Sadamiči Kadžioka
| Sadamiči Kadžioka | |
|---|---|
 Viceadmiral Sadamiči Kadžioka | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. maj 1891. |
| Mesto rođenja | Prefektura Ehime, Japan |
| Datum smrti | 12. septembar 1944. (53 god.) |
| Mesto smrti | Hajnan, Kina |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1911 — 1944. |
| Vojska |  Japanska carska mornarica |
| Čin | Viceadmiral |
| Komandant | Nagara Kasuga Kiso Vejk invazione snage Port Morezbi invazione snage 6. eskortna divizija razarača |
| Učešće u ratovima | Drugi svetski rat *Bitka za ostrvo Vejk *Bitka u Koralnom moru |
Sadamiči Kadžioka ({{jez-jap|梶岡 定道; 18. maj 1891 — 12. septembar 1944)[1] je bio admiral u Japanskoj carskoj mornarici tokom Drugog svetskog rata. Komandovao je japanskim snagama angažovanim u bici za ostrvo Vejk.
Rani Period[uredi | uredi izvor]
Kadžioka je rodom iz prefekture Ehime, u Japanu. Diplomirao je 1911. godine u 39. klasi carske japanske pomorske akademije, kao šesti od 138 kadeta. Kao podoficir služio je na oklopnim krstašima „Aso“ i „Tokiva“, a nakon unapređenja u čin „ensajn“ (ekvivalent: potporučnik), prešao je na krstaricu „Akicušima“. Obučivši se za navigatora, unapređen je u čin poručnika (poručnika Fregate), i postavljen za glavnog oficira za navigaciju na lakim krstaricama „Kiso“ i „Čikuma“, i oklopnom krstašu „Kasuga“. Kadžioka je 1924. godine unapređen u čin poručnika bojnog broda, i počeo da služi kao glavni oficir za navigaciju na oklopnom krstašu „Azama“, teškoj krstarici „Nači“ i bojnom brodu „Mucu“.
Kadžioka je dobio svoju prvu komandu nad ratnim brodom 1. decembra 1935. godine — na lakoj krstarici „Nagara“ — čim je unapređen u čin kapetana (fregate). Kasnije je komandovao oklopnim krstašem „Kasuga“ i lakom krstaricom „Kiso“.
Unapređen je u čin kontraadmirala 15. novembra 1940. godine.
Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]
Na početku Pacifičkog rata, Kadžioka komanduje desantnim snagama koje je trebalo da zauzmu ostrvo Vejk, i bile su sastavljene od: 18. divizije krstarica (Tenrju, Tacuta i Jubari), 29. divizije razarača (Hajate i Oite), 30. divizije razarača (Kisaragi, Močizuki, Mucuku i Jajoi) i transportnih brodova, na koima se nalazila 2. „Maizuru“ mornarička desantna jedinica.
Potpuno siguran da je odbrana oslabljena usled vazdušnog bombardovanja, njegove snage koje su se previše približile ostrvu, trpe velike gubitke, u prvom pokušaju zauzimanja ostrva, te su stoga prisiljene na povlačenje. Malobrojna odbrana ostrva, naoružana sa svega nekoliko topa, potapa razarače Hajate i Kisaragi, a krstaricu Jubari pogađaju sa 11 projektila.
Drugi pokušaj zauzimanja ostrva Vejk, potpomognut teškim krstaricama i nosačima aviona Sorju i Hirju, bio je uspešan.
Kadžioka je zatim postavljen na mesto komandanta invazionih snaka, koje je trebalo da se iskrcaju kod mesta Lae na Novoj Gvineji, marta 1942. godine, On jedva izbegava katastrofu, kada je Američka mornarica otpočela kontra-napad preko Oven Stenli oblasti, oštećujući mnoge brodove invazione flote, premda su trupe i snabdevanja već bile iskrcane.
Kasnije u bici u Koralnom moru, maja 1942. godine, Kadžioka komanduje invazionim snagama koje je trebalo da zauzmu Port Morezbi. Međutim invazija je otkazana pre nego što su trupe bile iskrcane. Kadžioka se vraća u Japan, gde je poslat u rezervu, od kraja 1942. do početka 1944. godine. On je reaktiviran, i dobija 8. aprila 1944. godine, komandu nad 6. eskortnom divizijom razarača.
Kadžioka gine 12. septembra 1944. godine, kada njegov razarač Šikinami torpeduje i potapa američka podmornica Grauler, istočno od ostrva Hajnan. On je psthumno unapređen u čin viceadmirala.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nišida, Imperial Japanese Navy
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Devero, Pukovnik Džejms P. S. (1947). The Story of Wake Island. The Battery Press. ISBN 978-0-89839-264-7.
- Fuler, Ričard (1992). Shokan: Hirohito's Samurai. London: Arms and Armour Press. ISBN 978-1-85409-151-2.
- Sloan, Bil (2003). Given up for Dead: America's Heroic Stand at Wake Island. Bantam Books. ISBN 978-0-553-80302-0.
- Juvrin, Gregori Dž. V. (1997). Facing Fearful Odds: The Siege of Wake Island. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-9562-9.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Nišida, Hiroši. „Carska japanska mornarica”. Arhivirano iz originala 14. 3. 2014. g. Pristupljeno 25. 2. 2007.
- Odbrana ostrva Vejk
- Marinci u bici za ostrvo Vejk
- Deo treći: Odbrana Vejka
- Spinmen, Dirk H. R. (2000—2005). „Do pakla i nazad: Vejk tokom i nakon Drugog svetskog rata” (na jeziku: engleski). Charles Sturt University. Pristupljeno 23. 1. 2007.
