23. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
23. јун (23.6.) је 174. дан године по грегоријанском календару (175. у преступној години). До краја године има још 191 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 23. јун
- 1501. — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521.
- 1757. — Британци победом над савезником Француске, индијским гувернером Бенгала, код Пласеја учврстили власт у источној Индији.
- 1785. — Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила манастир који је крајем XV века саградио Иван Црнојевић. Манастир 1786. обновио владика Петар I Петровић Његош.
- 1848. — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Устанак за три дана угушио генерал Луј Кавењак.
- 1945. — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила.
- 1947. — Конгрес САД усвојио Тафт-Хартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност.
- 1956. — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта.
- 1960. — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго.
- 1970. — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедности.
- 1985. — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики.
- 1993. — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије.
- 1994. — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација.
- 1999. — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТО-бомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара.
- 2001. — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу.
Рођења [уреди]
- 1668. — Ђовани Батиста Вико, италијански филозоф, историчар и теоретичар права.
- 1763. — Мари Жозеф Роз де ла Пагери, позната као Жозефина, жена Наполеона Бонапарте.
- 1894. — Едвард VIII, краљ Енглеске.
- 1899. — Густав Крклец, хрватски песник (†1977).
- 1912. — Алан Тјуринг, британски математичар, логичар, криптограф. (†1954.)
- 1913. — Данило Лекић Шпанац, генерал ЈНА, шпански борац, народни херој.
- 1972. — Зинедин Зидан, француски фудбалер.
- 1976. — Патрик Вијера, француски фудбалер.
Смрти [уреди]
- 1537. — Педро Мендоса, шпански истраживач, основао Буенос Ајрес.
- 1995. — Џонас Едвард Салк, амерички микробиолог.
- 1996. — Андреас Папандреу, грчки државник и економиста.
- 1998. — Морин О'Саливен, америчка глумица ирског порекла.
