Oskar Kovač
Oskar Kovač | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1937. |
| Mesto rođenja | Petrovgrad, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 7. novembar 2021. (83/84 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Politička stranka | Socijalistička partija Srbije |
Oskar Kovač (Petrovgrad, 1937 — Beograd, 7. novembar 2021)[1] bio je srpski ekonomista, profesor Megatrend univerziteta i političar.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Oskar je rođen u porodici Ileša Kovača i Rozalije Nemeš, 1937. godine u Petrovgradu (danas Zrenjanin), gde je i završio gimnaziju. Ekonomski fakultet Univerziteta Beogradu, završio je 1960. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1967. i doktorirao 1971. godine. Bio je specijalizant na Londojskoj školi ekonomije i političkih nauka[2] 1966—1967, sa stipendijom OECD. Godine 1979—1980. proveo je na Masačusetskom tehnološkom institutu u SAD, zahvaljujući stipendiji Američke asocijacije učenih društava.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Do kraja 1965. godine Oskar Kovač bio je šef Sektora u Zavodu za planiranje SR Srbije, Beograd; zatim u godinama 1965—1972. naučni istraživač i direktor sektora u Institutu ekonomskih nauka, Beograd. Godine 1972. bio je biran za docenta, 1978. za vanrednog profesora, a 1984. godine za redovnog profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U periodu 1983—1985. bio je dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Bio je šef katedre za međunarodnu ekonomiju (1992—1996), predsednik komisije za doktorate i član Upravnog odbora fakulteta.
Obavljao je odgovorne poslove u svim vrstama profesionalnih organizacija ekonomista i njihovih časopisa i šef Komiteta za međunarodne odnose Društva ekonomista Jugoslavije (1981—1984). Član je Odbora za ekonomske nauke SANU. Bio je glavni urednik časopisa za društvenu teoriju i kritiku „Gledišta”.
Profesor Kovač je sa predavanjima po pozivu učestvovao u radu Ekonomskog instituta Mađarske akademije nauka, Američke asocijacije za slavističke studije, New York Council on Foreign Relations, konferencije UN u Bangkoku, Međunarodne organizacije rada u Ženevi, Univerziteta u Seulu, Univerziteta u Hamburgu i Minhenu, Centru za studije trećeg sveta u Meksiku, Centralnoevropskom univerzitetu u Pragu, Svetskoj banci i OECD.
Profesor Kovač objavio je 350 radova (šestnaest knjiga, samostalno ili u koautorstvu). Od toga 3 na mađarskom, a 57 na svetskim jezicima. Od ovih je 39 objavljeno u inostranstvu. Njegovi važniji radovi pokrivaju sledeće oblasti: Platni bilans i međunarodne finansije. Monografija o relevantnosti platnobilansnog ograničenja pri formulisanju koncepcije privrednog razvoja i ekonomske politike. Utvrđuje sve dodirne tačke domaće sa međunarodnom privredom i ukazuje na implikacije toga za male i otvorene tržišne ekonomije. Razvija niz savremenih metoda ekonomske analize, posebno u oblasti finansijskih odnosa sa inostranstvom. Kao i u svojim drugim radovima, nove teorijske koncepte i analitičke metode profesor Kovač, tamo gde je to primereno, primenjuje na jugoslovensku ekonomsku stvarnost. U ovoj monografiji on je dao značajan naučni doprinos unapređenju politike deviznog kursa i razvoju koncepta deviznog tržišta u Jugoslaviji. Takođe je podrobno dokazivao nužnost povezivanja domaćih tržišta robe i faktora proizvodnje sa istovrsnim inostranim tržištima, ne propuštajući da ukaže i na teškoće koje će zbog toga nastajati.
Na temelju teorijskog i analitičkog instrumentarijuma pripremljenog u ovoj monografiji, profesor Kovač je u radu Reintegration of Yugoslavia Into the World Economy, koristeći međunarodna iskustva, konstruisao i primenio jedan makroekonomski model, prvi ove vrste u nas, koji omogućava testiranje konzistentnosti i izbor odgovarajućeg scenarija reorganizacije spoljnog duga SR Jugoslavije. Uspešna reorganizacija tog duga, uz određeni priliv svežeg kapitala, neophodan je uslov svake smislene razvojne strategije.
Spoljnoekonomska ravnoteža i privredni rast monografija u celini posvećena problemima u spoljnoekonomskim odnosima koje sa sobom donosi privredni razvoj. Sadrži autorov ekonometrijski model za projekciju privrednog rasta i analizu konzistentnosti politika održavanja domaće i spoljnoekonomske ravnoteže. Model je više puta primenjivan u srednjoročnim projekcijama makroekonomskih agregata u Jugoslaviji i u radu M. Obradovića u Francuskoj. Sadrži i celovitu teorijsku osnovu za vođenje politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Na sličan način metodološka rešenja iz njegove studije Efektivna zaštita i konkurentnost jugoslovenske privrede, iz 1992. godine, sada jedan institut ponovo primenjuje u cilju sagledavanja politike zaštite jugoslovenske privrede, koju bi ona mogla da ponudi kao uslov za regulisanje članstva SRJ u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Godine 2000. je postao ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju u Vladi Milomira Minića. U toku tog mandata sproveden je veliki broj privatizacija društvenih preduzeća.
U 2002. i 2003. godini je dva izdanja doživela najnovija knjiga profesora Kovača Međunarodne finansije. Na više od dvadeset štamparskih tabaka se istražuju novi fenomeni i problemi nastali u svetskoj privredi nakon prestanka sistema fiksnih deviznih kurseva, snažne liberalizacije međunarodnih kretanja kapitala, rastuće transnacionalizacije poslovanja preduzeća i banaka. Rad se posebno bavi teorijskim pitanjima determinacije nivoa i kretanja deviznih kurseva, novim elementima u mehanizmima prilagođavanja platnog bilansa, nastankom i funkcionisanjem Evropske monetarne unije.
U opisanim radovima profesor Kovač uspešno spaja rigorozna teorijska razmatranja sa empirijskim ekonomskim analizama jugoslovenske privrede. Smatra se vrsnim poznavaocem međusobnih relacija ključnih makroekonomskih agregata, kao i odnosa domaćih i eksternih faktora i ograničenja privrednog razvoja. Posebno značajnim se smatra njegovo ukazivanje na činjenicu da Jugoslavija i Srbija, kao relativno male privrede, moraju da slede politiku veće specijalizacije u proizvodnji i u izvozu, što postavlja složena pitanja pred buduću razvojnu politiku. Rezultati njegovih istraživanja daju doprinos formiranju strateške razvojne i srednjoročne ekonomske politike.
Politička karijera[uredi | uredi izvor]
Prof. dr Oskar Kovač je dugo godina bio istaknuti član Socijalističke partije Srbije.[3]
Bio je član član Komisije za izradu Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije i šef grupe za sistem i politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvom (1981—1983) za šta je odlikovan Ordenom rada sa crvenom zastavom 1985. godine.
Oskar Kovač je bio član Saveznog izvršnog veća SFR Jugoslavije (maj 1986 — mart 1989) i potpredsednik Savezne vlade SR Jugoslavije 1992. godine.
Posle oktobarskih promena, u prelaznoj Vlade Milomira Minića 2000. godine, bio je ministar za ekonomsku i vlasničku transofmaciju, a pamte ga po tome što je omogućio brzopoteznu privatizaciju nekih velikih preduzeća.[3] Od oktobra 2000. do januara 2001. godine, kada je uspostavljena nova Vlada čiji je premijer bio Zoran Đinđić, odigrao se i veliki broj sekundarnih privatizacija.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Preminuo Oskar Kovač, bivši potpredsednik Vlade SRJ
- ^ London School of Economics and Political Science
- ^ a b „Kovač:Ne razumem pitanje o moralu”. B92. 20. 7. 2006. Pristupljeno 06. 10. 2018.
- ^ Nikolić Đaković, Tanja (22. 5. 2011). „Privatizacija:Oglodana Srbija”. B92.
