Pruga Šamac—Sarajevo

Pruga Šamac—Sarajevo, dužine 240 kilometara, izgrađena je od 1. aprila do 15. novembra 1947. godine. Na pruzi je postavljeno ukupno 302 km koloseka, ugrađeno je 288 skretnica, od čega devet tunela ukupne dužine 2.267 metara, 17 mostova od kojih 14 preko reke Bosne, a po jedan preko Spreče, Lašve i Save. Dužina čelične konstrukcije mostova, uključujući i onaj preko Save, je 1.330 metara.

Duž omladinske pruge Šamac - Sarajevo je u toku 1947. godine izgrađeno 107 staničnih zgrada i objekata, a najveći od njih su bile stanične zgrade u Sarajevu, Zenici i Bosanskom Šamcu. Uporedo sa radovima na izgradnji pruge, graditelji su radili i na izmeštanju uzane pruge pa su izmestili ukupno 73,5 kilometra pruge uskog koloseka.

Tunel Vranduk, dug 1.534 metara, jedan je od primera ljudskog podviga tokom izgradnje pruge i ujedno najveći objekat na omladinskoj pruzi. Iz tunela je izbačeno 62.519 m³ brdske mase, a za njegovo obziđivanje izvedeno je 12.890 m³ betonskih radova. Radovi na tunelu počeli su 10. marta 1947. godine, a potpuno su završeni i kroz tunel je položen kolosek 27. oktobra iste godine, odnosno 11 dana pre roka. Radovi na Vranduku odvijali su se u stalnom takmičenju radnih brigada i stručnih minera koje je dalo velike radne rezultate. Najveće dnevno napredovanje u tunelu sa obe strane iznosilo je 17,5 metara, a ostvareno prosečno dnevno napredovanje je bilo 3,47 metra.

Most „Narodne omladine Jugoslavije“ na Savi kod Šamca najveći je most na omladinskoj pruzi. Njegova dužina iznosi 600 m, a težina gvozdene konstrukcije 832.000 kg. Most je izgrađen 14. jula, 16 dana pre roka. Usek Lašva po sastavu materijala predstavljao je vrlo težak i ozbiljan zadatak za graditelje. Ranije se mislilo da se na mestu useka probije tunel, ali je, da bi se izbeglo prokopavanje tunela i veliki materijalni izdaci, rešeno da se delimično poruši greben koji se nalazi uz obalu Bosne, nedaleko od stanice Lašva i da se tuda provede nova pruga. Ovaj ogromni posao, koji je zahtevao velike napore omladinske radne brigade, završio je sa uspehom. Preko 94.000 m³ kamenog materijala razbijeno je i prebačeno na obalu Bosne. Da bi se rad odvijao, trebalo je obezbediti i 25 ambulanti sa 2.500 kreveta, stručno osoblje sa lekarima i drugim tehničkim osobljem, napraviti i opremiti oko 600 baraka za smeštaj brigadira, odnosno obezbediti oko 1.000 hektara zemljišta uz prugu pogodnog za pretvaranje u bašte za gajenje povrća potrebnog za ishranu brigadira.

Prugu je izgradilo 211.381 brigadira svrstanih u 887 omladinskih radnih brigada. Socijalni sastav graditelja pruge je bio: 55.812 radnika, 112.277 seljaka, 34.613 đaka i 8.669 intelektualaca. Na pruzi je istovremeno u toku gradnje radilo 170 inženjera, 157 tehničara i 6.000 raznih stručnih radnika. Za izvođenje ogromnih i složenih radova na izgradnji pruge bilo je potrebno stvoriti detaljan plan razvitka radova i izvršiti raspored ljudstva. Bio je to organizacioni zadatak Štaba za izgradnju pruge. Rukovodstvo omladine izradilo je raspored dolaska i odlaska omladinskih radnih brigada koje su učestvovale na izgradnji pruge, što je omogućilo ravnomerno odvijanje radova. Prema tome planu brigade su radile na pruzi u tri smene, a svaka smena je imala dve grupe izuzev treće smene koja je imala tri grupe.

Pored omladine iz Jugoslavije na izgradnji pruge učestvovala je i omladina iz 42 zemlje, ukupno 5.842 omladinca i omladinki radilo je u 56 radnih brigada i grupa. Na pruzi je radila omladina: Poljske, Čehoslovačke, Lužice, Bugarske, Grčke, Rumunije, Mađarske, Engleske, Italije, Francuske, Danske, Švedske... Od 56 inostranih omladinskih brigada i grupa, u kojima je bilo zastupljeno 46 raznih narodnosti, 33 brigade i grupe su proglašene udarnim, a neke od njih i više puta.

Izgradnja pruge Šamac-Sarajevo 1947. godine je imala i edukativan karakter. Tokom radne akcije je opismenjeno 15.876 omladinaca ili 87 odsto od nepismenih na pruzi, osnovano je 41 vrsta raznih stručnih kurseva, 12.500 graditelja se posle dvomesečnog rada zaposlilo u razne privredne grane kao kvalifikovani radnici, intenziviran je bio rad na kulturno prosvetnom polju gde su organizovana mnogobrojna predavanja i kursevi, formirani tečajevi sa ispitima, brojne predstave i priredbe.

Na izgradnju pruge je dovedena mehanizacija iz gotovo cele Jugoslavije. S obzirom na vrstu radova, vidnu ulogu u izgradnji pruge odigrale su građevinske mašine i mehanizacija. Na pruzi je radilo 539 kamiona, 106 buldoždera, 90 kompresora, 25 skrepera, 93 mješalice betona, 27 automatskih nabijača, 20 transportera, 118 agregata, 21 drobilica i 19 traktora. Mediji su bili jako prisutni u ovom poduhvatu i imali su izezetnu mobilizatorsku ulogu. Dnevni list „Borba na omladinskoj pruzi“ izlazila je dnevno u 24.500 primeraka, a od početka do kraja radova na pruzi izašlo je ukupno 4.842.000 brojeva. Radio-stanica „Omladinska pruga“ emitovala je 3.364 emisije sa 55.388 minuta programa. Dnevni list i radio-stanica su mnogo doprineli uspešnom odvijanju radova na pruzi, razvijanju takmičenja, otklanjanju nedostataka i grešaka u radu.

Prvi voz na pruzi Šamac-Sarajevo, krenuo je 16. novembra 1947. godine. A prugu je lično otvorio Josip Broz Tito, 1948. godine na otvaranju nove železničke stanice u Sarajevu.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Mehinagić: Monografija "60. godina pruge Šamac - Sarajevo"