Orden Otadžbinskog rata

ORDEN OTADžBINSKOG RATA
Orden Otadžbinskog rata prvog stepena
Dodeljuje SSSR
Tip	orden
Ratni period	Veliki otadžbinski rat
Status	nedodeljuje se više
Ustanovljen	20. maj 1942.
Prvo odlikovanje	2. jun 1942.
Ukupno odlikovanih	9.175.595
Važnosni red odlikovanja
Sledeće (više)	Orden Aleksandra Nevskog
Sledeće (niže)	Orden crvene zastave za rad

Orden Otadžbinskog rata (rus. Орден Отечественной войны) je bio odlikovanje za vojne zasluge u Sovjetskom Savezu. Ustanovljen je Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza 20. maja 1942. godine, u dva stepena, kao odlikovanje za hrabrost ukazanu u borbama tokom Velikog otadžbinskog rata. Bio je prvo sovjetsko odlikovanje ustanovljeno tokom rata i prvo odlikovanje podeljeno na stepene. Ovim odlikovanjem odlikovano je 9.175.595 sovjetskih vojnika i učesnika Velikog otadžbinskog rata.

Istorijat

Orden otadžbinskog rata ustanovljen je Ukazom Prezidijuma Vrhovnog saveta Sovjetskog Saveza „O osnivanju Ordena Otadžbinskog rata“ (rus. Об учреждении Ордена Отечественной Войны первой и второй степени), prvog i drugog reda 20. maja 1942. godine. Statut odlikovanja je kasnije još dva puta dopunjavan odlukama Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza - 19. juna 1943. i 16. decembra 1947. godine. Dodeljivao se vojnicima i oficirima Crvene armije, Ratne mornarice, NKVD-a i partizanskih odreda, za „herojska dela u borbi za sovjetsku domovinu“, a takođe i jedinicama čije su akcije doprinele uspehu vojnih operacija sovjetskih trupa. Orden se sastojao iz dva stepena, a dodeljivao ga je Prezidijum Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza.

Orden Otadžbinskog rata bio je prvo sovjetsko odlikovanje ustanovljeno tokom Velikog otadžbinskog rata i prvo odlikovanje podeljeno na stepene. Statut odlikovanja je precizno definisao za koja se dela dodeljivao prvi, a za koja drugi stepen. Na primer Orden prvog stepena se dodeljivao za obaranje tri neprijateljska aviona; uništenje dva teška ili četiri srednja tenka; hvatanje ratnih brodova; popravku vazduhoplova pod vatrom nakon sletanja na neprijateljske teritorije i dr. Posle završetka Velikog otadžbinskog rata, 1945. godine, Orden Otadžbinskog rata dodeljen je velikom broju ranjenih vojnika Crvene armije, koji su su iz bilo kog razloga nisu dobili odlikovanja za podvig u kojem su nastradali tokom borbi protiv okupatora. Ordenom su bili odlikovani i strani državljani, vojnici i komandanti savezničkih zemalja, za zasluge tokom Drugog svetskog rata. U toku Velikog otadžbinskog rata Ordenom otadžbinskog rata odlikovano je ukupno 1.276.555 lica - 324.903 prvog i 951.652 drugog stepena. Odlukom iz 1947. godine odlikovanje je prestalo da se dodeljuje civilnim licima, a vojnim je nastavljeno u smanjenom broju. Ukupan broj odlikovanih do 1985. godine iznosio je oko 1.350.000.

Godine 1985, povodom 40-o godišnjice Velike pobede nad fašizmom, Orden Otadžbinskog rata je obnovljen kao spomen-nagrada za preživele veterane. Tada je odlikovano oko 7.462.000 lica - 2.054.000 prvog i 5.408.000 drugog stepena. Uredbom Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza odlučeno da Orden otadžbinskog rata prvog stepena dodeli:

• svim Herojima Sovjetskog Saveza učesnicima Velikog otadžbinskog rata
• licima odlikovanim Ordenom slave prvog, drugog i trećeg stepena
• maršalima, generalima i admiralima koji su direktno učestvovali u Velikom otadžbinskom ratu, kao deo aktivne vojske ili partizanskih odreda, bez obzira na njihov čin u toku rata
• licima koja su učestvovala u Velikom otadžbinskom ratu, kao deo regularne vojske ili partizanskih odreda ili su ranjeni u borbi, a u toku rata su odlikovani ordenima Sovjetskog Saveza ili Medaljom za hrabrost, Medaljom Ušakova, Medaljom za vojnu službu, Medaljom Nakhimova ili Medaljom partizna otadžbinskog rata.
• invalidima Velikog otadžbinskog rata, koji su ranjeni u borbi.

Orden Otadžbinskog rata drugog stepena tada je dodeljen svim licima koja su učestvovala u Velikom otadžbinskom ratu, a nespadaju u jednu od kategorija za dobijanje odlikovanja prvog stepena. Ova uredba se takođe odnosila i na sve učesnike Sovjetsko-japanskog rata.

Dodeljivanje Ordena kao spomen-nagrade veteranima, nastavilo se i posle 1985. godine, tako da je ukupan broj odlikovanih do 1. januara 1992. godine iznosio 9.175.595 lica - 2.487.098 prvog i 6.688.497 drugog stepena.

Ordenom Otadžbinskog rata, 1945. godine, odlikovano je 7 vojnih jedinica i 79 preduzeća i ustanova, uključujući tri novine: „Komsomolska pravda“,„ Mlada Ukrajina“ i beloruska „Zvezda“. Orden je dodeljivan i gradovima, čiji su stanovnici bili angažovani u odbrambenim bitkama od 1941. do 1943. godine. Prvi odlikovani gradovi 1966. godine bili su Novorosijsk i Smolensk (kasnije proglašeni za gradove-heroje). Među odlikovanim gradovima su: Voronjež (1975); Naro-Fominski (1976); Ržev (1978); Orel, Belgorod i Mogiljov (1980); Lomonosov, Eljnir i Tuaps (1981); Murmansk (proglašen i za grad-heroj), Rostov na Donu i Feodosija (1982); Djatkovo (1983); Volokolamsk (1985); kao i Kursk, Kislovodsk i Taplin. Takođe ordenom Otadžbinskog rata 1966. godine odlikovano je i selo Sklabina u Slovačkoj, koje su Nemci 1944. godine spalili do temelja zbog pomoći stanovništva sovjetskim padobrancima.

Spoljašnje veze

• Ukaz Prezidiuma Verhovnogo Soveta «Ob učreždenii Ordena Otečestvennoй voйnы pervoй i vtoroй stepeni» ot 20 maя 1942 goda // Vedomosti Verhovnogo Soveta Soюza Sovetskih Socialističeskih Respublik : gazeta. — 1942. — 28 maя (№ 19 (178)). — S. 1.