš i hronometraš, što mu omogućuje da pobjeđuje i na klasicima i na etapnim trkama. Talenat je pokazao na početku karijere, osvojivši Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji za juniore 2008. godine. Nakon šest godina u profesionalnom biciklizmu, osvojio je Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji za profesionalce,[7] takođe, bio je član tima Omega Farma—Kvik-Step koji je osvojio Svjetsko prvenstvo u ekipnom hronometru 2013.[8] Godine 2017. Kvjatkovski je osvojio svoj prvi Monumentalni klasik — Milano—Sanremo.[9] Kvjatkovski je do pobjede došao u sprintu sa Peterom Saganom i Žulijanom Alafilipom.[9]

Na Tur de Fransu 2020, ostvario je prvu etapnu pobjedu na Turu i na nekoj grand tur trci.

Djetinjstvo i juniorska karijera[uredi | uredi izvor]

Kvjatkovski 2008. godine

Mihal Kvjatkovski je rođen u selu Dzijalinj, u Centralnoj Poljskoj 2. juna 1990. Biciklizmom je počeo da se bavi zbog dosade,[10] izjavio je: "Tamo nije imalo ništa da se radi uopšte. Moj brat je vozio bicikl, pa sam ja počeo da ga pratim. Od prvog dana na biciklu, počeo sam da se osjećam sjajno.. Moji roditelji su bili farmeri, ali sad moj otac radi u fabrici."[10] Njegov stariji brat, Radoslav je profesionalac i Mihal je odlučio da krene njegovim stopama. Počeo je da vozi za tim TKK Pacifik Torunj, iz obližnjeg grada Torunja, koji je bio oko 30 km udaljen od njegove kuće.[10] Pod trenerom Vjeslavom Mjeđjankjevičem (polj. Wiesław Miedziankiewicz) osvojio je, sa 16 godina, internacionalnu etapnu trku Po zjemi Klučborskjej (polj. Po Ziemii Kluczborskiej),[11] a zatim je ostvario još nekoliko pobjeda na drumu i na pisti.[10]

Kvjatkovski je 2007. godinu završio prvi u UCI rangiranju za juniore. Osvojio je trku mira za juniore, ispred Matijasa Brandla,[12] zatim je osvojio zlato na Evropskom prvenstvu u drumskoj vožnji za juniore i srebro na Evropskom prvenstvu u vožnji na hronometar za juniore.[10] Godine 2008. Svjetska biciklistička unija UCI promijenila je model za rangiranje u juniorskoj konkurenciji, individualno rangiranje je ukinuto, a uvedeno je rangiranje po državama. Kvjatkovski je osvojio Svjetsko prvenstvo u vožnji na hronometar za juniore, održano u Kejptaunu, 5 sekundi ispred Njemca Jakoba Stajgmilera.[13] i tako pomogao Poljskoj da završi prva u rangiranju.[10]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu karijeru je počeo 2010. godine u timu Kaha Rural (šp. Caja Rural),[3] u dogovoru po kojem je sa njim u tim prešao i njegov brat Radoslav.[10] Tim je bio mali, sa dosta talenata i djelovalo je da je Kvjatkovski napravio loš potez, ali bio je pod okriljem agenta Đuzepea Akvadra, koji ga je povezao sa španskim programom, kojim je bilo planirano da Kvjatkovski provede neko vrijeme u manjim timovima prije nego što pređe u Kez d’eparnj (šp. Caisse d’Epargne) (sadašnji Movistar).[10] "Imao sam priliku da potpišem ugovor sa pro tur timom odmah, ali smo zajedno odlučili da je bolje da prvu sezonu provedem u Kahi Rural. Tamo je manje trkanja i trke su lakše, pa je to za početak dobar korak da pređem na sledeći nivo."[14] U Kahi Rural je proveo samo jednu sezonu i 2011. godine prešao je u tim Rejdiošek,[4] što je značilo da je španski program propao.[10] Sa novim timom, Kvjatkovski je ostvario dobre rezultate, posebno na trkama u Belgiji. Na trci Dridags van Vest Flanderen (hol. Driedaagse van West-Vlaanderen dosl. Tri dana Zapadne Flandrije) osvojio je treće mjesto,[10] kao i na trci Dridags de Pan koksejde (hol. Driedaagse De Panne-Koksijde dosl. Tri dana De Pana).[10] Dobri rezultati su privukli pažnju direktora Omega Farma—Kvik-Step tima, Patrika Lefevera. Lefever je imao tajni dogovor sa Johanom Brujnelom, direktorom tima Diskaveri, a kasnije sa Dirkom Demolom, direktorom tima Rejdiošek, da ne uzimaju vozače jedni od drugih.[10] Lefever je smatrao da je Kvjatkovski previše dobar, prekršio je dogovor i potpisao je ugovor sa njim.[10]

2012.[uredi | uredi izvor]

Kvjatkovski na Điro d’Italiji 2012.

Na kraju 2011. godine, Kvjatkovski je potpisao ugovor sa belgijskom profesionalnim timom Omega Farma—Kvik-Step.[15]Sezonu 2012. počeo je na trci Trofeo Palma de Majorka, gdje je završio na 15 mjestu.[16] Prvu pobjedu ostvario je na trci Dridags van Vest Flanderen, gdje je pobijedio na prologu, četiri sekunde ispred suvozača Žilijena Vermota.[17] U maju, Kvjatkovski je vozio svoju prvu grand tur trku, Điro d’Italiju. Najbolji rezultat ostvario je na šestoj etapi, završio je na desetom mjestu.[18] Na hronometru na zadnjoj etapi, završio je na 12 mjestu,[19] dok je u generalnom plasmanu završio na 136 mjestu.[19]

U julu, Kvjatkovski je vozio domaću trku, Tur de Polonje. Trku je počeo drugim mjestom na prvoj etapi, gdje je u grupnom sprintu izgubio od Morena Mozera.[20] Na trećoj etapi, Kvjatkovski je u završnici radio za suvozača Zdenjeka Štibara, koji je trijumfovao, dok je Kvjatkovski završio četvrti u sprintu.[21] Na četvrtoj etapi, Kvjatkovski je preuzeo lidersku majicu, uzevši sekunde bonifikacije na prolaznom cilju.[22] Majicu je izgubio od Mozera na šestoj etapi, Kvjatkovski je etapu završio na trećem mjestu, ali je Mozer uzeo 10 sekundi bonifikacije za etapnu pobjedu i preuzeo je majicu sa pet sekundi ispred Kvjatkovskog.[23] Zadnja etapa je bila sprinterska, nije bilo promjena u generalnom plasmanu i Kvjatkovski je trku završio na drugom mjestu.[24] Nakon Poljske, Kvjatkovski je izabran u tim za Olimpijske igre u Londonu. Drumsku trku je završio na 60 mjestu.[25] Sezonu je završio u oktobru na klasiku u Njemačkoj, Điro Sparkasen Minsterland, koji nije završio.[26]

2013.[uredi | uredi izvor]

Kvjatkovski u bijeloj majici na Tur de Fransu 2013. godine

Sezonu 2013. počeo je na trci Tur de San Luis u Argentini, koju je završio na 12 mjestu u generalnom plasmanu.[27] Kvjatkovski je preuzeo lidersku majicu nakon hronometra na četvrtoj etapi,[28] ali je izgubio na petoj etapi, završivši tri i po minuta iza Danijela Dijaza Dijaza.[29] Nakon Argentine preselio se u Portugal, na trku Volta ao Algarve, gdje je osvojio drugo mjesto.[30] Treću etapu završio je na desetom mjestu,[31] dok je hronometar na zadnjoj etapi završio na drugom mjestu, minut i sedam sekundi iza suvozača Tonija Martina, koji je osvojio trku, dok je Kvjatkovski završio drugi.[30] Na Tireno—Adrijatiku, Kvjatkovski je na četvrtoj, kraljevskoj etapi završio četvrti, 13 sekundi iza Krisa Fruma i preuzeo je lidersku majicu,[32] koju je izgubio već na narednoj etapi, od Fruma.[33] Zahvaljujući dobroj vožnji na hronometru na zadnjoj etapi, Kvjatkovski je Tireno završio na četvrtom mjestu, iza velike trojke svjetskog biciklizma, Vinčenca Nibalija, Krisa Fruma i Alberta Kontadora.[34] Ardenske klasike počeo je četvrtim mjestom na Amstel gold rejsu. Na 17 km do cilja, Roman Krojciger je napao i trijumfovao solo, Kvjatkovski je bio iza sa Alehandrom Valverdeom i Sajmonom Geransom, koji su ga odsprintali na liniji cilja.[35] Tri dana kasnije, na Fleš Valonu, Kvjatkovski je završio peti, tri sekunde iza pobjednika Danijela Morena, ostavši opet kratak u sprintu za podijum.[36] Ardenski klasici su se završili sa monumentalnim klasikom, Lijež—Bastonj—Liježom, gdje Kvjatkovski nije bio uspješan, završio je na 92 mjestu.[37]

Propustio je Điro d’Italiju, vozio je Kriterijum di Dofine, pripremnu trku za Tur de Frans. Na hronometru na četvrtoj etapi, Kvjatkovski je završio peti, zahvaljujući čemu je stigao do trećeg mjesta u generalnom plasmanu.[38] Petu etapu završio je tek na 19 mjestu, zbog čega je pao na osmo mjesto u generalnom plasmanu.[39] Na sedmoj etapi izgubio je još dva minuta,[40] a na zadnjoj, osmoj etapi napustio je trku.[41] Na nacionalnom prvenstvu Poljske u vožnji na hronometar, Kvjatkovski je završio drugi, pet sekundi iza Maceja Bodnara,[42] dok je osvojio nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji, pobijedivši u sprintu Adrijana Honkiža.[43]

Kvjatkovski na Svjetskom prvenstvu u vožnji na hronometar 2013. godine

Zbog dobrih vožnji, Kvjatkovski je ušao u tim za Tur de Frans. Na drugoj etapi, Kvjatkovski je završio treći u sprintu, iza Jana Bakelansa i Petera Sagana.[44] Nakon nekoliko uspona na trećoj etapi, većina sprintera je otpala, a u sprintu glavne grupe, Kvjatkovski je završio četvrti.[45] Nakon ekipnog hronometra na četvrtoj etapi, Kvjatkovski je došao do četvrtog mjesta u generalnom plasmanu, sekundu iza vodećeg trija tima Orika—GrinEdž i preuzeo je bijelu majicu, za najboljeg mladog vozača.[46] Na osmoj, prvoj brdskoj etapi, Kvjatkovski je izgubio preko tri minuta od pobjednika Krisa Fruma i pao je na 16 mjesto u generalnom plasmanu, a izgubio je i bijelu majicu.[47] Na devetoj etapi, Kvjatkovski je završio treći, 20 sekundi iza vodećeg dvojca, odsprintavši glavnu grupu.[48] Na hronometru na etapi 11, Kvjatkovski je završio peti, što mu je donijelo napredak na sedmo mjesto u generalnom plasmanu.[49] Na etapi 15, na Mon Ventuu, Kvjatkovski je izgubio tri i po minuta i pao na deseto mjesto u generalnom plasmanu, dok je u klasifikaciji mladih vozača ostao na drugom mjestu, dva minuta iza Naira Kintane.[50] Na etapi 16, Kvjatkovski je izgubio još minut i po i izgubio je mjesto u top 10,[51] koje je vratio na hronometru na etapi 17, koju je završio na sedmom mjestu.[52] Na kraljevskoj, etapi 18, do Alp d’Ueza, Kvjatkovski je izgubio sedam minuta, ali je zadržao deveto mjesto, sekundu ispred Laurensa Ten Dama.[53] Na etapi 19, izgubio je još dva minuta i pao je na deseto mjesto,[54] koje je izgubio na etapi 20, zadnjoj takmičarskoj etapi.[55] Tur je završio na 11 mjestu.[56] Nakon Tur de Fransa, vozio je klasik San Sebastijan, ali ga nije završio,[57] kao ni trke u Kanadi. Svjetsko prvenstvo u vožnji na hronometar završio je na 24 mjestu,[58] dok drumsku trku na Svjetskom prvenstvu nije završio.[59] Sa timom Omega Farma—Kvik-Step osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u ekipnom hronometru.[8] Zadnja trka 2013. bila mu je Điro di Lombardija, koju nije završio.[60]

2014.[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2014. počeo je na trci Trofeo palma Majorka, koju je završio na 98 mestu,[61] nakon čega je osvojio Trofeo sera de Tramuntana. Kvjatkovski je napao na 5 km do cilja i došao do solo pobjede, 27 sekundi ispred Edvalda Boson Hagena.[62] Nakon Španije, preselio se u Portugal, na trku Volta ao Algarve, gdje je prošle godine osvojio drugo mjesto.[30] Na drugoj etapi, Kvjatkovski je napao na početku zadnjeg uspona, na 6 km do cilja, Alberto Kontador i Rui Košta su kasno reagovali, Kvjatkovski je održao prednost do kraja i osvojio je etapu sa šest sekundi ispred Košte, zahvaljujući čemu je preuzeo lidersku majicu.[63] Na hronometru na trećoj etapi, Kvjatkovski je ostvario drugu pobjedu, 11 sekundi ispred Adrijana Malorija i 13 ispred svjetskog šampiona, Tonija Martina.[64] Na četvrtoj etapi, Kontador je napadao nekoliko puta, dok nije uspio da distancira Kvjatkovskog, koji je etapu završio na trećem mjestu, 10 sekundi iza, ali je zadržao majicu.[65] Zadnja etapa bila je sprinterska, nije bilo promjena u generalnom plasmanu i Kvjatkovski je osvojio trku sa 19 sekundi ispred Kontadora.[66] Nakon pobjede u Portugalu, vozio je italijanski klasik Strade Bjanke. Kvjatkovski je na 70 km do cilja napao, ali je brzo vraćen u glavnu grupu.[67] Presudni napad uslijedio je na 21 km do cilja, Peter Sagan je napao, a Kvjatkovski je jedini mogao da ga prati.[67] Njih dvojica su radili zajedno do zadnjeg uspona, na kojem je Kvjatkovski napao, a Sagan nije imao snage da ga prati. Kvjatkovski je trijumfovao sa 19 sekundi ispred Sagana.[67] Četiri dana nakon pobede na Strade Bjankiju, vozio je Tireno—Adrijatiko. Tireno je počeo ekipnim hronometrom, na kojem je trijumfovao tim za koji vozi Kvjatkovski, Omega Farma—Kvik-Step, Kvjatkovski je prešao liniju cilja drugi, iza Marka Kevendiša.[68] Na trećoj etapi, čiji je cilj bio na usponu, Kvjatkovski je završio drugi, izgubivši u sprintu od Sagana, čime je preuzeo lidersku majicu.[69] Na četvrtoj, prvoj brdskoj etapi, Kvjatkovski je završio sedmi, 10 sekundi iza Kontadora, ali je zadržao majicu,[70] koju je izgubio na narednoj etapi, završivši 6 minuta iza pobjednika i novog lidera, Alberta Kontadora, pao je na 19 mjesto.[71] Na hronometru na zadnjoj etapi, dugom 9,1 km, Kvjatkovski je završio sedmi, ali nije uspio da nadoknadi vrijeme i završio je Tireno na 18 mjestu.[72] Učestvovao je na Milano—Sanremu, ali ga nije završio.[73]

Kvjatkovski na Tur de Fransu 2014.

Nakon Italije, vozio je trku u Španiji, Vuelta al Pais Vasko. Na prvoj etapi viđena je velika borba, etapa je sadržala osam uspona, Alberto Kontador i Alehandro Valverde su se odvojili na usponu Muro de Gainca, dok je Kvjatkovski završio treći, 34 sekunde iza Kontadora.[74] Završio je treći u sprintu i na naredne dvije etape, dok je na četvrtoj etapi izgubio još sedam sekundi od Kontadora.[75] Na hronometru na zadnjoj etapi, Kvjatkovski je završio treći, izgubivši još osam sekundi od Kontadora[76] i trku je završio na drugom mjestu, 49 sekundi iza Kontadora.[76] Na Ardenskim klasicima ostvario je bolje rezultate nego prethodne godine. Na Amstel gold rejsu, Filip Žilber je napao na 3 km do cilja, Kvjatkovski je bio u četvoročlanoj grupi iza i završio je peti.[77] Bolji rezultat ostvario je na Fleš Valonu. Na 3 km do cilja desio se pad koji je spriječio Žilbera i Hoakima Rodrigeza da se bore za pobjedu, na 200 metara do cilja, Valverde je napao i trijumfovao, Kvjatkovski je završio na podijumu, treći, četiri sekunde iza.[78][79] Tri dana kasnije, na Lijež—Bastonj—Liježu, Kvjatkovski je završio treći, u sprintu je ostao iza Sajmona Geransa i Valverdea.[80][81] "Vjerovao sam da će biti grupni sprint i čekao sam da vidim kako ćemo ga odraditi. Vjerovao sam u svoje sposobnosti i posebno danas sam zadovoljan sa onim što sam uradio. Prošle godine sam ostvario dobre rezultate na ovim trkama, ali nisam završio dobro ovdje, zbog čega sam bio razočaran. Ove godine sam se spremao drugačije i danas je bio moj najbolji dan na biciklu u Ardenskim klasicima uopšte. Ovo mi daje veliki moral za budućnost." izjavio je Kvjatkovski nakon trke.[81] Samo dva dana nakon Lijež—Bastonj—Liježa, startovao je trku u Švajcarskoj, Tur de Romandi. Na prologu na otvaranju trke, Kvjatkovski je trijumfovao sa četiri sekunde ispred Roana Denisa.[82] Lidersku majicu je izgubio na drugoj etapi, završio je peti u sprintu, ali je Mikele Albasini uzeo deset sekundi bonifikacije za pobjedu i preuzeo je majicu.[83] Na trećoj kraljevskoj etapi, Kvjatkovski je posustao, završio je 30 minuta iza, zbog čega je napustio trku.[84] Napravio je pauzu mjesec dana, trkanju se vratio u junu, na Kriterijumu di Dofine, gdje nije ostvario dobre rezultate i napustio je trku nakon šeste etape.[85] U trenutku kada se povukao bio je 44 u generalnom plasmanu.[85] Krajem juna, Kvjatkovski je osvojio nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar, 27 sekundu ispred Bodnara,[86] dok je drumsku trku završio tek na 21 mjestu,[87] nakon čega je vozio Tur de Frans.

Kvjatkovski proslavlja pobjedu na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji 2014.

Na drugoj etapi Tur de Fransa, Kvjatkovski je nakon devet uspona završio treći, u grupi koja je na cilj stigla dvije sekunde iza Vinčenca Nibalija.[88] Na petoj etapi, koja je vožena po terenu sa kaldrmom, Kvjatkovski je završio sedmi i došao je do trećeg mjesta u generalnom plasmanu, 50 sekundi iza Nibalija.[89] Na osmoj, prvoj brdskoj etapi, Kvjatkovski je izgubio minut i po od Nibalija i pao je na četvrto mjesto u generalnom plasmanu, ali je preuzeo bijelu majicu, za najboljeg mladog vozača.[90] Na desetoj etapi, Kvjatkovski je izgubio dva minuta i pao je na 13 mjesto u generalnom plasmanu, dok je u klasifikaciji mladih vozača pao na treće mjesto.[91] Nakon dvije dobre etape, Kvjatkovski je na etapi 13 izgubio četiri minuta i umanjio svoje šanse da završi Tur u top 10.[92] Nakon dosta mučenja na etapi 14, Kvjatkovski je izgubio 10 minuta i pao je na 17 mjesto u generalnom plasmanu, devet minuta iza desetoplasiranog Pjera Rolana.[93] Na etapi 16, Kvjatkovski je bio naprijed, zajedno sa još 20 vozača, etapu je završio na sedmom mjestu, 36 sekundi iza pobjednika, ali je završio osam minuta ispred glavne grupe, zahvaljujući čemu se vratio na deveto mjesto u generalnom plasmanu.[94] Na etapi 17, izgubio je 25 minuta i definitivno ispao iz borbe za top 10.[95] Na narednim etapama konstantno je gubio vrijeme i Tur je završio na 28 mjestu, sat i 20 minuta iza pobjednika, Vinčenca Nibalija,[96] u klasifikaciji mladih vozača završio je treći.[96] Nakon Tur de Fransa, Kvjatkovski je vozio britansku trku, Tur of Britejn, gdje se za pobjedu borio sa Bredlijem Viginsom, koji je bio prvi favorit, dok su drugi konkurenti bili Leopold Konig, Nikolas Rouč i Stiven Kamings.[97] Na drugoj etapi, Kvjatovski je napao na 6 km do cilja, zajedno sa Silvanom Šavanelom, dostignuti su na 3 km do cilja, nakon čega je Kvjatkovski u grupnom sprintu završio šesti.[98] Na trećoj etapi, Zardini i Rouč su bili naprijed, Zardini se distancirao na 2 km do cilja i trijumfovao, dok je Kvjatkovski u poslednjim metrima stigao Rouča i uzeo drugo mjesto.[99] Na dramatičnoj četvrtoj etapi, Kvjatkovski je uputio presudni napad na 400 metara do cilja, trijumfovao i preuzeo lidersku majicu.[100] Na šestoj etapi, tročlani bijeg je bio uspješan, Kvjatkovski je izgubio minut i 50 sekundi i izgubio je žutu majicu od Aleksa Dauseta.[101] Dauset je izgubio mnogo vremena na sedmoj etapi, dok je Kvjatkovski došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu.[102] Na hronometru na etapi 8a, Kvjatkovski je završio šesti, smanjivši zaostatak za liderom,[103] ali zadnja, etapa 8b je bila sprinterska, nije bilo promjena i Kvjatkovski je završio drugi, 10 sekundi iza Dilana van Barlea.[104] 15 dana nakon Britanije, vozio je drumsku trku na Svjetskom prvensvu. Kvjatkovski je uputio prvi napad prije zadnjeg uspona, ali nije uspio da distancira rivale, kao ni u drugom pokušaju.[7] Na 7 km do cilja, Kvjatkovski je uputio presudni napad, distancirao je sve rivale. Valverde, Gerans, Žilber i Greg van Avermat su radili zajedno, ali nisu uspjeli da dostignu Kvjatkovskog, koji je trijumfovao sekundu ispred petočlane grupe, njegova prednost je bila veća, ali je u finišu usporio, proslavljajući pobjedu.[7] Kvjatkovski je tako postao prvi poljski pobjednik Svjetskog prvenstva.[7] Sezonu je završio na Điro di Lombardiji, gdje nije bio konkurentan, završio je na 77 mjestu.[105]

2015.[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2015. počeo je u januaru, na trci Tur de San Luis u Argentini. Trka nije počela dobro za Kvjatkovskog, izgubio je šest minuta na drugoj etapi.[106] Na četvrtoj etapi izgubio je sedam minuta, tako izgubivši šanse za visok plasman.[107] Na petoj etapi, završio je drugi, četiri sekunde iza Adrijana Malorija,[108] dok je na ostalim etapama gubio vrijeme i trku je završio na 66 mjestu.[109] Nakon Argentine, vozio je portugalsku trku Volta ao Algarve, branio je pobjedu od prethodne godine, a glavni rivali bili su mu Riči Port, Luis Leon Sančez i Robert Hesink.[110] Prva uzbuđenja viđena su na drugoj etapi, kada je Gerent Tomas napao na zadnjem usponu i došao do solo pobjede, Kvjatkovski je završio 23 sekunde iza.[111] Na hronometru na trećoj etapi, Kvjatkovski je završio četvrti, devet sekundi iza Tonija Martina i šest sekundi iza Tomasa, koji je povećao svoju prednost u generalnom plasmanu.[112] Na četvrtoj etapi, Riči Port je trijumfovao. Port je napao na zadnjem usponu, distanciravši se od grupe, dok je Kvjatkovski završio drugi, tri sekunde iza Porta, smanjivši zaostatak za Tomasom na 27 sekundi.[113] Peta, poslednja etapa je bila sprinterska, nije bilo promjena i Kvjatkovski je završio trku na drugom mjestu.[114] Nakon Portugalije, vozio je Pariz—Nicu, po prvi put. Kvjatkovski je pobijedio na prologu, sedam sekundi ispred Roana Denisa, ostvarivši tako prvu pobjedu u sezoni, a uzeo je i žutu majicu,[115] koju je izgubio na trećoj etapi. Majkl Metjuz je zahvaljujući sekundama bonifikacije preuzeo lidersku majicu sekundu ispred Kvjatkovskog.[116] Na prvoj brdskoj, četvrtoj etapi završio je treći. Dvojac tima Skaj, Riči Port i Gerent Tomas su napali na 2 km do cilja, Kvjatkovski je pokušavao solo da ih dostigne, ali je završio osam sekundi iza, zadržavši majicu sekundu ispred Porta.[117] Na šestoj etapi, Toni Galopen je napao na 30 km do cilja, Kvjatkovski nije reagovao na vrijeme i završio je minut iza, zbog čega je pao na treće mjesto u generalnom plasmanu.[118] Na sedmoj, poslednjoj etapi, hronometru dugom 9,5 km, Kvjatkovski je završio peti, 29 sekundi iza Porta, koji je osvojio trku, dok je Kvjatkovski nadoknadio dovoljno vremena da završi trku na drugom mjestu[119] i osvojio je klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[119]

Kvjatkovski na Pariz—Nici 2015.

U pokušaju da osvoji prvi monumentalni klasik vozio je Milano—Sanremo, ali nije ostvario dobar rezultat, završio je tek na 67 mjestu,[120] nakon čega je vozio Vuelta al Pais Vasko trku. Prva etapa završena je grupnim sprintom favorita, Galopen je otvorio sprint, ali je Metjuz prošao i trijumfovao, dok je Kvjatkovski završio drugi.[121] Prva velika uzbuđenja viđena su na trećoj etapi, na poslednjem usponu, na 3 km do cilja, Serhio Enao je napao, pratili su ga Hoakim Rodrigez i Nairo Kintana, koji su stigli zajedno na cilj, dok je Kvjatkovski završio četvrti, sedam sekundi iza, uzeo je 14 poena i preuzeo je majicu za lidera klasifikacije po poenima.[122] Na četvrtoj etapi, Kvjatkovski nije uspio da se održi sa liderima do cilja i završio je sa 23 sekunde zaostatka.[123] Na petoj, kraljevskoj etapi, izgubio je minut od pobjednika, Mikela Lande i pao je na 11 mjesto u generalnom plasmanu, dok ga je Rodrigez pretekao u klasifikaciji po poenima za dva poena.[124] Na poslednjoj, šestoj etapi, brdskom hronometru dugom 18,3 km, Kvjatkovski je završio deseti, nadoknadivši zaostatak za vozačima ispred i završio je trku na osmom mjestu.[125] Nedelju dana nakon trke u Španiji, vozio je ardenske klasike. Ardeni su počeli sa Amstel gold rejsom, na poslednjem usponu na Kauberg, Žilber i Metjuz su se udaljili, Kvjatkovski je pokušavao da ih stigne, pomogao mu je Alehandro Valverde i u grupnom sprintu, Kvjatkovski je bio najbolji, ostvarivši tako prvu pobjedu u sezoni u drumskim trkama, a drugu računajući hronometar.[126] Na druga dva ardenska klasika nije bio uspješan, Fleš Valon je završio na 33,[127] a Lijež—Bastonj—Lijež na 21 mjestu.[128] Za razliku od prethodnih godina, nije vozio Kriterijum di Dofine, već Tur de Svis trku, koju je počeo 73 mjestom na prologu.[129] Na narednim etapama gubio je vrijeme i trku je završio na 71 mjestu.[130] Nije uspešan bio ni na nacionalnom prvenstvu, drumsku trku završio je na 57 mjestu.[131]

Kvjatkovski na Tur de Fransu 2015.

Tur de Frans počeo je prologom, koji je Kvjatkovski završio na 64 mjestu, minut iza Roana Denisa.[132] Na trećoj etapi, prvoj sa ciljem na usponu, Kvjatkovski je izgubio minut i 25 sekundi.[133] Na četvrtoj etapi, njegov suvozač, Toni Martin preuzeo je žutu majicu etapnim pobjedom, dok je Kvjatkovski bio dalje niz drum, izgubio je još pet minuta.[134] Na petoj etapi, potpuno ravnoj, izgubio je još tri minuta, što je značilo kraj borbe za generalni plasman.[135] Na narednim etapama gubio je vrijeme i napustio je Tur tokom etape 17.[136] Nakon Tur de Fransa, Kvjatkovski je vozio domaću trku, Tur de Polonje. U sprintu na prvoj etapi završio je deveti.[137] U glavnoj grupi je završavao i naredne tri etape, dok je doživio krah na petoj etapi, izgubio je 20 minuta[138] i napustio je trku tokom šeste etape.[139] U nastavku sezone vozio je nekoliko klasika, prije Svjetskog prvenstva. Na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji u Ričmondu završio je osmi. Na zadnjem usponu, Peter Sagan je napao, niko nije mogao da ga prati, Kvjatkovski je završio u grupi koja je na cilj stigla tri sekunde iza Sagana.[140] Sezonu je završio 54 mjestom na Điro di Lombardiji.[141]

2016.[uredi | uredi izvor]

Godine 2016. Kvjatkovski je prešao u britanski tim Skaj.[142] Sezonu je počeo krajem januara, na trofeju Majorke, trci koja se sastoji iz tri jednodnevna klasika. Na prvom, Trofeo Polenka, završio je drugi. Đanluka Brambila je napao na poslednjem usponu i došao do solo pobjede, dvije sekunde ispred Kvjatkovskog.[143] Na drugom, Trofeo sera de Tramuntana, opet je završio drugi. Fabijan Kančelara je trijumfovao iz bijega, dok je Kvjatkovski odsprintao grupu koja je završila 17 sekundi iza.[144] U martu, vozio je italijanski klasik Strade Bjanke, kao glavnu pripremu za Milano—Sanremo. Na 19 km do cilja, Peter Sagan je napao, samo su Kančelara i Zdenjek Štibar mogli da ga prate, dok je Kvjatkovski ostao u grupi iza, koja je pokušavala da ih dostigne, ubrzo je otpao i od te grupe i završio je na 20 mjestu, dva i po minuta iza pobjednika, Fabijana Kančelare.[145] Sezonu je nastavio na Tireno—Adrijatiku. Trka je počela ekipnim hronometrom, tim Skaj je završio 21 sekundu iza tima BMC, što je dalo prednost Tidžeju van Garderenu.[146] Najbolji rezultat ostvario je na šestoj etapi, kada je završio treći u sprintu.[147] Hronometar na poslednjoj etapi završio je na 34 mjestu[148] i trku je završio na osmom mjestu u generalnom plasmanu.[148] Na Milano—Sanremu, Kvjatkovski je tražio prvu pobjedu na monumentalnim klasicima. Na poslednjem usponu, Pođo, na 6 km do cilja, Kvjatkovski je napao, uspon je prešao sam, a na spustu ga je dostigla grupa, koju je predvodio Vinčenco Nibali, Kvjatkovski je zatim u finišu posustao i završio na 40 mjestu, 34 sekunde iza pobjednika, Arnoa Demara.[149]

Proljećne klasike nastavio je u Belgiji, na trci E3 Harelbeke. Kvjatkovski je na 30 km do cilja napao, pridružio mu se Peter Sagan, dok ostali nisu imali snage da ih prate, prednost je porasla na 40 sekundi na 15 km do cilja. Kvjatkovski je napao na 500 metara do cilja i trijumfovao četiri sekunde ispred Sagana.[150] Okušao se i na najvećem belgijskom klasiku, Ronde van Flanderenu. Na 25 km do cilja, Kvjatkovski je napao sa Saganom i Van Markeom, ali na sledećoj sekciji sa kaldrmom nije mogao da ih prati i završio je na 27 mjestu, dva minuta iza Sagana.[151] Na ardenskim klasicima nije bio uspješan. Na Amstel gold rejsu otpao je od grupe na 20 km do cilja i napustio je trku.[152] Na Lijež—Bastonj—Liježu napadao je nekoliko puta, ali je završio na 34 mjestu, minut i po iza pobjednika, Vauta Pulsa.[153] Tur de Romandi je počeo trećim mjestom na prologu,[154] ali je na drugoj etapi izgubio 20 minuta.[155] Hronometar na trećoj etapi završio je na 116 mjestu,[156] nakon čega je napustio trku, četvrtu etapu nije startovao.[157]

U junu, vozio je Kriterijum di Dofine. Trka je počela prologom dugim 3,9 km, Kvjatkovski je završio na 13 mjestu, 45 sekundi iza Alberta Kontadora.[158] Na drugoj etapi izgubio je 13 minuta,[159] vrijeme je gubio i na narednim etapama, a trku je napustio tokom pete etape.[160] Nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji završio je na 25 mjestu.[161] Nije ušao u sastav tima Skaj za Tur de Frans[162] i vozio je Tur de Polonje trku u domovini. Startovao je devetim mjestom na prvoj etapi,[163] a trećim mjestom na četvrtoj etapi, došao je do drugog mjesta u generalnom plasmanu,[164] međutim, na petoj etapi izgubio je 26 minuta[165] i trku je završio na 34 mjestu u generalnom plasmanu.[166] Na Letnjim olimpijskim igrama u Rio de Ženeiru, Kvjatkovski je predstavljao Poljsku u drumskoj trci i u vožnji na hronometar. Na drumskoj trci, Kvjatkovski je napao na samom startu, zajedno sa još pet vozača,[167] u jednom trenutku su imali pet minuta prednosti, a u zadnjih 50 km Kvjatkovski je nastavio sa Kočetkovim, dok su drugi otpali,[167] prednost je pala na 30 sekundi i Kvjatkovski je nastavio solo, ali je brzo dostignut.[167] Zatim je radio za Rafala Majku na sledećem usponu, a kada je napao Vinčenco Nibali, Kvjatkovski je otpao i trku je završio na 62 mjestu, od 65 vozača koliko je završilo.[167] Hronometar na Olimpijskim igrama bio je dug 54,6 km, Kvjatkovski je završio na 14 mjestu, 3 minuta i 40 sekundi iza pobjednika, Fabijana Kančelare.[168] Propustivši Điro i Tur, prvi grand tur vozio je u Španiji, Vuelta a Espanju, gdje je radio za Krisa Fruma. Vuelta je počela ekipnim hronometrom, koji je osvojio tim Skaj, Kvjatkovski je prošao treći kroz cilj.[169] Na trećoj etapi izgubio je šest minuta,[170] gubio je vrijeme i na narednim etapama i povukao se tokom sedme etape.[171] Vozio je i Eneko Tur, ali bez uspjeha, nijednu etapu nije završio ispod stotog mjesta i povukao se u toku sedme etape.[172] Sezonu je završio na Abu Dabi turu, koji je završio na poslednjem, 102 mjestu, 30 minuta iza pobjednika, Tanela Kangerta.[173]

2017.[uredi | uredi izvor]

Kvjatkovski na Milano—Sanremu 2017.

Sezonu 2017. počeo je u Španiji, na trci Vuelta a la Komunitat Valensijana. Trka je počela ekipnim hronometrom, na kome je tim Skaj završio drugi, 21 sekundu iza tima BMC.[174] Na drugoj etapi izgubio je 56 sekundi,[175] dok je vrijeme gubio i na ostalim etapama i trku je završio na 26 mjestu, 6 minuta iza pobjednika Naira Kintane.[176] Sezonu je nastavio u Portugalu, na trci Volta ao Algarve, trci gdje je prethodnih godina bilježio dobre rezultate. Prva uzbuđenja viđena su na drugoj etapi, na zadnjem usponu, Danijel Martin je napao, Kvjatkovski i Primož Roglic su pratili, grupa se približavala i Roglic je napao, na 4 km do cilja, Kvjatkovski je otpao i vozio je solo do cilja, završivši treći, 20 sekundi iza.[177] Na hronometru na trećoj etapi završio je četvrti, pet sekundi iza pobjednika, zahvaljujući čemu je došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu.[178] Na poslednjoj, petoj etapi, Kvjatkovski je napadao, ali je uzeo samo sekundu Roglicu i završio je trku na drugom mjestu.[179] U martu vozio je Strade Bjanki klasik u Italiji. Na nešto više od 50 km do cilja, Kvjatkovski je napao, zajedno sa još tri vozača.[180] Odlučujući napad uputio je na 15 km do cilja i trijumfovao solo, 15 sekundi ispred Grega van Avermata.[180] Sezonu je nastavio na Tireno—Adrijatiku, gdje nije bio konkurentan i završio je na 27 mjestu u generalnom plasmanu.[181] Na Milano—Sanremu vodila se velika borba, Peter Sagan je napao pri vrhu poslednjeg uspona, pratili su ga Kvjatkovski i Žulijan Alafilip, koji su sarađivali do cilja i o pobjedniku je odlučio sprint, u kome je najbolji bio Kvjatkovski, koji je tako osvojio prvi monumentalni klasik.[9] "Nakon izdanja 2013. i 2014. na kojima nisam imao sreće, osvajanje Milano—Sanrema je nevjerovatan osjećaj. Zahvalan sam mojim suvozačima, uradili su nevjerovatan posao danas. Nisam očekivao da će Sagan napasti na Pođu, ali kad je to uradio, očekivao sam da će biti grupni sprint, ali on je održavao veliku brzinu na čelu. Ja sam mislio samo o svom sprintu. Ne mogu da vjerujem da sam pobijedio Sagana." izjavio je Kvjatkovski.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Michal Kwiatkowski”. Decolef. Arhivirano iz originala 14. 10. 2014. g. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  2. ^ a b v „Michał Kwiatkowski”. Cyclingweekly. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  3. ^ a b „Kwiatkowski, la revelación que no olvida al Caja Rural”. Naiz (na jeziku: španskom). Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  4. ^ a b Laura Weislo (3. 9. 2017). „Radioshack signs Cardoso, Sergent and Kwiatkowski”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  5. ^ „Omega Pharma-Quick-Step Cycling Team (OPQ) - BEL”. UCI World Tour. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 02. 01. 2014. g. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  6. ^ „Michal Kwiatkowski To Join Team Sky In 2016”. Road Bike Action. 27. 9. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. [mrtva veza]
  7. ^ a b v g Daniel Benson (28. 9. 2014). „World Championships: Michal Kwiatkowski wins road race gold”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  8. ^ a b Laura Weislo (22. 9. 2013). „Omega Pharma Quick Step wins elite men's time trial world championship”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  9. ^ a b v g Susan Westemeyer (18. 3. 2017). „Kwiatkowski wins Milan-San Remo”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  10. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Kwiatkowski Makes a Name for Himself”. inrng.com. 29. 9. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  11. ^ „Kwiatkowski: Byłem już pewien zwycięstwa” (na jeziku: poljskom). 4. 5. 2006. Arhivirano iz originala 30. 12. 2017. g. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  12. ^ [http:/zmj.cz/sites/zmj.cz/files/upload/vysledky/ZMJ07/ZMJ_2007_6etapa.pdf „ZÁVOD MÍRU JUNIORŮ / COURSE DE LA PAIX JUNIORS - 2007”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) (PDF) (na jeziku: češkom). 13. 5. 2007. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  13. ^ „World Championship, Road, ITT, Juniors 2008”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  14. ^ „Kwiatkowski w Caja Rural”. s24.pl (na jeziku: poljskom). 27. 9. 2009. Arhivirano iz originala 04. 10. 2014. g. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  15. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom omega pharma.
  16. ^ „2012 Trofeo Palma de Mallorca (1.1)”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  17. ^ „2012 Driedaagse van West-Vlaanderen (2.1) Prologue » Middelkerke › Middelkerke (7k)”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  18. ^ Mark Robinson (11. 5. 2017). „Rubiano solos to Giro d'Italia stage win in Porto Sant'Elpidio”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  19. ^ a b Peter Cossins (27. 5. 2012). „Ryder Hesjedal wins the Giro d'Italia”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  20. ^ „Moser wins opening stage in Poland”. Cyclingnews. com. 10. 7. 2012. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  21. ^ „Stybar wins stage three at Tour of Poland”. Cyclingnews. com. 12. 7. 2012. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  22. ^ „Kruopis captures stage 4 in Katowice”. Cyclingnews. com. 13. 7. 2012. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  23. ^ „Moser denies Henao on the line in Poland”. Cyclingnews. com. 15. 7. 2012. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  24. ^ „Moser wins 2012 Tour de Pologne”. Cyclingnews. com. 16. 7. 2012. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  25. ^ Daniel Benson (28. 7. 2012). „Vinokourov wins Olympic gold medal”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  26. ^ „7th Sparkassen Münsterland Giro (1.1)”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  27. ^ Benson, Daniel (27. 1. 2013). „Diaz wins Tour de San Luis”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  28. ^ Daniel Benson (24. 1. 2013). „Tuft wins Tour de San Luis time trial”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  29. ^ Benson, Daniel (25. 1. 2013). „Guevara wins stage 5 in San Luis”. Cyclingnews. con. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  30. ^ a b v „Martin wins time trial, overall at Volta ao Algarve”. Cyclingnews. com. 17. 2. 2013. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  31. ^ „Henao claims summit finish at Volta ao Algarve”. 16. 2. 2013. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  32. ^ „Froome wins summit finish at Prati di Tivo”. Cyclingnews. com. 9. 3. 2013. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  33. ^ „Rodriguez solos to victory in Chieti”. Cyclingnews. com. 10. 3. 2013. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  34. ^ Benson, Daniel (12. 3. 2013). „World champion Tony Martin wins final Tirreno time trial”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  35. ^ Aubrey, Jane (14. 4. 2013). „Kreuziger amazes in Amstel Gold Race”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  36. ^ Ryan, Barry; Westemeyer, Susan (17. 4. 2013). „Moreno victorious on Mur de Huy”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  37. ^ Benson, Daniel; Aubrey, Jane (21. 4. 2013). „Daniel Martin wins Liège-Bastogne-Liège”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  38. ^ Farrand, Stephen (5. 6. 2013). „Martin continues time trial winning streak in Dauphiné”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  39. ^ Farand, Stephen (6. 6. 2013). „Froome wins Dauphiné stage in Valmorel”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  40. ^ Jean-François Quénet (8. 6. 2013). „Sanchez sprints to stage win at Superdévoluy”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  41. ^ „De Marchi wins final stage of Dauphiné”. Cyclingnews. com. 9. 6. 2013. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  42. ^ „2013 » National Championships Poland - ITT (NC) Time Trial”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  43. ^ „2013 » National Championships Poland - Road Race (NC)”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  44. ^ Benson, Daniel (30. 6. 2013). „Tour de France stage 2: Bakelants wins”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  45. ^ Ryan, Barry (1. 7. 2013). „Tour de France: Gerrans wins final Corsican stage”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  46. ^ Hymas, Peter (2. 7. 2013). „Tour de France: Orica-GreenEdge win Nice team time trial”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  47. ^ Westemeyer, Susan (6. 7. 2013). „Tour de France: Froome claims first mountain scalp on Ax-3 Domaines”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  48. ^ Ryan, Barry (7. 7. 2013). „Tour de France: Martin victorious in Bagnères-de-Bigorre”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  49. ^ Westemeyer, Susan (10. 7. 2013). „Tour de France: Martin wins stage 11 time trial”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  50. ^ Westemeyer, Susan (14. 7. 2013). „Tour de France: Froome crowned king of Mont Ventoux”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  51. ^ Farand, Stephen (16. 7. 2013). „Tour de France: Costa solos to victory in Gap”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  52. ^ Hymas, Peter (17. 7. 2013). „Froome wins Tour de France time trial in Chorges”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  53. ^ Cossins, Peter (18. 7. 2013). „Riblon wins Tour de France queen stage to l'Alpe d'Huez”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  54. ^ Westemeyer, Susan (19. 7. 2013). „Costa wins second Tour de France stage in Grand Bornand”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  55. ^ Cossins, Peter (20. 7. 2013). „Froome bulletproof in Tour de France final showdown”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  56. ^ Benson, Daniel (21. 7. 2013). „Kittel wins on the Champs-Elysees”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  57. ^ Farand, Stephen (27. 7. 2013). „Gallopin wins Clasica Ciclista San Sebastian”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  58. ^ Benson, Daniel (25. 9. 2013). „Tony Martin wins elite men's time trial world championship”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  59. ^ Ryan, Barry (29. 9. 2013). „Rui Costa wins men's road race world championship”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  60. ^ Benson, Daniel; Weislo, Laura (6. 10. 2013). „Rodriguez wins Giro di Lombardia”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  61. ^ Benson, Daniel (9. 2. 2014). „Trofeo Palma: Modolo wins opening race of Mallorca Challenge”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  62. ^ „Kwiatkowski wins Trofeo Serra de Tramuntana”. velonews.com. 11. 2. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  63. ^ Sadhbh O'Shea; Cossins, Peter (20. 2. 2014). „Volta ao Algarve: Kwiatkowski solos to victory on stage 2”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  64. ^ Sadhbh O'Shea; Cossins, Peter (21. 2. 2014). „Kwiatkowski wins again at Volta ao Algarve”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  65. ^ „Contador wins Algarve stage atop Alto do Malhao”. Cyclingnews. com. 22. 2. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  66. ^ „First win of 2014 for Cavendish in Volta ao Algarve”. Cyclingnews. com. 23. 2. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  67. ^ a b v Benson, Daniel (08. mart). „Kwiatkowski wins Strade Bianche”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  68. ^ „Omega Pharma-Quickstep wins Tirreno TTT”. Cyclingnews. com. 12. 3. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  69. ^ „Sagan sprints to victory in Tirreno-Adriatico stage 3”. Cyclingnews. com. 14. 3. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  70. ^ Benson, Daniel; Farrand, Stephen (15. 3. 2014). „Contador wins first mountain finish in Tirreno-Adriatico”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  71. ^ Benson, Daniel (16. 3. 2014). „Contador victorious on Muro di Guardiagrele”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  72. ^ Hymas, Peter (18. 3. 2014). „Contador wins Tirreno-Adriatico”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  73. ^ „Kristoff wins Milan-San Remo”. Cyclingnews. com. 23. 3. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  74. ^ Farand, Stephen (7. 4. 2014). „Contador wins stage 1 of Vuelta Ciclista al Pais Vasco”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  75. ^ Benson, Daniel (10. 4. 2014). „Poels wins Eibar stage of Pais Vasco”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  76. ^ a b Farand, Stephen (12. 4. 2014). „Contador secures overall Vuelta Ciclista al Pais Vasco victory ahead of Kwiatkowski”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  77. ^ Puddicombe, Stephen (20. 4. 2014). „Philippe Gilbert wins Amstel Gold Race”. Cyclingweekly. com. Arhivirano iz originala 02. 04. 2017. g. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  78. ^ Sadhbh O'Shea (23. 4. 2014). „Valverde wins the 2014 Flèche Wallonne”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  79. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 4. 2014). „Kwiatkowski nails first Classics podium in Flèche Wallonne”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  80. ^ „Results: 2014 Liege-Bastogne-Liege”. Velonews.com. 27. 4. 2014. 
  81. ^ a b „Gerrans wins Liège-Bastogne-Liège 2014”. Cyclingnews. com. 27. 4. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  82. ^ „Tour de Romandie: Kwiatkowski wins the prologue”. Cyclingnews. com. 29. 4. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  83. ^ „Albasini takes a second stage in Tour de Romandie”. Cyclingnews. com. 1. 5. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  84. ^ Sadhbh O'Shea (2. 5. 2014). „Spilak tops Froome in stage 3 of Romandie”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  85. ^ a b Benson, Daniel (13. 6. 2014). „Critérium du Dauphiné: Bakelants wins stage 6”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  86. ^ „2014 National Championships Poland - ITT (NC)”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  87. ^ „Mistrzostwa Polski w Kolarstwie Szosowym Sobótka 2014”. datasport.pl (na jeziku: poljskom). Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  88. ^ „Nibali wins stage 2 of the Tour de France”. Cyclingnews. com. 6. 7. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  89. ^ Ryan, Barry (9. 7. 2014). „Tour de France: Boom the master of the pavé”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  90. ^ Been, Jose (12. 7. 2014). „Tour de France: Kadri wins on first summit finish at Gérardmer”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  91. ^ Bacon, Ellis (14. 7. 2014). „Nibali wins stage 10 of the Tour de France”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  92. ^ „Tour de France: Nibali dominates first Alpine stage in Chamrousse”. Cyclingnews. com. 18. 7. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  93. ^ Westemeyer, Susan (19. 7. 2014). „Tour de France: Majka wins in Risoul”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  94. ^ „Tour de France: Rogers wins in Luchon”. Cyclingnews. com. 22. 7. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  95. ^ Westemeyer, Susan (23. 7. 2014). „Tour de France: Majka victorious on Pla d'Adet”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  96. ^ a b „Nibali wins the Tour de France”. Cyclingnews. com. 27. 7. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  97. ^ „Tour of Britain 2014”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  98. ^ „Tour of Britain: Renshaw wins stage 2 in Llandudno”. Cyclingnews. com. 8. 9. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  99. ^ Ryan, Barry (9. 9. 2014). „Tour of Britain: Zardini doesn't stumble on the Tumble”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  100. ^ Ryan, Barry (10. 9. 2014). „Kwiatkowski wins stage 4 in Tour of Britain”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  101. ^ „Brändle claims second successive win at Tour of Britain”. Cyclingnews. com. 12. 9. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  102. ^ Westemeyer, Susan (13. 9. 2014). „Vermote wins stage 7”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  103. ^ Sadhbh O'Shea (14. 9. 2014). „Tour of Britain: Wiggins wins penultimate time trial”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  104. ^ „Kittel wins final Tour of Britain stage”. Cyclingnews. com. 14. 9. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  105. ^ Benson, Daniel (5. 10. 2014). „Martin wins Il Lombardia”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  106. ^ Ryan, Barry (20. 1. 2015). „Tour de San Luis: Diaz wins atop Mirador del Potrero”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  107. ^ Ryan, Barry (22. 1. 2015). „Tour de San Luis: Diaz victorious atop Alto el Amago”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  108. ^ Ryan, Barry (23. 1. 2015). „Tour de San Luis: Malori wins stage 5 time trial”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  109. ^ Ryan, Barry (25. 1. 2015). „Diaz wins Tour de San Luis”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  110. ^ „Volta ao Algarve 2015”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  111. ^ „Volta ao Algarve: Thomas takes solo win in Monchique”. Cyclingnews. com. 19. 2. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  112. ^ Fletcher, Patrick (20. 2. 2015). „Volta ao Algarve: Tony Martin wins time trial”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  113. ^ „Volta ao Algarve: Porte wins in Malhão”. Cyclingnews.com. 21. 2. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  114. ^ „Volta ao Algarve: Greipel wins final stage”. Cyclingnews. com. 22. 2. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  115. ^ Benson, Daniel (8. 3. 2015). „Paris-Nice: Kwiatkowski wins prologue”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  116. ^ Sadhbh O'Shea (11. 3. 2015). „Paris-Nice: Matthews wins stage 3”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  117. ^ „Paris-Nice: Porte wins atop Croix de Chaubouret”. Cyclingnews.com. 12. 3. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  118. ^ „Paris-Nice: Gallopin wins stage 6 and takes race lead”. Cyclingnews.com. 14. 3. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  119. ^ a b „Richie Porte takes Paris-Nice overall victory”. Cyclingnews.com. 15. 3. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  120. ^ Ryan, Barry (22. 3. 2017). „Degenkolb wins Milan-San Remo”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  121. ^ Frattini, Kirsten (6. 4. 2015). „Matthews wins Pais Vasco opener”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  122. ^ Frattini, Kirsten (8. 4. 2015). „Pais Vasco: Rodriguez wins stage 3 in Zumarraga”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  123. ^ Frattini, Kirsten (9. 4. 2015). „Pais Vasco:Mikelanđelo Rodriguez wins stage 4 in Arrate”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  124. ^ Benson, Daniel (10. 4. 2015). „País Vasco: Landa wins penultimate stage”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  125. ^ „Pais Vasco: Rodriguez secures overall title”. Cyclingnews.com. 11. 4. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  126. ^ „Kwiatkowski wins Amstel Gold Race”. Cyclingnews.com. 19. 4. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  127. ^ „Valverde wins La Fleche Wallonne 2015”. Cyclingnews.com. 22. 4. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  128. ^ Ryan, Barry (26. 4. 2015). „Valverde wins Liège-Bastogne-Liège”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  129. ^ „Tom Dumoulin wins opening time trial at Tour de Suisse”. Cyclingnews. com. 13. 6. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  130. ^ Farand, Stephen (21. 6. 2015). „Simon Špilak wins Tour de Suisse”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  131. ^ „2015 National Championships Poland - Road Race (NC)”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  132. ^ Woodpower, Zeb (4. 7. 2015). „Tour de France: Dennis sets record speed to claim first maillot jaune in Utrecht”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  133. ^ Woodpower, Zeb (6. 7. 2015). „Tour de France: Rodriguez wins on the Mur de Huy”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  134. ^ Fletcher, Patrick (7. 7. 2015). „Tour de France: Tony Martin wins cobbled stage 4 in Cambrai”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  135. ^ Fletcher, Patrick (8. 7. 2015). „Tour de France: Greipel wins the sprint in Amiens”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  136. ^ Fletcher, Patrick (22. 7. 2015). Cyclingnews. com http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-17/results/. Pristupljeno 1. 4. 2017.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  137. ^ „Tour de Pologne: Kittel wins in Warszawa”. Cyclingnews. com. 2. 8. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  138. ^ „Tour de Pologne: De Clercq holds off chasers to win in Zakopane”. Cyclingnews. com. 6. 8. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  139. ^ Weislo, Laura (7. 8. 2015). „Sergio Henao wins stage 6 of the Tour de Pologne to move into overall lead”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  140. ^ „Sagan storms to solo victory at the World Championships”. Cyclingnews. com. 27. 9. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  141. ^ Sadhbh O'Shea (4. 10. 2015). „Nibali wins Il Lombardia”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  142. ^ „Michal Kwiatkowski signs for Team Sky from Etixx - Quick-Step”. skysports.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  143. ^ Farand, Stephen (29. 1. 2016). „Challenge Mallorca: Brambilla solos to victory in Port de Andratx”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  144. ^ „Challenge Mallorca: Cancellara swoops to victory in Deia”. Cyclingnews.com. 30. 1. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  145. ^ „Strade Bianche: Cancellara makes it three”. Cyclingnews.com. 5. 3. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  146. ^ Ryan, Barry (9. 3. 2016). „World champions BMC Racing win team time trial at Tirreno-Adriatico”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  147. ^ „Van Avermaet denies Sagan on Tirreno-Adriatico stage 6”. Cyclingnews.com. 14. 3. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  148. ^ a b „Tirreno-Adriatico: Van Avermaet claims overall victory”. Cyclingnews.com. 15. 3. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  149. ^ „Milan-San Remo: Demare takes upset win”. Cyclingnews.com. 19. 3. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  150. ^ „Kwiatkowski wins E3 Harelbeke over Sagan”. Cyclingnews.com. 25. 3. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  151. ^ „Peter Sagan storms to Tour of Flanders win”. Cyclingnews.com. 3. 4. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  152. ^ „Gasparotto wins Amstel Gold Race in two-up sprint”. Cyclingnews.com. 17. 4. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  153. ^ Fletcher, Patrick (24. 4. 2016). „Poels wins Liege-Bastogne-Liege”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  154. ^ „Izagirre wins prologue at Tour de Romandie”. Cyclingnews.com. 26. 4. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  155. ^ „Tour de Romandie: Quintana wins stage 2 in Morgins after Zakarin relegated”. Cyclingnews.com. 28. 4. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  156. ^ „Tour de Romandie: Pinot wins time trial in Sion”. Cyclingnews.com. 29. 4. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  157. ^ „Froome solos to win stage 4 of Tour de Romandie”. Cyclingnews.com. 30. 4. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  158. ^ „Contador wins brutal Criterium du Dauphine prologue”. Cyclingnews.com. 5. 6. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  159. ^ Farrand, Stephen (7. 6. 2016). „riterium du Dauphine: Herrada wins stage 2”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  160. ^ Ryan, Barry (10. 6. 2016). „Froome wins stage 5 of the Criterium du Dauphine”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  161. ^ „2016 National Championships Poland - Road Race (NC)”. Cyclingnews.com. jun 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  162. ^ Fletcher, Patrick (30. 6. 2016). „Tour de France: The alternative 'non-selected' nine-man team”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  163. ^ „Tour de Pologne: Martinelli wins opening stage”. Cyclingnews.com. 12. 7. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  164. ^ Frattini, Kirsten (15. 7. 2016). „Tour de Pologne: Gaviria wins stage 4”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  165. ^ „Tour de Pologne: Wellens wins stage 5”. Cyclingnews.com. 16. 7. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  166. ^ „Tour de Pologne: Wellens seals overall victory”. Cyclingnews.com. 18. 7. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  167. ^ a b v g Benson, Daniel (6. 8. 2016). „Van Avermaet wins gold in men's road race at Olympic Games”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  168. ^ Sadhbh O'Shea (10. 8. 2016). „Olympic Games: Cancellara wins gold in men's time trial”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  169. ^ „Vuelta a Espana: Team Sky win team time trial”. Cyclingnews.com. 20. 8. 2016. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  170. ^ Sadhbh O'Shea (22. 8. 2016). „Vuelta a Espana: Geniez wins on Mirador de Ézaro”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  171. ^ Farrand, Stephen (26. 8. 2016). „Vuelta a Espana: Van Genechten wins stage 7”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  172. ^ Farrand, Stephen (25. 9. 2016). „Terpstra wins Eneco Tour as Dennis crashes out”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  173. ^ „Cavendish wins final stage of Abu Dhabi Tour”. Cyclingnews.com. 23. 10. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  174. ^ „BMC wins opening TTT in Valencia”. Cyclingnews.com. 1. 2. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  175. ^ „Tony Martin solos to stage 2 win in Valencia”. Cyclingnews.com. 2. 2. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  176. ^ „Coquard wins final stage in Valencia as Quintana seals overall”. Cyclingnews.com. 5. 2. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  177. ^ Weislo, Laura (16. 2. 2017). „Volta ao Algarve: Dan Martin climbs to stage 2 victory”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  178. ^ „Volta ao Algarve: Castroviejo wins time trial in Sagres”. Cyclingnews.com. 17. 2. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  179. ^ „Roglic seals Volta ao Algarve title as Amaro Antunes wins final stage”. Cyclingnews.com. 19. 2. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  180. ^ a b Ryan, Barry (4. 3. 2017). „Kwiatkowski solos to Strade Bianche victory”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  181. ^ „Quintana seals Tirreno-Adriatico victory”. Cyclingnews.com. 14. 3. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михал_Квјатковски&oldid=27781785”