Pređi na sadržaj

Pjer Simon Laplas

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pjer Simon Laplas
Pjer Simon Laplas
Lični podaci
Datum rođenja(1749-03-23)23. mart 1749.
Mesto rođenjaNormandija, Francuska
Datum smrti5. mart 1827.(1827-03-05) (77 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
ObrazovanjeUniversity of Caen Normandy
Naučni rad
Poljematematika
astronomija
Poznat poLaplasovoj transformaciji
Laplasovom operatoru

Potpispotpis_alt}}}

Pjer-Simon, Markiz de Laplas (fr. Pierre-Simon, Marquis de Laplace; Normandija, 23. mart 1749[1]Pariz, 5. mart 1827) bio je francuski matematičar i astronom koji je postavio završni kamen matematičke astronomije sumirajući i proširujući radove svojih prethodnika u delu od pet tomova Mécanique Céleste (Nebeska mehanika) (1799—1825).[2] Ovo remek-delo prevelo je geometrijske studije sa mehanike, koju je koristio Isak Njutn, na studije zasnovane na računu, poznate kao fizička mehanika.[3] U statistici, Bajesovu interpretaciju verovatnoće je uglavnom razvio Laplas.[4]

On je takođe otkrio Laplasovu jednačinu. Iako je Laplasova transformacija dobila ime u njegovu čast, jer je ovu transformaciju koristio u svom radu o teoriji verovatnoće, transformaciju je u stvari otkrio Leonard Ojler, plodan švajcarski matematičar iz osamnaestog veka. Laplasova transformacija pojavljuje se u svim granama matematičke fizike – koja je bila glavno polje njegovih istraživanja. Laplasova diferencijalna oznaka, koja se često primenjuje u primenjenoj matematici, takođe je nazvana po njemu. Asteroid 4628 Laplas je dobio ime u njegovu čast.

Laplas je postao grof Prvog francuskog carstva 1806. godine, a titulu markiza je dobio 1817, posle povratka dinastije Burbon.

U prvom srpskom naučno fantastičnom romanu Jedna ugašena zvezda koji je 1902. napisao Lazar Komarčić, duh naučnika Laplasa je vodič i učitelj glavnome liku kroz svemir.[5]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Laplas je rođen u mestu Bomont an Ož, Normandija, Francuska 23. marta 1749. godine.[6] Dugovao je svoje obrazovanje zanimanju svojih bogatijih suseda koji su uočili njegove sposobnosti. O njegovoj ranoj mladosti zna se u biti vrlo malo, ali je poznato da je 1765. godine pošao u Školu vojvode od Orleansa u Bomontu, i da je kasnije bio na studijama teologije u Kanu, gde je studirao pet godina.

Na studijama se našao pod pokroviteljstvom dvojice učitelja matematike (Kristofa Gadbleda i Pjera de Kana) koji su pobudili njegovo zanimanje za matematiku. Laplas nikada nije diplomirao teologiju, ali se u Pariz uputio sa preporukama u to vreme, već poznatog matematičara Žan le Ron d'Alambera.

Prema zapisima koji su ostali iz tog vremena, d'Alamber ga je primio ne s prevelikim entuzijazmom i rešio ga je se dajući mu debelu matematičku knjigu uz napomenu da se vrati kada je bude pročitao. Kada se Laplas vratio nekoliko dana kasnije, d'Alamber nije mogao verovati da je Laplas pročitao i shvatio knjigu. Ispitujući ga shvatio je da je Laplas zaista pročitao i shvatio knjigu i od tog trenutka uzeo ga je po svoje okrilje. Prema drugoj priči Laplas je preko noći rešio problem za koji mu je d'Alamber dao nedelju dana da ga reši i nakon toga sledeće noći je rešio još teži problem. D'Alamber je bio impresioniran i preporučio ga za mesto predavača na Vojnoj školi.

Sa sigurnim prihodom i ne previše zahtevnim predavanjima, Laplas se sada mogao posvetiti originalnim istraživanjima i u sledećih 17 godina, otprilike od 1771. do 1787. godine, napisao je većinu svojih radova iz područja astronomije. Pred kraj XVIII veka, u Prikaz sistema sveta (1796), nadogradio je i detaljnije opisao zamisao Imanuela Kanta kako je nastao, iz ogromnog međuzvezdanog oblaka, Sunčev sistem.[7]

U kasnim tridesetima zasnovao je porodicu te imao dvoje dece. U vreme restauracije vlasti Burbona nagrađen je titulom markiza. Umro je u Parizu 5. marta 1827. godine.

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]

Engleski prevodi

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ W.W. Rouse Ball A Short Account of the History of Mathematics, 4th edition, 1908.
  2. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Laplace, Pierre Simon”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 16 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 200. 
  3. ^ Laplace, Pierre (1749-1827)
  4. ^ Stigler, Stephen M. (1986). The History of Statistics: The Measurement of Uncertainty before 1900. Harvard University Press, Chapter 3.
  5. ^ Komarčić, Lazar (2017). Jedna ugašena zvezda. ISBN 978-86-7818-200-6. 
  6. ^ "Laplace, being Extracts from Lectures delivered by Karl Pearson", Biometrika, vol. 21, December 1929, pp. 202–216.
  7. ^ Logos 2017, str. 276-277.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]