Nezamenljivi tokeni (NFT)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ilustracija nezamenljivog tokena generisanog pametnim ugovorom (program dizajniran da automatski izvršava uslove ugovora)

Nezamenljivi token ili NFT (engl. Non-fungible token - NFT) je jedinstveni digitalni identifikator koji se snima na blokčejnu i koristi za sertifikaciju vlasništva i autentičnosti. NFT se ne može kopirati, zameniti ili podeliti.[1] Vlasništvo nad NFT-om je zabeleženo u blokčejnu i vlasnik ga može preneti, čime se omogućava prodaja i promet NFT-a. NFT može kreirati bilo ko i za kreiranje je potrebno malo ili nimalo veština kodiranja. NFT obično sadrže reference na digitalne datoteke kao što su umetnička dela, fotografije, video i audio zapisi. NFT je nezamenljiv zato što se može pojedinačno identifikovati, za razliku od kriptovaluta, koje su zamenljive.

Zagovornici NFT-a tvrde da se njime obezbeđuje javni sertifikat o autentičnosti ili dokaz o vlasništvu. Međutim, zakonska prava koja prenosi NFT mogu biti neizvesna. Vlasništvo nad NFT-om, kako ga definiše blokčejn, nema inherentno pravno značenje i ne daje nužno autorska prava, prava intelektualne svojine ili druga zakonska prava nad njegovom povezanom digitalnom datotekom. NFT ne ograničava deljenje ili kopiranje povezane digitalne datoteke i ne sprečava stvaranje NFT-ova koji se pozivaju na identične datoteke.

Trgovanje NFT-om je poraslo sa 82 miliona američkih dolara u 2020. godini na 17 milijardi u 2021.[2] Kritičari su naveli da su NFT-ovi korišćeni za poslovne špekulacije i prevare u trgovanju umetničkim delima. Takođe, bilo je i kritika zbog troškova energije i karbonskog otiska povezanog sa nekim vrstama blokčejna.[3] Tržište NFT-a neki porede sa ekonomskim balonom ili Ponzi šemom.[4] Tokom svog vrhunca, tri najveće NFT platforme bile su Itirijum, Solana i Kardano.[5] 2022. tržište NFT-a je bilo u krizi; procena iz maja 2022. je bila da je broj prodaje opao za preko 90% u odnosu na 2021.[6] Do septembra 2023. jedan izveštaj je tvrdio da preko 95% NFT naplata nema stvarnu novčanu vrednost.[7] [8]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

NFT je datoteka sa podacima,koja se može prodavati i trgovati i koja je uskladištena u digitalnom zapisniku koga znamo pod imenom blokčejn.[9] NFT može biti povezan sa određenom stvari – digitalnom ili fizičkom – kao što je, na primer, slika, umetničko delo, muzika ili snimak nekog sportskog događaja.[10] NFT može dati licencna prava za korišćenje ovih stvari u određenu svrhu.[11] NFT se može kupovati i prodavati na digitalnim tržištima.[12] Međutim, vanzakonska priroda NFT trgovanja obično rezultira neformalnom razmenom vlasništva nad imovinom koja nema pravni osnov za izvršenje,[13] pa se tako uglavnom vidi samo kao jedan izraz statusnog simbola.[14]

NFT-ovi funkcionišu kao kriptografski tokeni (žetoni), ali za razliku od kriptovaluta, NFT-ovi se obično ne mogu međusobno razmenjivati.[15]

Autorsko pravo[uredi | uredi izvor]

NFT is ownable, the asset link may be ownable, and the ownership of the asset is not guaranteed
Dijagram koji pokazuje pravo na posedovanje nezamenljivog tokena i povezane datoteke. U većini slučajeva, to u velikoj meri zavisi od pametnog ugovora tokena.

NFT isključivo predstavlja dokaz o vlasništvu nad blokčejn zapisom i ne podrazumeva nužno da vlasnik poseduje prava intelektualne svojine na digitalno sredstvo koje NFT predstavlja.[16] [17] [18] Neko može da proda NFT koji predstavlja njihovo delo, ali kupac neće nužno dobiti autorska prava na to delo. Štaviše, prodavac može da nastavi da kreira dodatne NFT kopije istog dela.[19] [20] Prema pravnici Rebeki Tušnet „U jednom smislu, kupac stiče sve što svet umetnosti misli da je stekao. Kupci definitivno ne poseduju autorska prava na delo koje NFT predstavlja, osim ako se to ugovorom eksplicitno ne prenese“.[21]

Određeni NFT projekti, kao što je Bord Ejps (engl. Bored Apes; u doslovnom prevodu: Majmuni koji se dosađuju), eksplicitno dodeljuju prava intelektualne svojine pojedinačnih slika njihovim vlasnicima.[22] NFT kolekcija Kripto Panks (engl. CryptoPunks) je prvobitno zabranila vlasnicima svojih NFT-ova da koriste povezana digitalna umetnička dela za komercijalnu upotrebu, ali je kasnije dozvolila takvu upotrebu.[23]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rani projekti[uredi | uredi izvor]

Prvi poznati NFT bio je Kvantum (engl. Quantum)[24] kojeg su u maju 2014. kreirali Kevin Mekoj i Anil Daš. Ovaj NFT se sastoji od video klipa koje je napravila Mekojeva supruga Dženifer. Mekoj je registrovao video na blokčejnu Nejmkoin (engl. Namecoin) i prodao ga Dašu za 4 dolara, tokom prezentacije uživo u Novom muzeju (engl. New Museum) u Njujorku. Mekoj i Daš su tu tehnologiju nazvali „monetizovana grafika“ (engl. monetized graphics).[25][26]

U oktobru 2015, prvi NFT projekat, Iterija (engl. Etheria), pokrenut je i demonstriran na DEVKON 1 u Londonu, prvoj Iterijum-ovoj konferenciji za programere, tri meseca nakon lansiranja Itirijum blokčejna. Većina Itirijinih 457 heksagonalnih pločica, koje se mogu kupiti i kojima se može trgovati, ostala je neprodata više od pet godina sve do 13. marta 2021. godine. Tada je obnovljeno interesovanje za NFT izazvalo da u roku od 24 sata, sve pločice trenutne i prethodne verzije budu kodirane na 1 ETH (1 ETH = 0,43 američka dolara u trenutku lansiranja), i da budu prodate za ukupno 1,4 miliona američkih dolara.[27]

U 2016. godini „polu-zamenljivi“ NFT projekat pod nazivom Retki Pepe, koji se odnosio na mem Žabac Pepe i koji je uključio grupu umetnika, pojavio se na Bitkoinu kroz protokol poznat kao Kaunterparti (engl. Counterparty), koji je kreiran 2014.[28][29][30][31]

U 2017. godini, nekoliko novih NFT projekata su koristili „zamenljivi“ standard tokena poznat kao ERC-20. Kjurio Kards (engl. Curio Cards) je zaslužan za Itirijumov prvi umetnički NFT projekat koji koristi zamenljivi standard i sadrži umetnička dela u obliku kartice među raznim tipovima slika uključujući i korporativne logotipe.[32][33] Generativni umetnički projekat od 10.000 pikselizovanih znakova poznat kao Kripto Panks pojavio se ubrzo u junu, da bi se ubrzo etablirao kao jedan od komercijalno najuspešnijih NFT projekata.[34][35] U decembru se pojavila kolekcija zasnovana na klipartu sa slikama stena pod nazivom Eter Rok (engl. EtherRock).[36][37]

u novembru 2017. lansirana je nadaleko cenjena blokčejn igra na Itirijumu poznata kao Kripto Mace (engl. CryptoKitties) koja je zaslužna za pionirsku ulogu u onome što se smatra prvim verodostojnim standardom nezamenljivih tokena, poznatim kao ERC-721.[38][39][40] Ova igra je koristila ranu verziju ERC-721 koja se razlikovala od formalno objavljene verzije standarda iz 2018. godine.[41]

ERC-721: Nezamenljivi standard tokena[uredi | uredi izvor]

Dok eksperimenti oko nezamenljivosti tokena postoje na blok-čejnovima još od 2012. sa protokolom zvanim Obojeni novčići (engl. Colored Coins),[42] prelomni momenta je bio rezultat rada zajednice pod nazivom ERC-721: Nezamenljivi standard tokena (engl. ERC-721: Non-Fungible Token Standard) objavljenim 2018. na inicijativu legalnih hakera i glavnog autora Vilijama Entrikena.[43][44] Ovaj standard je prepoznat kao osnova za rast NFT-a i šireg eko-sistema.[42][45] ERC-721 je uveo formalizaciju i definisanje termina Nezamenljivi token „NFT“ u nomenklaturi blokčejna uspostavljanjem standarda za pametne ugovore poznate kao „ERC-721“. Pametnim ugovorima precizirano je da tokeni imaju jedinstvene atribute i detalje o vlasništvu, tako što se garantuje da dva tokena ne mogu biti ista.[26][45][46][47] Kreiranje derivativnih standarda je usledilo iz njegovog uticaja na Itirijum (kao ERC-1155 koji omogućava polu-zamenljivost) i druge blok-čejnove.[38][45][46] Njegova svestranost se pokazala funkcionalnom u brojnim slučajevima upotrebe, uključujući digitalna umetnička dela, akte o fizičkim predmetima, nekretnine (uključujući virtuelne), pristupne propusnice i predmete od vrednosti u digitalnim igrama.[42][38][45][48][49][50][51] Na kraju krajeva, pojava ERC-721 je prepoznata i po tome što je suštinski promenila pejzaž digitalne verifikacije, autentifikacije i vlasništva.[46][52][53]

Poreklo pojma „NFT“ i njegovo usvajanje[uredi | uredi izvor]

Nije poznato da se termin NFT koristio pre blokčejn igre Kripto Mace.[47][54] Kroz diskusiju među zainteresovanim stranama za nacrt ERC-721, termin "delo" je razmatran među drugim alternativama uključujući termine: prepoznatljiva imovina, naslov, token, imovina, kapital, tiket.[55] Na kraju, kroz Entrikenovu inicijativu, glasanje je održano kako bi se odlučilo koja će se reč koristiti u završnom dokumentu. Termin „NFT“ je na kraju izabran.[56][57]

Izraz „NFT“ i standard ERC-721 dobili su značaj i popularnost zahvaljujući blokčejn igri Kripto Mace iz 2017.[47][54] Dok su koristili ERC-721 standard, Kripto Mace su prepoznate kao prva mejnstrim NFT aplikacija.[58] Popularnost ove igre je bila tolika da je nadmašila tadašnju procesorsku snagu Itirijuma.[59]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Tokom vrhunca uspeha Kripto Maca i pojave ERC-721 tokena 2017. godine, pojavilo se NFT tržište (platforma) pod nazivom Open Si (engl. OpenSea; u doslovnom prevodu: Otvoreno more) kako bi se otvorile nove mogućnosti poslovanja korišćenjem novog standarda nezamenljivih tokena.[60] Open Si se ubrzo pozicionirao na čelo tržišta NFT-a, narastavši na tržišnu kapitalizaciju od 1,4 milijarde dolara tokom NFT procvata 2021.[61]

2021. godine, časopis Umetnički Pregled (engl. ArtReview) hvalio je ERC-721 kao „najmoćniji umetnički entitet na svetu“ koji stvara nove vrste tržišta za umetnička dela tako što odstupa od tradicionalnih normi i time što "uvodi u igru drugu vrstu kolekcionara".[62][63][64][65][66][67] Umetnik Majk Vinkelman "Bipl" (engl. Michael Joseph Winkelmann "Beeple") je prodao ERC-721 NFT svog sabranog umetničkog dela poznatog kao Svakodnevno: Prvih 5000 dana (engl. Everydays: The First 5000 Days) na aukciji u Kristiz (engl. Christie's) za 69 miliona dolara. To je bio prvi primer da jedna renomirana umetnička galerija prodaje NFT.[68][69][70][71]

Opšte NFT tržište[uredi | uredi izvor]

Tržište NFT-a je doživelo brz rast tokom 2020. godine, a njegova vrednost se utrostručila na 250 miliona američkih dolara.[72] U prva tri meseca 2021. godine, više od 200 miliona dolara je potrošeno na NFT.[73] U prvim mesecima 2021. interesovanje za NFT je poraslo nakon brojnih rasprodaja i umetničkih aukcija visokog profila.[74] U maju 2022, Vol strit džurnal je objavio da je tržište NFT-a „u kolapsu“. Dnevna prodaja NFT tokena je opala za 92% od septembra 2021., a broj aktivnih novčanika na NFT tržištu pao je za 88% od novembra 2021.[75] Izveštaj sa sajta za kockanje kriptovalutama dappGambl (engl. dappGambl) iz septembra 2023. tvrdi da je 95% NFT-ova palo "na nultu novčanu vrednost".[76] [77]

Koristi[uredi | uredi izvor]

Prava na povezane datoteke[uredi | uredi izvor]

NFT-ovi su obično korišćeni za razmenu digitalnih tokena koji se povezuju sa nekom digitalnom datotekom. Vlasništvo nad NFT-om je često povezano sa licencom za korišćenje povezane digitalne datoteke, ali NFT generalno ne prenosi autorska prava kupcu. Neki ugovori daju licencu samo za ličnu, nekomercijalnu upotrebu, dok druge licence dozvoljavaju komercijalnu upotrebu povezane digitalne datoteke.[78] Ova vrsta decentralizovanog intelektualnog autorskog prava predstavlja alternativu ustaljenim oblicima zaštite autorskih prava koje kontrolišu državne institucije i posrednici unutar dotične industrije.[79]

Digitalna umetnost[uredi | uredi izvor]

Digitalna umetnost često koristi NFT.[80] Aukcije visokog profila NFT-ova povezanih sa digitalnom umetnošću privukle su značajnu pažnju javnosti; prva takva velika aukcija održana je u Kristiz 2021. godine.[81] Rad pod nazivom Spajanje (engl. Merge) umetnika Paka bio je najskuplji NFT, sa aukcijskom cenom od 91.8 miliona američkih dolara.[82] Već pomenuti rad pod naslovom Svakodnevno: prvih 5000 dana, umetnika Majka Vinkelmana (poznatog kao Bipl) drugi je najskuplji ikada po ceni od 69.3 miliona dolara.[83] [84]

Neki NFT-ovi digitalne umetnosti, poput ovih piksel art likova, primeri su generativne umetnosti.

Neke NFT kolekcije, uključujući Bord Ejps, Eter Roks i Kripto Panks, su primeri generativne umetnosti, gde se mnogo različitih slika stvara sklapanjem jednostavnih komponenti slike u različitim kombinacijama.[85]

U martu 2021, blokčejn kompanija Indžektiv Protokol (engl. Injective Protocol) kupila je originalnu serigrafiju po ceni od 95.000 dolara pod naslovom Morons (Beli) od engleskog umetnika grafita Banksija i snimila kako ga neko pali upaljačem za cigarete. Oni su otpremili video snimak (poznato kao "minting" na NFT sceni) i prodali ga kao NFT. [86] [87] Osoba koja je uništila umetničko delo, koja je sebe nazvala „Izgoreli Banksi“ (engl. Burnt Banksy), opisala je taj čin kao način da se fizičko umetničko delo prenese u NFT sferu.[87]

Američki kustos i istoričar umetnosti Tina Rivers Rajan, specijalizovana za digitalna dela, rekla je da muzeji umetnosti uglavnom nisu uvereni da NFT imaju „trajni kulturni značaj“.[88] Rajan upoređuje NFT-ove sa umetnošću na internetu pre nego što se pojavio dot-kom balon. [89] [90] U julu 2022. godine, nakon kontroverzne prodaje Mikelanđelove Donijeve Gospe, u Italiji je zabranjena prodaja NFT reprodukcija poznatih umetničkih dela. S obzirom na složenost i nedostatak regulisanja ove materije, Ministarstvo kulture Italije je privremeno zatražilo od svojih institucija da se uzdrže od potpisivanja ugovora koji uključuju NFT.[91]

Ne postoje centralizovani načini autentifikacije koji bi sprečili da se ukradena ili falsifikovana digitalna dela prodaju kao NFT. Uprkos tome, poznate aukcijske kuće poput Sotbija, Kristiz i razni muzeji i galerije širom sveta započeli su saradnju i partnerstvo sa digitalnim umetnicima kao što su Refik Anadol, Dangiuz i Sara Zaker.

NFT-ovi povezani sa digitalnim umetničkim delima mogli su da se prodaju i kupuju preko NFT platformi. Open Si, pokrenut 2017. godine, bio je jedno od prvih tržišta koje je ugostilo različite vrste NFT-ova.[92] [93] U julu 2019, Nacionalna košarkaška asocijacija, Udruženje NBA igrača i Daper Labs (tvorci Kripto Maca) pokrenuli su zajedničko preduzeće NBA Top Šot (engl. NBA Top Shot) za ljubitelje košarke kojim se omogućava da kupuju NFT-ove sa prikazima zanimljivih i istorijskih trenutaka u košarci.[94] [95] Godine 2020. stvoren je Reribl (engl. Rarible) koji dozvoljava višestruku digitalnu imovinu. U 2021. godini, Reribl i Adobe su osnovali partnerstvo kako bi pojednostavili verifikaciju i bezbednost metapodataka za digitalni sadržaj, uključujući i NFT.[92] U 2021. berza kriptovaluta Bajnans, pokrenula je svoje NFT tržište.[96] 2022. osnovan je eToro Art od eToro za podršku NFT kolekcijama i novim stvaraocima digitalne umetnosti.[92] [97]

Virtuelne igre[uredi | uredi izvor]

NFT mogu predstavljati predmete od vrednosti u virtualnim igrama. Neki komentatori opisuju da predmete kontroliše „korisnik“ umesto programera igre,[98] te da se njima može trgovati na trećim tržištima bez dozvole programera igre. Prijem NFT-a od strane programera igara je pomešan, pri čemu su neki poput Ubisofta prihvatili tehnologiju, dok su je Valve i Mikrosoft formalno zabranili.[99]

Muzika i film[uredi | uredi izvor]

NFT-ovi su predloženi za upotrebu u filmskoj industriji kao način da se tokenizuju filmske scene i prodaju kao kolekcionarski predmeti u obliku NFT-a.[100] Umetnici uključeni u filmsku i industriju zabave tako mogu tražiti autorske honorare preko NFT-a.[101]

Do sada su se NFT koristili kako u muzičkoj tako i u filmskoj industriji.

  • U maju 2018. 20th Century Studios se udružio sa Atom Tikets kada su objavili ograničeno izdanje digitalnih postera za promociju filma Deadpul 2. Bili su dostupni na OpenSea i GFT berzi (engl. GFT exchange).[102]
  • U martu 2021. dokumentarac Adama Benzina iz 2015. Klod Lancman: Sablasti Šoa (engl. Claude Lanzmann: Spectres of the Shoah) postao je prvi film koji je stavljen na aukciju kao NFT.[103]
  • Drugi primeri NFT-a koji se koriste u filmskoj industriji uključuju kolekciju NFT umetničkih dela za Godzilu protiv Konga[104], objavljivanje horor filma Kevina Smita Kilroj je bio ovde (engl. KillRoy Was Here), i filma Nulti kontakt iz 2021.[105]
  • U aprilu 2021. objavljen je NFT za partituru filma Trijumf, koju je komponovao Greg Leonard.[106]
  • U novembru 2021, filmski reditelj Kventin Tarantino objavio je sedam NFT-ova zasnovanih na nerezanim scenama iz njegovog filma Petparačke priče. Miramaks je nakon toga podneo tužbu tvrdeći da su njihova prava na film prekršena i da im je prvobitni ugovor sa Tarantinom iz 1993. dao pravo na NFT za Petparačke priče.[107]
  • U avgustu 2022. Mjuz je objavio album Volja naroda (engl. Will of the People) kao 1000 NFT-a i time je postao prvi muzički album za koji bi se prodaja NFT-a kvalifikovala za britansku i australijsku top-listu.[108] [109]

Do februara 2021. godine, NFT-ovi su ostvarili 25 miliona dolara prihoda prodajom umetničkih dela i pesama kao NFT.[110] 28. februara 2021, elektronski muzičar Džastin Dejvid Blau prodao je kolekciju od 33 NFT-a za ukupno 11.7 miliona dolara.[111] [112] 3. marta 2021. napravljen je NFT za promociju albuma Kings of Lion.[113] [114] [115]

Neki od ostalih muzičara koji su koristili NFT su američki reper Lil Pamp,[116] [117] [118] Grajms,[119] vizuelni umetnik Šepard Fejri[120] i reper Eminem.[121]

U radu predstavljenom na 40. međunarodnoj konferenciji o informacionim sistemima u Minhenu 2019. godine sugeriše se korišćenje NFT-a kao ulaznica za različite vrste događaja.[122] Ovo bi omogućilo organizatorima događaja ili umetnicima koji tamo nastupaju da dobiju honorare čak i kada se ulaznice preprodaju.[123]

Politika[uredi | uredi izvor]

  • Dana 15. decembra 2022. Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Država, objavio je niz NFT-ova sa svojim slikama po ceni od 99 dolara.[124] Prijavljeno je da je od ovog projekta zaradio između 100.000 i milion dolara.[125]
  • Edvard Snouden je kreirao NFT za svoju digitalnu umetničku sliku pod nazivom "Ostani slobodan" (engl. Stay Free) i prodao je za 2244 Etereuma, što je tada (16. april 2021.) iznosilo 5.4 miliona američkih dolara. Snoudenovo delo pokazuje njegovo lice odslikano u kolažu isečaka sudskih dokumenata koji potvrđuju da je program masovnog prisluškivanja od strane američkih vlasti bio u suprotsnosti sa Američkim zakonom. Zaradu od prodaje Snovden je prosledio svojoj neprofitnoj organizaciji Fondacija za slobodu štampe (engl. Freedom of the Press Foundation).[126]

Slučajevi upotrebe NFT-a u nauci i medicini[uredi | uredi izvor]

NFT su primenljivi i u naučne i medicinske svrhe.[127] Moguće primene uključuju pretvaranje podataka o pacijentima u NFT,[128] praćenje lanaca snabdevanja[129] i zaštita patenata kao NFT.[130]

Monetarni aspekt prodaje NFT-a koristile su neke akademske institucije za finansiranje svojih istraživačkih projekata.

Džordž M. Čerč je 2022. prodao NFT-ove „umetničke reprezentacije“ svog genoma.
  • Univerzitet u Kaliforniji, Berkli, objavio je u maju 2021. svoju nameru da proda na aukciji NFT dva patenta pronalazaka za koje su kreatori dobili Nobelovu nagradu: patente za uređivanje gena CRISPR i imunoterapiju raka. Univerzitet bi, međutim, zadržao vlasništvo nad patentima.[131] [132] 85% sredstava prikupljenih prodajom zbirke trebalo je da se iskoristi za finansiranje istraživanja.[133] [134] Kolekcija je uključivala rukom pisana obaveštenja i faksove Džejmsa Alisona i nazvana je Četvrti stub (engl. The Fourth Pillar). Prodat je u junu 2022. za 22 Etereuma, što je iznosilo oko 54,000 dolara u to vreme.[135]
  • Džordž Čerč, američki genetičar, najavio je svoju nameru da proda svoj DNK putem NFT-a i koristi profit za finansiranje istraživanja koje sprovodi Nebula Genomiks. U junu 2022. objavljeno je 20 NFT-ova sa njegovim likom umesto prvobitno planiranih NFT-ova njegovog DNK.[136] Uprkos pomešanim reakcijama, smatra se da je projekat bio deo napora da se genetski podaci 15.000 pojedinaca koriste za genetsko istraživanje. Korišćenjem NFT-a korisnicima je omogućena isplata za ustupanje njihovih genetskih podataka.[137] Nekoliko drugih kompanija je bilo uključeno u slične i često kritikovane napore da koriste genetske podatke zasnovane na blokčejnu kako bi korisnicima garantovali veću kontrolu nad njihovim podacima i omogućili im da dobiju direktnu finansijsku nadoknadu kad god se njihovi podaci prodaju.[135]
  • Molekjul Protokol (engl. Molecule Protocol), projekat sa sedištem u Švajcarskoj, koristi NFT za digitalizaciju intelektualnih autorskih prava naučnika i istraživačkih timova u svrhu finansiranja daljih istraživanja.[138] Cilj je predstavljanje autorskih prava naučnih radova kao NFT i omogućavanje njihove razmene između istraživača i investitora na budućem tržištu.[139] Projekat je uspeo da prikupi 12 miliona dolara u julu 2022.[138] Sličan pristup je najavio i RMDS Lab.[140]

Špekulacije[uredi | uredi izvor]

NFT-ovi koji predstavljaju digitalne kolekcionarske predmete i umetnička dela su spekulativna imovina.[141] Eksperti su nazvali rast kupovine NFT-a ekonomskim balonom, poput Dot-kom balona iz zadnje dekade 20. veka.[142] [143] U martu 2021. Majk Vinkelman je nazvao NFT „mehurom iracionalne bujnosti“.[144] Do sredine aprila 2021. potražnja za NFT je opala, što je dovelo do značajnog pada cena.[145] Finansijski teoretičar Vilijam Dž. Bernštajn uporedio je tržište NFT-a sa manijom lala (hol. tulpenmanie) iz 17. veka, rekavši da svaki spekulativni balon zahteva tehnološki napredak da bi ljudi razvili entuzijazam, koji delimično potiče od ekstremnih predviđanja o nekom proizvodu.[146] Za kreatore regulatorne politike, NFT-ovi predstavljaju plodno tlo za špekulacije i prevare zbog svoje visoke volatilnosti (nepredvidivost promena varijabli u vremenskom periodu).[147]

Pranje novca[uredi | uredi izvor]

Kao i u slučaju blokčejn hartija od vrednosti i tradicionalnih prodaja umetničkih dela, NFT se potencijalno može koristiti za pranje novca.[148] Zloupotreba se može ogledati u slučajevima kreiranja nekoliko digitalnih novčanika za jednog pojedinca, generisanja fiktivnih prodaja i posledične prodaje pripadajućeg NFT-a nekoj trećoj strani.[149] Prema izveštaju kompanije Čejnalisis, ove vrste trgovanja su prisutne među peračima novca zbog anonimne prirode transakcija na NFT tržištima.[150] [151] [152] Luksrer (engl. Looksrare), kreiran početkom 2022. godine, postao je poznat po velikim sumama ostvarenim prodajom NFT-a, koji su iznosili 400 miliona dolara dnevno. Ove velike sume su generisane velikim delom kroz "trgovinu opranim novcem".[152] Londonski Rojal Junajted Servisiz Institut (engl. Royal United Services Institute) je izjavio da bi se svaki rizik u vezi sa pranjem novca putem NFT-a mogao ublažiti upotrebom „KYC mera, jakih mera sajber bezbednosti i registra ukradenih umetničkih dela (...) bez da se rast ovog novog tržišta ograničava".[148]

Aukcijske platforme za NFT mogu se suočiti sa regulatornim pritiskom da se pridržavaju zakona o sprečavanju pranja novca. Gou Venjun (Gou Wenjun), direktor centra za praćenje Narodne banke Kine, rekao je da bi NFT-ovi mogli „lako postati alati za pranje novca“. On je ukazao na nezakonitu eksploataciju kriptografskih tehnologija i naveo da su se ilegalni akteri često predstavljali kao inovatori u finansijskoj tehnologiji.[153]

Studija Ministarstva finansija Sjedinjenih Država iz 2022. godine procenjuje da postoje „neki dokazi o riziku od pranja novca na tržištu umetničkih dela visoke vrednosti“, uključujući „nastajuće tržište digitalne umetnosti, kao što je korišćenje nezamenljivih tokena (NFT)“.[154] Studija je razmatrala kako NFT transakcije mogu biti jednostavnija opcija za pranje novca kroz umetnost, zbog manje problema vezanih za transport i osiguranje u odnosu na tradicionalnu trgovinu umetničkim delima. Nekoliko NFT berzi su označene kao pružaoci usluga virtuelne razmene koje mogu biti u sukobu sa propisima američke Mreže za borbu protiv finansijskih zločina. [155] U martu 2022, dve osobe su optužene za izvršenje milionske NFT prevare putem elektronskih transakcija (skama).[156]

Evropska komisija je u julu 2022. objavila da planira da donese propise za borbu protiv pranja novca do 2024.[157] [158]

Druge upotrebe[uredi | uredi izvor]

  • Godine 2019. Najki je patentirao sistem pod nazivom Kripto Kiks (engl. CryptoKicks) koji bi koristio NFT za proveru autentičnosti svojih proizvoda i kupcu bi dao virtuelnu verziju proizvoda.[159]
  • Neki projekti su koristili NFT u uslužnim delatnostima, uključujući pristup privatnim onlajn klubovima.[160] [161]

Standardi u blokčejnovima[uredi | uredi izvor]

Nekoliko blokčejnova je dodalo podršku za NFT otkako je Itirijum kreirao svoj ERC-721 standard.[162] [163]

ERC-721 je "nasleđen" standard pametnih ugovora, što znači da programeri mogu kreirati ugovore kopiranjem iz referentne aplikacije. ERC-721 pruža osnovne metode koje omogućavaju praćenje vlasnika jedinstvenog identifikatora, kao i način na koji vlasnik prenosi sredstva na druge.[162] Drugi standard, ERC-1155, nudi "polu-zamenljivost" pri čemu token predstavlja klasu zamenljivih sredstava.[164]

Problemi i kritike[uredi | uredi izvor]

Nesprovodljivost autorskih prava[uredi | uredi izvor]

Kao digitalna slika na internetu, digitalna umetnost povezana sa nezamenljivim tokenom može se lako skinuti kada se klikne desnim tasterom miša i sačuva kao bilo koja druga slikovna datoteka na bilo čiji kompjuter.

Pošto je sadržaj NFT-a javno dostupan, svako može lako da kopira datoteku na koju se odnosi neki NFT. Štaviše, vlasništvo nad NFT-om na blokčejnu ne prenosi automatski i prava intelektualne svojine na datoteku na koji se NFT odnosi.

Postalo je dobro poznato da se NFT slika može kopirati ili sačuvati iz veb pretraživača korišćenjem menija desnog klika za preuzimanje digitalne slike na koju se odnosi NFT. Jedan kolekcionar, koga je citirao časopis Vajs (engl. Vice), uporedio je vrednost kupljenog NFT-a sa vrednošću statusnog simbola „da bi se istakao kako sebi mogu priuštiti da platim toliko“.[165]

Fraza „mentalitet desnog klika“ (engl. right-clicker mentality), se viralno proširila među onima koji su bili kritični prema NFT tržištu i koji su prisvojili taj termin da bi se pohvalili svojom sposobnošću da s lakoćom snime digitalnu umetnost koju podržava NFT. [166] Ovu kritiku je promovisao australijski programer Džefri Hantli koji je kreirao „NFT Bej“, po uzoru na Pirat Bej. NFT Bej je reklamirao torent fajl za koji se tvrdilo da sadrži 19 terabajta digitalnih umetničkih NFT slika.[167]

Skladištenje van blokčejna[uredi | uredi izvor]

NFT-ovi koji predstavljaju digitalnu umetnost generalno ne čuvaju pridruženu datoteku umetničkog dela na blokčejnu zbog veličine takve datoteke i ograničene brzine obrade blokčejnova. NFT token funkcioniše kao sertifikat o vlasništvu, sa veb adresom koja ukazuje na umetničko delo na koje se NFT odnosi.[168]

Zabrinutost za životnu sredinu[uredi | uredi izvor]

Postoji određena zabrinutost da kupovina i prodaja NFT-a sa blokčejn transakcijama iziskuje povećanu potrošnju energije i emisiju gasova staklene bašte.[169] Iako svi oblici Itirijum transakcija imaju uticaj na okruženje, direktan uticaj transakcije takođe zavisi od veličine Itirijum transakcije.[170] Protokol dokaza o radu potreban za regulisanje i verifikaciju blokčejn transakcija na mrežama kao što je Itirijum troši veliku količinu električne energije.[171] [172] Za procenu karbonskog otiska neke NFT transakcije potrebne su različite pretpostavke ili procene o načinu na koji je ta transakcija postavljena na blokčejnu, ekonomskom ponašanju blokčejn rudara (i energetskim zahtevima njihove opreme za rudarenje), [173] i količini obnovljive energije koja se koristi na ovim mrežama.[174][175]

Neke NFT tehnologije koriste protokole za validaciju, kao što je PoS (engl. proof of stake), koji koriste mnogo manje energije po ciklusu validacije. Drugi pristupi smanjenju električne energije uključuju korišćenje vanlančanih transakcija u procesu stvaranja NFT-a.[176] Brojni NFT umetnički sajtovi se bave ovim problemima i primenjuju brojna tehnološka rešenja.[177] Drugi dozvoljavaju opciju kupovine "karbonskih kompenzacija" prilikom kupovine NFT-a, iako su ekološke koristi od toga upitne.[178] U nekim slučajevima, NFT umetnici su se čak odlučivali da odustanu od prodaje svojih radova kako bi svojim primerom ograničili emisiju ugljenika.[179]

Naknade umetnika i kupaca[uredi | uredi izvor]

Prodajne platforme naplaćuju umetnicima i kupcima naknade za stvaranje, uvrštavanje, potraživanje i sekundarnu prodaju. Analiza tržišta NFT-a u martu 2021. godine, neposredno nakon Biplovog filma „Svakodnevno: prvih 5000 dana“ koji je prodat za 69.3 miliona dolara, otkrila je da se većina NFT umetničkih dela prodavala za manje od 200 dolara, dok je trećina prodata za manje od sto dolara.[180] Oni koji su prodavali NFT-ove ispod 100 dolara plaćali su naknade za platformu između 72,5% i 157,5% od iznosa prodaje. U proseku, troškovi čine 100,5% od prodajne cene, što znači da su takvi umetnici u proseku plaćali više novca za troškove nego što su prihodovali od prodaje.[180]

Plagijat i prevara[uredi | uredi izvor]

Bilo je slučajeva da su radove nekih stvaraoca drugi prodavali kao NFT bez dozvole.[181] Nakon što je umetnica King Han umrla 2020. godine, njen identitet je preuzeo prevarant i određeni broj njenih radova postao je dostupan za kupovinu kao NFT.[182] Slično tome, prodavac koji se predstavljao kao Banksi uspeo je da proda NFT koji je navodno napravio umetnik za 336.000 dolara 2021. godine. Prodavac je vratio novac nakon što je slučaj privukao pažnju medija.[183] Anonimnost povezana sa NFT-ovima i lakoća sa kojom se oni mogu falsifikovati otežavaju pokretanje pravnog postupka protiv plagijatora NFT-a.[184]

U februaru 2023. sud u Njujorku je naložio umetniku Mejsonu Rotšildu da isplati 133.000 dolara odštete kompaniji Hermes, nakon što je porota stala na stranu nosioca autorskih prava. Slučaj se odnosio na digitalne reprodukcije Birkin tašne, brenda kompanije Hermes iz 2021.[185]

Neka tržišta NFT-a odgovorila su na slučajeve plagijata stvaranjem „timova za uklanjanje“ kako bi odgovorili na žalbe umetnika. NFT tržište Open Si ima pravila protiv plagijata i dipfejka. Neki umetnici su kritikovali napore Open Si, rekavši da sporo reaguju na zahteve za uklanjanje i da su umetnici podložni prevarama od korisnika koji lažno tvrde da su predstavnici Open Si platforme.[186] Drugi tvrde da ne postoji tržišni podsticaj za NFT platformama da se obračunavaju sa plagijatorima.[187]

  • Proces poznat kao "kovanje u snu" (engl. sleepminting) omogućava prevarantu da stvori NFT u digitalnom novčaniku umetnika i prenese ga nazad na sopstveni novčanik, a da umetnik ne bude svestan.[188] Ovo je omogućilo legalnom hakeru (engl. white hat hacker) da iskuje lažni NFT koji je naizgled potekao iz novčanika umetnika Bipla.[188]
  • Zabrinutost zbog plagijata navela je umetnički sajt Devijant Art da kreira algoritam koji upoređuje umetničku sliku korisnika objavljenu na njihovom sajtu sa primercima na popularnim NFT tržištima. Ako algoritam identifikuje sličnost, obaveštava i upućuje autora kako mogu da kontaktiraju NFT platforme da zahtevaju da uklone plagijat svoga dela.[189]
  • Bi-Bi-Si je izvestio o slučaju insajderske trgovine kada je zaposleni na NFT platformi Open Si kupio određene NFT-ove pre nego što su ovi bili lansirani, uz prethodno znanje da će baš ovi NFT-ovi biti promovisani na početnoj stranici kompanije. Pošto je NFT trgovanje neregulisano, nema pravnog leka za zloupotrebe ove vrste.[190]
  • Kada je Adobe najavio da dodaje podršku za NFT svom grafičkom uređivaču Fotošopu, kompanija je predložila stvaranje baze podataka i sistema datoteka (IPFS) kao alternative za utvrđivanje autentičnosti digitalnih dela.[191]
  • Cena plaćena za određene NFT-ove i obim prodaje određenog autora NFT-a mogu biti veštački naduvani veštačkim kupoprodajama, što je preovlađujuće zbog nedostatka institucionalizovanih propisa o NFT-ovima.[192] [193]

Bezbednost[uredi | uredi izvor]

U januaru 2022. objavljeno je da prodavci iskorištavaju neke NFT-ove da nesvesno prikupljaju IP adrese korisnika. „Iskorišćavanje“ funkcioniše preko vanlančane prirode NFT-a, pošto računar korisnika automatski prati veb adresu u NFT-u da bi prikazao sadržaj. Server na adresi tada može da evidentira IP adresu i, u nekim slučajevima, dinamički menja vraćeni sadržaj da bi pokazao rezultat. Open Si ima posebnu ranjivost na ovo jer omogućava povezivanje HTML datoteka.[194]

Piramidalne/Ponzi šeme[uredi | uredi izvor]

Kritičari upoređuju strukturu tržišta NFT-a sa piramidalnom ili Ponzi šemom, u kojoj rani korisnici profitiraju na račun onih koji kasnije kupuju.[195] U junu 2022. Bil Gejts je izjavio da veruje da su NFT „100% zasnovani na ovim šemama.[196]

Prevare prilikom izlaza ili „povlačenja tepiha“[uredi | uredi izvor]

„Povlačenje tepiha“ je prevara, slična prevari sa "navlakušama", u kojoj programeri NFT ili nekog drugog blokčejn projekta najavljuju vrednost projekta da bi podigli cenu svog proizvoda da bi onda iznenada prodali sve svoje tokene kako bi sebi osigurali ogroman profit. Naglim napuštanjem projekta, on gubi na svojoj likvidnosti i trajno mu se srozava vrednost.[197]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Definition of NFT”. 20. 7. 2023. 
  2. ^ „NFTs Hit $17B In Trading in 2021, Up 21,000%”. pymnts.com (na jeziku: engleski). 10. 3. 2022. Pristupljeno 5. 5. 2022. 
  3. ^ Genç, Ekin (5. 10. 2021). „Investors Spent Millions on 'Evolved Apes' NFTs. Then They Got Scammed.”. Vice Media. Pristupljeno 9. 11. 2021. 
  4. ^ Hawkins, John (13. 1. 2022). „NFTs, an overblown speculative bubble inflated by pop culture and crypto mania”. The Conversation. Pristupljeno 7. 5. 2022. 
  5. ^ Linares, Maria Gracia Santillana. „Cardano NFTs Becomes Third-Largest NFT Protocol By Trading Volume”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-25. 
  6. ^ Vigna, Paul (3. 5. 2022). „NFT Sales Are Flatlining”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 5. 5. 2022. 
  7. ^ Yang, Maya (22. 9. 2023). „The vast majority of NFTs are now worthless, new report shows”. The Guardian. Pristupljeno 26. 9. 2023. 
  8. ^ Vigliarolo, Brandon (21. 9. 2023). „95% of NFTs now totally worthless, say researchers”. theregister.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 9. 2023. 
  9. ^ Wilson, Kathleen Bridget; Karg, Adam; Ghaderi, Hadi (oktobar 2021). „Prospecting non-fungible tokens in the digital economy: Stakeholders and ecosystem, risk and opportunity”. Business Horizons. 65 (5): 657—670. doi:10.1016/j.bushor.2021.10.007. 
  10. ^ Mayor, Daniel (4. 4. 2022). „NFTs and the Legitimizing Power of Copyright”. 
  11. ^ Dean, Sam (11. 3. 2021). „$69 million for digital art? The NFT craze, explained”. Los Angeles Times. Pristupljeno 12. 3. 2021. 
  12. ^ Kastrenakes, Jacob (11. 3. 2021). „Beeple sold an NFT for $69 million”. The Verge. Arhivirano iz originala 21. 3. 2021. g. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  13. ^ Mendis, Dinusha (24. 8. 2021). „When you buy an NFT, you don't completely own it – here's why”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 11. 2021. 
  14. ^ Gault, Matthew (3. 11. 2021). „What the Hell Is 'Right-Clicker Mentality'?”. Vice. Pristupljeno 3. 11. 2021. 
  15. ^ Kastrenakes, Jacob (25. 3. 2021). „Your Million-Dollar NFT Can Break Tomorrow If You're Not Careful”. The Verge. Pristupljeno 31. 3. 2021. 
  16. ^ Gallagher, Jacob (15. 3. 2021). „NFTs Are the Biggest Internet Craze. Do They Work for Sneakers?”. The Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 26. 6. 2021. 
  17. ^ Thaddeus-Johns, Josie (11. 3. 2021). „What Are NFTs, Anyway? One Just Sold for $69 Million.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 6. 2021. 
  18. ^ „NFT blockchain drives surge in digital art auctions”. BBC. 3. 3. 2021. Pristupljeno 12. 3. 2021. 
  19. ^ Salmon, Felix (12. 3. 2021). „How to exhibit your very own $69 million Beeple”. Axios. Pristupljeno 13. 3. 2021. 
  20. ^ Clark, Mitchell (11. 3. 2021). „NFTs, explained”. The Verge. Pristupljeno 11. 3. 2021. 
  21. ^ Majocha, Courtney. „Memes for Sale? Making sense of NFTs”. Harvard Law Today. Pristupljeno 26. 6. 2021. 
  22. ^ Ifeanyi, K. C. (18. 1. 2022). „The Bored Ape Yacht Club apes into Hollywood”. Fast Company (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 7. 2022. 
  23. ^ Kastrenakes, Jacob (11. 3. 2022). „Bored Ape Yacht Club creator buys CryptoPunks and Meebits”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 7. 2022. 
  24. ^ Cascone, Sarah (7. 5. 2021). „Sotheby's Is Selling the First NFT Ever Minted – and Bidding Starts at $100”. Artnet News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 11. 2021. 
  25. ^ Dash, Anil (2. 4. 2021). „NFTs Weren't Supposed to End Like This”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2021. 
  26. ^ a b Ostroff, Caitlin (8. 5. 2021). „The NFT Origin Story, Starring Digital Cats”. The Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 12. 12. 2021. 
  27. ^ „The Cult of CryptoPunks”. TechCrunch (na jeziku: engleski). 8. 4. 2021. Arhivirano iz originala 6. 5. 2021. g. Pristupljeno 5. 5. 2021. 
  28. ^ Faife, Corin (27. 1. 2017). „Meme Collectors Are Using the Blockchain to Keep Rare Pepes Rare”. Vice. 
  29. ^ Ostroff, Caitlin (8. 5. 2021). „The NFT Origin Story, Starring Digital Cats”. Wall Street Journal. 
  30. ^ Casey, .; , (). "". . ISSN 0099-9660. Retrieved November 28, 2023., Michael J; Vigna, Paul (12. 11. 2014). „BitBeat: Bitcoin 2.0 Firm Counterparty Adopts Ethereum's Software”. Wall Street Journal. 
  31. ^ „ERC-721: Non-Fungible Token Standard”. Ethereum Improvement Proposals (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-12. 
  32. ^ León, Riley de (1. 10. 2021). „Doodles used to create Gary Vaynerchuk NFT collection sell for $1.2 million in Christie's auction”. CNBC. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  33. ^ „Christie's Is Now Accepting Ether in Exchange for Ethereum's Earliest NFTs”. Observer. 21. 9. 2021. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  34. ^ Matney, Lucas (8. 4. 2021). „The Cult of CryptoPunks”. TechCrunch. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  35. ^ Linares, . "". . Retrieved November 28, 2023., Maria Gracia Santillana (11. 1. 2023). „Crypto Punk Mania: The Top 10 NFT Collections Of 2022”. Forbes. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  36. ^ QUIROZ-GUTIERREZ, MARCO (27. 8. 2021). „EtherRock NFTs are now worth millions, but are they the originals?. Retrieved November 28, 2023.”. Fortune. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  37. ^ Gottsegen, Will (17. 8. 2021). „Free Clipart of a Cartoon Rock Is Selling for $300,000 as NFTs”. Vice. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  38. ^ a b v Bamakan, Seyed Mojtaba Hosseini; Nezhadsistani, Nasim; Bodaghi, Omid; Qu, Qiang (9. 2. 2022). „Patents and intellectual property assets as non-fungible tokens; key technologies and challenges”. Scientific Reports. 12 (1): 2178 — preko arXiv:2304.10490. Bibcode:2022NatSR..12.2178B. doi:10.1038/s41598-022-05920-6. ISSN 2045-2322. PMC 8828876. PMID 35140251. 
  39. ^ Nadini, Matthieu; Alessandretti, Laura; Di Giacinto, Flavio; Martino, Mauro; Aiello, Luca Maria; Baronchelli, Andrea (22. 10. 2021). „Mapping the NFT revolution: market trends, trade networks, and visual features”. Scientific Reports. 11 (1): 20902 — preko arXiv:2106.00647. Bibcode:2021 NatSR..1120902N. doi:10.1038/s41598-021-00053-8. ISSN 2045-2322. PMC 8536724. PMID 34686678. S2CID 235266255.  line feed character u |via= na poziciji 205 (pomoć)
  40. ^ Schroeder, Stan (4. 12. 2017). „How to play CryptoKitties, the insanely popular crypto game”. Mashable. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  41. ^ Vereš, Igor (april 2019). „Identification of Unusual Transactions in Blockchain Networks” (PDF). Slovak University of Technology in Bratislava, Informatics and Information Technologies. 
  42. ^ a b v Regner, Ferdinand; Schweizer, André; Urbach, Nils (2022), Lacity, Mary C.; Treiblmaier, Horst, ur., „Utilizing Non-fungible Tokens for an Event Ticketing System”, Blockchains and the Token Economy: Theory and Practice, Technology, Work and Globalization (na jeziku: engleski), Cham: Springer International Publishing: 315—343, ISBN 978-3-030-95108-5, doi:10.1007/978-3-030-95108-5_12, Pristupljeno 2023-11-25 
  43. ^ Sherwood, Sonja. „40 under 40 - William Entriken”. Drexel University. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  44. ^ Butler, Michael (3. 6. 2021). „This local technologist made Philly the birthplace of the leading NFT standard”. Technical.ly. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  45. ^ a b v g Solouki, Mohammadsadegh; Bamakan, Seyed Mojtaba Hosseini (1. 1. 2022). „An In-depth Insight at Digital Ownership Through Dynamic NFTs”. Procedia Computer Science. 214: 875—882 — preko doi:10.1016/j.procs.2022.11.254. ISSN 1877-0509. S2CID 254484607. 
  46. ^ a b v Ali, Omar; Momin, Mujtaba; Shrestha, Anup; Das, Ronnie; Alhajj, Fadia; Dwivedi, Yogesh K. (1. 2. 2023). „A review of the key challenges of non-fungible tokens”. Technological Forecasting and Social Change. 187: 122248 — preko doi:10.1016/j.techfore.2022.122248. ISSN 0040-1625. S2CID 254394090. 
  47. ^ a b v Zimmer, Ben (16. 4. 2021). „Fungible': The Idea in the Middle of the NFT Sensation”. Wall Street Journal. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  48. ^ Arcenegui, Javier; Arjona, Rosario; Baturone, Iluminada (31. 7. 2023). „Non-Fungible Tokens Based on ERC-4519 for the Rental of Smart Homes”. Sensors. 23 (16): 7101 — preko Bibcode:2023Senso..23.7101A. doi:10.3390/s23167101. ISSN 1424-8220. PMC 10459112. PMID 37631638. 
  49. ^ Mohammed, Madine (5. 9. 2022). „Blockchain and NFTs for Time-Bound Access and Monetization of Private Data”. IEEE Access. 10: 94186—94202 — preko Bibcode:2022IEEEA..1094186M. doi:10.1109/ACCESS.2022.3204274. S2CID 252094824. 
  50. ^ Karayaneva, Natalia (2. 12. 2023). „NFTs Work For Digital Art. They Also Work Perfectly For Real Estate.”. Forbes. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  51. ^ „NFT Certificates and Proof of Delivery for Fine Jewelry and Gemstones”. IEEE Xplore — preko doi:10.1109/ACCESS.2022.3208698. S2CID 252485842. 
  52. ^ „A Review on Blockchain Applications in Fintech Ecosystem”. IEEE Xplore — preko doi:10.1109/ICACNIS57039.2022.10054910. S2CID 257313812. 
  53. ^ Chandra, Yanto (1. 11. 2022). „Non-fungible token-enabled entrepreneurship: A conceptual framework”. Journal of Business Venturing Insights: 18 — preko e00323. doi:10.1016/j.jbvi.2022.e00323. ISSN 2352-6734. S2CID 248958972. 
  54. ^ a b Upson, Sandra (11. 11. 2021). „The 10,000 Faces That Launched an NFT Revolution”. Wired. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  55. ^ „ERC-721: Non-Fungible Token Standard”. Ethereum Improvement Proposals (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-28. 
  56. ^ Entriken, William (23. 2. 2018). „Reconsider the word "deed" by fulldecent · Pull Request #2 · fulldecent/EIPs”. GitHub. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  57. ^ Ross, Dian; Cretu, Edmond; Lemieux, Victoria (15. 12. 2021). „NFTS: Tulip Mania or Digital Renaissance?”. 2021 IEEE International Conference on Big Data: 2262—2272 — preko doi:10.1109/bigdata52589.2021.9671707. ISBN 978-1-6654-3902-2. S2CID 245956102. 
  58. ^ Urbach, Nils (13. 12. 2019). „NFTs in Practice – Non-Fungible Tokens as Core Component of a Blockchain-based Event Ticketing Application” (PDF). Fraunhofer Research Center, Finance and Information Management. Pristupljeno 28. 10. 2021. 
  59. ^ „CryptoKitties Mania Overwhelms Ethereum Network's Processing”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2017-12-04. Pristupljeno 2023-11-28. 
  60. ^ Brandom, Russell (2022-02-02). „How one company took over the NFT trade”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-28. 
  61. ^ Matney, Lucas (2021-07-20). „NFT market OpenSea hits $1.5 billion valuation”. TechCrunch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-28. 
  62. ^ „NFTs are most influential in contemporary art power list”. cnbctv18.com. 1. 12. 2021. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  63. ^ „ArtReview Has Released the 2021 Power 100”. Hypebeast. 1. 12. 2021. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  64. ^ Abrams, Amah-Rose (1. 12. 2021). „Non-Fungible Tokens Are Deemed the Most Powerful Entity in the Art World in ArtReview's 2021 Power 100 Ranking”. Artnet News. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  65. ^ „Nonhuman Entity Tops 2021 Edition of ArtReview's Annual Power 100”. artreview.com. 30. 11. 2021. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  66. ^ Gottsegen, Will (10. 12. 2021). „The Two Miami Art Weeks”. Yahoo Finance. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  67. ^ Khomami, Nadia (1. 12. 2021). „Non-fungible tokens take No 1 spot in influential art world power list”. The Guardian. 
  68. ^ Brown, Abram (11. 3. 2021). „Beeple NFT Sells For $69.3 Million, Becoming Most-Expensive Ever”. Forbes. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  69. ^ Reilly, Kevin; Stonington, Joel (15. 3. 2021). „We talked with Beeple about how NFT mania led to his $69 million art sale”. Business Insider. 
  70. ^ Block, Fang (11. 3. 2021). „Beeple's NFT Fetches Record $69 Million at Christie's”. Barron's. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  71. ^ Reyburn, Scott (11. 3. 2021). „JPG File Sells for $69 Million, as 'NFT Mania' Gathers Pace”. The New York Times. Pristupljeno 12. 2. 2024. 
  72. ^ „The NFT Market Tripled Last Year, and It's Gaining Even More Momentum in 2021”. Morning Brew. Pristupljeno 8. 4. 2021. 
  73. ^ „NFTs Are Shaking Up the Art World – But They Could Change So Much More”. Time. Pristupljeno 6. 4. 2021. 
  74. ^ Howcroft, Elizabeth (17. 3. 2021). „Explainer: NFTs are hot. So what are they?”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 4. 2021. 
  75. ^ Vigna, Paul (3. 5. 2022). „NFT Sales Are Flatlining”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 5. 5. 2022. 
  76. ^ Yang, Maya (22. 9. 2023). „The vast majority of NFTs are now worthless, new report shows”. The Guardian. Pristupljeno 26. 9. 2023. 
  77. ^ Vigliarolo, Brandon (21. 9. 2023). „95% of NFTs now totally worthless, say researchers”. theregister.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 9. 2023. 
  78. ^ Colicev, Anatoli (2022). „How can non-fungible tokens bring value to brands”. International Journal of Research in Marketing. 40: 30—37. doi:10.1016/j.ijresmar.2022.07.003 Slobodan pristup.  Cf. Daniele, Daniel (17. 5. 2021). „NFTs' Nifty Copyright Issues - Intellectual Property - Canada”. mondaq. Pristupljeno 3. 1. 2023. 
  79. ^ Lee, Edward (2022). „NFTs as Decentralized Intellectual Property”. University of Illinois Law Review: 20. SSRN 4023736 Slobodan pristup. doi:10.2139/ssrn.4023736. Pristupljeno 15. 2. 2023. 
  80. ^ Patterson, Dan (4. 3. 2021). „Blockchain company buys and burns Banksy artwork to turn it into a digital original”. CBS News. Pristupljeno 17. 3. 2021. 
  81. ^ Damiani, Jesse (1. 3. 2021). „SuperRare And Verisart Announce '10x10' NFT Auction Series Featuring Neïl Beloufa, Petra Cortright, Shepard Fairey, And More”Slobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Forbes. Pristupljeno 21. 4. 2023. 
  82. ^ „Pak Breaks Record for Most Expensive NFT Sale”. HYPEBEAST. 7. 12. 2021. Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  83. ^ Kastrenakes, Jacob (11. 3. 2021). „Beeple sold an NFT for $69 million”. The Verge. Arhivirano iz originala 21. 3. 2021. g. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  84. ^ Thaddeus-Johns, Josie (11. 3. 2021). „What Are NFTs, Anyway? One Just Sold for $69 Million.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  85. ^ Sugiura, Eri (13. 10. 2021). „NFTs turn Japan's manga and anime into genuine art”. Financial Times. Pristupljeno 4. 11. 2021. 
  86. ^ „Banksy art burned, destroyed and sold as token in 'money-making stunt'”. BBC News (na jeziku: engleski). 9. 3. 2021. Pristupljeno 13. 10. 2021. 
  87. ^ a b Iscoe, Adam (8. 5. 2021). „Burnt Banksy's Inflammatory N.F.T. Not-Art”. The New Yorker. Pristupljeno 18. 11. 2021. 
  88. ^ Lu, Fei (6. 1. 2022). „Does NFT Art Have A Place in the Museum in 2022?”. Jing Culture and Commerce (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 1. 2022. 
  89. ^ „Why many art collectors are staying away from the NFT gold rush”Neophodna novčana pretplata. The Independent (na jeziku: engleski). 30. 4. 2021. Arhivirano iz originala 21. 6. 2022. g. Pristupljeno 27. 1. 2022. 
  90. ^ Valeonti, Foteini; Bikakis, Antonis; Terras, Melissa; Speed, Chris; Hudson-Smith, Andrew; Chalkias, Konstantinos (januar 2021). „Crypto Collectibles, Museum Funding and OpenGLAM: Challenges, Opportunities and the Potential of Non-Fungible Tokens (NFTs)”. Applied Sciences (na jeziku: engleski). 11 (21): 9931. doi:10.3390/app11219931 Slobodan pristup. 
  91. ^ „Italian government plans to halt digital sales of masterpieces from its major museums”. The Art Newspaper - International art news and events. 8. 7. 2022. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  92. ^ a b v Rodeck, David (10. 5. 2022). „Top NFT Marketplaces Of 2022”. Forbes Advisor (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  93. ^ Ehrlich, Steven. „NFT Marketplace CEO Explains Why The Industry Is Moving Beyond Ideological Purists”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  94. ^ Beer, Tommy. „NBA Top Shot Collectibles Continues Meteoric Rise With Over $50 Million in Sales in a Week”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  95. ^ Bumbaca, Chris. „What is NBA Top Shot and why is a LeBron highlight worth $208K? 'This is a real market,' Mark Cuban says”. USA Today (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  96. ^ Tepper, Taylor (27. 5. 2021). „Binance.US Review 2022”. Forbes Advisor (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  97. ^ „eToro ART”. etoro.art (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  98. ^ Quiroz-Gutierrez, Marco (22. 3. 2021). „NFTs Are Spurring a Digital Land Grab – in Videogame Worlds”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 22. 3. 2021. g. Pristupljeno 23. 3. 2021. 
  99. ^ Alexander, Cristina (15. 10. 2021). „Is Heroes & Empires free to play?”. Gamepur. Gamurs. Arhivirano iz originala 11. 11. 2021. g. 
  100. ^ Sestino, Andrea; Guido, Gianluigi; Peluso, Alessandro M. (2022). Non-Fungible Tokens (NFTs). Examining the Impact on Consumers and Marketing Strategies. str. 32 f. ISBN 978-3-031-07202-4. doi:10.1007/978-3-031-07203-1. 
  101. ^ Lee, Edward (2022). „NFTs as Decentralized Intellectual Property”. University of Illinois Law Review: 36, 39, 43. SSRN 4023736 Slobodan pristup. doi:10.2139/ssrn.4023736. Pristupljeno 15. 2. 2023. „Using NFTs, artists now have the option of choosing to require a resale royalty for every resale of their NFTs.” 
  102. ^ Heal, Jordan (24. 6. 2019). „Deadpool posters can now be bought as NFTs”. Coin Rivet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 5. 2021 — preko Yahoo!.  Cf. Chmielewski, Dawn C. (3. 8. 2018). „'Deadpool 2' Jumps on the Digital Collectibles Bandwagon”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 5. 2021. 
  103. ^ Ravindran, Manori (15. 3. 2021). „NFT Craze Enters Film World: 'Claude Lanzmann' Documentary is First Oscar Nominee to Be Released as Digital Token”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  104. ^ Bosselman, Haley (31. 3. 2021). „'Godzilla vs. Kong' to Have First Major Motion Picture NFT Art Release”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  105. ^ Sestino, Andrea; Guido, Gianluigi; Peluso, Alessandro M. (2022). Non-Fungible Tokens (NFTs). Examining the Impact on Consumers and Marketing Strategies. str. 33. ISBN 978-3-031-07202-4. doi:10.1007/978-3-031-07203-1. 
  106. ^ Finn, John (30. 4. 2021). „World's First Movie Score & Soundtrack For Sale As An NFT”. ScreenRant (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 9. 2021. 
  107. ^ Diaz, Johnny (17. 11. 2017). „Miramax Sues Quentin Tarantino Over Planned 'Pulp Fiction' NFTs”. The New York Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 9. 2021.  Cf. Sestino, Andrea; Guido, Gianluigi; Peluso, Alessandro M. (2022). Non-Fungible Tokens (NFTs). Examining the Impact on Consumers and Marketing Strategies. str. 33. ISBN 978-3-031-07202-4. doi:10.1007/978-3-031-07203-1.  See also Lee, Edward (2022). „NFTs as Decentralized Intellectual Property”. University of Illinois Law Review: 41 f. SSRN 4023736 Slobodan pristup. doi:10.2139/ssrn.4023736. Pristupljeno 15. 2. 2023. 
  108. ^ Bethany Minelle (2. 9. 2022). „Muse's Will Of The People becomes first UK number one album with NFT technology”. news.sky.com. Sky News. Pristupljeno 2023-05-20. 
  109. ^ Eamonn Forde (1. 8. 2022). „Sales from the crypto: Muse NFT album to become first new chart-eligible format in seven years”. The Guardian. Pristupljeno 2023-05-20. 
  110. ^ Stassen, Murray (12. 3. 2021). „Music-related NFT sales have topped $25m in the past month”. Music Business Worldwide (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 5. 2021. 
  111. ^ Brown, Abram. „Largest NFT Sale Ever Came From A Business School Dropout Turned Star DJ”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2021. 
  112. ^ Barcelin, Jason (1. 5. 2021). „Las Vegas DJ-producer makes millions selling NFTs”. Las Vegas Review-Journal (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 10. 2021. 
  113. ^ Hissong, Samantha (3. 3. 2021). „Kings of Leon Will Be the First Band to Release an Album as an NFT”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 5. 2021. 
  114. ^ Steele, Anne (23. 3. 2021). „Musicians Turn to NFTs to Make Up for Lost Revenue”. The Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 7. 5. 2021. 
  115. ^ Hissong, Samantha (9. 3. 2021). „Music NFTs Have Gone Mainstream. Who's In?”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2021. 
  116. ^ „CEO of Sweet Talks NFT Partnership with Rapper Lil Pump”. Cheddar. 23. 3. 2021. Arhivirano iz originala 10. 11. 2021. g. Pristupljeno 29. 3. 2021. 
  117. ^ Curto, Justin (18. 3. 2021). „Musician NFT Projects, Ranked by How Many F's I Can Give”. Vulture. Pristupljeno 29. 3. 2021. 
  118. ^ „Rappers and NFTs – How Hip-Hop Is Cashing in on Non-Fungible Tokens”. XXL Mag. 23. 3. 2021. Pristupljeno 29. 3. 2021. 
  119. ^ Kastrenakes, Jacob (1. 3. 2021). „Grimes sold $6 million worth of digital art as NFTs”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 4. 2021. 
  120. ^ Halperin, Shirley (21. 4. 2021). „Mike Dean and Shepard Fairey Team for NFT Offering 'OBEY 4:22'”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 5. 2021. 
  121. ^ Kaufman, Gil. „Eminem's First NFT Drop, 'Shady Con,' Includes One-of-a-Kind Slim Shady-Produced Beats”. Billboard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 5. 2021. 
  122. ^ Regner, Ferdinand; Schweizer, André; Urbach, Nils (15. 3. 2021). „NFTs in Practice – Non-Fungible Tokens as Core Component of a Blockchain-based Event Ticketing Application”. Researchgate. Pristupljeno 2023-01-03.  Cf. „Golden Ticket: How NFTs Can Help Artists Profit From Ticket Resales”. MiamiLaw (na jeziku: engleski). 12. 4. 2021. Pristupljeno 8. 9. 2021.  See also „NFTs: The future of ticketing?”. IQ Mag. 6. 5. 2021. Pristupljeno 2023-01-03. 
  123. ^ Gonserkewitz, Phil; Karger, Erik; Jagals, Marvin (2022). „Non-Fungible Tokens: Use Cases of NFTs and Future Research Agenda”. Risk Governance & Control: Financial Markets & Institutions. 12 (3): 13. doi:10.22495/rgcv12i3p1 Slobodan pristup. „For tickets to events, there is a secondary market where the seller can call an arbitrary price. There is a risk of purchasing invalid tickets. Regular tickets can also be copied and thus sold multiple times, although only one of them is valid. NFTs can guarantee the uniqueness and authenticity of the tickets” 
  124. ^ Johnson, Ted (15. 12. 2022). „Donald Trump's Major Announcement: Digital Trading Cards Of Himself For "Only $99 Each"”. Deadline. Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  125. ^ Washington, Alistair Dawber. „Donald Trump NFTs net former president up to $1m”. The Times (na jeziku: engleski). ISSN 0140-0460. Pristupljeno 2023-04-25. 
  126. ^ Lopatto, Elizabeth (2021-04-16). „Edward Snowden NFT sells for more than $5.4 million”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-14. 
  127. ^ Jones, Nicola (2021-06-18). „How scientists are embracing NFTs”. Nature. 594 (7864): 481—482. Bibcode:2021Natur.594..481J. PMID 34145410. doi:10.1038/d41586-021-01642-3 Slobodan pristup. 
  128. ^ Kostick-Quenet, Kristin; et al. (2022-02-03). „How NFTs could transform health information exchange”. Science. 375 (6580): 500―502. Bibcode:2022Sci...375..500K. PMC 10111125 Slobodan pristup. PMID 35113709. doi:10.1126/science.abm2004. 
  129. ^ Chiacchio, F.; et al. (2022-04-15). „Non-Fungible Token Solution for the Track and Trace of Pharmaceutical Supply Chain”. Applied Sciences. 12 (8): 4019. doi:10.3390/app12084019 Slobodan pristup.  Cf. Gayialis, Sotiris P.; et al. (2022-09-17). „A Business Process Reference Model for the Development of a Wine Traceability System”. Sustainability. 14 (18): 3. doi:10.3390/su141811687 Slobodan pristup. 
  130. ^ Bamakan, Seyed Mojtaba Hosseini; et al. (2022-02-09). „Patents and intellectual property assets as non-fungible tokens; key technologies and challenges”. Scientific Reports. 12 (1): 2178. Bibcode:2022NatSR..12.2178B. PMC 8828876 Slobodan pristup. PMID 35140251. arXiv:2304.10490 Slobodan pristup. doi:10.1038/s41598-022-05920-6.  Cf. Hasan, Haya R.; et al. (2022-07-19). „Incorporating Registration, Reputation, and Incentivization Into the NFT Ecosystem”. IEEE Access. 10: 76417. Bibcode:2022IEEEA..1076416H. doi:10.1109/ACCESS.2022.3192388 Slobodan pristup. „The paper describes the solution’s various layers, which include storage, authentication, verification, blockchain, and the application layer. The authors focused on utilizing NFTs to protect intellectual properties. Their framework is theoretical and can be improved upon by adding a programmable logic implementation using smart contracts.” 
  131. ^ Whitford, Emma (2021-05-28). „UC Berkeley Will Auction NFTs for 2 Nobel Prize Patents”. Inside Higher Ed. Pristupljeno 2023-01-03. 
  132. ^ Sestino, Andrea; Guido, Gianluigi; Peluso, Alessandro M. (2022). Non-Fungible Tokens (NFTs). Examining the Impact on Consumers and Marketing Strategies. str. 28. ISBN 978-3-031-07202-4. doi:10.1007/978-3-031-07203-1. 
  133. ^ Chang, Kenneth (2021-05-27). „You Can Buy a Piece of a Nobel Prize-Winning Discovery”. The New York Times. Pristupljeno 2023-01-03. 
  134. ^ Trautman, Lawrence J. (2022). „Virtual Art and Non-Fungible Tokens” (PDF). Hofstra Law Review. 50 (361): 369 f. doi:10.2139/ssrn.3814087. 
  135. ^ a b Jones, Nicola (2021-06-18). „How scientists are embracing NFTs”. Nature. 594 (7864): 482. Bibcode:2021Natur.594..481J. PMID 34145410. doi:10.1038/d41586-021-01642-3 Slobodan pristup. 
  136. ^ Jones, Nicola (2021-06-18). „How scientists are embracing NFTs”. Nature. 594 (7864): 481—482. Bibcode:2021Natur.594..481J. PMID 34145410. doi:10.1038/d41586-021-01642-3 Slobodan pristup. 
  137. ^ Tangermann, Victor (2022-04-21). „A Harvard Scientist is Selling his Genetic Code as an NFT”. Neoscope ― Futurism. Pristupljeno 2023-01-03. 
  138. ^ a b Kanetkar, Riddhi (2022-12-05). „The pandemic was a crisis that fueled interest in novel drug discovery methods like AI. These 14 startups are predicted by investors to be future winners.”. Businessinsider. Pristupljeno 2023-01-03. 
  139. ^ „Molecule Documentation, s.v. "IP-NFT Protocol"” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-03. 
  140. ^ „rmdslab.com”. Pristupljeno 2023-01-03. 
  141. ^ Howcroft, Elizabeth (25. 8. 2021). „NFT sales surge as speculators pile in, sceptics see bubble”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  142. ^ Reyburn, Scott (30. 3. 2021). „Art's NFT Question: Next Frontier in Trading, or a New Form of Tulip?”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 28. 12. 2021. g. Pristupljeno 3. 5. 2021. 
  143. ^ Small, Zachary (28. 4. 2021). „As Auctioneers and Artists Rush into NFTs, Many Collectors Stay Away”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 28. 12. 2021. g. Pristupljeno 3. 5. 2021. 
  144. ^ Cuthbertson, Anthony (24. 3. 2021). „NFT MILLIONAIRE BEEPLE SAYS CRYPTO ART IS BUBBLE AND WILL 'ABSOLUTELY GO TO ZERO<span style="padding-right:0.2em;">'”Neophodna novčana pretplata. The Independent. Arhivirano iz originala 21. 6. 2022. g. Pristupljeno 5. 1. 2022. (potrebna pretplata)
  145. ^ Tarmy, James; Kharif, Olga (15. 4. 2021). „These Crypto Bros Want to Be the Guggenheims of NFT Art”. Bloomberg Businessweek. Pristupljeno 29. 4. 2021. 
  146. ^ Vanek Smithj, Stacey; Woods, Darian (4. 8. 2021). „The Origin of Value: The Greater Fools Theory: The Indicator from Planet Money” (na jeziku: engleski). NPR. Pristupljeno 26. 1. 2022. 
  147. ^ Bao, Hong; Roubaud, David (8. 5. 2022). „Non-Fungible Token: A Systematic Review and Research Agenda”. Journal of Risk and Financial Management (na jeziku: engleski). 15 (5): 215. ISSN 1911-8074. doi:10.3390/jrfm15050215 Slobodan pristup.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  148. ^ a b Owen, Allison; Chase, Isabella (2. 12. 2021). NFTs: A New Frontier for Money Laundering? (Izveštaj). Royal United Services Institute. Pristupljeno 15. 12. 2021. 
  149. ^ Study of the Facilitation of Money Laundering and Terror Finance Through the Trade in Works of Art (PDF) (Izveštaj). United States Department of the Treasury. str. 27. Pristupljeno 15. 12. 2021. 
  150. ^ Quiroz-Gutierrez, Marco (4. 2. 2022). „A handful of NFT users are making big money off of a stealth scam. Here's how 'wash trading' works”. Fortune. Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  151. ^ „Crime and NFTs: Chainalysis Detects Significant Wash Trading and Some NFT Money Laundering In this Emerging Asset Class”. Chainalysis. 2. 2. 2022. Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  152. ^ a b Littmann, Saskia (5. 2. 2022). „Geldwäscher entdecken den NFT-Markt”. Wirtschaftswoche (na jeziku: german). Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  153. ^ Coco, Feng (2. 12. 2021). „China's market for NFTs, metaverse may drive money laundering”. South China Morning Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  154. ^ „Treasury Releases Study on Illicit Finance in the High-Value Art Market”. U.S. Department of the Treasury (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  155. ^ Study of the Facilitation of Money Laundering and Terror Finance Through the Trade in Works of Art (PDF) (Izveštaj). United States Department of the Treasury. str. 26. Pristupljeno 15. 12. 2021. 
  156. ^ „Two Defendants Charged in Non-Fungible Token ("NFT") Fraud And Money Laundering Scheme”. 24. 3. 2022. 
  157. ^ Reiche, Matthias (12. 7. 2022). „Umgang mit Bitcoin & Co. Wie die EU den Kryptomarkt reguliert” (na jeziku: German). Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  158. ^ Schickler, Jack (2. 9. 2022). „Money Laundering via Metaverse, DeFi, NFTs Targeted by EU Lawmakers' Latest Draft”. Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  159. ^ Gallagher, Jacob (15. 3. 2021). „NFTs Are the Biggest Internet Craze. Do They Work for Sneakers?”. The Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 7. 4. 2021. 
  160. ^ „I Joined a Penguin NFT Club Because Apparently That's What We Do Now”. The New York Times (na jeziku: engleski). 12. 8. 2021. Arhivirano iz originala 28. 12. 2021. g. 
  161. ^ Chayka, Kyle (30. 7. 2021). „Why Bored Ape Avatars Are Taking Over Twitter”. The New Yorker (na jeziku: engleski). 
  162. ^ a b „EIP-721: ERC-721 Non-Fungible Token Standard”. Ethereum Improvement Proposals (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  163. ^ Volpicelli, Gian (24. 2. 2021). „The bitcoin elite are spending millions on collectable memes”. Wired UK. Arhivirano iz originala 05. 08. 2021. g. Pristupljeno 12. 02. 2024. 
  164. ^ „EIP-1155: ERC-1155 Multi Token Standard”. Ethereum Improvement Proposals (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  165. ^ Gault, Matthew (3. 11. 2021). „What the Hell Is 'Right-Clicker Mentality'?”. Vice. Pristupljeno 3. 11. 2021. 
  166. ^ Gault, Matthew (3. 11. 2021). „What the Hell Is 'Right-Clicker Mentality'?”. Vice. Pristupljeno 3. 11. 2021. 
  167. ^ Gault, Matthew (18. 11. 2021). „Someone Made a Pirate Bay for NFTs”. Vice. Pristupljeno 18. 11. 2021. 
  168. ^ Dash, Anil (2. 4. 2021). „NFTs Weren't Supposed to End Like This”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2021. 
  169. ^ Calma, Justine (15. 3. 2021). „The climate controversy swirling around NFTs”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 4. 2021. 
  170. ^ Marro, Samuele; Donno, Luca (29. 1. 2022). „Green NFTs: A Study on the Environmental Impact of Cryptoart Technologies”. arXiv:2202.00003 Slobodan pristup [cs.CR]. 
  171. ^ Krause, Max; Tolaymat, Thabet (2018). „Quantification of energy and carbon costs for mining cryptocurrencies”. Nature Sustainability. 1: 814. doi:10.1038/s41893-018-0188-8 Slobodan pristup. 
  172. ^ Gallersdorfer, Ulrich; Klassen, Lena; Stoll, Christian (2020). „Energy Consumption of Cryptocurrencies Beyond Bitcoin”. Joule. 4 (9): 1843—1846. PMC 7402366 Slobodan pristup. PMID 32838201. doi:10.1016/j.joule.2020.07.013. 
  173. ^ deVries, Alex (16. 5. 2018). „Bitcoin's Growing Energy Problem”. Joule (na jeziku: engleski). 2 (5): 801—805. doi:10.1016/j.joule.2018.04.016 Slobodan pristup. 
  174. ^ Cuen, Leigh (21. 3. 2021). „The debate about cryptocurrency and energy consumption”. TechCrunch (na jeziku: engleski). 
  175. ^ De-Mattei, Shanti Escalante (14. 4. 2021). „Should You Worry About the Environmental Impact of Your NFTs?”. Art News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 6. 2021. 
  176. ^ Calma, Justine (15. 3. 2021). „The climate controversy swirling around NFTs”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 4. 2021. 
  177. ^ Matney, Lucas (30. 3. 2021). „ConsenSys launches a more energy-efficient NFT ecosystem with a project from artist Damien Hirst as its first drop”. Techcrunch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 4. 2021. 
  178. ^ Di Liscia, Valentina (5. 4. 2021). „Does Carbon Offsetting Really Address the NFT Ecological Dilemma?”. Hypoallergic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 4. 2021. 
  179. ^ Howson, Peter (april 2021). „NFTs: why digital art has such a massive carbon footprint”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 4. 2021. 
  180. ^ a b Kinsella, Eileen (29. 4. 2021). „Think Everyone Is Getting Rich Off NFTs? Most Sales Are Actually $200 or Less, According to One Report”. Artnet News. Pristupljeno 19. 11. 2021. 
  181. ^ Williams, Rhiannon (2. 4. 2021). „NFT digital art: Would you pay millions of pounds for art you can't touch?”. inews Technology. Pristupljeno 28. 8. 2021. 
  182. ^ Kwan, Jacklin (28. 7. 2021). „An artist died. Then thieves made NFTs of her work”. Wired. Pristupljeno 28. 8. 2021. 
  183. ^ „Fake Banksy NFT sold through artist's website for £244k”. BBC News. 31. 8. 2021. 
  184. ^ Beckett, Lois (29. 1. 2022). „'Huge mess of theft and fraud:' artists sound alarm as NFT crime proliferates”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  185. ^ „Hermès wins landmark lawsuit over 'MetaBirkin' NFTs”. Financial Times. 2023-02-08. Pristupljeno 2023-02-10. 
  186. ^ „Web3's early promise for artists tainted by rampant stolen works and likenesses”. TechCrunch (na jeziku: engleski). 27. 1. 2022. Arhivirano iz originala 30. 04. 2022. g. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  187. ^ Beckett, Lois (29. 1. 2022). „'Huge mess of theft and fraud:' artists sound alarm as NFT crime proliferates”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  188. ^ a b Schneider, Tim (21. 4. 2021). „The Gray Market: How a Brazen Hack of That $69 Million Beeple Revealed the True Vulnerability of the NFT Market (and Other Insights)”. artnet news. Pristupljeno 28. 8. 2021. 
  189. ^ „Web3's early promise for artists tainted by rampant stolen works and likenesses”. TechCrunch (na jeziku: engleski). 27. 1. 2022. Arhivirano iz originala 30. 04. 2022. g. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  190. ^ „OpenSea admits insider trading of NFTs it promoted”. BBC News (na jeziku: engleski). 16. 9. 2021. Pristupljeno 22. 11. 2021. 
  191. ^ Clark, Mitchell (26. 10. 2021). „Photoshop's new NFT button could prove you're the real digital artist”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 11. 2021. 
  192. ^ Mwanza, Kevin (6. 12. 2021). „New Study: NFT Prices Are Manipulated by Few with Wash Trades (Artificial Demand)”. Moguldom. Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  193. ^ „Traders are selling themselves their own NFTs to drive up prices”. Engadget (na jeziku: engleski). 4. 2. 2022. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  194. ^ Cox, Joseph (27. 1. 2022). „This NFT on OpenSea Will Steal Your IP Address”. Vice (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 2. 2022. 
  195. ^ Kelly, Jemima (5. 1. 2022). „Matt Damon's crypto ad is more than just cringeworthy”. Financial Times. Pristupljeno 26. 1. 2022. 
  196. ^ „Bill Gates says crypto and NFTs are '100% based on greater fool theory'”. CNBC. 15. 6. 2022. Pristupljeno 15. 6. 2022. 
  197. ^ Osbourne, Charlie (24. 1. 2022). „Hackers hijack smart contracts in cryptocurrency token 'rug pull' exit scams”. ZDNet. Pristupljeno 24. 1. 2023. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Незаменљиви_токени_(НФТ)&oldid=27783030”